Студент

Осврт на претконгресне приредбе по фокултетима

НЕОДГОВОРНОСТ КУЛТУРНО ПРОСВЕТНОГ ОДБОРА ПОЉОПРИВРЕДНО—ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

На дан отваран>а II Конгреса одржане су прнредбе на Техничком, Пољопривредно-шумароком и Економском факултету. које нису ималв свечан карактер, већ су напротив остале у оквиру старих форми недо, вољно припремљоног, површног, у»непродубљепог лрограма без довољно васпнтног и забавног значаја. Можемо констатовати да и поред чостог наглашавања недостатака, јодг се увек одржавају приредбе због приредби. Није важно што ћемо у статистнчкој рубрици написати неки већи број одржаннх приредби, када оне у стварности нису користиле. 'Случај ПољопрнвреДно-шумарског факултета, пример је какве при. релбе пе треба давати. Програм је доловао неорганизовано и без дојвољно пелине, а атмосфера читаве приредбе није нмала свечан карак. тор. Дплетаптска секција не схвата. јући озбнљност спенског прпказнва. ња извела је други чин »Родитељског дома« од Валентина ХСатајева, где јо уместо уметннчког прсжнвљавања иа сценп имала лажан патос и непрпродпо узбуђивање. Неодговорност драмоке секпије најбољв се ■види у речима извођача којц су прпзкалп па лан саме пртшедбе ла ипсу још довољно научили улоге. Иако међу њима’ има способних другова којн бн могли уопегано остварити ов&ј 1 задатак, нодостатком благовремене и чврсте органнзацпје они тшсу ни могли доћп до изражаја. Припремању драмског приказа треба прпступитн благовремено и са више залагања како би со и на том пољу достојно репрезентовао НСО, Насупрот оваквом ралт Пољопривредно-шумапсlког факултета треба похвалити Тохнички факултет, где св припремању програма и увежба-

вању пришло озбиљно. систоматски. За похвалу је хор Економског факултета којн је приступио озбаљном раду и припремио другу руковет од Мокрањца. Из првомајских и предконгресних приредби по факултетима осећамо да су још многа организациона и чисто уметничка питања нерешена због неодговорности оних који припремају приредбу.

Академски хор

ФЕСТИВАЛСКО ВЕЧЕ У ЧАСТ ДЕЛЕГАТА II КОНГРЕСА Н. 0. СРБИЈЕ

На дан огварања П Конгреса Народне омладине Србијо, најбоље омладнрске фестивалсlке јединице На_ родне реиублике Србије лриредиле оу феспгвалско вече у позоришту на Врачару. Приредби су присуство,вали делегатп II Конгреса. У програму су учествовале фестпвалоке једнннцо кратујевачко омладнне, мађарске мањине у Војводн. ни, Румуна из Новог Села, Цигана пз Велнке Кпкпнде, словачке мањкпе из Бачког Пстровца, Русина из Крстура, феотивалоке једишше из Прнзрена, фолклбрна група *Иво Лола Рпбар«, јединида из Врања. Ове тачке на фестнвалу биле су брижљиво опремљене и публика их јв топло поздравила. Највећи успех постигла је фостивалска јединпца Цигана из Волике Кнкннде. која Је отпеиала једну циганску песму на свом језику и одиграла једну циган. ску игру. Истакла се и јединица ма. ћарсже мањине. Фестивалу су присуствовалц и бидиклисти који су уучествовали у трци око Всјводине посЕећепој II Конгресу Народне оМладиио Србијо. Пре насгупања фоОттгвалских једииица подељено су награле победницпма, првом возачу у последњој етапи Нови Сад Бео. град Александру Зорићу, Примајући награде Зорнћ је испоручио поздраве војвоћанск© омладине другом Коигрссу Нафодне омладине Ср. бнјо. 24 МАЈА ПРИРЕДБА АЛБАНСКИХ СТУДЕНАТА Поводом прославе албанскот нацио. налног празнпка, оонивања Националног комитета ослобоћсња Албанпје, албанскп студенти Београдског универзптета дају приредбу са културно уметнпчким прогоамом. Приредба ће се одржатн 24 овог месеца у 20 часова на Правном фа- култету. амфитеатр број 5. Посло прдредбо пгранка.

Народна студентска омладина свечаним приредбама поздравила је Други конгрес и делегате

Универзитетска приредба у целини показала је озбиљан напредак

Друти конгрес је јасно и одређено усмерио правад наше делатносги, одредно на.ма блисже и другв задатке, дао нам велики потсгрек у извршавању ових задатака, »Недеља конгреса« нашег Универзитета, лоовећена Другом конгресу Народне омладине Србијо, показала је да смо по низу основиих питања кренулн налред, да смо велики број нашнх задатака уопешио решавали, и да оне недостатке које још нисмо отклонили треба што пре поправнти. >Нвдеља конгреса«, смотра паших уопеха је још један доваз вдше да ћемо пз дана у дан постнзатн све веће успехе, да ћемо у првом Петогодишњем плану потпуно извршити све оно што наши народи очекују од своје студентоке омладине.

Најзад. после дугог и упорног рада, Акадомски хор показао је напредак, нарочито у поређењу са про. шлом прнредбом. Показало се и озога ћута да ое озбиљним, упоршгм ра* дом и удубљивањеи можв постићи добар резултат, Нарочито добар Утисак ш овој приредби оставио је ново формирани мушки хор. Мећутнм, у раду нашег Академског хора има још грешака које тре. ба исправити а које су се на овој природби вилно иопољиле. Један од примера је и сам мушви хор. Разлика између басова и тенора била је врло уиадљива. Басови су својом партијом снажно дсло.вали, али кал су тенори иреузели главну мелодиску линију осеггио се јак пад. Сем

тога тенори оу редовно убрзавали темпо. »Козара« од Даиона певана јо бржо него што треба а солисти уопшто нису одговарали. Тенор и баритон увек треба да дају утисак као разговор снажног позива и одјека. Мођутпм. солистп то уопшхе нису испољилц и свој део су отпевали као дует дез икаквог нијансирања. (0(вомо треба додати да солиоти иису чланови Академског хора већ су доведони као гостп иако наш хор има глаоова који би овом задатку могли да одговоре. Пример је друг Аћимовић који је пјосму »Как под Кије. вом то било«, лепим глаоом и музикално отпевао). Констатацнју о раду нашег Академскот хора морамо поновити у о-

цењнвању фолклора. Оно што прво пада у очн то је: фолклор јо успсо да пребродн проблем игро, оссћа се стрзшност у одабирању стилизованих кола, шта внше со и стара, тако дута пракса нашег фодклора неудубљивање у агру, отклзња. Јбдном речју наш се фолгслор налази на путу квалнтатпвног побољшавања, али увежбавање се још увек осећа као неопходност. Неспгурност у покретима, неправнлно неестетско држање квари утисак и то тражи од чланова фолклора озбиљан рад. Као добру новину. коју треба поздравити, јесте стварањо оркестра. Он је својом прахњом фолклора У многоме допринео добром утиску ко. ји је оставио фолклор. Даљн опстанак и задади нашег везани су у првом реду за помоћ факулте. та, и културно-просвотни одбори на факултетима морају да му укажу . пуну помоћ. Својпм појачаним радом у лредконгресном такмпчењу. секдије пашег Културно-уметничког друштва доказале су напредак. Даљи рад на осиову закључака донетих на годишњој скупштинн треба да допринесу постизавању још већих успеха.

ДА БИ СЕ ОМОГУЋИЛО ШТО ВЕЂЕМ БРОЈУ СТУДЕНАТА ДА УЧЕСТВУЈУ НА КОНКУРСУ КУЛТУРНО ПРОСВЕТНОГ ОДЕЛЕЊА НСО-а УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, ПРОДУЖЕН ЈЕ РОК ПРЕДАЈЕ РАДОВА ДО КРАЈА ОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ. РАДОВЕ СЛАТИ ПОД ШИФРОМ СА НАЗНАКОМ »ЗА КОНКУРС« КУЛТУРНО - ПРОСВЕТНОМ ОДЕЛЕЊУ НСО-а, БУЛЕВАР ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ 69, ЗАКЉУЧНО ДО 1 ЈУЛА 1947 ГОДИНЕ. НА КОНКУРСУ МОЖЕ ПОЈЕДИНАЦ УЧЕСТВОВАТИ И СА ВИШЕ РАДОВА.

Из пристиглих радова за Коккуре

ЗАСТАВИЦА

17 маја у ноћи омпаднна Београда изишпа ј® пред жвлезничку станицу да дочека делегате са Другог конгреса, који су победнички носили препазну конгресну заставицу

Ноћ. точкови тутње. Коћ, срце бије, расклопиће се за љубаа и поздрав теби Друже. близу су нама. оссћам, знам, рздост ме ио талзс носи. Чекам те да ми дођеш У град мој, лепотице наша. Ноћ ми је ова лепа ко зора. Писак. Трепери срце и рука, погледом друга гори ватра Заставица! Разгрни је топлу рођену нашу, сноп рефлектора бац: Оком потражи тробојну саилу, око нека ти милује

победу нашу. У ноћи си дошла и ноћ та нкјв бајка не беше бајка не беше сан ноћ у којој пијуком разгртах пут. Исти нас ветар и сад храбри исти нам ветар и сад шуми Радости копо таласај топла си мпсчна ноћи ко крипо мајке; рука је моја У руци друга и срце моје куца срцем његових груди. Друже, загрпи је рука ти рука јунака, друг си другова Коззре, Лике, Дрвара кажи у ноћи овој да ноћи нема светлост је наша и дан је наш! 20-V- 1947 год.

Живојин Милојевић

ДАНИ НА ПРУЗИ

Јутра то су моја радост! Вечери, и то су моја радоет! А дани цввтни, расцветани, то су чете, бригаде, људи, то су вагонети, попате, пијуци, то је распевааа пробуђена младост! Дани то јв рад... Еј. копико је лепо даиас бити мпад!

В. Медар,

ст. ф*ш.

СТРАНА 6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 27