Студент

Петогодишњи план поставља крупне задатке школској и студентској омладини

Пвтогодишњи план поставља озбиљно задатие и првд нашом шкопском омпадином. За пет годииа повећаће се број средњих стручних кадрова за 60.000 а стручњака са Факултетском спреиом за 20.000. Са. мо у нвшој Републици број средњих стручних кадрова тцеба да се повеКа за око 30.000. Од тога 14.000 оипадинаца треба дв добијв средњв стручно образовање на скраћеним курсевима. На омладинској организацији у нашој Републици лежи задатак да помогне да се изврши одређени план уписа омпадинаца са свршених IV разреда гимназије у средње стручне школе, и да у великој мери побољша проценат ђака који Кв редовно свршавати те школе. И овде јв важно, не само обезбедити одређени број кадрова него кад се обезбеди, тај броЈ треба распорадити на све стручне шноле: средњо-техничке сред њо-пољопривредне, шумарске, саобраКајне, економске. здравственв и др Изнеђемо само неке цифре о пзтреби преласка и уписа ђака 4 рззреда гимназије у стручне шкопе таио у шкопској ,1647/48 години. У I разред средње-индустриске школв треба да се упише 1.080 гимназиста. У средњу саобраКајну школу 300, по морску аиадемију 20, школу за пекарске помоћнице и лаборанте 270, у држаену Трговачку академију и друге економске школе 1729, у средњу шумарску шкопу 30, у средњу пољопривредму и ветеринарску школу 450, у Учитељскв шкопе на територији Народне републике Србије 2.430. Поред повећања стручних школз учење у њима треба у много већој мери него до сада да будв пзвезано са практичним радом, да буде специјапизовано и да одговара

задацима који очекују наше кадрове по изласку из шиоле. Свршени ученици срвдњих стручних шкопа треба да буду потпуно оспособљени за самостално извршење важне улоге коју средњи кадрови имају у проезводњи. Најбољи међу њима моКи Ке да наставе студије на високим шкопама. Правигжо извршити и остварити ппан уписа потребног броја ђака у средње стручне шкопе, озбиљан ј* задатак који се поставља пред на. шом организацијом. Да би се он извршио потребно је да се„ омладинска организација запожи за пра. вилно извршење овог задатиа. Наша агитација за прелаз у стручне шкопе треба да буде што конкретнија и приступачниЈа нашој школској омпадини. Треба школској омпадини до бро разјаснити важност и перспективе појединих струка, како би се што веКи број уписао у средње стручне шнопе. Сам Петогодишњи план је најмоКније средство за агитацију, јер он Јасно показује важнсот појединих струка и његову личну перспективу у појединој струци, вепичину задатаиа на чијем извршењу он треба да учествуЈе. Ппан му отва. ра шнроко поље рада за стручно оспособљавање и развитак. Петогодишњи ппан трзжи и 20.000 висоио нвапификованих кадрова са факултетском спремом. То значи да наш Беогрвдски универзитет треба да да хиљаде нових високо квалификованих стручњака свих струкз. У вези са тим пред Народном омла. дином на Универзитету поставља се са свом озбиљношКу задатак да са своЈе стране допринесу уредном шио. ловању и повеКању процензта студсната који Факултет завршавзЈу у лрописаном року.

Све наше акције треба да буду узорне у сваком погледу

Да би наше организације на терену правипно извршавале све своје обаввзе према Прузи, правилно организовапе све радове које буду дап>е спроводиле, треба да воде рачуна о нским стварима врло важним за наш успешан рад. Ми смо ове године ушли у извршење Петогодишњег плана. Од нас се тражи да све наше радне акције и све задатке које прима* мо спроводимо са много више ппана и уз много бољу организацију. Дсбрв организоване радне акције много могу да допринесу у извршењу плана пре времена и његовом премашењу. Наше акције треба да буду узорне у сваком погледу. Ниједна акција већег о бима не сме се започети без претход. но извршених детаљних припрема које су предуслов за пун успех свих каших акција. При мобилизацији омладине за те добровољне акције, водити рачуна да се иста правилно изврши, да не иде на штету јјсрмзпног рада у предузећима .шкопама и другим установама, да се та радна сна. га правипно распореди како би био што већи ефекат њеног рада. Пре слања бригада на градилишта оне треба да буду добро опремљене и обезбеђене са неопходним инвентаром и осталим културно-просввтним матери. јалом, пекарски преглдеани, оРганизационо сређени ,са штабовима бригада и руководствима чета како би одмах по допаску на градилиште могли да ступе на рад. У бригадамз треба развијти дух штедње, водити рачуна о чувању апата, машина и осталог материјала, развијати широку иницијативу у такмичељу, како би наши радови били пример, како у брзини њиховог извођења тако и ива. литету поспа и у њиховој екоиомичНОСЋИ. Поред учешћа наше омладине на Омладинској прузи, омладина Србије заједно са осталом омпадином Југо. славије учествује на изградњи фабри-

ке машино-апатљике у Жепезнику, најввћој омпадинској акцији после Пруге Шамац Сарајево. Омпадина Косова и Метохије спроводи акцију о. копавања „Омладинских виноградз" у Ландовици код Призрена, а београдска омпадина је узепа на свбе изградњу пионирске железнице у Бе. ограду. Поред ових ввћих радова коЈе већ изводи наша организациЈа омладина Србије се припрема да при. ми на себе још некв веће радове репубпиканског значаја коЈи ће знатио допринети испуњењу Петогодишњег ппана. Све наше организације на терену спроводе низ акција и радова у оквиру својих врезова и села било из државног ппаиа или планова Народног фронта којв имаЈу исто тако огроман значаЈ за испуњвњв првог Петогодишњег ппана. Већ постигнути резултати наше омладине у току ове године то најбоље говоре, Од 1 Јанурара 1947 године па до 1 мзја 1947 у оквиру претконгресног такмичења, не рачунајући Омладинску пругу и фабрику апатљика у Жепезнику, наша омладина је дала 1.422.896 радних дана у вредиости од 64.768.652 динара. Из ових непотпуиих цифарз види се спремност омладине да у току ове годинв постиг чв далеко боље резултатв нвго до сада. Нонгрес од наших организација на терену очекуЈв да на свбв узму Још обавеза и да те обавезе буду реалнв, а од наших бригада на ОмладинскоЈ прузн, фабрици машина апатљика и др. радилиштима, да своЈим попетом, својим залагањем, правилном расподелом посла, уштедом у материјалу, чувањем алата, радном дисциппином, стицањем стручног знања и савпађивањем тешноћа не изостаЈу од осталих бригада других наших репубпика већ да предњаче попут наше удгрне Ужичке бригаде и оетзлих ударних бригада на ОмладинСкоЈ прузи. Речи друга Милована Ђипаса на отварању омпздинске пругв треба да буду путоказ нашег даљег рзда на изгргдњи бољег и врећнијег жи* вота: „Посао који данас започињете није ни мало лак и немате нигде примера сем у вашем прошлогодишњем раду да се поучите како да га завршите. Латипи сте се, дакле, задатнв који нико ниЈе прије вас поставио и нема утрвене стазв иоЈом би могли да лакше корачате. Вас воде само велике ослободилачке идеје коЈе Је друг Тито посијао по нашоЈ земљи. Показало се да су оне темељ сваког успјеха. Треба св само организовати и засукати руиаве, треба поћи Титовим путем и потпуна побједа мора доћи. Титов позив да обновимо и изградимо нашу земљу, тано дз се рзсцветаЈу сва њена богатства и пепоте и што Је >«аЈважниЈе њених радних, поносних, ппеменитих и даровигих људи, тај позив Је Једини путоказ коЈи имате пред собом. Наш народ се поноси што је смео и могао да се мимо других ухвати у коштац са свим тешко. ћама, а ви сте дјеца тога народа. Ако и ниЈесте сви учествовали у великој народној борби за спободу, ви сте сви од ње окусипи и већ растете на потпуно спободноЈ земљи. Будите поносни што вам Је историЈа

доделипа да даљв помакнвтв ввпичИ' ну и напрвдан својв домовинв , ‘.

Најважнији задатак, без кога се не може замислити остварење плана кадрова, јесте учење

Јвдан од врло важних задатака шиопсие и студентскв омпадихе без ксга се не може замислити зстварење плана кадрова јесте учење. Овим питањем наше организације треба више него до сада да се базе. Досадашњи резултати учења, нако у гимназијама тако и на фаиултетима, у школама ученика у привреди и другим стручним школама ниеу задовољавајући. Велиии број :пабих оцена који се креће од 30-70*/» шсистематски и неппански рад на савлађивању шкопског градива, спабе море које наше оРганЈ-зације пре. дузимају на лобољшању успеха у школама јасно говоре да при оваивом стању како је сада на школама на* ша школсиа омпадина не би могла испунити онај задатак који пред њу поставља Петогодишњи план наше земље. Упорна борба за побољшање учења у шнолама, овладавање науком и техником, непрекидно припрс. мање и специјализнрање, тако да сваки омладинац постане мајстоо свога посла и своје струие, треба да буде задатаи сваког нашег омладинца и омладинке у нашим шкопама. Што мање слабих оцена, што више стеченог знања, тим више техничара. инжењера и осталог стручног кадр? нашој привредн, тим брже испуњење Петогодишњег плана. Наша организација у шкспама треба не само да се брине за квантитативно ислуњење броја добрих оцена, него и да се стара да тај број одржава ширину знања и куптуре сваког појединог ђака. Нашој зеиљи су потребни руководећи кадрови свастрано спремни да нз свим секторима државне управе н приврвде прихвате задатие који стоје пред њнма. Поред радова наше омладинске оргаиизације у предузећимз, селима и школама, посебно место у раду наше организације у испуњењу Петогодишњег ппана ззузимају масовне, добровољне радне акције наше о. младине. Доброзљни радови наше омладине у 1946 год. и широка мобилизација омпадине на њима били су од огромног екомомског и нопитичког значаја, не само за наше омладинске организације, него и за све народе. Ти су радови огромно подигли углед нашв омладине а самим тим и наше земље дапеко ван њсних граница. И у овој’ години настзвила Ј‘е каша омлздина са спровођењем добровољних анција. НBј‘важнија радна акција најважнија радна акција омладине Југсспавије у свој години, а истовремено најважнији објекат у првој години Петогодишњег ппана, јеств

пруга Шамац —Сарајево. Од колииог јв она огромног значаја за даљи развитак наше привреде миспимо да је упозната сва наша омладина и да се на том питању вршила мобипизација наше омладине за одлазак на Пругу. Поред свог огромног еконоиског значаја, Пруга има за нашу омпадину велики и политички значај, колективан значај. Колективни живот на Прузи снажно ће деловати на стварање морвлног лика нашег омладинца и на изградњи његовог карак. тера. Масовни доброосљни физички рад спојен са учењем, фиснултуром. здравом и кориеном забавом, нонференције, приредбе и предавања, здрзва критика, отстраниће мкоге лоше навине нод наше омпадине и ра. звити код ње многе позитивне особине као упорност, одпучност, самопожртвовање у борби за победу, веру у своје сопствене снаге и нов однос љубав према раду. Кроз стручне курсеве на Омладинској прузи на којима ће проћи преко 3.000 омладинаца из Србијв оспособиће се нове хиљаде стручних кадрова иоји ће се по повратку са Пруга укључити у нашу привреду и помоћи нашим Народним властима у решавању проблема стручних кадрова. Величине радова иао што су изградња 237 км. пруге, 37 железни'•иих станица, пробијање неколико мањих и два већа тунела, градња ариираног бетонског моста на Сгви и 4 моста преко рекс Босне, огромни земљани остапи радови, јасно говоре о потреби улагања огромних напора сваког градитеља да би сви ови ра. дови били на време извршени. За довршење ове Пруге предвиђа се радна снага од 180.000 омпадинаца. Омпадинска организација Србије треба кроз три смене да пошаље на Пругу 65.000 омладинаца и омлвдинки. Око што је до сада учикила иаша органнзација за Пругу: 69 послатих бригада у првој смени са преко 18.000 омладинаца, неколико хиљадз омпадинаца више неего што је то планом предвиђено резултати које наше бригаде већ сада постижу на Прузи јасно нам говори да ће наша организација извршити са успехом све оне обавезе ноје је примила у вези са Омпадинском пругом. Ми поздрављамо одлуку УН Пленума Централног већа Народне омладине Југславије о предавању у саобраћзј Пруге Шамац —Сзрајево на дан рођењз наше Републике, 29 новембар 1947 године, сигурни да ће се до одређеног рока пруга завршити, сигурни да ћемо дати све сно што је наша организација примила на себе.

Предаја конгрвснв заставице на!бољој среској омладинској организацији

СМЕЛО У БОРБУ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ПЛАНА

Ми смо до сада говорипи о многим задацима које пред нас постављ« Петогодишњи ппан. Да би св они мо. гпи извршити потрвбно ја доста на» пора и снапажљивости у нашем раду како да приступе успешно спровођењу свих ових задатака. Да бу могли успешно да приђу спровођвњ> ових и многих других задатака трвба у првом рвду да св добро упозна. ју са пробпвмима свога краја, срвза и места, да се упознају са планом радова иоји ћв св одвијати у њихо* вим местима и планом фроитовски* организација, па да онда приступе мобилизацији омпадине на извршвњу тих задатаиа. Наша руиоводства треба стално да уче, упознавају и прзте економски развој наше земље како би могпи правилно да постављају ствари и припазв решавању задатзка. За свакн задатак за сваку најмању акцију тр:ба нзвршити мобилизацију омпадинв. Свзки задатак омпадине треба да будв добро објашњен, да она схвати његов вепики вкоиомски и попитички значај, да буде убеђена у потребу њеровог спровођвња. Ради тога потребно је обезбвдити добрв агитаторе и првдаваче који ћв умети правилко свв задаткв омпадини да објасне. Наше органи. зације треба да ииају сталног увида нако св ти задаци испуњавају, да свакоднезно буду у току тих задатака, да контропишу како се поједини задаци преносе на омпадину, иаио их омпађина' прима и како се запаже у њиховом извршењу. Огромну помоћ у руковођењу можв да пружи нашим организацијама добро организована статистика и евиденција, ноју треба средити у оним организацијама где није сређено. Кроз спровођсње задатака Петогодишњег плана, кроз борбу за испуњење плана јачамо нашу Армију гаранцију мира и изградње и даљег процвата наше домовине, Јачамо од. бранбену снагу нашв земље. Борба за Ппан јесте истовремено и борба за чврсто братство и једин'ство наших народа, борба за јачање оеза на свим демократским народима света, борба за још чвршђу сарадњу и пријатељство наше земље са братским сповенеки народима на чепу са великим Совјетским Савозом. Кроз спровођење задатака Петогодишњег плана и нроз правилну мо, билизацију омладине на њима наша руководства треба да поведу одлучну борбу иа пиквидирању секташтва које се још задржапо у неким нашим организацијама, нарочито у Војводини. На тај нзчин ће се број необухваћене омпадине, ноја хоће да ради, апи наше организацијв нису дапв могућност за то, знатно смањити, а ван наше организације остаће само она шачица непријатељски распцложених омладинаца иојима не можа бити места у нашој организацији. У свом раду на спровођењу Плана наша руководства треба стапно да воде рачуна и о захтевима и потребама омпадине. Треба да покажу много више бриге за њен одмор, забаву, за њено Фиснултурно и иултурно обрззовање и да им то омогуће. Треба увек да имамо у виду речи друга Тита, да су гпавни аадаци омладине да уни , да се физички развија и да учествује у обнови земље. Треба умети упоредо са захтевима за улагање крајњих напора од стране омпадине дати јој и спободног времена за одмор забаву и разоноду. Пођимо, другови, смепо у борбу зз испуњење првог Петогодишњег ппана. Претворимо 1947 годину, прву го. дину нашег првог Петогодишњег ппана, у годину вепиких победа наше омладине и наших народа. Докажимо да нема задатака ноје не моможемо извршити, нити препрека које не можемо сзвпадати под руковсдством херојске Комунистичке партије и друга Тита. Учинимо све што је на наиа да св План испуни пре предвиђеног рона, да се премаши. „Претворимо нашу домовину у борби за извршење и премашивање нашег Петогодишњег ппана, у велину ковачницу новог живота, у којој ће се ковати нове величанствене ствари. Понажимо још једном свету каква чуда може створити слободни и уједињени народ кад збије своје рецове око своје народне власти-** Смело савлађујмо све тешкоће на ноје будемо наилазили на своме путу, у берби за савлађивање тих тешкоћа развијајмо и јачајмо нашу снагу, усавршавајмо нашу организа. цију посла и наше способности.

СТРАНА 4

Н А Р 0 Д НИ СТУДЕНТ

Број 27