Студент

Вишински, кандидат филозовских наука

О ИЗУЧАВАЊУ ЛОГИКЕ

Ове годнне је у многим совјетскнм вишим школама уведено предавање курса формалне логике. Студенти пе изучавати формалну логику пре пего дијалектички и илориски магеријализам. Ово увођење курса има огроман значај. Површним н неправ::лним посматрањсм логнке потце њивао се њен значај у паучној и практичној делатности. То је било погрешно и штетно. „Логика, пнше професор Г. Ф. Атександров, као свестрани инструмент познавања претставња увод у филозофију.“ Логика нас учи .'тварном и доказном мишљењу. Основе логнке дао је велики филозоф и стари научник Грчке Аристотел. Питања логике, метода, и начина правилног мншљења ђивали су истакнути мислиоцн: Бакон. Декарт, Спиноза, Лајбниц. Кант и Хегел на западу; Ломоносов, Херцен, Чернишевски, Плеханов у Русији. У радовима наших велпкнх учитеља: Маркса, Енгелса, Л?њина, Стаљина дати :у ненадмашчви примери догичког мишљења. а исто тако су разрађени најважнији проблеми високог и најсавршенијег дијалектичког метода мпшљења. познавања стварности. Значај логике у пауци и животу је необнчно великн. Уствари само логичко мишљење може да да јасно и тачно знање о предмету. Логички неправилно мишљење водн ка неправилној делатности. Какво место заузима логика у науни? Када се говори о логици, често се пита зашто се изучава. Зар се не може без ње? Каква је практична корист од изучавања логнке? И зчр има мало прпмера да људи који нккад нису изучавали логику правплно и дубоко мисле? Наравно. логика сама по себи но може никога ла научн правилшм мишљењу. Мишљењу нас учи живот, практика, животни огледи љули, њихова свакодневна делатност. Само знање логике не може дагл тачно и добро мишљење, као што п знање правила о прављењу стихова не чини човека пееником Знање предмета је први услов правилног логичког мишљења. Зато они који мисле да се без конкретног знања, помоћу логике. може да научи правнлно мпшљење, чине огРомнт грешку. Познавање логике, њених закона и формула, само по себи, без фактичког знања, ништа пе врели Али прпмена логнке на п.>длози знања јако је средство за извођење правилних зак.ључака и за доказивање истинитости нашег млшљења. Логика нас учи да умемо да мнслимо, да уопштавамо факта и пзбегавамо грешке. неправилна уопштавања и закључке. Она нам помаже да у нашим размишљањима избегавамо заплете. противуречја, нејасност и глупости. При логичком мишљењу наша размишљања чоста. ју тачна. јасна и све мисли се држе строгог реда. Нарушавање форме и закона логике обична је појава. У сваком студентском дому. при ватреним дискусијама, имамо у различитим раз. говорима зајелно :а добро примењеним логичким мишљењима и многобројна нарушавања основних закона логике. Препиру се око тога да ли је Иванов песник ако пише стп хове. Један наводи као пример порнаника који се таквим осећањими ливи лепоти природе ла га моисемо сматрати песником иако не пише стнхове. Други тврди ла познали кн.ижевник Н. пише прозм. али ла су његове новеле тако поетичне, ла се аутор може назвати песнчком. У свим олнчним случајевпма раз вијају се бесквајне и често некорисне препирке око тога шта је храброст, верност пријатељство. љубаз. поезија чтл„ а не утвпћује се садржај тих појмова. Тнм самим се напушава јелна ол основннх потпебг. логнке потпеба тачностн мишл.е ња. Често се V препиркама лешава аг. се V б.ујици гечи г\ 7 бп почетна тема. или се замењује лругом У гап и лрепирке лискттантп престају ла слушају јелан другог и брапе ср.оја мпшљења не ол стварних чриговора нрро од измншљених напала Белннжи је полвукао јелпом при ликом- ~Ако се ви с неким препио важној стваги ништа вас не може гслик: зтболети аего ако ваш противппк. не стагајтћи се ла се удуби V ваше печн, цени н»и хозу р.релност. љима ла сасзим лг \ го значење и кад вам одгопара ве ил ваше него на соп мисли ‘ У делима оснпвалаца мапксизмг паплазнмо на класнчие лопмере сле ђења законииа логике. г ле се не лозвол,ава расплињавањс V неолређене и двосмислене формул д Здалимир Илић Лењии у чланк\

' „Препирите се о тактици, али да.те | јасне појмове!“ пише: ! “Препирати :е о тактици је пот. ребно, али са највећом јасноћом. Пи| тања тактике су питања политичке : власти партије. Освојити једну или лругу аласт можемо и морамо тео| рнјом. историским догађајима и ана | лизом целе политичке ситуације Али партија класе која се бори не :ме да испушта из вида у свим тим препиркама потребу савршено ја> них појмова који не трпе два тума чења, одговора на конкретна питања наше политичке власти: да ли сада да учинимо то или не?“ Ови јасни одговори потребни су и због тога да нв би преувеличавали и замршавали несугласице. и због тога да би га радничка класа знала как ве јој конкретне савете лају једни. а какве лруги. Владимир Илић Лењин Је гражио од сваког комуннгте пуну јасност у поставл,ању било којег питања. Исто то тражи и друг Стаљин. Он у чланку „Треба бојкотовати конференције“ истиче потребу логичне тактнке. „Да би избегли занлете мп рамо у начелу утврдитн појмове којима оперишемо“. Логика ослобаћа наше мишљење ол тамних, нејасних, замршених и магловитих прс-тстава. Она уноси кристалну јасност у наше појмове. Она тражи да наше ми■сли о гтварима одговарају објекхи ма нашнх мисли. ла би ми на тај начин могли у практичном животг и у умној делатностн, у размишљањима и дискусијама наћи истнну, придржавати се својих мисли, оазголитити и одбацити лаж. Изучавајући и примењујући логику ми морамо узети лример наших великнх учитеља Маркса, Внгелса. Лењина. Стаљина чија су дела проткана строгом тачнсшћу и челичном логичношћу. Друг Стаљин је говорио карактеришући наступе В. И. Лењина: „Мене је оовоЈила она неодољива сила

у речнма Лењина, која је унеколн ко суво. али јако овладала слушаоницом, постепено је наелектрисала и затим је сасвим освојила. Ла се :е-ћам како су многи делегати тада говорили: „Логика у речима Лењина то су неке свемогуће канџе, којС те са свих страна обухватају клештама и из чијег се загрљаја не мо. жеш извући: или ое иредај или. сс одлучи на потпуну пропаст." Исто таком неодољивом логикчм су проткане речн друга Стаљина. У дискусијама са претставнипима буржоаског света совјетски људи де одржавају на површини зато што су убеђеЈТи сарадници најнапреднијег, научно-маркснстичко-лењинског по. гледа на свет. Знање логике помаже им да раскринкају незадржајно размишљање противника и да докажу у потпуности праведност идеје марксизма-лењинизма. Логика помаже ла се брзо долази до истине у разним споровима. На Париској мировној коиференцији, чланови совјетске делегације њихов руководилац В. М. Молотов п његов заменнк А. Ј. Вишииски, водећн борбу за остварење принципа слободе и демократије, раскринкавали су дипломате неколико земаља у њиховом недостатку логпке. у логичкој слабости њихових позиција, неоснованости њнхових аргумената и недовољности доказа. Наши совјетзки кадрови, наопужани марксистичко-лењинистичком теоријом, морају умети, у ма каквој области да раде, да се користе искуством логичког мишљења. јер логика помаже формирању личностн, шири видик, тренира мишљење и учи га дисциплини. Предавања и изучавање логике у вншим школама морају водити томе. да наши •зтуденти буду добро идејно потковани и да постигну нове успехе на путу ка врхунцим.ч знања. (Из часописа „Совјетско студенчество")-

СОВЈЕТСКИ ФИЛМОВИ У 1947

Из филма „Давид Гураммшвили" Под насловом »Киносценарии 1947 года« недељни лист »Советское искусство« објављује следећи разговоо сарадника листа са начелником Пове главне управе производње уметничких филмова, Н. Семјоновим, поводом на.јзнача.јнишх филмских тема 1947 године: Сценарио »Пораз Немаца под Стаљинградом« обрађује Н. Вирга заједно са режисером Владимиром Петровим. Сценарио посвећен крим_ ској операци.ји »Трећи удар« обрађују А. Первенцев и Игор Савченко, док сценарио »Слава Лењинграда« завршава.ју Ј. Герман и С Васиљев. Сценарио о последњој завршној етапи Великог отаџбинског рата »Заузимање Берлина« разрађују писац П. Павленко и режисер Михаил Чиаурели. Роман А. Фађе.јева »Млада га*ма« припрема за филм СергеЈ Герасимов. У најскорије време режисер Марк Донској почеће са снимањем Филма »Васпитање осећаја« по спенаоију Мари.је Смирнове. Велики музички филм V природним бојама »Легенда о земљи Сибирско.ј« споема режисер Иван Пирјев по сценарију Е. Момешчикова и Н. Рожкова. Овај филм при ча о судбини талентованог совјетског музичара. учесника V оату, о високим моралним вредностима совјетских људи и о лепоти и богат. ству Сибира.

Геоогиј Мдивани завршава за режисера Л. Лукова сценарио о Хероју Совјетског Савеза. Александру Матросову. Тои \ г метни I гка филма из плана 1947 године посвећена су животу и бооби народа сов.јетских Прибалтиских република. Сценарио о хероју литванског нарола Марији Мељникаите, написао је Ф. Кноре. Тај филм режираће В. Стројева. Л. Трауберг и Г. Рапапорт завршавају сценаоио »Цитадела« посвећен естонскот интелигенциш V данима рата. Сценарио М. Блајмана и К. Исајева »Победа«, по истоименом комаду В. Лациса. посвећен Је борби лктванских партизана са фашистичким завојевачима. »Светлост нал Русијом« зове се сценарио Н. Погодина који Је уствари ауторска прерада драме »Кремљевски часовници«. У сценариу. порећујући га са драмом. знатно Је проширена тема лењинског плана електрификациЈе. Израли филма приступиће V на.јближе време СергеЈ Јуткевић. СовјетскоЈ жени ма.Јци, васпитачици достојних синова отаџбине. посвећује, А. Филимонов своЈ сиенарио »Материнска слава« (за Тбилски киностудио) и Г. Гребнор свој сценарио »МаЈрик« за режисера Бек.Назарова. О новаторима совјетске науке и технике говориће сценарио В. Финка и Г. Рошаља »У ЈедноЈ творниии«. Сличну тему обраћУЈУ и В. Кате Јев и А Мачерет. Совјетској жени-жељезничарки посвећен Је сценарио Катарнне Виноградске »Херој социјалистичког рада«. Такоће се довршаваЈу неколико сценаоиа са темама о колхозима. Сценаоист И. Бокдин пише за студио Мосфилма сцецарио о радм и данима послератног колхоза. »Пут колхоза« зове се сценарио на коме ради А. Боршчаговски за режисеоа МедвЈеткина. Ф Ермлер. М. Блајман и Н. Коваоски израћуЈу сценарио о совЈетским дипломатама »На стражи света«. Л. Трауберг пише сценарио »Моја отаџбина« о мећународном ауторитету Сов.Јетског Савеза, о прсимућствима социјалистичког пооетка V порећењу са капиталистич. ким. Н. Пого’ин завршава оад за режисера А. Пптика на сценари.Ју »Поема о пјатиљетки«. ДовршаваЈу се такоће радови на сценариима »Лзуди чисте савести« П. Вершигоре, »За оне који су за море« К. Исајева по доами Б. Лаврењева (За тех кто в море). О Дњепрогесу пи. шу сценарио Спешњев и Тоауберг. Изградњи Балхашског комбината посвећен Је сценарио Всеволода Иванова »Грал V пустињи«.

Сем тога над сценаоиима за испуњење плана 1947 и 1948 године раде: П. Ниљин, Н. Богданов. ККрапива, М. Линков, В. Шклозскиј. Р. Фрајерман, Л. Маљугин, А. Иљченко, Тимур Фатах, А. Ујгун. С. Долидзе. Л. Киачели, Хусеин Мехти. И. Касумов, Енвер Ханли и други. (Из нед. листа »Советское искусство« бр. 51 1946). К. Ц.

Сцена из филма „Зигмунд Колооовски"

ИЗВОРИ У СЕЛУ ДРИНИЋИМА 1942 ГОДИНЕ

(Одлокак из Дневника Владимира Дедијера) Народи Југославије током ослободилачког рата. путем народие Јзеволуције, извели су свој уставни преврат и тиме решили питање власти и њене форме. Народни пдбори настали су из потреба Народно-ослободилачке борбе. као њени политички органи. са карактером органа нове народне власти. Стварање њиуово било је диктовано логичним прелажсњем старе државне власти у службу окупатора. Зато су их народне масе и прнхватнле као облик својз сопствене власти. Око својих де. мскратских начела они су обједичили све наше народе. Народни одбори су се кроз тешкоће ослободилачке борбе и послератног периода изградље. развили и изградил и у једине могуће органе нове народне власти. у политичку основицу наше нове народне државе. (Изводи из брошуое »О наоодним одборима« Моша ПиЈадО

Данаг су избори за сеоски народноослободилачки одбор V Дрннићнма. Од Већа сам добио писмо да присуствујем изборима као његов делегат, па сам после ручка кренуо из редакције преко поља, до старе цнгланс од које је само кров остао. Суснежица је сипала; о оне стране од Бањаца, од наших Кецмана, вијугале су колоне народа ка циглани. Избори још нису почињалн, људн су ?е сакупљали око ватри. Разговарало се о престојећем такмичењу у прикупљању добровољних прилога за војску. Дринићи су позвали на мегдан Бравски Ваганац, Ведро Поље. Буковачу и Баре, све околне засеоке којн :палају у Дринићску општину. Ту је бно н .један друг из Бравског Ваганца: Од наше сто и три т.уће спаљено је седамлесет и пет, алц ми ћемо побпјелити! велтг он Дриннћани се узрујали. Узима реч Ђцћа Кецман, наш први сусед. Е вала, нећете. јер су Дрикићи најбоље село у читавој Кпајини, у читавој Босни. и то не говорпм \а, већ је то мени рек’о друг Ђидо... Рсч се поведе које је село ттослало више бораиа у војску. Онај друг из Ваганда победоносно вели: Сто и један момак и ђевојка из Вагзнца су у бригалн! А Ђиђа као из пушке: А ми сто и шездесет и четири и још ћемо стотину похтати. ако бог да .. Онај се из Бравског Ваган иа не ла: У вас Је внше нумери! Још би луго ово препирање тпајало. ла нарол не повнка да се мора почпњати. Један пионир. момчић иза угла, над;ача све: На вријеме. на вријеме. ипЈ: озо више ио старом.

Ђида се обрецну на пионира: —Мучи ти нећеш данас гласати! 4 Скочише неке жене и почеше 'Биђи објашњавати да је пионир у праву, па их прекиде претседник којн се попе на балван и отпоче: Другови и другарипе, поздрављам вас нашим борбеним поздравом: „Смрт фашизму!“. Слобода народу! одговори ма:а громко. Претседник рече да ћу ја говорити у име Антцфашистичког већа. па сам се у уводној речи осврнуо на догађаје у свету: Данас је читава Европа под Хнтлеровом чизмом, само смо ми у Југославији успели да ослободимо петину нане домовине, и. ето данад вршимо изборе. Што смо се овде у слободи сакупили да изаберемо ваш одбор, у првом реду имамо да захвалимо нашој војспн, нашим бригадама, а наша војска није ништа друго до наоружани народ. наша војска то сте ви, то смо ми сви: имамо да захвалимо Црвеној армији... Да живи мила словенска мајка Ру:ија! узвикну Ђиђа, а за њим прихвати цсо народ. После смо изабрали комнсију од три члана која ће над. г ледати гласање. па поче пребројавање присутних. На бирачком списку у селу Дринићу налазе се 583 бирача. Два пута смо моралн да пребројавамо. укупно је дошло 565 људи и жепа. Затим сам пошао нарол да поедлаже кандидате. У одбор је улазило зевет чланова. У први мах нико није предлагао. већ је народ нешто међу собом ћућопио. Али почеше да падају имена, јсдио за другим. пропоаћена упадицама.

Око имена Драгице Пузигаће нагга дискусија. Не може она вршит’посао, нема обуће.... Може, може, стиће она и боса.... ваљана је то другарпца. Укупно је било предложено четрнаест кандидата, па отпоче гласање, које је трајало пуна два сата. Изабрано је шест мушкараца и тш жене: Душан Баљац. Мнлош Стоји. сављевић, Милан Кецман, Василија Кезман и Стана Кецман. Већпна изабраних били су и раније у одбору. Позвао сам старог претгедника Душана Бањца да у име изабраних прими власт. Он се попе на балван и поче да говори кратко и отсечно: Много је посла пред нама. Прије свега отпочнње такмичење које ће село скупити што више прилога за нату војгку. Најбоље добија општинску заставу. Онда треба дат’ за болнице. треба боље уоедити за кола за војску и за „Борбу“. Онда треба дати за погореле и уништене. Онла нам здравствени фонд слабо ради, тифус ће нас похарат’. Онда треба спремнти сјеме за сјетву. Алп. све ће се ово излржати, доћп ће глобода. јер нарол има власт, јер ми нма мо наше бригаде, имамо нашег Тита н Косту. а највише од свега, јер су уз нас Стаљин и Русија? Отпоче песма, прво полако па све јаче. Претседник, Ђнђа, и још неколико лругова пођоше са мном „да чују како Швабо пропада код ~та љинграла.“ По мраку смо се журили да зтпгпемо на време на радио. А са разних стра на Петровачког Поља, како се народ разилазио у појелине засеоке. орнла се отегнута. али бо-рбена крајншка песма.

БИБЛИOТЕКА СОВЈЕТСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

1) Коваљев С: Интелигенцнја у Совјетској држави. Превела с руског Олга Митриновић. Редактор (издања) Брана Марковић. Издање и штампа издавачког предузећа >Култура«, Београд, 1947. 2) Лиш Ш, Б.: Економско разоружан.е Немачке. Орлов Д.: 0 противницима економског разоружаша Немачке. Излање >Политичке библиотеке«, штампа Шхаштарско издавачко предузеће Н. Ф. Србије. Београд, 16947.

НАКДг, И ОТУДЕНТ

Број 24