Студент
У ПРЕТКОНГРЕСНОМ ТАКМИЧЕЊУ
Академско позориште наступило је са Вечером Чехова
Академско позориште основано је 1922 године и оно је преко напредног репертоара приказивањем лела. захватањем актуелних политичких проблема јачало свест и бообеност студената и омладине. васпитавало их V духу отпора против ондашњег режима. Због оваквог оада 1932 године полициј« одузима просторије, цензурише репертоар, гледа да на сваки начин омете оад. Али то београдске стуленте није деморалисалв; њихов.а бооба преко полити>” -етава наставља се. Улога Позоришта зе V васпитном погледу из дана у дан расла. Чланови Академског позоришта били су у данима 1940 и 1941 )едини од -пника лемонстрација. Већина их је учествовала У народно - ослободилачкој борби. .. Многи су погинули. • ♦ * После више.месечне припреме. -А-кадемско позориште иступило је пови пут прел публику. Вече је било посвећено Чехову. Нема сумње да Је Академско позориште својом приредбом постигло успех. Оно се уздигло од обичног приказивања. од површног удубљивања у позоришна дела ко)а спрема. Ми смо имали поилике ла видимо, да осетимо како је читав позоришни колектив озбиљно приступио послу, како је осетио иако не у потпуности Чеховљеву атмосферу. Јер ,је Академско позориште приказало Чеховљева дела из првог пр----- - књи_ жевног стварања. периода »Антоша Чехонте« који је краткии. брзим сликама из малограћанског живота у првом реду хтео да насмеје људе. Али већ у тим Чеховљевим делима види се велики сликао живота. који ће касније дубоко да уће у суштину малограћанске психике. али не више само лз насмеје. него и ’) открије сву подлост и нискост душа. Оестидност и стоахоту карактера кот неминовно настају V условима спахиског систеиа. царског саиодржавља. Чехов није »моачан« како неки желе да га прккажу. Он Је сликао ту стварност да укаже људима лепши пут, он се доследно бопио за људско достојанство. желео ла извуче људе из малограћанског блата. Он Је скинуп маск•• г-1 - "пзних тиоана. О томе - каже Стаљин: з>У нашој земљи не воле »Пришибејеве«. У нашој земљи мозе све што понижава човека. његово достојанство. његово стремљење све новим и новим, све дивнијим и све разумнишм облицима живота, мозе надувеност, охолост и себичност. у нашој земљи воле светлост. истину, лепоту и скромност поаве снаге. И баш због тога V нашој земљи воле Чехова, његове снове. његову истину, сва његопа генијална дела. у ко.јима 1е дошло ло израза толико најбољих, најдубљих особина оуског националиог каоактера«. Тако Чехову треба и приступати. Мооа да се похвали читав колектив Академског позоришта. Глумци. студенти, прочитали су велики боој књига о Чехову. Обавезно је било за свакога да прочита баоем његове приповетке. То 1е било потребно да би се знало шта је запоаво хтео да изоази Чехов, да се Уће V читаву његову проблематику, да се осете његове личности, да се поавилно изоазе. једном реч1у да сцена живи по Чехову. Томе 1е много допринео и декор. У »Хирургији« било 1е намештености, беспотребно и неприродно концентрисање на неважне моменте. више намештене шале него искрености. Вонмилосов се, на пример. сувише вотро на столиии. што 1е умањило главну тенденцију дела. Завршни моменат промашио је свој циљ. Он 1е кол публике изазвао смех уместо презио премз ситној души Вонмилосова. Пискаоев и Кувалдин V »Дипломати« нису довољно изразили сво1е улоге нису их довољно осветлили ни саживели се са њима. То показује да ге потребно много више удубљавања у оад. више осећајности. Да су другови кош су игоали те улоге почетници то се осетно одоазило на сцени. У »Јубилеју« дошле су до изражаја најјаче снаге Акадмског позооишта Шипучин (М. Томић) као банкар играо 1е увеољиво своју улогу. Он 1е приказао човека који лако пролази кроз живот забављајући се. не обзирући се на друге. сишући им крв. Он се плаши ла се његова
жена не воати (Iер већ точи за другом), жели да буде сам у својој слави, у својој нескромности и у уображено.ј величини скоро.јевића. Бата Паскаљевић дао је чиновника (Хирин) убедљиво. Он се УДУбио у своју улогу, на.јбоље осетио сву трагику Чеховљеве личности. Хиоин болестан ради, ради за ДРУгог. трпи уврде, мози али и сам је малограћанин, спутан и немоћан. Ш|ипучинова жена Татјана (Соја Јовановић) створење 1е без срца, чији је живот испуњен бесмислицама. она је типична малограћанка, која се бави интригама. СоЈа Јовановић је живела на сцени, Улогу тумачила слободно. Жена губеониског секретара Мерчуткина (Нада Јовановић) треба да буде груба жена, безобзирна, наметљива. која, иако је имућна, напада л.уде. тражи од њих новаца. Такве наказне типове и ствара наказни буржоаски систем. Али она уопште није дата тако. Она је деловала сиво, црно (костим), као слабашна жена, није одговарала тону јубилеја. па је код једног дела публике изазвала чак утисак: »Треба Је помоћи!«' Њен костим је морао да буде шарени.ји, она сама телесно
снажнша, да нам оствари тип продорне жене без срама и обзира која силом хоће да изнули новац. Декор, богато намештен, делујући беспртребно и ситничаво као и душа Шипучина и празно као срце Татјане. његове жене, био Је складан са читавом атмосфером банкаоевог јубилеја. То Је заслуга техничке секције колектива Академског позоришта. Симпатично је убачена и композиција Глинке коју је Чехов нарочито волео. Академско позориште ограничило се на први период Чеховљевог стваоања. дало га у целини, сматрајући ла још нема довољно снаге да да велика Чеховљева дела (»Вишњев сад«, »Галеб«, »Три се. стре«\ Мећутим, вече 1е показало ла чланови Академскогг позоришта марљивим радом, удубљивањем и уживљавањем у драмску проблематику. могу. јер имају дара. ла постигну и много већа уметничка остваоења. Зато мора и да се похвали озбиљност којом они том залатку приступа Ју. А то је све и доказ више да они достижу висину позоришних аматера.
ПРИМЕР НЕПРАВИЛНОГ РАДА КУЛТУРНОГ OДБOРА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА
Као пример неправилног и слабо координованог рада међу секцијама може да послужи поступзк културног одбор а Филозофжог факултета, којн је вратио карте за приредбу Академског позоришта са мотивацијом да оии морају тад одржати састанак Дебатног клуба. Културни одбср Филозофског факултета могао Је да про-
мени сат састажка, Дебатног клуба, као што је то учинио Правни факултет и да омогући студентим а да присуствују претстави Академжог позоришта, првом исгупу високог квалитета на натем Универзитету. 0ваквим поступком културни одбор ,је онемогућио студентима филозофије да присуствују вечеру Чехова.
Састанак дебатног клуба на Фармацеутском факултету
У оквиоу дебатног клуба одржао је друг Бранко Панајотовић, студент фармације. реферат »Фармација као саставни део санитетске службе у народно-ослободилачкој борби«. Предавању је присуствовала магор Јела Жунић, руководилац апотекаоске службе у Југословенској армији. У свом реферату друг Панајотовић обухватио је период 1941 —44 године. пруживши јасну слику оазвоја апотекарске службе поткрепљену конкретним примерима и чињеницама. Дотичући се стручних кадрова у томе периоду, он је рекао: »Са колико се тешкоћа морала развијати апотекаоска служба јасно нам говори чињеница да смо V почетку имали свега два магистра фармаци.је у НОБ-у. Тешкоће око добијања и транспортовања санитетско-апотекарског материјала биле су огромне. То су била два најважнија проблема ко.ја су била постављена пред стручно санитетско руководство. а самим тим изискивала су хитно приступање њиховом решавању. Сам развитак ослободилачког рзта доноси собом и њихово решавање. Број апотекаоа се стално повећава, а истовремено отварају се апотекарски курсеви у Ја.јцу и Бугојну за помоћно апотекарско особље. Захваљујући високој свести курсиста и њиховом пожртвованом раду и марљивом учењу, добијен 1е један чврст ослонац V даљем развитку апотекарске службе.« Настала дискусија V мнотоме је допунила реферат. »Ако хоћемо да повучемо паралелу измећ’/ апотекара прошлости и данашњице рекао је Божидар Златановић видећемо да се делатност рани.јих сводила само на обезбећење личних интереса. Апотекар данашњице, чши нам је лик јасно оцртала народно-ослободилачка борба, изграћује се V правцу да поседује високу социјалну свест, да буде уско повезан са интеоесима народа и ла има темељну стручну спрему. Само такав а-' потекар моћи ће да буде кооистан члан наше нове друштвене заједнице«. У наставку дискусије. објашњавајући поједине Фазе оазвитка апотекаоске службе, говооили су воlни студенти. учесннци V самом њеном развитку. На завршетку дискусије поздоавила Је поисутне студенте мајоо Јела Жуњић. зажелевши им пуно успеха V стручном и политичком уздизању. »Нови апотекао рекла Је маЈоо Жуњић да би часцо носио име народног апотекара. мооа по-
ред доброг стручног знања да располаже и војно-политичком наобразбом. Треба да се потрудите да отстоаните стаое навике. да је борба са ста п им навикама те. шка, можда и тежа него она на бојном пољу, али ви ћете марљивии оадом и васпитно.м улогом ваше студентске организације успети ла их отклоните. У вас се полажу велике наде, и на вама Је да их у потпуности оправдате. Идите непоколебл>ив9 путем народног студента, чувајући његово часно име и жељени циљ биће постигнут.« В. 3.
ПРИРЕДБА У ДОШ ЛУКЕ ЋЕЛОВИЋА
У оквиоу првомајског такмичења студенти, станари Дома Луке Ћеловића, одржали су V недељу приредбу с игранком. На програму су биле песме, рецитације и народне игое. Леон Семењук, студент технике, отпевао је две совјетске песме. а Косара Ђорђевић, студент Музичке академије, две ариlе из »Травиате«. Велес Перић, студент права, рецитовао је две своје пе сме (»Задња тура« и »Моћна смена«) које су топло поздрављене Веома успела била је последња тачка народна кола фолклорне групе Техничког факултета. Програм је изведен на позорниии V башти дома. Припедба није шире објављена, те ни број посетилаца није био велики. ЗБОГ НЕХАТНОСТИ КУЛТУРНОПРОСВЕТНОГ ОДБОРА ДОМА СЈУДЕНАТА. ПРИРЕДБА СТУДЕНАТА МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ И ДРАМСКОГ СТУДИЈА НИЈЕ УСПЕЛА Студвнти Музичке академије заједно са студентима Драмског студија одржали су за студенте и студенткиње Дома студената своје концертно ввчв. На програму су биле рецитације, соло певање арија из опера, соло извођење на виолини и друго. Ово концертно вечв. које је било на уметничкој висини, слабо је посећено. Узрок тако малог броја посетилаца није због незаинтересованости студената, већ због необавештавања. Културно-просветни одбор Дома, који је за ово концертно вече знао, није обавестио студенте. И догодило се то да су морали извесни другови ићи из собе у собу да позивају и обавештавају другове. Оваква појава не би се смела више понављати, тим пре што су се другови за ову приредбу спремали, како би била на што већем уметничком нивоу. Д. И. сг. мед.
ГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
У недељу одржан је V великој дворани Коларчевог универзитета пови део Градског фестивала Народне омладине Београда. На фестивалу су приказане најбоље тачке са рејонских и других фестивалских приредаба које су одржане између 25 марта и 1 априла. Хорске и фолклорне групе биле су и на овом фестивалу најмногобројније (мешовити хор и фолклорча група »Иво-Лола Рибар«, фолклорна група Друге мешовите гимназије, мешовити хорови Прве трговачке академије, Прве мушке гимназије, ученика у привреди школе број 13 и 2). Осим тога велики број омладинаца приказао 1е своје способности у рецитовању, соло певан>у и свирању. Изведене су совјет_ ске. народне и партизанске песме, Мокрањац. Шопен, затим песме Малаковског. србијанска и м.акедонска кола и, најзад, једна фискуЛтурна
тачка. Препуна дворана са задо. вољством је пратила извоћење прогоама и снажним аплаузом поздрављала наропито ученике V привре. ди. Градски фестивал Народне омла, дине Београда био је смотоа четвооомесечног културно-уметничког рада омладине у оквиру припрема за Други конгрес, смотра масовног омладинског културног рада у коме је учествовало 40 такмичаоских јединица које су обухватиле 10.000 младих људи. Фестивалу су поисуствовали пот. поетседник Президитума Наоодне скупштине ФНРЈ Марко Вујачић, потпоетседник Президијума Народ. не скупштине Србије прота Милан Смиљанић, чланови Централног ве. ћз Народне омладине Југославије поетставници Југословенске арми. Је, синдиката. АФЖ-а и Други.
Са фестивапа
Гостовање наших најмлађих књижевника студената у Ваљеву
Редакција часописа »Младоот« и литерарна сеасција културноуметничког друшгва »Иво Лола Рибар« у заједници са Окружним и Градоким одборсм Иародне омладине у Ваље®у, организовали су у времену од 6до 8 овог мвсеиа гостоваљв наших најмлађих књижевника у у Ваљеву. На пут су кренули: Мира Алечжовић. Олавко Вукооављевић, Михајло Ражнатовнћ студенти филозофије, Велес Перић студент права и Антоније Маринковић и Иван Брајдић официри ЈутослоЕеноке Армије. Првих дана гостовања у Ваљеву гссти оу одржали књижввно вече за ширу публику у сали Синдикалног дома. Публика, која је сасвим иопунила салу пажљиво је саслушала читање радова. и одушевљено поздравила оваког ,читаоца. Друтог дана гооти су одржали у ваљевоко|ј гимназији радни оаота_ нак оа средњошколкжом омладином. Дискусија која се водила показала је да је ученике ваљевоке гимназије највише интврсовало питање књижевне обраде твме. У том смислу оу постављана питања на која су гости давали одговоре везујући их утлавном за своје начине приступања књшжевном стварању. Истог дала после подне иступили су млали књижевници оа овојим радовима пред радничком омладином Војно-техничког завода. Том приликом уочено је велико интересовање ралничке ом.ладине да чује кроз књижевност о својим налорнма уложеним у току Ослободилачке борбе и о напорима које улаже данас у петогодишњој плзиској изградњи своје Републике. Радови којн су читани темактки су били везани за оба ова периода. тако да су с одушввљењем примљени и поздрављени од отране радничке омладине. Ово прво гостовање наших најмлађих књижевника у унутрашњооти погпуно је успело.
БИБЛИОГРАФИЈА
1) Владимир Илић-Лењин; Империјализам и рашеп сопнјализма. Издање и штампа нздавачког предузећа »Култура«, Београд, 1947. 2) Фјодор Н.: Бољшевнчка партнја у борби за диктатуру пролетарнјага. Нздање и штампа издавачкот предузећа »Култура«, Београд, 1947. ) Плеханов Г. В.; К питању о улози личнооти у историји. Превео Мирослав Марковић. Редактор превода Вељко Рнбар. Издање и штампа издавачког предузећа »Култура«. Београд. 1947. 4) Максим Горки: Дела. Књига И:
приповетке 1897 —1998, приповетке: Супрузи, Орлови, Бивши људи. Из дооаде, Другари превео Милован Ђнлас, рвднговао Д-Р Алекоандар Белпћ; Маљева п{>евео Радован Зоговић, Пробиовет, Варељка Ољесова, Читалап превела Вера Стојић, редиговао Иво Андрнћ .Нацрт корица Е. Степанпић. Издање и штампа издавачког предузећа »Култура«, Београд, 1947. 5) Фадегев А.: Попази. Превео с руског у редакцији Внда Латковић. Издање и штаипа издавачког предузећа »Култура«. Београд, 1947.
8
шгродни студент
БрбТ 24