Студент
ВАЖНОСТ СТАТИСТИЧКОГ ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА О ЈУНСКИМ ИСПИТИМА
У овом испитнои року излази на испите овогодишша прва година од које се очекују далеко бољи резултати од прошлогодишше. И поред свих настојања. како Удружења. тако и НСО-а. свакако Ие повој години остати приличан број неположених испита. Значи. V оваквом моменту, тај број заосталих испита је несумњиво од велнке важности. Он ће нам увек указивати какве мере и где треба примењивати. треба ли демонстратора или курсева, или боља сарадња са наставником V погледу учења! Само ако још данас, почев од јунског рока, будемо правилно поишли такво.ј евиденцији. моћићемо контролисати испуњење на. ших обавеза у Петогодишњем плану. Стгтистичко прикупљање псдатака Је утолико важниае када се има V виду да ми одмах, на дапдва по завршеним испитима, одлазимо на Пругу и друге радне ак. ције. Зато нам се неизбежно намеће потреба да редовно, за сваки дан јунских испита. прикупљамо извештаје било од наших професооа лично, било из деканата. За тај посао треба мобилисати и чланове НСО-а ко.ји нису можда радили у статистичким секци.јама, а V могућности су да помогну. Има поиличан број секци.ја чији је оад поестао или ће престати у току испита. Чланове таквих секција треба правилно употребити и дати им конкретна задужења. Руководиоии статистичких секција Удружења или чланови управе Удружења ко.ји помажу статистичкој секцији, морају одмах саставити план извршења тог заддтка са конкретним задужењима. како стаоих чланова статистичке секције тако и новододељепих чланова. Али није довољно само направити план и дати задужења. већ је потоебно вршити свакодневну коп. тролу извршења задатака. Јер сваки. ма и најмањи пропуст може довести до компликовања читавог посла. Да бидимо сада какви су изгледи за извршење овог задатка па поједкним факултетима, какви су недостаци и добре стране, какве објектквне могућности. На Техничком факултету, где се већина испита полаже писмено, наравно да се неће моћи приступити свакодневном узимању података. Упоава ЦУСТ.а треба да пронађе што пре, за сваки случаћ другове који оста.ју преко лета V Београду ко.ји би поикупили оезултате испита. Такође треба настојати кол професооа да задатке што пре оцене и тиме допринесу благовременом прикупљању резултата. Као поимео добое сарадње ста-
тистнчке секције и деканата може нам послужити Економски (Ј-акултет. Свакога дана по завршеним испитима дсканат, односно чинозници деканата. даваће статистичаоима списа« студената који см полагали тога дана по предметима и са оиенама. У ствари ти спискови су копи.ја истог таквог списка по коме наставннк прозива и нспитује студенте. Поавни Факултет. пошто има све испите усмене, може такоће да свакодневно прикупља податке из деканата или од професора. На Медицинском факултету такоће ће сваки даи делегати настав. не комиснје узимати податке са института, које ће претставник дотичног предмета средити. Слично ће учинити и Ветеринарски факултет. Другачије, засада. стоји ствар сз Филозсфским и Пољопривредношумарским факултетом. Код њих још увек као да постоји лутање и тражење начина рада. или се не поклања довољно пажње статистици! Потребно је учврстити дисциплн. ну V статистичкој секцији ФилозоЉског факултета. успоставити бољу сградњу са деканатом и професорнма, користити искуство и других факултета. дати што више другова као помоћ статистичарима и разрадити одмах детаљап план за извршење овог задатка. Пољопривредно-шумарски факултет такоће би требало да успостави ближу сарадњу са деканатом. Чиновницима деканата вероватно неће бити тешко да ставе још дедан индиго и папир у машину кала куцају спискове сгудената за распоред полагања. само им се треба обратити и замолити их. Тиме би посао био далеко олакшан и проблем постао од »скоро нерешљивог« лако решен. Наоавно. да за правилно извршење овог задатка неће бити довољно само залагање руководилаца статистичких секција на факултетима ако им и руководиоци Удружења и чланови НСО-а не буду пружили потребну помоћ.
иимип. Д. Покрајац
Фитосоциолошка истраживања студената шумара у Мајданпечкој долини
Ових дана вратила се једна група шумара са професором Черњаковским и асистентима Б. Јовановићем и -С. Васиљевићем са десетодневног Фитосоциоолошког истраживања и инвецтаризације флоре по шумама Дебелог Луга, доменз Пољопоивредно-шумарског факултета. Ову екипу послао ,|е на терен економски завод Биолошког инсти. тута Српске акалемије наука с тим, да изврши фитосоциолошка истраживања шума крај Дебелог Луга и инвентаризације флоре. У том циљу екипа Је са професором ДеиПРЕДАВАЊЕ 0 ЕЛЕКТРОНСКОМ МИКРОСКОПУ На хомноком семинару адржао јо у чотвртак 15 о.м. у пројекшшној :а-ли Техннчког факулхета друг Мићнћ Јован, студ, трећо годинв технологије своје предавање о најновиЈем изуму из области електропскс оптнке: о електронском микроскопу и н.зговој применн. Преко 60 студеката трећо и четврте године као п сви про. феоори, доцентн и асистснти технологије присуетвовали су овом интерегаитном предавању, које је било пропраћено пројекцијама. приказом Крунсове цевп и утицаја магнетног поља на електронске зраке.
дрологије Черњаковским обишла и пописала флору ових делова домене: слид потока Спињ. карсни теоен Трситура, карста и пећину Ваље фундата, слив река Пелишдни. Мали Пек. Велики Пек н превоје Краку Мустафа и Краку Петрос. Свуда су извршена и фитосопиолошка истраживања карактеоистичних састо.јина шума. Као плод тога оада екипа је донела сз терена скоро 20 хербара драгоценог матеоијала у виду осушених биљака. Међу њима има и приличан број врло ретких, као на примеп »скополи.ја карниолика« која је наћена кра.ј пећине Ваља фундата. Испитивање је спровела о своме тоошку Скопска академија наука Фитосопиолошка истраживања тих шума имају велики знаа.ј, поготову. што је и шумарство добило своје задатке у Петогодишњем плану. Јуна месеца отићи ће још већа група студената. шумара, поново У Дебели Луг да настави фитосоциолошка истраживања и инвентаризаци.ју флоре. За тај рад Еколошки завод Биолошког института Српске академије наука ставио Је на расположење потребну суму новапа што ће у многоме олакшати рад пои испитивању. М. Г. студ. агрономије
Пракса студената у СССР
У задатак спремања спеиијалиста високих квалификацита V СССР ие улази само дубоко познавање теорк.је већ и способност да примене своје знање V пракси. Са прет. стојећим радом они се упозна.ју још у студентској клупи за време праксе. Практични радови студената се ооганкзују и спроводе по плану, оазоаћеном V научним школама. Овај план распоређује места праксе. одређује програме и распорећује квалкфиковане руководиоце. Средства, неопходни трошкови, плате руководилаца путовања стуДензта и предавача до места рада, као и организацијм непредвнћених и личних трошкова студената сноси држава. Осим ових соедстава студенти кош одлично свој задатак за време прак. се. добијају за сзој труд допунске награде. У поошло.l 1946 години студенти биологије су били на пракси на обалама Варенецевог и Белог Мооа и Тихог Океана. на рекама У иентралној Русипг и Сибиру. на планикама Кавказа, V тундрама Лз. пландк.је и степама Прикасписке низије. У 1947 год. многи ће од њих отићи на острво Сахалин и учешћа у раду експедиције Зоолошког инсгитута АкаДемиЈв паука СССР-а. а радиће и V Одеси као и V Мурманску. Студенти Геолошког институга пооводе практичне радове првенственс у планинско-рудаоскнм оеонима Алтаја. Казахистана, Средње Азије. Кавказа и Урала. Они учествују у геолошко - истраживачким и другим експедицијама разних министарстава и тако обављају зваи>е колектора, з понекад врше и Улогу геолога. У току практичних падова студенти се упознају са новим начином истраживања РУД а и најновишм инструментима. У
1947 години студенти ће узети Учешћа V великим радовииа иа Карелском земљоузу и Лењинградско) области у вези са истраживањем наслага четвртичног периода. Нема таквих реона на огромној територи.ји Сов.јетског Савеза где се не би појавили студенти - практичаои Географског факултета Лењингоадског универзитета. Мзле групе од 4 —6 људи са руководиопима радиће ове године иреко лета V Кијеву, Владивостоку. иа полуострву Та.јмиру и V Сезастопољу. на Арктику и Таџикистану. Физичка и економска географиш, хипоологија суше и мора. климатологша и картографи.ја, као и друге гране геогргфске науке. биће проучаване V планинским деловима Тањ-Шања у Ферганској долини у водним областима Руси.је и Сибира, на обглама морз и У иентру пустиње. Занимљива !е пракса студената ИСТОРИIСКОГ факултета, кош студиоају аохеологи.ју и историју уметности Они ће учествовати V експедииијама научних института и музеја Совјетског Савеза кош се баве ископинама старих градова и давннх насеобина древне културе: они изучавају споменике уметности и стару културу. Древни храмови руских вароши, стаои спомениии јеоменске архитектуре. рушевине грчких тврћава на обаламз Црнога Мора, остаци монголских и туркменских насеобина. на обалама оека и у пустињи средње Азше све ће им то послужити као поедмети интересовања и изучавања. Многи студенти овог Факултета ће бити на пракси у аохивама и музејима Москве. Лењингоада и других вароши. Оии ће изучавати старе записе и документа давно прошлих времена. Мно_ гобоотне групе студената са Источног ф>акултета Лењинградског
унивегзитета одлазе на летњу прак. су. Њихов задатак се састоди V изучавању језика и културе многобројних народа СССР-а. Матеоијална култуоа. обичаји, песме и поиповетке се јављају као неисцопни извори знања. Студенти права ће преко лета оадити по судовима и тужиоштвима. где ће се упсзнати прзчтично са воћењем граћанских и коивичних процеса. Студенти Журналистичког Факултета ће радити V оедакци.јама великих часописа, где ће се научити самосталном писању и оедиговању члакака. На повратку у јесен на Лењин. градски универзитет, студенти ће донети са собом огроман и доагоцен материјал који ће користити за студирање и дипломске рздове. Неки ће студенти искорисгити оезултате својих изучавања за научно-истраживачки рад.
СА НАШЕГ ДРЖАВНОГ ИНСТИТУТА ЗА ФИСКУЛТУРУ
На свежем јутарњем ваздуху, зграда Института у* Делиградској улиии оживи. Из својих соба излазе студенти у зелсним. фискултурним Убрзо се построје. Равнање. подела на групе. Тако почање ранни дан. У просторијама где живе и раде студенти Института за Фискултуру. почев од спаваћих соба и учионина па до базена у сусрту зграде влада савршен ред. Чу.је се жагор. Час је завршен. На брзину се прегледају јутарње новине, пое часа хеми.је. Природно, пови поглед на фискултурну страну. Распитујемо се о учењу. Ето. спрмамо се као и другови са осталих факултета. Слушамо шеснаест предмета, од којих на коају ове године полажемо седам: анатомјиу, хеми-ју, физику, психологију. кошарку, колоквиум из истооије Фискултуре. Поред овога другови полажу бокс а другарице ритмику, »Студент» је већ објазио. вест о нашем првом положеном испиту из ботанике са просчном оненом 8,4. Полазимо на час хемије. Успут се заустављамо у библиотеци, која ге одмах до учионице. На зиду 1е велика табела такмичења за значку фискултурннка. Ту се сваком поименце уписују испуњене норме. Такмиче се сви; 53 за златну значку и 40 за сребрну. Досада е на.јбољи Александар Керковић. ко.ји се такмичи за златну значку и коlи 1е досада испунио већ 14 нормп. »До Слета фискултурника« сви ћемо имати значке. Рад на обнови тачка ко.ју нећемо дотле моћи да испунимо признаће нам се накнадно. пошто смо се сви пријавили за Пругу. Иначе. све при Јављене. Цси трално веће Народне Омладине ра-
споредиће за инструкторе по бригадама« тако нам говоре другови из Института. На 4 часу који треба да почне, добија се јасан преглед свих студената. Ту су другови из свих република. Поред тога, има другова Маћара, Албанаца и Италијана. Ту се налази и Белур Хатиби, Албанац, учесиик на изградњи пруге БрчкоБановнћи и носилац нашег ордена »Заслуге за народ«. Он је балкански оекордео V трчању на ИО метаоа с препонама. Ту су и наши оепрезентативци ТомашевиН и Стаиковић. Она.ј се други истакао у унивеозитетском првенству V пливању, говоое студенти показуЈући на друга којк поелистава свеску. То је друг Ђура Сеиић, који је на 100 м. посно постигао време 1. 23, 2. што 1е после државног оепрезентативиа Барби.јери.ја из Дубровника, најбоље време у Београду. Поред њега је Луијаио Боитемпо. ко!и је показао одличан успех V трчању на 3.000 м. са временом 9,45. што. пре_ ма (ћинским таблицама класисћикацие. спада V првн разред. »Имамо ми својих асова» говоре са задовољством студенти. Студенти нам говоре живо о својим успесима, свошм обавезама и перспективама. До 1949 године поетпоставља се да ће на Институ, ту дипломирати најмање 70 студената. По свршетку студија Комитет за (ћискултуру расподелиће их по стапииама за испитивање рада. где ће уз сарадњу лекара испитивати услове за продуктивност рада, затим пс вишим двогодишњим сћискултурним школама, по гамназијама. за руководиоие сћискултуре по рубрикама и V Армију. Земљи су потребни фискултурника. Павковић. ст, фил.
Павковић.
Студенти Државног фискул Т урног института на часу.
СТУДЕНТИ СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА
Са завршетк/ом ове пшхшже године Совјетскн Савез добија тгреко 100 хиљада стручњаЈка у раашш граиама народне привреде, тј. за склро 1,5 пута више него у прошлој годгани. Идуће школеске годнпе на више школе биће првшљено 187-500 студената- Државгаи утигосрзнтет ћо прим>ити 19-700 ћака. Прома утврђоиој градицадЈи. виша школа пружа омладгани која завршава средњу, велику помоћ у избору више школе. У том циљу со у старијнм разгрсудима одржавају састанпи на којима говоре професори и наставници виших школа, У вгашгам школама се прирећУЈУ „Даии отворенгах врата“. када школе могу да посећују будући студенти ради ушкшажаља и правилног избора занимања. Више школе иаро-
чито бригу поклањају демобилисаигам борцима Оовјетске Арми.је- Студештима I године који су мобидгасалш у 1939 годнии или у току рата, поизнаје се право да на више школе могу ступити без пријсмних иснита. Демобилисаки борци који су већ били студенти, лримају се у школе у војима су учили пре ступања у Арм:ију или у школе истога тила. Код многих виших школа отварају се одељења и куроевга за демобилисанс борце. Две хиљаде пет стотша студената и члагаова научног особл.а високих гаољопрквредгаих школа ускоро ће стићи у колхозо радн указивања помоћга при обављању жкљоиршфзд-1 них радова.
На пољапрвгвредцим институти .1а и акадомијама дипломирала }в нова група младих стручњака. Преко биО дилломирапих студоната Пољолривредне акадомије „Тшшрјазев* упућоно >о па рад по великшг колхолима п мапгкнско-трактороким сталицама. На ипстигутима у Вофоњежу. С&ратову, Ростову и другим градоллма уокОро ће дипломирати преко I<?оо отудената. И ове годиве оовјетски пољоигривредии институти и аказ -м;т_ •је даћо земљи 8000 агроно-ма, ветервнара и шгжењера.
Број 28
НАРОДНИ СТУДЕНТ
СТРАНА 5