Студент
јуну дали прве стручњаке Петогодишњег плана
КАКО СЕ СТУДЕНТИ ПРВЕ ГОДИНЕ СПРЕМАЈУ ЗА ИСПИТЕ Појачаним и систематским учењем-студенти прве године могу испунити своје обавезе
Пр-Ба годнн-а на Екоиомскц.м факултету .је нагбројнија: улисапо је 1440 студената, али више од половнне су запослени или су у уцутрашљостн, тако да посећује предаваша О.КО 500. Од запослених Једад мали бро.l је обухваћен у кружоцпма. (око 40), а око стотину долааи на лолодневне вежбе илтг колективне часше. Анкету је попунп.то 430 'студвнлта који *зу се обавезали на 1961 нспнт, што значи да је просечна рбавеоа на 4 гтродмета- Обавезе су по предметима: привредла математнка 372, књиговодство 307, основл уставног, административног и међугаародног права '386, политична економнта 270, статистшса 244. истот).ија 1880. Услови аа р&д које студенти Г године имају у току ове школске го_ дине повол>ни.ј-и еу од онлх рарш.јих гснерација. Предавања и колективне форме рада омшућују планско и ре_ доздо учење, Уанмајући у обзир р&довне студенте. предавања су посећитна оа 90 првнената из политичке економије, привредне математике и књиговсдства. Остала предавања сс мање посећују. Основиа форма колективпог рада јеСУ кружоци. Засада има 62 кружо_ ка са 375 обухваћсних другова. Еко_ номију раде 42 кружоиса и са.владали су досада >тлавном први део: 48 кру_ жока раде књпговодство и 44 привредну математнку. Ради се упоредо са лредаваљима. У току II семестра заведен је планскн рад у свпм кружоцима. Нарочито се истичу коужоци Дишовића и Миличића, који раде уш)(редо еа предавањкма ш:реlмајућч- тголиггичку економшу, књиговодство и привредну математику. Кру_ жок Отанић Душана редовно премаш.ујв план. У ралу сежција кружока нарочито су се истажти Дулић Фрања. Шоћ Анто и Милан Адамовнћ. У потледу колектнвних часова стручло удружење прмжило јс лрво.ј годнип обилну помоћ преко демонстратоlра који су поред тога обилазл.дд кружаке. Из привредгае математнр организовапа ~су три часа недељно.- из кфпговрдства и прлитичке еконрмије Јр, двд. 24 апрцла, почео 1е и' семlптар из статистике, Он треба да’ уклонп недостатак тоолектирног рада и „олремања на брздну“. јер јс то дбнело рћав тспех на, рслтггцма из дпЧ’гих годрна. До s_ог маја шшћл ће Н остатак из полнтичке економије и пра_ ва‘ II дао. а из прцвредне исуррше и цз статистике изићи ће повн табанн- Предмети ра .коте цема професора, п уџбешгка. а тр су прцвредна гедтрафијд и нау.ва р друвдтву. рдлржари су зр )есен, Појачаним и еистематским учењем, ксристећн вве форме рада студен. ти I ро-дигае могу цсиунити своје обдвеце, ..Ови студрнти I годигае треба и моту да положе пет ислита • - Д. М, стул. екрномије Кружок Слободзна Ц-етк-вића студента технике, предзо радаве из графостатике четири дана пре рока У првој грутш машинског отсека »алази се вружок Слободана Цвегкови’ћа. Сће обаћрзе ко ; >е 1е ло еад лримцр на оебе зах.вад>\Мтћи марљивом ваду. овај кружок Ф испхгаио далеко пое одрфедог вгсмепа- Нису до сала ни Iедну партгпу прећеној градира. како вдз матемаДигае тако ц ® рстадих предмета• Пвобни ппгмели лз математпке, који је недавно одпжага на гаело! години. сва тројпца нз рдог КРУДВДка цзрадилп су за 10. Рок за шест радрва из графостатдстике ).е 1, маћ али онга су их већ лре теегаолиш) лаЈга завршилиИстр тако ц. ралове из техфичког тгрташа. које 1е роебало завтџити до 15 мада. .вваг гаружок ззвтппио далеко пре цсстављенод рлад.. , Воћа 'Н.ружока Слобола« Нветко-вић. активни члаћ "НГO ; а, претседплк' груфе ц дедег.ат пр дмета „Учод V ма_ вдцнстфо" дао ]е обц.везу, лд ће ноложвта све иппћте V )унском тхжу- Иза_ бт&ћ де 1 за вомандипа I чете XIX сттдонтскр птггаде. Прандклав Живковцћ ; е иг;то актипан чдан НСО-а н чдан Штаба I мавднгаске бригаде. У тчењу нн мало не ■ шзосЈтаЈе иза рвога цретсеДника груле- . .... т Мжлннчмћ Добросав го аа и ргњкводи аебатннм клубом на годињи. Део \е »сто обавезу да ће ове испите положити V Нлјском року. Т. С. стмд. тех-
Секција за кружоке Правког факултета пружила је малу помоћ кружоцима Почетком II семостоа ове годлис оекшЈЈа. за к-цужоке изадла Је на слиск. 21* Јфужока ср, ок.о 100 студената којц су у н>нма оадили. Лlеђуш'м. аа састана»к сељретара дошло је овега осам другова. Њихови иавештаји јасно гснворе да млоги кружоци неће иснузигги обавезз. јер су ттреИепилл свотв мог-ућшнсти, док други кружоци не раде довољно. 0сим тога види се да другови гледају да црлагање тежих предмета, као што су политичка' вкоошмија, теоција државе и лрава и римско право, ослвшајући .се вд, лртгче о томе како ће бити иелолтгко рокова за. лолагагре! • , 1 . ? Ппимећу.је се да се много времеиа утрошило на метода рада У кружоку. Један секретар кружока каже; „Ја не видим тешкоће тако да се х>а.ди V кружоку. Први
д.ут смо на-с нетворкца оргалгизовали кружок у фебруафу ове године. Учили смо инднвидуалио, а V кружо«у се два пута недељно про>пити»али. Сада сам заволсо рад у кружоку и изгледа ми немогуће, боље ко-нтролисатл себе. него у кружоку-“ Секција за кружоке дала је малу псмоћ кружоцима- Постоје мшопн ~ди_ вл>и“ кружони. Таасав }е кружок друга Драгана Филнповнћа који се можс сматратц јсднкм од најбољих на години. Овај кружок ?е лосада спромио ско-ро ове предмете прве годинеКружок не при|а.вљу!у. јвр ~со састају по потреби а ако 6и се пннјавили морали би ова.ки други дан“, тако олц кажу, Природцо да >е ова.ј ста® неправилан и по оам круж-ож вдтетан. Сорццја ла цојаца рад кружока и дн оргацвзу;|в ловремецо састанке ових кружока са ирофеоорцма, Д. Н. ст. права
СТУДЕНТИ ВАЗДУХОПЛОВНЕ ГРУПЕ ЧВРСТО РЕШЕНИ ДА ПОСТАНУ ИНЖЕЊЕРИ У НАШОЈ ИНДУСТРИЈИ И ЈЕДИНИЦАМА Ј. А.
На Техничком факултету од 1937 године постоји ваздухопловна гоупа машинског отсека. Иако ће Ускооо поославити десет годнна посто.јања. са те гоупе је изашло свега пет инжењера; било ,је уписано токрм године рреко 120 другора. али су многи напустили ову групу. Данас група има на трећој Тодини 20, а на четвртој 16 другова кош су чврсто реодени да постапу ваздухопловни инижењеои и запосле се V нашој ваздухопловно.ј индустрији и ваздухопловним јединипама Југословенске армије. Судећн по досадањим резултатима. по раду и елану. ови другови у оаду.неће застати. Током прошле године. данашња четвота година имала је 12 другова који си положили 96 исгштг(- То ни гедна статистика- није истакла. мадани једна група, ни један дрм-, жок Универзитета није то посгигао. Ускоро ће и баук математике 111 црестати да плаши млрће генераанје, јео ће га студеити четврш годике отерати V прошлост. НаИачи разлог бежања са ваздухонловне групе јесте недост.агак уџбеника. То питање 1е ваздухопловна група решила: она ће коајем 1947 године имати све уџбенике литографисане, изоаћене по кооигованим скорптама и допуњеиим од стране стручнћх наставника. Та_ ко ће и наша група дочекати да на сврме језику има стручне књиге поред малог броја књига на стоаним језицима. Недостатак професора и асистената отежава наставу. Било !е и тога. да су слушали детаљна предавања 0 камеиу, бетону. свиленој 6у6и и текстилним машинама. а о метеорологији нису чули ниlеднм реч! Што се тиче актнвности V нешим стручним удружењима могло би се ооћи да су другови мзксималцр Vложилц труд и време V изгоаћивзњу Ваздухопловна група је лала највећи боој демонстратопа-руководилана. У НСО-у има 97,2% у. члањених другова Током рврг семестра гоупа 1е обишлд фабрику »Микрон« где се израћују преиизни ваздухопловни ннстоументи и упознала се са новим поинципима рала кош се уео де социјализаииloм. Затим те посе. тила V Ракрвици »Индустрију мотооа« где је израћен пови теретњак после ослобоћења. Гоупу Је највише интересовала Нообна станипа са најмодеонијом инсталаииlом за испитивање могора пои свим режииима лета. Од (јвог поофгсора т. инжењера Сл. Добросављевића чул« см о плачот ?има за ппошиоење ствнице као и 9 иачину функционисања исте. Прошле недеље’трупа 1е обишла фабоику летелица »Утва« V Панчеву. где се упознала са практнчним Оадовима како у приправном тако и V монтажном одељењу фабоике. На-јуспелит посега је уннњсна једриличарском центру Вгшац, Та„ мо су оетали два дана учвствуду*. ћи V испитивању лета нове.лрв• лазне једрилице ?>Ј а ст р е б«,. кон-. струкције иижењерз ШошЈ а ДћМ' ко.ји . је длвао стручца рЈ§јашњеи>а са пуно другао.ске пажње. Ту су упознате стрзне и домаће коиструкције клизача и једрилиџа ви-
соких сцособностн. оад шке службе, принципи оадн и обуке нових пилота - једриличара. На теоену. најбоље се испољило шта значи добар радни колектив и колико треба да постоји чврста веза измећу терена и конструкционог бироа. Ове године. јула месеца. нада се буде одржавао савезни Iе.доиличарски слет, ваздухопловна груца ће сачињавати основу. како V организацији извођења, тако и V контро.;lр такмичења. Већ сада, под упути-ма свога професора г. др инжењеоа М. Ненадовића и надзором Савезног одбора за спортско ваздухопловство. они се спрема.ју за те дужности, како би прво такми. , чење ове врсте код нас, било са Успехом изведрно, Пои ваздухОпловној групи на Факултету постоји могућност да се оснуДе,. .«ЈОцсто..укторска.. група за сноптско ваздухопловство. а има и коеЉта. Има ту « објективних тешкора у вези са проеторијама (IV годцна се селц већ пети а има ц оазлога V несташици алата и матеоијала. као и у другнм радовима којн су били постдвљени као важчији V оквиру обнављања и рада нз факултету. Студенти ваздухопловне групе ће заједничким напорима и марљивим радом дати свој удео V обнови и изгоалњи земље и јачању нашег младог ваздухопловства.
ИСПРАВКА
У чланку »Из секције за к; уж;ке Мелипипског факу-тгет?«- бројју 22 омапгком је унесено гше Предрага Наотића.
У ХЕМИСКОЈ ЛАБОРАТОРИЈИ ЗАВЕДЕН ЈЕ РЕД
Пошто се технолози налазе прод улазом у нове лабораторије, старешинзтво отсек?l заједно са асиотентима и демонстраторима бдлучило је да већ сада припремп етуденте П годнне који нису радили V предрагним великим лабораторијама на оед који и х чека у новим заводима ина тгравила ксјих ће се морати обавезно придржавати V раду. Због садашње мале лабооаторије, због скученооти еваког појелинца гледало се у том погледу кроз посте. То је претило да доведе до опште ал>кавости. По столовима су увек скоро биле разливене супстанце, етакларнја с(е често ломпла, Другови су непажЈриви и аадађн каже лемопстратор Јанчић као да то ниЈе њлхова лабораторија. Гасре лампе држе с$ упаг љене и када уопште нпсу потрсбне; дешава се да баиију фнлтер-паиире V чесмс па се сваки час зарушс“... и још нцз прступака ш}савесаих иојединаиа. И заиста одлука која је донета ла се по потребн појелипил чнк и каусњавају удаљавањем из лабораторије. показала св рећ прва два дана као ефикасиа. Примећује се д и су столови чисти, ла се на пламеџ више пазк, да -:е. упутства V том цравпу ћрагз ва пвжњом. Д. А., ст. теЈНнке
„Наша земља све више се претвара у праву кошницу радних и стваралачком раду оданих људи"
РАДНИНКА КЛДСА ЈУГОСЛАВИЈБ ДАНАС ЈЕ У ПРИИМ РБДОВИМА БОРБЕ ЗА БОЉИ ЖИВОТ ХЕРОЈСКИМ ЗАЛАГАЊЕМ РАДНИКА ЖЕЛЕЗАРЕ ВАРБИI—МДЈДАН МОИТИРАИА ЈЕ ВИСОКА ПЕЋ БР. 2 »КОЗАРА« ПЕТНАЕСТ ДАНА ПРЕ РОКА.
До краја 1947 године отштампаће се уџбеници за студенте прве, друге и треће године свих факултета
Недрстатак довољног броја уџбеника још увек кочи нопмално Vчење студената на нашем Унивепзитет-у. Ст- - г -’чц елпвистнчке г п м_ пе Филозофског сђохултета одгодили су испите за јуни. јер их ннсу моглн споемити за маптовски оок без уџбеннка. Иако гу студенти Медипинеког, Правног и Техаичког факудтета лобили извесан број уџбеника. и» пак то питање рстаје и дзље у центоу пажње сгручних удпужења тих Факултета. Теже се решавало питање уџбеннка Пољопривредно шумарског факултета, што је свакако било у везн са застрЈем у прњпремању рукописа или превода потребних уџбеиика. Акциоии одбор је на свом задњем састанку размотрио питање планског прицремања уџбеника за штампу. По извеџгтају делегата Акпионог одбора при Фонду за издавање уџбеника Београдског унивеозитета. двнвс се у штампи налази 42 уџбеника. Фонд је, захваљујући помоћи коју наоодне власти прошиоио своју делатност штампајући уџбенике и скрипте V Загребу и V Новом Саду. Осим тога воше се припреме за за.једничко штампање ' ,7 тете V Београду, Зарребу, 1 и Сарајеву, што ће у многом смањити нздатке око штампања а тиме ће нх учинитн још присту. пачниЈим студентима. Оснивањем државних прелузећа »Медицииска књига« и других. која ће штампати стручне књиге са бољом техничком опремом, још ће
се внше олакшати издавање књига за које је потребна специјална тех. ничка опрема (анатомске слике, технички дртежи). Фонд за издавање данас ужурбанд оади на припремању књнга за Пољ.-шумарски факултет као и за стаоиЈе године Медицинског и Техннчког факултеда. Филозрфски фа» крји 'је пол/.г *+: ча Мриооднр-математичкн и фидозофски дао нови боој предмета, зз који су потоебцн уџбеницн дсОиће у нд]скрои.је време иајпотребнија скоиита отштампана на гештетнеру. Акиисри одбор пристуцио је. одмах оргацизовању раднонице сз {'ештетнеррм V проет.о'-'' : с”-з ■ лрма »Луке Ћеловиђа#, где Фе на четиои електрична гештетнеоа штрмпети уџбеници за фнлозрфски фа* култет, Ликорну и Музичку акаде.мију, као и за Инстнтут за фисКУлтуру и спорт, коЈн данас иема. ју ннкаквих уџбеника. Да би се уџбеннци технички опремили приступило се опганизован>у централног цртачког Гироа при Фонду, у који ће ући сг/де-нти из цртачког бироа на ТехничкоуЈ факудтету. Коркурсом коЈи ра.сдшгује Акџиори одбор омогућиће се још ексделитивннЈи рад на штампафу уцбенцка. , . . Максимзлним залагдњем штам,паоеких секција по факултетима, центоализоваџим и планским оадом, а уз покоћ наррдних власти. осигураће се студентима повс. друге и треће голине годин.а.ма нафег ћим по бро.ју студената Дртррбни уџбеници.
Број 25
Н А Р OДНИ СТУДЕНТ
5
КОНКУРС ОЈOБОР ФОНДА ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ УЏБЕНИКА БЕОГРАДСКОГ УНИЗЕРЗИТЕТА РАСПИСУЈЕ КОНИУТО ЗА КСРЕКТОРЕ. ПРЕВОДИОЦЕ СА РУСКОГ И ОСТАЛИХ СТРАНИХ ЈЕЗИКА И ЦРТАЧЕ ЗА ТЕХНИЧКУ ОПРЕМУ УЏБЕНИКА. НАГРАДА ПО ОДОБРЕНИМ ЦЕНАМА. ПРИЈАВЕ ДОСТАВИТИ АКЦИОНОМ ОДБОРУ (ПРАSНИ ФАКУЛТЕТ) ДО 8 МАЈА 1947 ГОДИНЕ. ПРИЈАВЕ СЕ ПРИ, МАЈУ СВАКОГ ДАНА ОД 12—14 ЧАСОВА.