Студент

НАША прва година

КДКО СЕ СТУДЕНТИ ПРАOА ПРВЕ ГОДИНЕ ПРИПРЕМАЈУ ЗА ИСПИТЕ

Прва година на Правном Ј)акултету је најбројннја, алн нај. већн број нолазн се у уиутртиш.ости или је запослен. Анкстии лнст попунило јо 227 сту дената који живв у Београду и иосећују предавања. Они су се оббвезалн да ће дати у јуну 820 попита, што на сваког ппо* сечпо долазн ж> 4 испита. Па пслптичку екопвмију обавезало 113. општу иеторпју државе и права 201. статнстипу 137, историју народие власти 124 п римско право 73. Уславц за рад, које студектн прве годиис Правног Фак\мтсга пмају сала, миого су бол>'к од прошле голине. Ковз форме колсктивног рала, консултације, семииарп. омогућују брже и темељинје савла:>иваше материја.та којп се изучава. Међутим, кружоци с.табо раде: док је у фебруару мееецу бцдо иа ирвој годиин 26 пријаг т.ених кружока са 180 студената у последље врсме радн свега 8 кружока. То се дешава и поред тога што је пракс.l покааала да >е рал у кружоиима као колсктивии дачиииз. учавања миого бол.и од ииднкидуалиог. Слаб успех на «с-питима углавиом је последииа учења за оцену. Наставпа комисија. у наме;м! да олакша рал друговима, орга ннловата је из иојелиннх пг>ед. мета коисултације студенатд са профешрима. Ове консулпције које студенти посеђују у Бгликом броју, омогуђнће лм иголубљивање' и повеђаваие зиања п доприпеђе томе. да штс слремнији изиђу иа ислито. Помођ демоиетратора студоитима ирве године, нарочиго из политпчке економијс, такође је знатна. Стручно удружење водило је рачупа о снабдевању студената уџбоиицима. Док су прошле голиие стуленти оскуловалн V уџбенииима и то им ометато ирипрсмањс. пспита. ове го,тине .је тај проблем поволшо решеп. Појачаним и систематскчм ралом. кориетеђн што више и благовремеио' помоћ профооора, демоистратора и иаставне комиспје, студептн прве године одговориће свом основном .>адатку: нспуљељу датих оба веза у учсњу. Н. Анђелковиђ студ. права ПЕРСПЕКТИВЕ ПРВЕ ГОДИНЕ ТЕХНОЛОШКОГ ОТСЕКА Најтежи предмет ирве годин-> је математпка и по томо предмету се деии зиање н труд студепата. Велику тешкоћу ирстстављало јс иа почетку

школске годпне врло слабо зна ње средњошколске математике и те празшгне осећају се по мало још и сада. Наставна компсија увидевши то на време, оеиовала је курс п вежбе из математике и то је много птмогло. Н док је у првом семестру једна мала групииа Дн* лгко от:какала. а велтпш доо нрјг достигао ни средњи ниво, то се сада всћ извршило изјсдначење у знању. Иајсолидније онање покааују члапови лобро организованих кружокзНарочито добре оезултате пока&ује кружок Димитпијевпћ Ггсзденовпћ —Вилојовић. Тв друтарице које се на почетку иису штицале. показале г.у да се систематским радом м)гу још и сала да надокиадз мисги пропусти. На полагаљо математике сбаг.езало се 95% студеиата ловз голине. Међутим, на последњи пробин испит дошло их ,]е свога 80. и ол тога јо аадовољгвајући залатак лало 31, онзчп тек око 20% од целокуппог броја. Према мишл.ењу демонсгратора друга Сутулова, ло садашњем стању полсжнло би пслит звега 40—60%. Узеншн у сбзир то, ла је всћпиа озбпљнз схватила учење, то опот звачн иеуспех. Разлог томе је немање сисхема за учењб, пђав распорсд времена и недовољио улубљивање у теорпју, Некаквим чисто шаблонским стваоим<г бавили смо се сувнше дуго, док смо друге исто тако вадапе делове градива потцењпвали и запемарили. П:пит се полаже тек крајем јуна и ако се упорио ради, може се овај проценат от 50% јога повећати. На последњем часу физдке било иас је 15; прелавање из хемије се иије могло ни одрждти. Иоппти из хсмије су псчелл. оцеие св у главпзм крећу између 8 п 10, алп критерпјум иаставника је прилмчш> слаб, многи се спремају само из *средњошколског уџб-:нкка. Ол испита из физпке одустао је известаи број друго. ва V корист статике која се озбиљно рали. Ннје још касно да се слаби ђаци озбпљно лате досла и да едвладају матерп.јал 1 , Кружок војннх питомаца Шапер Радомира и кружоџ Ђокић Дпмнтрија са прве групе нека пм служн за прпмер.

Н. Анђелковић

ЗЛАТИБОР

Напги студентп, нпје здравље захтева опоравак, провешће летље дане на падшгама Златибора. У угодним вилама обезбеђено је летоваље за сто_ двадесег оудената нашог Универзитета. Ирва група креће 15 јуна, а друга 15 августа. Лепо, и велнаш јвзеро тлази ое V нелосредној блиоитш павиљона. Клима је врло погодна за другове који су паклоњепи туберкулози, а сама околипа је богата млечлтш произвоДима, који ће К>ш више доприпети опоравку. Нагае народне власти потпомогле

су у свему настојаља Удружеша за здравствеиу заштиту студеиата н по* казале пуно разумеваље за пнтање опоравка оболелпх студената. Павиљони су обезбеђени потребнпм материјалом, тако да ће прва груда студената на Златибору ужинатн у потпуности све благодоти које пружа ово лепо опоравнлиште. Наши боледни друговп прпкупнђе иове снаге л поправптн своје нарушеио здрав* ље тако да ће нх идућа школска година затећи спремпе за навршеље нових задатака, којн их очекују.

РЕЗУЛТАТИ СА ПРВИХ ИСПИТА НА ПОЉОПРИБРЕДНО ШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Од 25 о. м. отпочели су први испити на Пољопривредно - шумарском факултету. Међу пријављеним има студената свих годишта. али наоочити успех показали су агрономи друге године. од којих се релативно захтева кајвише труда и напора. Првог дана испите из ис. хоане биља полагало је 22 друга од ко.јих је 16 положило са 10, а најмања оцена била 1е 8; није ни. ко пао ни одустао. Другог дана исти предмет полагало ле 24. положило је 10 са десеткама. само један студент добио је шестицу. За овакав успех студената важан 1е метод рада појединих прсфесора. Доктор Стева Николић ;.е на време издао уџбеник, пре почетча маја завршио програм, нз часовима током маја испитивао пређеко градиво и обновио вежбе

Средња оцена ирвог дана 9, 7 а другоч 9

Ст. Вучковић.

у лаборатори.јуму. Тако ,је исхра- дакта бригаде Марић, један °д РЈ нз бкља постала најомиљенији ководилаца фискултуре Ћирић Миппедмет друге годике. ливоте. секретар економске секциМећу кандидатнма. поред оста- <6 Никола Пламенац. управници лих. показали су нарочито добар студентских домова Љуба Анастауспех и претседннк НСО-а друг совић и Пера Чобановић. Тома Димитровски, заменик коман- Ст. Вучковић, ст. агрономије

О њима смо већ писали

Кружок од три члана три деветке! То је кр.ужок Ишшолић Вере, Амброзкић Надв и Савнћ Неде са друге годипе Меднцинског флкултета. којс су међу првима дале анатомију. Три деветке доказују да је овај кружс-к пмао добру форму рада, да је и п>-, ред рада у секцијама на факултед дао овако добрз резултатеВера Павловић ,;е већ у радној бригади па прузи Шамац —Сарајеео.

♦ * * Трифуаовдћ Светислава и НлколнН Жарка са друге године Медидинског фа|Култета дао је анатомлју са дво дсвстке и једном седмтшом. Кружок сирема и фдаиолагију. коју ће даги крајем ј)уна. Бев сумн>е да им ]е са два положена иопнта друге шдине у првом року сигурна капдидатура у окто<sру.

ОСВРТ НА АПРИЛСКЕ ИСПИТЕ ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА

У априлском -ислитном року на 'вим отсецима Техничког факултета ликвидиран јв 1171 испит. са просечном оценом 7,15. Резултат тих испита није задовољавајући, јср ако поглодамо дефииитивне статистичке податке од 1679 пријављених испита, полагало је 1536, а од тога бооја лобило слабу оцену 365 студената. Про. сечна оцена са палпм је 6,6. Да бп се добила јасппја слика, трсбало бн додати, даЈе овот цута највише ишита иолагала П година (1321) п да само на предмот математику I, отпорност и статику пада број 802. Математику I на свпм отсецима полагало је 308, положило 207, пало 101 илн зз°/о. Отпориост материјала полагало је 267, паложило 207, пало 60 или 22%. Статпку полагало је 267 по-лоилlло 227. паљ> 75 или 33%. Из кстих иредмста иа отсецима Је иоказан релативан успох. Са математиком 1 нгјбољз су г.рошли архитентонци и грађевинци гдв на папе долази око 1,2%. Нзјспабијв стоје технолози са 47% пзлих, док машинци и електричари стојс нешто мало боље. Отпорност материјала су попожипи (са 11% палих) машинци а најспабије рудари (са 68% палих) где је од 16 другова положипо само пет. На електричаре отпада 14,5% палих, технологе 34% и грађевинце 23*/о. Свај број спабих оцена јв резуптат недовољне припреме за испит, а можда само у мањем обиму резултат слабе сналажљивости и опособности за решавање практичних оадатака. И у овом року било је појава преписивања. На испиту из статике технопози су добипк 16 јединмца због прсписивања, а на грађевинском и машинском отсеку је било впичних случајева. Наш став према подвапама на испиту је јасан. Не смемо дозволити у будуће сличнв појаве и мораио иснористити свв рђаве нави. ке. То ћемо учинити само заједничким запагањем и убеђивањем другова да је испит питање части сваког студента. 0 испиту нз отпорности матсријала на рударском и технолошком отсеку. где је г. професор Хлпчијев дао други задатак из партпје за коју је доцент Вречко као предавач изри-

чито са катедре нагласио да није важна за њих и да не долази V обзир за илшт, много се расправљало међу студентима. Исто тако и испит из статпке на грађевппском зтсеку био је пропраћен коментарнма V вези са задатком, који је иа нзглед бло прост али о коме су и асистентн дпскутовали како га треба решити. Зато, када чинимо рсврт на иопите у овсм року, обавезно се морамо дотаћи и овог момента. Јасно је, да је незгодио, без обзнра на тежнну задатака, дати на пспиту задатак из оие партије за коју предавач иагласи да није важна. То песумњиво студситпма даје одређен правац за спрсмаше испита. Отула ми с правом стављамо примедбу да су овакви случајеви непржељцц, да ннсу оправдапи и ла треба да одговарају градиву пређенон пз тог предмета. Слаб успсх из отпорности на рудар

јком отсеку једнпм делом јс последи. цр, тога што су рудари изишли на испит недовољно епремнн за решава-Iбо аадатака и разумљиво што ннсу израдпли тачно ни први задатак, чије решење захтева основна знања. Ово би био углавном осврд на протекле испите у априлском року Тех. фак. Но треба још једном подвући да иред студеитима технике отоји тежак и озбиљал рад. Ми имамо доста заосталих нспита на свим гранама и морамо безузловно учниитп све, како бп их што пре ликвидирали и могли да уредно да пратимо наставу. У обавезама које смо дали иа почетку овог семестра за део факултет, лпквидирано је од заосталих испита према иепотиуним подацима само око 40°/о. У јунском испитчом року узимајући у обзпр реловие и заостале нсните треба да се положи још око 10.500 предмета. М. П.

Акција студената фармације за скупљање добровољног прилога у лабораторијумском материјалу

Досада јо прикупљен велики број лабораторијског прибора; 5 аналитичких вага, 4 микроскопа. известан бро) разних, пначе ретких уџбеника па послугу. који ћо битн отављ©ни у факултстску библиотеку како би со сјш етуденти могли користити, разно стакларнје и велики број рсагенс.боца, које су сад од највеће потребе. Велику заслуту за окупљање овог матерпјала има профеоор Мокрањац који је с пупо залагања рукоподио овом аттцијом, интеросуЈућп се да се прикупи само оно што је потребно нашем лабораторијуму. Својим залагањем нарочито су св истакли и студенти Олга Николић са Ш и Кујунџић Борислава са П године. СЕМИНАРИ На Фармацеутском факулте. ту у току ове школске годипе олржани су семинари пз разних предмета. Тежпло се да студентн уђу у сушттгпу предмета и да обрађено ррадиво постане њихова својина. Обрп-

ћала се пажња на начпн излагања реферата, одржавање једпог нравца уз допуну и објашњења. Према одепн другова пз наставне компопје постигнут је успех иа семинарима треће днне нз фармацеутске хемнје Огај предмет је од највеће зтжностп за будућп стручни радПрема томв његов успех допрнноси у крајњој лнпији Петогодишњем плану. Референтп нзлажу само најважпнје чнњенице из иредазања г.г. професора, труде се да постојећом нашом и страпом лнтературом продубе п уобличе своја нзлагања. Тнме се слушаоци поред понављања битннх чнњеннца, упознају са нобнм стварима, чиме се лосги жо стално нптересовање. Пуном успеху допрнносе примздбе, опажања и доиуне г. професора М. Младеиовића, руководиоца семннара. Доказ успеха биће н оцеиа из фармацеутске хемије у јунском року.

Са курса електричног заваривања

Група од 30 другова другв годинв машинског отсека Техничког факултета, посећуја нсвсотворени курс електричног заваоивања који је организовао „Кружок љубитеља технике“ овога отсена под руковдством Стевана Бурањв, руководиоца конструктивне групе. У гаражи ИНО-а у Ккез Даниловој улици састаје се два пута недељно група од петнаест пријављсиих и ради по два часа практично. Нарочито треба истаћи залагање друга Милана Бошковића, заваривача, руксводиоца гаражв. и носиоца Ордена рада, који поред свог редовног радног времена у гаражи посвећуја недељно по 8 часова оспособљавању све групе машинаца за електро-заваривача. „Он има сјајну руку“, говоре технмчари о њему. Сви пријављени другсви одлазе на Пругу, где ће свсјим стручним знањем у овоме послу омогућити њен што бржи завршетак*

СТРАИА 4

НАРОДНИ СТУ Д ЕН Т

Број 28