Студент

МИХАИЛ ВАСИЉЕВИЋ - ломоносов

Поводом 128-годишњице смрти

У трвнутку када >е Западна Европа имала високе научне капацитеае калибра Лајбнида и ВолННа. V Руси;и аије ни посто Јао организо-ван и систематски наунни рад. Петар Велики. који 1в увндео ову по-разноот те ти_ н.енице, одлучно и внергичло је по_ крвнуо нитање оснивања Академије наука у Русиш. али не очакве Академије какве су биле европоке него практнчне. е<ђективне АкадемиЈе, која би постала жаоиште културног просветног и научног живота. Академије у којој би се тек спремали кадрови академика. Иде!а Петра Великот била *е врло омела и на нрви поглед али се испоставвло супротно. Живе и отпорне снаге руског народа избадиле су удркос сви‘М притисцима и дрепреlкама из својв оредине истанског научника, рибаревог енна, Михаила Ломонооова. Он 1е за Русију био не само оснавач њеног Универзатета него тв V пуном смаслу те речи прет. стављал собо>м и њен први живи Уиивврзитет. Граматичар. филозоф, фи_ зичар. пвсник,. темичар. он те у свакч свој рад унооио занос истинског научнвка- У његовиу радовима у мозалгку првплиће ов ликовпа уметност са хвмитом бојеног стакла, оптиком и техником. Због овог рада изабран 'е за почаоног члана Болоњоке акалемитв. Рал на иопитивању темиског састава боја и стакла довела јв Ло_ моносова на идеју о отварању фабри. ке бојеног стакла. Недостатак ваучшгх кадрова наметао № Ломоноообу многе дуж;ности. Он \е био тат кош 1е написао граматику пуског књижевпог тезика употребљавану током сто година. Затим. ретори. ку и теорију поезије и упоредо са тим књиту 0 множењу и одржавању руоког нарола”, „Отару руску историју од почетка овога до Великог кнеза Јарослава“ ..Растграву о тач_ ности мороког пута т кратки опис Разних путовања по северним мори. ма“ и ..Мислн о пореклу ледених боегова V овверним морима“. Но, нај_ значајнити и натсв тствевиш му те Рал на хемити и Физипи. Из те области познато је лело: „Први основи ме-

талургије и рударства“. И опет њем> припада заслуга за стварање нг»виl књижевпог језика и научне тврминоло-гије кота ое и лалас Употребл>ава Савременици су га цеиили пре ове_ га као писпа и творда руског књи. жевног Тезика. а многа његова велика дела и велике мис.ли као и љубав према нардм и ко_ Јом су одисала ова њетчг Ја књчлтевпл дела. опењштани су тлк мн>чх) квсните, и можда тек у освЈетчжзј кот га тв осветлнла а'. сш страна

и поставила као анамење с®оје кул_ туре, као живи лнк славне културне прошлости руоког народа. Пушкнн » о н>ему писао: _С,једи_ њујућв необичну снагу воње са нео•.'l' в>м онагом паупне мисли. Ломоаосси; чгч,., све гране народпе Јсросветг. * г Стлдг за нвуком бнла те I.'в. 'ћ? отрагУ Ломонооова. Историнар . >вор'л:к, механичар. хе*минар. -г, јрлкшни уметнжк. песник. ов V све и кусио и V ове пронгак'ЛУГ* М Ц.

Поводом 17- годишњице смрти МАЈАКОВСКИ

»Мајаковски је бно и остајо најбољи. најталентованији пе_ оник наше совјетоке епохе.«

Ј, Стаљин

Деда Мајаковског свежа су и акгуелна данас као п» прв 10 —15 година. Ова разноврсност тема друштвено-политичке стварности, оовЈетски патриотизам, ааштита отаџбине. пре_ ма непријатељу, револуционарна будност. проблеми културне и привредне изтрадње, све чиме живи оовјетска земља, грми у делима Мајаковског. »До зуба наоружана« његова песничка војска још увек стоји као авангарда »строфалног фронта« оовјетоке књижевности. Умегност волике епохе Октобароке

социјалистичке револупије. епохе реконструкције совјетске земље, има у Мајаковском »најбољег. најталентованијег« протставника. Трагичан пуцањ. који је одјекнуо 14 априла 1930 голине, не може се објаснити ничим другим, до несрећним отипајем околности. Самоуби. ство Мајаковоког није проистекло из љетовог жнвотног и ствара-тачког ута. Умор и дуга болест. тешка греживљавања у личном животу основни оу узроди који оу рурнули Мајаковсжот на тај неправилав корак. Али, заћутавши физички, Мајаковоки са оваком годином ррми <же јаче оа странииа овојих књига. СовЈвтсли народ је високо оценио и примио наследсхво Мајаковског; оно ове више и вишв продире у широке чигалачке маое. будући исгговремено и извор еотетоког уживања и страпшо борбено оружје. Утидај Мајаковоког на развој совјетоке књижевности, значај као смелог новатора, реформатора пеоничког језика партијног непоколебљивог писпа бољгаевика, огромно и стално се повећава. Из чланка Н. Голубенцова 1940 годнне.

Предавање друга Стефана Митровића

У петак II о. н, у велико.l сали Коларчевог универзитета одржао је поедавање студентима Београдског универзитета друг Стефан Митровић са темом »Актуелни проблеми мећунаоодне политике«. Интересовање мећУ студентима за ово предавање било је огромно. тако да је предавањс одржано пред препуном салом и ходнипима. Преко 2 хиљаде студената с напоегнутом пажњом поатило 1е излагања друга Митровића. кож 1е на научан. а уједно и поп^ла-

оан начин, објаснио актуелне проблеме V мећунаоодно! политиии. После предавања друг Митровић је одговорио на неколико каоактеристичних питач>а слушалаца. што је заједно с предавањем допоинело томе да присутни стекну поавилну и јасну слику о мећунзродним проблемима данашњиие. На коају предавања слушаоци су бурним аплаузом поздоавнли друга Митровића

Са Мораве Б. Рисимовић

„ИВАН СУСАЊИН"

Гпинка

Са приказом значајног дела руске опеlрскв музике, отаџбииско-хвројске опере „Иван Сусањкн*, београдска опе>ра је. прво. изишла из оквира ренризно-оталда рдпог репертоара и, ДРУГо. посгитла веома добар успех. Велккк руски музичар. МихаЈло Нванович-Глинка овоЈим стварањем учишдо Је прелом. лупио снобовско-не. зналички укус виоокнх кругова нарске Руоије, који су се одушевљавали другорааредним италијанским операма и поставио нов. рваластички основ у музини. Сн се одражава иа Гли:пкине тежње за истином. из његове љубави гтрвма човоку у животу. Његови јасни погледи на свет формирали су и одређони естетчжи назор. Тим реалгомом, увођвњем на,родног пе питнрањем народних мелоди. Ја. већ уношвњем народне идеје, Глињка. ства ра музику која стаја у исти ред са заттадно-европоком и тиме оснива тзв. .руску школу*. Текст ггрве Глинкнне опеое ..Иван Сусаи>вн“. пре него што је гоашла 1836 године на петроградску позорнииу. нарска нензура Је предаио исцеџзурисљта и дала свој наслов: ..Живот за ад.ра“. Кроз ооновну идеју о борби руског всарода поотив пољске шљахтв у XVII веку. Глинка је израг зио два основна илејна елемеита: љу_ бав нрема ломсвннн и мржњу према а ристократији Године 1612 Пољаци су опкољени код Москве. Пољоки краљ шаље појачања. али воЈгжа не може да се онаће на руокој териториш. Оци траже од оеллка Ивана Сусањина да им покаже цут. ова> их заводи V непроходгауму и Пвљапи га убикату. Кроз подвиг сељака Сусањина Глинка је шџое захватио ствар и нашао муаички идраз за тва супротна

елемонта- руски и пољсжи. Кр<-.» пољски елеменат. музинкам слихк л. изразио је авоју дубоку преме аристократи>и. Русш елемешт је скици!ран са шароко-м вочсалкзадијом. оолоН-.е« на стилиж>ване елвмонте руске народне музике Стварајући лик нлродног херо а и ,г аима,Н г ћи V обпалу чнтаву епоху сељачких уст и ка, Глинка је прераспнЈ ацрру и стног н«; епопеју оа виооким ид' јно-етничкнм вредностима. Глинкино дело, као основ новог напионалзо- реалкстичдог птавпа т музини, преставл>а огро-мно еметничко астварење и љега усвајају и даље развиЈају: Б<>родин. Ча!ковоки па чак и Шостаковић V сво<ој IX симфопиш. На нашој оцени »Ивана Сусаљииа« режирао Iе, ое на траднциоиалки оперски вдаблон и спољаВДљу режију, Петар Галовани. редитељ љубл,аиоке оперв. Дљрнгенту д-р Оскару Данону припада свакако заглута што ов« дело претставља значајан успех бео>гпадске опере- I'длично.м обоадом оркестра он је успео да акцентира драмоке моменте и да достави поввааност између сценв и оркеогра. Жарро Цве_ >ић јв, у улози сел>ака Ивана Суедљкна, дао једну од најбољжх сво.гид креапнја. нарочито у сцони Сусаљиновв смрти. Нала Штерле (Лнтјљндг) делоцала )е сигмрно и љупво. Мелани.;а Бугариновић (Ваља) педала Јв пункм сјајем свога одлиннот мешзсопрана- Хор су одлично опремили Милаи Ба'шански и Лмшан Младеновић. али је глумачки бцо слабОпера „Иван Сусзаљин" има великкх музичких квалитета, а и исторнСlO значење. те због тога онажно делује на навду публцку.

Стари је постао ударник

Оиггна фи-на гар густих облалса дилокомотиве, падала 'е светлуцајтћи ов. Пролаз поред воза био је закрчен брнгадирлма и њиховом опремом. Човек омалена раота хитао 'е V правцу воза мислећи да 'е задопнио. Лице му >е било црвено и зно»во од трчања. а и од топлих суннаних зракова- Изгубио се у гомили младих бригадвра и бригадирки. не_ престано гледаттћи њихова лида. а затим у воз. Чинило му се да сви бригадири личе 'едни на дрхге и ла никако нема оног кога он тражи. Кажите ми депо, ко овде команДУ'е!? А шта ће ти команлир ? ГОта ће! ми! х- Видиш оног дугачког тамо где ствари ето то ; е команДир Јован. Поће у правцу вагон< где су омладинци утоварива.тш опвему. Здраво друже командире Iавл>ам ти се! А гле идете дрхже? унита команлир падознало. На Прлггу. С нама? С *ама. да оадим V вашо бри. Уосталом што ме толико иопи_ Ево. гледај и читај отвори и из ње извади неке хартше и ®РУЖи командиру. Зар не видига! Меочги ме одблг послао.

С нама?

Писак сирене цДЈекнуо је кроз топао ваздух, забадао се V груди бригадира и још више разбукгавао нестрпљивост. Вошиле су се последње припремв за полазак. Стари ; е улазио у воз веоео што се брзо опоразумео са командиром. У вреви младих глаоова његове су мисли оживеле, при_ сећао се својих панијих размишљања и све му се чинило да 'е ово што ее с њим дешава много лепгае него што јз очекнвао. Било је пролећње 'утро када те пролазио Немањином улипом- Из даљжнр лопирала 'е песма. ~То су бригадири прве омене —илу на Пругу” рекао је неко до њега Кад су се приближилш. осегно 'е родитељску нежност према тим бригадирима. Ех, биће ударника мећх н>ихта рекао 1© одушевљедо суседу- Дани су опет ттролазили Једнога тапа носећи попгту V надлепттво гле је радио. сине му мисао ла би могав летњи одмор пргувеети на Прузи 0бузела га 'е некадашња младалачка кгилпкост. опет се осетно снажним. Обавеотио ; е и женх о овото* одлт_ ии Она се уопротивила. Нше то за старе људе! говорила 1е по мало набусито- Кад те о томе тгличао и V надлештву онет исто Ниси млал. тпеба. тн олмопа*. Свима се Стари поталше смејао јер нису глутили се осећа лаким и споообним за рад. Копао те од у

младости земљу од птра до мрака. прво своју. а кал >у »е отац морао про_ дати. ондз и тућт. А оада Нв ->пет кспати своју. Носао ое мишљу да оживи стару окагу и покдже шта може- Обави|вн днмом и пподорном светлошћу летњег сунна. Београд је позади. Воз 1в тзнмао све замах као да ге и он занео нест»п.т>l>р< ч же.љом бригалира ла штр пре види Нругу. И Стари 'е био обузет истим мислнма. као да. « осамнаестогодишњи омла-дннан. Тако Отари доснео на ГГругу. У почетку заниткивали су га огку_ ла он овамо мећу омладжнцнма. Ни»е било времена за дуг оааговор. Кратко 1е одговаоао: Дошао сам Пруту ла градим депо. А када свотим вештнм рунама шшео да диже шаторе питали су га— Како знага стаои све то да радиш, и шатор лижеш, колипа оправљаш лако земљу копаш. Учио сам V младости. депо. Учтгге и ви. — не ваља кал тек оттако пролети Брвр св стари проолавио V боига ли Сви о њемт говопе. Када ге сра_ чуна.ва’> натбо.л>ит оатника т тотпг лана. некако ови одмах Vпитату: А колнко >е стари изгутрао котипа- — Четири стотине и седамдесет. Вило ;в о*ш дрсет чаоова; сувпе је

снажко петкло. Њеп>вн су зрапи не_ штеднмиде онпали топлину. ко|а се растурала свуда по шумознгим брежуљцима. по недовршвном насииу, загревајући ситан пеоак и тврду земљу помешану са камсљем. Полунага тела бригадира поритала су се. И поред онажног сунпа РУке »ису малалссале. Стари те гурао волица, али не обатчзтим ходом већ правим трном. Још се не напуне а он се вра. ћа са другим, празним колицима— Брже пуни. не чекај! дохвати колипа. појури киз налш и виче: Навали. дешиие. навали! Лакше Стат«т. до кажи колико имаш колнпа? Липе му >е било зногаво, под црвеном кожом назирале су ое плавичасте в«не. Двестотине тридесст Није било ппаво о.младинпима шго Стари брже раде од њих, те запеше, али после цола сата кад упитају колико >е Стари истерао колипа. опет им је он умакао за неких четт>_ десет. Питали ое бригадири шта ли 1е ста_ ром те је тако навалио, а и одакле му толика снага. Тешко те било одговорити- То је знао само он. У со-пственим одговорима налааио 1е хралту за толик.У стваралачку снагу, његове су мисли бнле исте ра мислима и пиљевима хш&аде бпиталиоа, те он омладину тер се и његово биће умсло заносити лепотама и ралостима рада. Када те о томе размишљао увек му ’е било топло у души. А пооед трга ол к- још нешто желео- То је знала

и његова жена те м\ је писала: „Сад знам што си отишао на Пругу. Кажеш да ти ге лепо међу омладином, и да 6и још дуго остао И Ја бих волела да сам поред тебе. ла градим Пругу као ти. али ка.д то већ не могу онда прими мо’е ноздраве и жеље да постанеш опо што желиш.“ У тала-оаото \, пригндким лепотама издашној Босни, предвечерја су све_ жа. Тада су ов уввк чнтали пред бршгадирима резултати лневнота рада Свуда наоколо тишнна. Само један глас изговара нмена најбољнх и њ-ихове резултате. Мећу н»има ретт:о када ни!в било име Отарог. Када су га прозивалн он се благо смешио као да !в творно: „Ето вндтгте. дечипе како и ми стари можемо“. Јвднога дана лотрчао је гротнчу 1 ” сз мали бритадни курнр ноозћи ввсти. Ударници V бригади!-.. говорно је свечано и неповезано. На вгнредном 6ртг ч " прочнтано је: ..ТТТтаб омтатинскнх бригала проглашује“... мећу осталттм именима уларника бито је и име Старог. Покушао дт еакг<и> от>- ’• »• гл\ радост. ТТела брпгала хлтерпла » потлед у н>егово лзбрзлдолто ллгпе. По. сле су му чврсто стезали руку. Сметао о“. Хвала демипе! У њемм нтг> ло триумтћа већ искрене среће. Та т ' л Је Стар>и постао шо пгго можла г пролећа. полазећи улг цама желео, и р чему сг брлтга.лтттчт мало зна.ли.

Данон Јанов

НАРОДНИ СТУД.ЕНТ

9