Студент

Извештај о раду Главног одбора

ИЗ РЕФЕРАТА ДРУГА СРЕТЕ КОВАЧЕВИЂА, ЧЛАНА СЕКРЕТАРИЈАТА ГЛАВНОГ ОДБОРА

, 0 раду Главног одбора Народнв омладине Орбије у времену од I до П коигреса поднео је извештај друг Срета Ковачевић, члан Секретаријата. Рад и одлуке Ш ковгреса Народне оиладипе Југославије Још више су распламсале радни полет нагае омладине. Претконгреснии такмичеи.ем у које је била тако широко захваћена омладвна Републике Србије наша организациЈа била је оспособљепа да прими иа себе извршење много крупвијпх привредних задатака. Тада смо ми могли да истовремено док опремамо н шаљемо 83 радне бригаде на Оиладинску пругу Брчко —Баиовићи, оргапизуЈеио и низ крупнијпх акцвја републиканског или окружног значаја у самој Републици СрбиЈи. НаЈвећа акција коЈом Је У току прошле године руководио непосредно секретариЈат Главног одбора, бвла Је акција на прскопавању Посавских канала. Резултати ове акције свима су нама добро познати: близу 4.600 омладинаца и омладинки за 542.110 радних часова прокппали су 41 км. одводних канала избанивши 197.090 кубних метара земље, обезбедивши од поплаве око 4 000 хектара плодне Посавине. Омладипа СрбиЈе може са правом да св поиосн на ово своје извршено дело. Тим пре што смо ми баш у том преме изводилн и остале велике акцнје: градили смо пругу Голеш Белаћевац, пут Чока—Потискн, регулисали смо Раљу, изградили Рамски рит, пут Драглица—Кокин Брод, алексиначки канал, пут Свође —Црна Трава и ииз других ситниЈих акциЈа и свакодиевних локалних радова. Само у овим круппијим акциЈама учествовало Је више од 10.000 омладпне која Је дала 200.000 радпих дана. Када се овоме придода и онаЈ иаЈкрупниЈи добровољии допрпнос коЈи је дала наша органвзациЈа 1040 године, тЈ. учешће омладине Србије у изградњи Омладииске пруге, где Је радпло преко 23.000 омладннаца и омладинкп из Србије, Војводипе и Космста коЈи су за 8.280.000 радиих часова извршили радпих задатака у вредности прско 00 мллнова динара тада тек мозсемо добити извесну претставу у какву Је снагу израсла паша омлАдииска организациЈа после Ш конгреса и какие Је задатке способна да примм и уснешно сврши. Реферат је затим истакао ввлики значај нзбора у омлалинскн.м организацпјама за даље учвршћење оргаиизацнје, за спровођење у живот Сгагута Народне омлалнне и решавање задатака 111 когреса. • Говорећи о раду на пољу фискултуре друг Ковачевић се дотакао питања борбе против старог клубашког духа у нагаем фнскултурном покрету с обзиром на улогу коју је у томе играла омладлнска оргализација, и

истакао најважније масовне фнскул турне манифестације у којима се огледа масовност и снага наше фискултуре (60.000 учеспнка на фискултурним клетовима у јулу и августу 1945, 200.000 учесника, од тога 150.000 чланова Народне омладнне, у пролећњем и јесењем кросу 1946 итд) Ковачевнћ је затим рекао: Велики значпЈ за рал паше организациЈе на фискултури имале су одлукеl4 коигреса Народне оаАадипе ЈугославиЈе, одлуке коЈе су парочито указале иа важпост физичког васпитања омладине. Позив коЈи Је упутио 111 конгрес Народне омладипе Југославије, на такмичеље за фискултурпу значку, покренуо Је паЈшире масе омладине у борби за осваЈање и испуњење норми за фкскултурну зиачку. У почетку прошле године приступили смо и ми у Србпји стварању оргаипзација „Технике и спорта", кроз коЈе би се развијала и физичка и техничка култура у редовима наше омладипе. У току протеклог периода ова органпзациЈа постигла је тск прве успехе, створила Је прва друштва и кружоке „Технике и спорта“ обухвативпш у њих преко o.o*o активних чланова. Но ово су тек први успеси и они су незиатни с обзиром иа улогу, звачај и задатке које ова организација може и мора да спроведе у живот, нарочито у овом периоду када ми водимо борбу за свестрано техничко васпитање наше омладилс- Због тога ће Онти потребно да и иовоизабрано Зсмал,ско веће и сва остала паша рукоподства пруже иного већу помоћ баш на стварању и омасовљавању оргапизацпЈа „Тех нике и спорта". 0 недостацимакоји су се појавили и задацима који у вези с тим стоје пред нашим организацијама у погледу фнскултуре Ковачевић је рекао: Ове слабости као и иеки други педостаци који се испољаваЈу још увек у нашем фпскултурном покрету, често су последипа даиас нсдовољие коордипације између наших руководстава и фискултурних форума. ПоЈавила се тенденпиЈа код паших омладиисппх оргаипвапија«. иарочито ОД како су се учврстила фискултурна руководства, да сву бригу и читав рад око даљег Јачања фискултуриог покрета, пре пусте само фискултуриим руководствима. У завршном дел.у извештаја друг Ковачевић је изнео податке о фииапсиском пословању Главиог одбора и мерама кје су предузимане да се то питање среди у читаној нашој организацијн. На крају је дао преглед Пленарног састанка Главног одбора и промена у саставу Секретаријата и Пленума.

Већ сада је постало питање части сваког студента како ће и да ли ће на време полагати испите

Другарица Вјера Ковачевић, првтседник Нсродне студентске омладике Београдског унигГрзитета, говорила је о задацима студентске омладине у оквиру испуњавања првог Петсгодишњег плана. Према плану наши факултети треба за пет годиНа да оспособе 20.000 високо-квалификованих стручњака. Положај интслигенције се из основа изменио У новој држави Наука и нултура нису више у глужби експлоататорске класе. Народка власт пружа пуну помоћ студентима. Само ове године дато је 2.500 стипендија. Говорећи даље о раду Народне студент-,

ске омпадине у првој пвтољетки, друггрица Ковачевић је рекла: »Кроз Петогодишњи план ми збрисати сва рђава наслеђа прошлости у погледу учења и подизања нашег стручног кадра. И досадашњи рад на Универзитету говори о великом преокрвту и успесима у учењу и осталом раду. Просечна оцена на испитима за један је виша од предратке оцене студената Рачунајући ту да је процентуално далеко већи број студената излазио на испите. Ми имамо још доста тешкоћа и недостатака у раду, али кад упоредимо данашње стање са стањем пре годину дана, оно се у многоме поправило. Ми још увек имамо тешкоћа око уџбеника, мало је наставника, нема потребан број лабораторија и института, али ми смо се досада, заједно са наставницима, сналазили и преброђавзли те тешкоће. У Петогодишњем плану предвиђа се отклањање ових објективних тешкоћа изградњом нових факултета, института, лабораторија и другог. Ми имамо још доста недостатака и у погледу самог учења, али је већ сада постало питање части сваког студента како ће и да ли ће на време полагати испите. То питање се све више заоштрава, тако да ћемо остварити кроз Петогодишњи план да сваки етудент полаже на време и студије завршава у одређеном року са много бољим квалитетом него што |е то било до данас. Са овим ћемо избрисати то да студенти студирају дупло више него што је потребно. Свјесни смо задатка који је постављен пред нас у погледу стручне спреме и ми ћемо га остварити.

Другарица Вјера Ковачевић

„Демократија“ на делу

Ових дана британске окупациопб в.тастн у Ауотрији задржале су на лограничној оганнди Подрошчица у Словепачкој Корушкој омладинску ра.дну бригаду која је путовала на Омладинску пругу Шамац Сарајево, а у којој м налазв 103 омладинца' из Дашже, Норвешкв и са Исланда. Поступаж британскнх окупациопих властн но може се ничин оправдатн па ни исконотруисаним разлозима да »документи нису у реду«. Нв ради св ту. међутнм, нити о случајним појавама, а још мање о хнровггма Л иопадима поједнних зпретставника британских окупацно. них власти. У последње време бесо. згучна кампаља против наше зомље против новв Југосдавије која је баш ради тога што је нова постала трн у оку реакцнонарних кругова У иноотранству добнја све разиоврсннје видове. Свакако да је један од видова те кампаљо и неоправдано и самовољно задржаваље дан-

ских, норвешких и исландских омл&дннаца од стране британских окупацноних власти у Аустрији, како би им се онемогућио или бар одложио на неодређено време додазак у Југославнју и учешћв у изградљп омладинске пругв Шамац Сарајево. Пе може се, наиме, одвојити овај поотупак британских окупационих властн од, рецимо, одбијаља америчких надлежних органа да иадају внзе Амориканцима, који желе да посетв нашу земљу, макар да је мотивација тога одбијаља формулисана на другн начин својствен амернчким реакционарним круговпма, кав што су рецимо »несређеноот прилика у Југославији«, »сутабе саобраћајне везе«, »тешкоће у исхранн« итд. итд. Оваквн постулци Англо.аме'риканаца овакако су логични наставак досадашљег става аваничних претставника тнх зсмаља по питаљима која оу од жпвогног интореса за на. шу аемљу као што јв питаље Трста,

Словеначке Корушкв, рвцарацнја итд. 0 чему се ту уогвари ради? Јасно је да јв целокуднв кампања унерена једном дил>у рушењу мођународног углода Титове Југославнје н то баш ралн тога, што је тај углед захваљујући осдободилачкој борби наших народа, доследном демократском ставу наших првтставника на овнм досадатв»Нм међународним конференцијама као н боспримериом аалагању наших ва. рода у борби за обнову н изградљу земље, до те висине да је Ј.Угославија уз Совјотски савез постала узор демократске земље У>ор земље која се властнтим снагама подиже из пустоши коју је рат за ообом оставио. Сем тога, ширнти клевете и лажи о стаљу у нашој земљн, а не дозволнти властитим грађантгма ла се лично увере својттм доласком у Југославију о првом стању код нас, јасно је да је злонамерно. Кловете и лажи као пгто су »несређеие прилрте у Југоола|вији< или »слабе саобраћајне веве« п тако даље. не могу се одржати кад се внде резултати напора натих нарола у обнови и изградњн, & пвгогову ако со још и учесгвује у нвградњи једног таквог грандноавм Лвла као што јо омладннска ггвуга Шамац —Сарајево. У том еветлу наа иимало не изненађује поетупак бриј таиских окупационих власти. Ои је као и сви досадашњи слични иступн наших западних савезиика наитал на погпуну осуду наших народа. Но, није слмо ствар у томе. Поотупак британских окупационих влаотн, није опот пута уперен само протнв интереса нпшв земљв. Овога пу* та британске окупационе власти егрешиле су се и о интвресе Федврапије свотоке демократоке омладине. Задржатњв данскггј, норвешких исландских омладинапа у пограничној зони Аусгрије за нао вначи н покушај да се разбије јединстве двмократске омладинв света, да ое спречн мођусобна саралња напредне омладние разних земаља. Стога је овај посгупак изазвао негодовање и протест не само код омладино Југославије, и свих еарода натае земље, већ и код народно омлалине целога свота и с®их истиноких домократских снага у сввту, и уједно помогао повезивању цу« чвршћењу јединсгва демократскв о* младине овета. I

СТУДЕНТИ СВЕТА

ШАНГАЈСКА ПОЛИЦИЈА ПУЦА У ГОЛОРУКЕ СТУДЕНТЕ

Почетком маја ситуација у Шангају била је затегнута због демонстрација против повишења цена и црне берзе. Ове демонстрације <У истовремено имале и антикуоминтанговски и антиамерички карактер. У једној од главних шангајских улица америчка полиција ]е \з по’ моћ кинеске жандармерије покушала да ухапси студенте који су лепнли антиамеричке плакате. Мсђутим, пролазници огоррчени интервенцијом америчке полиције —• нису јој дозволили па у хапсн студенте. На другом месту, у сукобу између кинеске полиције и студената који су лепили плакате и пароле са захтевима за повлачење америчких

трупа, рањено је неколико студената. Истог јутра некопико етотина студената приредили су демонстрације пред општинском зградом у Шангају, тражећи заштиту људских права и к ажњавање полица. јаца који су ранили студенте.

ШТРАЈК СТУДЕНАТА У БАГДАДУ

У колеџу краља Фејсала у Багдаду всћ нсколико дана траје штрајк студената. Лсвичарска штампа саопштава Д а је штрајк изазвала британска упра ва кслеџа на челу са претседником Вудом, бнвшим официром британске војске. вршењсм притиска на студенте. Вуд је у колеџу спроводио »имлеријалистичке васпитне мстоде«, врећајући национална осећсња студената Он је исто тако увео и физичко кажњавање. Штрајк је наишао на једнодушну

подршку студената многих школа V Багдаду и другим градовима.

КРВАВИ СУКОБИ НА МАДАГАСКАРУ

Као што је познато на Мадагаскару је избио устанак. Студенти су напали на Француски војни логор у Морамауду у бл изини Тананариве којом приликом је било убидено неколико француских официра и војника. Француске власти су предузеле мере д а угуше устанак ,али крвави сукоби између француских трупа и устаника на Мадагаскару се настављају.

ХОЛАНДСКИ СТУДЕНТИ ДОЛАЗЕ НА ПРУГУ ДРАЧ ЕЛБАСАН

Организација холандских студената обавестила је Секретаријат Народне омладине Албаније о жељи холандских студената да учествују у изградњи пруге Драч Елбасан. СТУДЕНТИ БЕЈРУТА ЗАХТЕВАЈУ ОСТАВКУ ВЛАДЕ

Агенција Франс.прес јавља да Ј е синоћ у вези с претстојећим изборима у Бејруту дошло до немира у којима ,/е погинуло једно, а рањено три лица. Јутрос су ступили у штрајк студенти, који су истакли захтев да влада поднесе оставку и да њену функцију за време избора врши једна неутрална влада. Полиција је

ннтершенисала противу штпајкача н том прилнком ранила више лица.

ЗАСЕДАЊЕ ИЗВРШНОГ ОДБОРА МЕЂУНАРОДНОГ СТУДЕНТСКОГ САВЕЗА

У Прагу је отпочело седмоднев. но заседање Извршног одбора Ме. ђународног студентског савеза, на коме ће као једно од најважнијих питања бити размотрено\и питање одашиљања специјалне комисије у Немачку и Г рчку. Енглески, француски, амерички, кубански, египатски, нндиски. норвешки,- пољски, југословенски, совјетски. чехословачки студенти и делегати републиканске Шпаније, као и омладински делегати многих других земаља узеће учешћа на Омладинском фестивалу Међнарод. ног. студентског, савеза.

Сада се врше припреме за кон. грес студената азиских земаља који ће се одржати идуће године у Индији. Конгрес студената Латинске Америке одржаће се јануара идуће године.

НАШ РАД НА ДАН КОНГРЕСА

Последњи дан такмичен>& тгрвд Дрл ги конгре-с осетио се у свим врајв* вима Београда. Тада јв већина сху* дентских изишла да ради н4 обнови Београда. Двадесет трећа студентска електричарска радна бритада обавезала -м пред одлазак на рад да ће пребацпти све но-рме које су дотада билено спцнуте на радилишту иза Окупц штпне и на скретници код „Борoв“, И заиста, другови су још једном по, казали -звој раднн елен и пребацили су све норме које еу раније биле постављене. На раду је било 157 друтова н дато је 628 радних часова. Три четв су ра* дале иза Окупштине. док еу друтв две на скретннпи код „Борбв“. 3* време целог рада'чете еу св такмииии послв 'зваког успета могло со чути громко „ура“ из вредних После два сата рада дат је одмор од десет минута, н аа то време ззменнк команданта изнео јв како тбче рад и да, ако св само тако .продужи, има услова за пребациваљ* норми. У наставку рада видело се да оу другови заиста вољни да пребаце свв норме у чему су на крају и успел*. У раду треба истаћи другу н трећу чету, које су за све врвмв рада радиле са великим еланом, такмичвћи се за свака колица, за сваки ашов изкопане земље. Међу друговима треба нарочито истаћн друга Лучнћа Славка. водника друге четв којн јв сам нзбацивао колица на отвтојању од око 15 метара, помажући при том ,још и пуњењу. Укупни ефекат рада износи: кскопано земље 144,5 м 8 ; исплантграно 2.100 м 2 ; превезено 2.0?»8 колица; прввезено камионима 58 у 29 тура и ископано 2 м* камена. После завршеног рада послат > телеграм Другом конгресу Народнв омлашгне Србије у коме другови бригадири Двадесеттпеће студентгке бои. гаде ноздракљају рад Конгреса. обећавајући да ће на Прузи испунити зви залатке и да ће као студентн електротехпике одговорати свом основном задагку . ж. а. ,

Број 27

НАРОДНИ СТУДЕНТ

СТРАНА 5