Студент

У чему лежи успех прве године грађевинског отсека Техничког факултета

Друга годнна грађевинског отсека Техничког факултота v јунском испитном року, по завршетку своје пове године, показала је слелеће резултате: математика 259 262 27 7.6 статика 295 236 б9 6.9 нацрт. геометрија 294 287 7 ti 4 физика * 64 48 16 7.3 хемија 30 30 6,6 Колоне значе: полагало, положило, пало, средња оцена. Ови резултати прегстављаЈУ успех какав нијв имала до данас h w јед* на генерација на Технинком факултету, нити пак који други отсек, у јуну ове године. Ови резудтати уОелљиво говоре о преокрету који се де* сио ua грађевинском отсеку. говоре о организацпјн систематског и упорног рада. Почетком другог семестра снтуација v погледу учења није пружала добре перспективе. Предавања ва математике ннсу била редовна. Пронењена су три наставника чија предавања нису посећивана. Они схудент„ кој и су знали важност и тежину математике радили cv самИ. али без икаквог плана. Већина сту* дената чекала је предавања. Предавања из физике студенти cv посо* ћивали редовно, ал* нико нијв учио. За извесне партије из механике било је потребно знање диференцијалног и интегралног рачуна, а то се у математици још није прешло. И ту је већина студената дошла На »утешну“ помисао да he физику лакс разумети и брзо научити кад се у математици буду прешли дифеоенцијали. И чекали су. Међутнм. материјал се све више повећавао тако да студентп нису знали одакле да почну. Наставу cv св o мање разумевали. све теже пратили и najr зад су морали да одлуче ла осгаве физику за јесен. Стручно удружеље настојадо је да студенти v првом року положе најтеже предмете: мате матику и статику w У том правцу јо усмерило свој рад. Још за време семестралног распуста у јануару организован је курс нз средњошколске математике а по по*. четку предавања V фебруару. поред редовних предавања н вежби са асистентима уведене су у распоред и рр.довне вежбе са двмолстраторима.Нови професор ш математикА Карапанџић Ђорђе који је правнлно оиенио ниво знања слушалапа. почиње од најосновнијих појмова поТребннх за вишу математику. У ње му су студенти нашли одличног туМача најзамршенијих операција тако да им је убрзо математика постала иајомиљенији предмет. Удружење ј А тада створило кружоке за учење математике и сваком кружоkv је доделкло по јелног демонстратора. Уведенн су и месечни рробпи испиТтг који су све више утвоћнвали зиаље студената. На послелр>ем пробном испдту одржаном крајем

месепа 85% студената је урадпло аадовољавајуће задатке. Статика је претстављала посебав проблем. То је аа све стулвнте био нов предмет. Она се сада слуша само у другохг семестру. када се рале и графички радови из статике. а на крају семестра се полаже. Да се не бп догодило да пре-т нспите због своје немарности студенти буду ппетппани шцмцдом графичних радова, у дружење j ft то регулисало на сасчим нов начин. Одрођени су рокови за израду задатака, а да 6и c© лала могућност студентима да нх на чпеме ураде формаране су ррупе од по 20 студвната ко;им д су руковолили демристратори. На тај начнн су се задаци радили на /факултету под непосредним руководством и помаћи демонстратора. Тако ce једз и Оц аај-

већих проблема на npsoi годнни решио успешно. За свв ово заслуга припада активу Народне студентске омладине и стручном удружењу грађевннског orсека, јер су на Време правилно оцоњивали ситуацију и нису скловалн V давању помоаи студентима за стручно савлађнвање материјала. Они cv свакодневно пратили вад ирве годинв и успех нијо могао ла изостане. Посебно признање тпеба да ти другу Савн Јањићу, руководиону наставпе комисије ко-ји ie и пооед свог рада, на крају осмог ceMecipa налазио време да лође и на вошбе Математике и статнке. Резултати псстдгнути на крају прве године дали су потстрека студентнма за пске напоре. , Н. С. ст. технике

Прича о „бруцошу "

Да постанвш „ппави студент” мораш да проћеш кроз шнбу шала- Лотле сн „бруцош“, А првп дашн на Фа култету су обггчно пунн не-згода. _Бруцош“ устаје кад доће професоРЗабопавп ое и дигне руку кад ноко На вежба-ма не зна да одговори на доста.вљено пптаљв: „Молзш госполи* не профеооре, кажв, ia, hv!“ Лута по факултету. He зна у коју би свкпију- Од онлггих саопштвња не уме да ое опаће. Сталгбено питање није i>eшено- По.нокад спава v парку. Обично не учн iep сматра да ie то особина ..праж>г“ студента, Одмах сал, прнхвата још нске особине ~правог“

студента. Не долаан на свако ппедаваа>е: „Привредна исторнја ie досадна нећу да лолазим. Статистижа дака научићу то и без преддвања- Трпавачка ралуииаа. оллосно привредпа математика невавумљива, не вреди делазнти.“ На привредној математнпи гтнћање. Дисиишлина сла ба. Један се бруцош ус.удио да пита неразумљиви део предавања: „Вратимо се награг. не разумем“, каже „Наше је да идемо напред“ ооговорло ie ирофесор. Бруиош не оме попово да пнга. Уплаши се. Тошко да he поново да постави литање. Првчају се газне приче- Препричавају их обичпо студенти старнјих roдина- И м.и бисмо хтели о.вле узимајући озАиља.и топ нскуснидах да кадавмо нешто уз ову причу; не вал>а почетак. Можда *на први поглед. ивгледа узадуд ићи на нека преда.вања- Можда ,ie прЈгвредна исторша досадна а статисггака можда „може да се научл код Kiyhe“- Аљи. м.и се сећамо. бњло ie то окоро ире две године (а и ппошле годиие се историја поновила) статистика ie и за нас бата „лак“ првдмет. привредна математ.ика неразумљива • Слузиа-оашцв су зврјале празне- На продавања ie слабо ко долазио . • • Ста,тн'стаку испита нвмамо при рупи. Али анамо Да око једна трећнпа од уписашиз стшената по.lга.жв редовио исплте, да ie прошле гоанне у јулоким исиитима око 70% продената пало из „лаке“ статистшге. А привредна матемптика се полагала по лва tpu пута- Табла на Koio.i су се исписивали рсзултати била је прошарана „иотипама“. А веhy guchv од „шестине" тешко је било на.ћн. Xohe ли „бруцоши“ да поиове исторвду? Тако ie Rkohomokom факултету. ■ Г 1 " пос.лв економије знат j статистику доКе 150 х гтм-грната- Конферен - са важвим дневним рслом о због тога што „бруцоi .icv дошли. То ie прича о нсвим студентима којима се стапији студенти псмало смеју али су спремни да им и саветом и пршмером помогну да посталу п.гавп студеити.

М. Петоовић

Обавештења

СТУДЕНТИМА СТАРИЈИХ ГОДИНА Уибеници објављвни v тоиу поошne годинл hhcv штампаии v тамо великом броју оа би v целости могли подмирнти потреба нових студената, којих ја сваке године cse више- Пошто прештампзвање уџбаника се на може извршити тако брзо да би нови студенти одмзх били снзбдевени потребним уцбеницима. то се овим апелујв на студанта старијих годишта да уибенике из оних предмета Koia су већ положили продају Стручиим отоецима НСОа овога Факултста (односно продавннцама) који he ове уибеникс одмах прапоодавати нозим студентимаОво oe односи на студенте свнх факултета, а нзрочито на студенте прве и друге године Пољоприаредно-шумарског факултета. Стручно одзљење Универзитетског одбора НСО

Они су примили обавезе..

Псглазимо на novrv тачку лнввноra огда! Прва конФеоанциЈа отудоиата поава- Амфитоатад пун, мнотих нових студената. залимљен* Никзда их ниie било вишо од иако ia почвла школска година. Рефеоент ie кратан, јасан, додиру. ie најосетљивија места; свминаве. консултације, форме учења kdvжоке* , Из примера стари{их година наводи сн многа искуствз. недостатке. но!е требз сдмах, још сд првог дана рада v озој школској години vкгонити- То 3axT6B&iv волики задаци који cioie прзд студзнтском омладином, што захтеза План стварањв нозих високо квалификованих стручњака, icp како кзжв друг рефврент; „За кас требз да буде јасио. да када госоримо о високо стручном правhhkv. ми мислимо пре свега на прсгнина мзрксисту* Јвр земљи v Koioi ое изграћчlв социјализам потрсбни cv оамо такви прзвници. Motv cr/дентима кивост. Они са старнјих година uianvfcv измећу себе о данима који cv иеискоришћено прсшли. о многим заосталим испитима KOie јиш увек на лећима иоовНови crvflOHTH. потстрекнути реферзтсм. научени примерима из протеклих flseiv година живо коментаришу ДСНOOB одлукв- И дижв ce први дискутант. Иоатко, v некопико оеми он ce оссрће на рзферат, и најсдарод саопштазр oanvKv; Ја се об£везу{вм да v Ivhchom POKV пинвидирам све испитв. Бура сд аплзУза. csa се сала vcko»сшзпа. Ст&ри(и ce дивв. кови ср спт.с-нти од\ шсвааваlу. псвслени и г гсвим примером vcraiv |слзн за oov гим. Четворо њих се исти’ речекицама. ioui додзјз'.

И то са просечном оценом осам* Тако студенти првв године позва почињу CBoiv прву годину. Примером другова; Петровског Славе, Шуковић Милана, Трајнсвскот Ђорћа и другаоицв Власте Крсте поћи ће још многи.

Зашто су велики редови у студентској мензи

Борј студената које Општа студентска менза под нормалним услови.ма мбжв Да ггрими гон-оси 2.500. Међутим тај број у oßO'.j школској го дини морао је бити повећан с обзнром на велнки број новоуписаних студенатаЦентрална управа домова и мензи учннила је све што је било потребно да би Општа студентока менза свој досадашњи кападитет могла повећати од 2.500 на 3.000 студената. Три сале за обедовање оспоообл»ене су на време н v потлуностн. Створени су сви услови за правилно пословање Општв студентеке мензе. Међутим такво пословање мензв у многоме омета немаран п неодговоран став доброг дела студгната ко јл се хране у њој. И поред тога што v мелзи постоје свн услови да 3.500 студената добија обет у одређеном времену и без редова они су свакодневна појава у мензи. Од самог отварања мензо почели су да се стварају ти редови којн оставл>а.ју врло ружан утисак. Редова и гужве уопште не бн морало битн, само ако би се овом питању прншло мало разтмније. Настојања сваког студента појединаччо да руча баш v првој партнји стварају те редове. Они се стварају нарочито пред вратима прве и друге сале док rpeha Сала, често, остаје неисиуње-

на само због тога што је већпни оттденаха „напо!>но“ и „далеко 1 * да се nm>v до н>o. Затсетост и нсдсстатак слободног вреиена, чимв сс обично прасла долажење на ручак већине студената v исто време, лолази v противречност са чињеницом да ти исти стуленти чекајући v гедовнма губе M'Horo више времепа. Овакви поступци студоната доводе до тога да у нрвој сали просечно обехгје хневно 1.600 а v трећој само 600 студената, Упркоо настојањима управо мензи да ову појаву отклони, са њои се настав.ња и даље. Поред тога. У даннма када се v мепзи лобнја воhe. честа је поја.ва да студентн бацају воћне отпатке прод саиу моизу И.ТИ путсм то се та<ко отпаци налазе улнцом до самог парка. Управа мензе набавлла је за отпатке корпе алц оне остају ненскоришћене. Ие обазирући се на опомене Управе мевтв стулектл и дал»з наставл>ају са бацањем отпадака. Ове по;аве, хреба ла се откхонв, јер cv штетне по саме студенте. К. Д. ст. филозофцје

Вести са факултета

На Машииском отсеку Техничког факултета одржан je пробни писмени из математинв за студенте прве годкна. Нз писмени io изишло 55°/* од укупног броја уписаних. На озом пробном иисменом поназало се да извеотан број студената не схвата важност и корист пробних писмених испита. ВАЖНА САОПШТЕЊА СТИПЕНДИСТИМА За сва обаввштења по пита њу стипендија, ломова и мвнзи студенти треба да се обраhaiv антивима Народна Студвнтскв Омладине свогз факултета. а не непосрсдно Комите ту за висока школе и нзуку кго што cv то досала чинили. Студенти који cv прошло roдине били на једном факултету и преко њвга примали стипенпију. а ове године cv проме нили факултет. не Morv да подигну стипендију дгкк се она не пренесе од стеане Комите та са једног факултета на други. Они студенти ко?и cv поднели ислбе за стипеидије разннм комитетимз. а били cv прошле годнне стипендисти. примаће ose године стипендију од исте vct&hobo као и поошле године. Да се не би десило да лоби iv неколико решања 0 стипенлији. сгуденти треба одмах дз известе секпетаоијзт Наоолне Студентске Омпадине свсг Фзкултета како би cs грешка ксправила. Снреће се пажња биагајни цима при деианатима да уксгико по решањима примете такво случајеве о томе извесге Номитет. МОЈА ОДЛУКА

Калз сам дошао V Београл ради упкса на факултет још увек нисам јасно знао да ли ћу поћи на Техничкм, Филозофски, Ветеринарскн или Пол>опривредно - шумарски факултет. Желео сам само као и осталн студента да будем што кориснијк учесннг. v изградњи земље. Изабрао сам Техничкн факултет замишљајућн да ie то једини пут обнове и изгоадње наше земље а пооел тога хтео сам изићи у сусрет својим замишљеним наклоностима за електрОттехнику. ПргЛао сам лбкумента v Деканат Техничког Факултета и очекивао гешење о томе ла ли сам поимљен или не. Признајем, да и поред добре воље, иисам био правилио ори!ентисан v погледу избора. У мећувремену дошао ми ie У руке лис? »Народни студент« и прзо што ми ie пало v очи били cv члаици о планском vnncv студе. ната на Београд Ски универзитет. Међу чланцима је бпла и изјава декана ФилозоФског факултета Др. Недељковићз како ће ове године sитн уписзно на Филозофски и Ппиполно - математички факултет ?о% ол укупно предвићеног броia ково уписаних студената У тој изјавн изнесена је и значајна уло-

га ових факултета у Петогодlишн;ем плану И од тога момента нашао сам се пред новим питашгм: да ли сам можда погрешио што сам дао документа ка Технички Факултет када пред овим Факултетима стоје тако озбиљни и важни задаци v извршењу Петогодишњег плана. ПоЈавила се тада v мсни жеља да ме одбкју са Техничког фзкултста. Тако ie и било. Мало сам трј својој жел>и био незахвалан. сматрајући то одбијзње као известаи пораз; ма да ми је све јасније поодирала v свест из-Iава декаиа ФилозоФског факултета о важности и потреби уписа што већег бооја студената на Филозофски, Природно - математички, Агрономски и друге факултете. Размишљао сам тада поново с про»штаиим члапцима који cv нама, матурантима, давали' правилне смерниие у одабиоању студија и најзад сам се определио за Прнродно - математичш факултет. Дошао сам v згоаду Филозоф. ског факултета. Видим ужурбаност старнх и нових студената а највише оних који cv одбијени сз других факултета. Они су некако са снгбивањем посматрали табле нз којима cv биле истакнуте групе на

факултету, И ia сам бо|ажл>иво пришао међу >зал\lале« не би ли шабпао одговарајућу групуОдлучио сам на географију и пришао осду који ie чекао на Упис. Ту cv већииом кови залутали студенти којн су још шпекулативно резоновали; »Па. идуће го.дине ћемо се пребацити тамо где будемо желели. Ко ће ч да буде професор« и т. сл. Дошао сам и ia на ред и на питање чиновнице: »која rpvna?« одгозорио сам бгз оклевпна: »Геогоафија«. Тако сам се и ia уврстио у редове студенатл Природно математнчког факултетз убећен ла ми ie ту место и да ћу користити исто толико као да сам се уписао на Технички или Медишшски факултет. Ч. М„ ст. Природноматематичког Факултета

ДЕМОНСТРАТОРИ НА ПОЉОПРИВРЕДНО -ШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Демонстрлторска cfSKnnia на ТТољоn нкЂ редно- ш v м грском фзЈтултету на својој првој конфепенттпји сумппала fe гкзултате оада од шЈошле годше. По резултатима. као паппкмер из мнкробиологије и др. пока-зало co ла демонстратотш нису задовољили. Недостајао и.м ie метод у излагаљу градгша, та,тоо да знаље iooie су поселовали нису успс.тн v потпуности ла пренесу ua. остале другов/е. Исто тако било ie лругова који су без положеног иопита делгонстрп.рали. То je сЈгучај са геолеаијом пошто се за демонстрато пима за озај предмет ооећала велшса потреба. Ла би тутд био бол>и п успешдијп, а v исто време демоистратори стабилжовалл н прolпири.7и своје знање, из ноколиЈко орсдмета одржали су проФсоори репвтиторије. Ижрочито много пажње полаже иа Узлизање л'*мопстратора профос-ор хемије др. Шолаја, као и птКићесори гсологијо и аггадгеологије. Мећутим, има ш>оФеоора који још нису одржали нитедал састапак са демоистраторнма свог предмега тс ови рале каво самп сматрају да је добро. Но, то често нијо довољно да би онзг, као демонстраторп. могли v nraoi мери да помогну овос.км друговима, јолг маље да би уздигли себе. А. С. студ. агрономијв

Рад секције за уџбенике Пољопривредно-шумарског факултета

У току лета секција 5а уџбепцке Пољопривредно шумаоскот факултета наставила је свој оал тако'ла је заврвдила са штамаашсм следећнх уџбеника; За прву годкну: Неорганска хемија ол проф. Др. Шолаје v 280 прнмера.ча; Органека хемнја ол проф. Др, Ш.тлаје v 2м) примепака; Зологнја од проф Др. Радоиаковића v 3SO пнимерака; Ботанпка од проф. Др. Глишића v 28 табака, 400 прпмерака; Математика за шумаре. отштампано 15.5 т \u:a V 500 примерака (vv ' >! И!к ■ кочцпен), За другу годину: Апатомија домаћпх жзвотнњз, orштамиано 16,5 табака v 1000 прпмерака (укоричено 200 примерака). Пол.опрнвредиа оруђа и машине, npi> В °Д с бугарског, отштампано 14,5 raбака у 1000 примеоака. Пол.прцвредпа статистика. отштамнано 7 табака v 500 примегдка. За трећу годииу: Опште ратарство n пиногралаостсо о-. проф. Др. Тоскпћа ч Туч ; ки расадник налазе Со v раду

ИСПРАВКА

У прошлом 6poiv поткрале cv се грешке v чл.шку „Маизосл Пропал на иашем |елику“. IfoMehv оеталог отшта>’пано ie Марппа, умосто Маттиа« •аатим т:роф. др. В- Baivii сто>и X. Bavu. Оснм тога v apvroM crvrnnv репенипа; ..По Марселу Ппееташу Да.рвшl ie V4GH повек ito.in се може одвојити... троба ла гласи ..koih ое не коже одвотти. .што потпуно мења смисао чита.вог члал ка- “ч

Врој 34

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3