Студент

ДОБРИ ГРАДИТЕЉИ-ДОБРИ ЂАЦИ

Међу онима који су по повратку са Омладинске пруге дали највећи број испита са добрнм успехом лстичу се међу лрвима и ови другови: ТомиК Живан, студент агрономије треће голине, уларник са пруге Брчко—-Банов-иђн из Гринаесте студентске брпгале. У јунском року лао ie 5 нопита са просечном оценом 7,5. На омладииској прузи Шамаи —Сарајево имао је ду;кност замекнка команлира у ЧетрнаестоЈ дванут ударној бригали. Порел доброг руковођења четом На раду 'е био један ол најбољих, па Ј 0 првом одлуком гатаба девете секиије похвал>ен, а другом проглашен за уларника. На Прузп Је поред остатог pa ia спремио трк иопнта и положио са две осмнце и леветком. Како иа гадним акцијама тако и на факултету Томнћ ЈКиван испхгаава све задатке са успохом и служн као ni имер студента У* дарника на сваком послу. * * * Јован Смиљаковић, студент агрономије тређе године на Прузи је био командир чете лад пуг ударне Летрнаесте студентске бригале. где је као такав 7 проглатен за ударника. По повратку са Пруте у овом року положио је 4 исоштд са просечном одепом 8,2. На факултету се преко целе године истакао као руковолплац ције за уџбенике. Скроман, на сваком послу предузимљив тт лобар органпзатор. Јован ie један од најомнљенпјих мсђу . својим друговима. * * ♦ Сарић Милоје, упнсао се на факултет у другој половннп l»4tt годпне. Пошто му је признат један семестар то се он нашао прошл« године у четвртом семестру, aa w је ипак успео да међу црвнма ликвидира исшпе прве године. Априла месиа отишао је са прво« групом студената да v културном н васпитно-нолитичком РаДУ помогне друговпма са села и фабрика. Као члан културнопросветног одељења штаба друге секциЈе иотакао се на РаДУ и проглашен је за ударннка. На Прузи Је провео трн месеца. У јесењем року из друг А године положио је 5 испиха са просечном одсном 8. * * * Драгослав Павловић, студент технологије. На Омладинској прузи Брчко —Баиовић,, био Је ударншс. Е.лан ударника пренео је на факултет. Као прстседник групе давао је пример н својИМ аалагањем у НСО-у и учењем. До поласка на Цругу положио -је 4 испнта., сд врло добрим уопсхом. оа време лета, учествујући v изградњи лруге Волујан—Пернкк у Бугарској. није запостављао учење. Стекао је ударничку значку и спремио један од најтежих нолнта друге годиае. По доласку са Пруге полагао је динамику тако да му је сада остао Један иопит из друге годпне‘ * * * Мирослав Јовановић, студент техннке-бригадир Осме електрнчарске брнгале лао је све нс'пите, осим физике, у Јуну месецу. „Из статике и математнке добио сам по 10. али из најлакшег предмета механичке технологнје Д‘> биоссма м 6. То мп Је ДОст а снизило средњу оцену. Физику сам сиремно на Пруз„ и полагао сам у овом року; добио сам 8, Средња ми је оцена 8,2“. каже Мирослав. Када је на Прузц свој умни рал заменио флзнчким, Мнрослав Је и тала био међу најбољима. Зато данас поносно, али не гордо, носн ударничку значку. * * * Торгашев Никола је студент друге године грађевннске технике. Још током летњег семестрз. запажен је као од.тнчан ђак. У јуну је пријачио све иепите прве године па Н поред тога што Је пмао да спрема испит А одлазно је v фискултурни логор да би са јога 150 стулената. технике наступио иа ,првом Савезном фискултурном слету у Бсогралу. На испитима, које Је v међувремзhv полагао. добпја десстке. Са. својом раднсм бригадом. друг Торгашев био ie на изградњк фабрнке тешких машина-алатљнка у Железнику. На свим радовима, које је бригала обављчлз, пребацнвао је норму за 200 250%, ♦ ♦ * • Дедић Миодраг, студент друге годинс грађсвпнеке технпке. Још на радним акцијама v БеогралУ. друг Делпћ сс иетицао најбољим радним резултатима, па ни у Железнику није требало много времена ла буде један од најбољпх бригалира. Првог дана је са својом тројком, v којој је оила јелна ДРУ* rapima, најбол.н у бригади. Касније ралн V ДКРЈ* ии н пребацује порму на земљанпм радовпмп зоо —350а на стручнпм тесарским преко 200% Па тееарскпм радовима са лругом Властом boгиће м претстављао је главну стручну и ударих снагу бригаде. Њпхови радови ни по квалитету нису заоста Јали за радовпма квалифпкованих ралника. а иегле су бпли чак и бољи. Свр, исппте дао је у јуну мессиу. ♦ * * Чслић Богољуб, оекр ета Р стручног удружењт агрономије rr шумарства. Међу првима ,ie полојкио прву годину са осмицама и деветкама- Нз. друге голние има 6 испнта ол којих 4 положена са десетком. један са оомииом и један са деведком. Учествовао је и на изградњи пруге БрчкоБановзгђи као стручнн руководилац v бригагл. Ове годинв био је секретар Петнаесте студентске улагне бригадв где Је и добио значку. По повратку у овом por:v положио је двз кспнта са одличиим и врло добрим успехом.

ј С Ж

Сми Јксеиђ

Сарић М.

Павловић Д

ЈсвЕиовић м.

ТсЈЈгашез Н

Дедић М.

С КИМ СТЕ ВИ АМЕРИЧКИ МАЈСТОРИ КУЛТУРЕ! - Из отвореног писмa-

Пиоци, култуцни т>а;хн ици Сједињених Амеоичкшс Држава' Ми b;vm се оооаћамо овн.м отвоое»им лисмом. јер омо забринути за судбин v човечиНства. Мн нећемо да скривамо од вас овоју забринутост, нитн хоћемо да заклаљамо очи пред новим опаоноетнма за судбину кул* туре, ко.је c.v лочеле да ничу тек што ее свршио рат са иа гнепомирл»ивиЈн;м нопријатељем новечанства са Фапшзмом. Ми оштрије од других оссћамо те опаснооти. Земља ко.ју ми претстављамо поднела ie У борбн за културу протнв фашизма таква невероватна искуАеша, претрпела толике тешвоhe и нодиела такве губитке. да ми не можемо и немамо ирава да не примотн.мо нову опас.ностМи хоћемо да говоримо отворено и право, без иклквих прећуткнвања, да говоримо Taiito како.у људском друштву говоре ме!)Уо,>6но часни људи који су npe свега две годи.не заједно гшнули. - lovKo говоре претс?авнии,и великих народа кбји су ioui недаино заједно пролнвали крв v борби против Једног истог неприЈатеља, Нас, с гледишта будуће судбине културе, ие може да не узиемн.рава MHo.ro штошта од тога што излаои из руко-воаећпх друштвеннх кругова ваше земље, сдлазп далеко иза њеннх граннна и нарушава мир у нелилнМи вас молимо да размнслите о томе што су се баш у вашој земљи, после свршетка рата с Фашшзмом. нашли људи који, увијајући то V дру-. ге спољашње форме. уствари лроповедаЈу и ове више практично оства,oviy немачки фашизам лотучен од наших народа. Идеја фаштгзма, основажа на култу грубе силе. на раоној дискракминали.ји, на теофнјама о rocaroiHaiPeafcV оветом ..изабраие" расе, на презрењу дру гих народа. њихове исторнје, културе. државнос урећења, на одрииању њиховог наннон-адног суверенитета и бесцерсмонијалном мешању у њихов унутрашњн жшот. све те иде.јс у последње време посто.јапо налалб' своје ааштитншсе и проповедннке у највиднијим државнтгм радвитшма ди.пл отматам а. војннм лнцнма, индустри.Јалцлма, ж.урналистимА и чак мећу лаучницкма ваше земље. Зар није сродна Фашшзму иде Ја. интолераншпе тога да v друглм земљада могу постојати дпуги идеали и друкчши пореда.к него што cv v Cieдињеним Амсричким Држава-ма? Зар нису сродтги фашизму позиви на нови рат којн к нама дола-зе из вашв земље, познви чију ову чудовишност можда неки од вас и лрестају Да пријмећују, iep cv постали авај обична овакодпевна поiasa. Зар hiicv просто понављање Фашизма претенаије на гооподарење cbgto'M, на тзв. ..амернкански“ век. на успоставл>ање ..новога порепш." у с , вет у претснзије поткрепљеле прет њама и v низу случајева прпмењивањем и најгрубљег насшва над народима? Зар ми нс слутпамо из дана у дан од многих полптнчара ваше земље да свуда у свету треба да буде уведен амерички друштвени поредак. да ie само он добар и иогодан за. човечанство - и зап Hitie све ■то лроизвод орамно теоријс и праксе Фашнзма? Зар нису сродни идеји Фашизма позтаи да се што брже искориоти атомска бомба против земаља v кошма постош лрукчиш понедак него v СЈеднњеним Амегнчким ДржаваМи смо дубоко убећеии да демократски американски народ v својој угушеној већкни. не дели и неће ла дели све то, о чсму до-звољаваЈ\ себи да. говоре и вичу v његово име амерички следбенини старих фашистичкнх иле Ја. Да нисмо у то убећвни, бнло би бссмис.пено писати ово писмо« Ма знамо да ie ваш народ био и биће непријатељ Фашизма V свнм његовим видсвима* Ми не сумњамо и у то Да. су на јбољи културни радшшн а они cv увек са народом такоhe били и биће непријатсљи Фашистичке теорије и поаксе* Али ми ва.м пишемо ово нисмо зато што смо забринути ћутањем многих од вас. Заштитшши и пршатсљи Фашизма у Bamoi земл.и говоое у последње време врло много. често и гласно. а гласови ппетставника истините америчке културе, непријатеља фагаизма. не долазе нам тако често. П|исци, ма јстори ку.дтуре т о. савест човечанства. Могу ли они да ћуте ако се рат, који се тск пре ноп\не трн годнне завршио. iom увек пголужава- Трећа lc година како cv Hi- чша акта о то.мс да у свету

не треба вкше да ое иролива крв наРода. и трећа ie година како се на разннм кра.јевима земљине лапте сваки дан лије крв дене. жена, људи. иростмх људи, ни због чега кривњх. сем због тога што су имали несреhy да се роде v Грчкој, Индонезији. К.ини. Зар није јасно да огромни део одговорности за људске жнвоте коти су пали и коЈи непрестано падаЈу на разннЈМ коа.јевима земљине лопте. пада на oaie коЈи у име вашег нцрода ОстваруЈу сада Фашистшке идејеНа милионе жртава немачког фашизма гомнлаЈу се ова.ки дан лоеле потпуног уннштења хитлеровске Немачке све но-ве и нове жртве- Је ли чх) споменик који ov заслужнли ваши и наши земљани ко!и су часпо положили главу у бици против хитлеоизма. Мртви се не могу оживетн. Онн се само могу увредити и унизити у својнм подвизима ако се покушава да се учиии бесмислеикм оно за што оу ОНИ УАIIРЛИ, Али жнви се могу опасти од опаоности- И сваки глас културног радника. гждигпутог у заштиту миоа и друнЈбе народа то ie глас v спомен попшулнх и у име игивота жнвих. ...Људи лигературе, људи уметности, људи културе го су људн чн ја се уста не могу тако лако запушити полициско.м палицом или новцем. Народи света хоће да чу.ју отз сгранниа часописа. аовина и књига, са позоришних бина, оа фнлмског платна њиховo гласове, гласове правих људи. оних KiotH cv у дале Лругог светског рата ДЈГзали своЈе гласове у зашткту

пвогресивног човечанства. они коти су пред рат у одго-вор на питање Горкога: ~с ким сте ви. 'мањтопи КУлтуре“? уз урлање и звшкдање фашиста и свих пријатеља човечанства, мушки дигл.и своју руку Горкоме кроз ове и свачије кордоне. Лобри пиоди света увеас’ ov дизали глас протеста против опота што ie ненријатељ среГи и лсивоту простifx људи. нроаив pca.rcunie у cßOioi и другим земљама, онако као што ie иопунно Емнл Зола са својтгм ..Оптужујем“ против реакшонара мнли тариста v ФраишускоЈ, icao што ie Лав Толстх>Ј жигосао руоку реакцнiy у свом „•непоииеном". ..Не могу да ћУТИ'М“. Ми лооро знамо да v вашој земљи има људи који гласно говоре у заштиту мира. културе и домократиЈе - слава им! М-н се не обраћамо н>има- Ми се обраћамо оним америчким мајсторима културе чп.ги се глас не чуЈе данас глас љуба®и к ми.тпонима простнх људи у свим земљама који су своЈим радом саградили све драгоцено и лено на ово.ј земљн« У име просгих и честитих људи у целом свету. ми вас зовемо маЈстарн америчке културе. да подигнете овој глас против нове претше фашпзма н прогив потпаљивача рата. за мир и братство народа. за братство кудтугре. за срећу човечанства! В. Васиљевска, Вс. Вишњевски, Б. Горбатсв, 6. Катајев, А. Корнејчуг, Л. Леснов, Н. Потодин, К- Симснов, А Твардовскиј, А. Фађејев, К. Феђин, М. Шслохов. (..Лигературна ia газста“)

Трсту

Всак даи те бодо галеби поздрављали об нолу, бели галебп кот писма од пас. Всак даи кот отроци . играје об молу, пољубљали те бодо валови на глас. ' Ин ти бош за замреженим окном слонел, гледал галебе свободне валове, Кот јадра бела бош јадрв разпел разтргала срца со давно окове. Трст, кот разбојник уклењен в вериге, со одпељали те далеч од нас, вендар всак дан, за все долге уре си ближје, ближје всак дан је свободе час... Всак дан те бодо галеби поздрављали об молу, всак дан . бели галеби кот писма од нас; кот отроци играје валови об молу, свободно пољубљали те бодо на глас. (На-грађен рад на kohkvdcv)

ЛАНЦ АЛАДИН

ТЕЧАЈ ЗА РУКОВОДИОЦЕ НАРОДНИХ ИГАРА

При , културно-уме.тничком олељењу ИНО Београд организован је течај -за руково.тиоце наролних нгара, на коме ће курсксти стећп практично н теорнско -знање. ла бн посталн добри руководнони фолклорних група v нашнм кулхурпо-уметничким друштппма. Курспсти треба д,\ се поуче правим наролпим играма. Због тога ће се повремено ангажоватн и играчи из иарода, којн ће прет курсистима изводити пародне нгре. Иастава па курсу бићс. теориска н практнчна. Теориеки део наставе обухватиће наукх о народиим играма, етнографију н наролћу музику, а практични део нгре југословепских народа. Поред сталних наставннка, поврембно ће одржавати upe-

даваља илн циклусе предавања нашп познатп стручњапн за фолклор из Београда, Загоеба и Љубњано. Прошлоголишњи течај завршпло је са успехом лвадесет пет курсиста, а специјално гвеоење о способности за руководноцс добнло је њих лванаест. ИЗ УНИВЕРЗИТЕТСКЕ СЕКЦИЈЕ ЗА ФСЛКЛОРНЕ ИГРЕ Беогоадски универзитет нз дан 27. 28 и 29 ов> м. извршиће аудицију за пријем нсвих чланова. Позивају ое студенти који желе да учествују v фолклору да дођу на ову аудицију Koia he се обавити V 20 м. на биошсм Ексномском.факултегч палата „Луксор".

4

~ НАРОДНИ СТУДЕНТ

Бро] 34