Студент

Избори за руководство Народне студентске омладине (Реферат друга Милана Јосимовића)

Ове године лриступамо изборима руководстава Налолнв студе-нтске омладине са далеко већим нскуствима у раду. За нама су лве годнне раја које су учнанле да јс данас наше познавањв организаннје рада много веће. Кроз овако.дневно савлаћиван.е задатака у самој оргализаии Јп уви. дели смо значај сталног учвршћења наше органлзације, а с друге страпе створили смо мотућност за даљн уснешниш рад. Да бисмо ова наша нскуства мог.ти ла искооистнмо V даљем валс организашпе. потребно је да н овога пута отклонимо оне недостатке. мисли.м овде у првом реду на оргшгизационе. кода су се V тчжу прошлогодишњег рада аоказали- На овакав начнн. ми с-мо и прошле године извршили реорганнзацију Наридне стулвнтскв омладн(не, примењујући Статут Народнв омладине. Ове године ошашизаиионе измене 6и биле далеко мањс: потребно Је отклонlИти. изменити оне формо рада. коЈе су св из било коЈих разлога показалв као незгодне и некорионе за успешан рад Народнв студенгске омладинеЦрошле године приликом избооа и реоРганизаииЈе Наррдне студентске о.младlлне ооноване оу групе као нове оргаиизааионе Формс- Групе су показале своЈу огромиу поеднбст над дотадашшим радом. Мале и добро пре* гледне групе омогућнлв оу треткоањв питања из свакодневног живота отудената. питање учења у прбом реду. залагање чланова по свим задапима коЈе Је пред њнх оогадпзациЈа постављала, насунрот дотадањем шду Наооднв студентске омлалпно преко маоовних коиФеоенпија на коЈима 1в било могућв раоправлдње само начелиих питања иелог Факултета. а V најбољем случаЈу године шш отсекаЗначи, развитак рада Народне студептоке омладиие захтевао Је у другој годили рада нове Фооме које би омогућилв расправљање проблема Факултета. године или отсека и наЈзал сваког поЈединог члана Народнв студентске омлалине. У краЈњоЈ ликиЈи осиов сваког успеха био Је у постављању. задаззар. сваког потедипбг *Шана Нарбдие стулентске омлалине-у помагапзу иланова. у коитролнсању’ рада п залагања паЈпре у учењу и У осталим задапима. Та нова фо<рма била 1е гвупа која Је углавном одговорила овом задатку. Придиком спровоћења реорганизациЈе по факултетима. због особскооти

I на њима. групе оу врло различно из- гледале на разким факултетима. та.ко » да су се на поЈединим факултетвма I иојавилн спеиифични проблемн. На - Факултетнма где су групе биле врло ■ мале. просечно 40 чланова. као на 1 Техничком, Пољопривредио - шумав• ском, Фармацеутском. поЈавио се не-1 достатак добрих руковсдилана кош “ су могли да воле групу и да правил• но реагуЈу на све што би св поЈавнло у вези живота н рада групе. Из истог

разлога долазило је и до неправилнооти V односу према појединим члановима Народие струдентоке омладине- Због своје скучености. гоупа ииЈе имала жнвољно широк преглед рада па својој години или отсеку. по!елина питања су распра.вљана врло \«ко. без перспективе. те оу сви примећеии недостаин тиме и разумљиви. С друге стране. на Економско.м Факултету где посто.ш Факулеттски одбор оа два актива. подела на групе уопште не постоји- Сам рад на Економоком факглтету претставља пооебно питан>е због нередовног долажеља студената, на предавање. због великог пропента запослених итд. Активи су глсмазни и тешко је прско н»нх уопгато руководитп радом. Из тога разлога на Екоиомском факултету и порсд великог броја уписанпх чланова Иародпв студентске омлддине. кот мало лолазе и због ззлослепости на друго.ј стпалн мало учествују У раду Нарлдне студентоке омладине тоебало би у место два актива створити један, кот би био полељен на неколико група- На овај иачии би се сгво-рнла већа јединственост у ралу и бољи преглед рада.

новим студентнма изнетп нашв шк»шлогодишње иокуство. какав је био живот гоУпа, у чему смо ми гоешнлн и како 6и требало живот групе да изгледа. Код стаопЈих студената твеба изнети потоебу псмо-ћи млаћим доуговима у снаЈгажењу па факултету. V учењу и др. Ове реФорате треба поткрепити статистпчкнм подаипма како би се добила јасња слика стан>аСастанци.ма треба дати свечан карактер. IСР ће то истовоемено бити маинфестаиија снаге Народне студентске омлаД|Ине. Потребно 1е такоће објасњити и зиача ј измена група тамо где је та измена извошсна. Да би ое V рофератима изнела тачна и потпуна онена лооадашњег рада у групама било би најбоље да ове реФерато претседнини група претходно нроднскутуту оа претседнинима актива. који овакако имају потпуниту и општију слику V радуСаме иаборе треба обавити тајним гласањем (иедул>ииама). с тим што ће кандидаиионн одбо.р предлож.ити два пута већн број члаћова но што је нотребноШеснаестог новембиа извршиће се избоп чланова оекротапи јата активаТехника избора неће бити измењена. Број чтанова секретаријата оста.те исти као прошле године. За састанке актива потребно 1е ла досадашњи претседшти припреме реферате у ко-Iнма ће обухватити преглед досадашњег рада и задатака. кот се сада постављају пред активе- Истовпемено обухватити све секторе, нзнети статистичке податке о досадашњем раду чланова актива, како на Факулхету тако и на ралшм акпијама. Пео реферат треба да буде анализа до.оадашњег рада и недостатака а нарочито се задржати на про.пустима у погледу стваоања тединотвеног живота актива о чсму смо већ говорилнДвадесет трећег новембра одржаће се конфвреоши.ја за избоо Факултетскјтх одбова. У техници нзбооа Факултетскнх одбора као и броју чланова одбора такоће не би било ннкаквнх пзмена од прошле године.. РеФерати на Факултетокнм конференинјама требало би да обухвате рад на факултету у целнни. аиализирајући свв важните недостатке тог рала- Из овога пронзилазе и зададп кот се постављату пред факултеток.у организацију Народно студеитскв омладипе. Треба насто.јати да закључци реферата н дискусије да.ту праваи и поотаве задаткв ко.lи ће у току целе годнне бити средиште нашег рада. Према овоме, дневни ред на конферонцијама група. актива и Факултета могао би да обухватн тпи тачке: нрво, извештај о досадашњем раду и задаиима; друго, дискусија по реФсрату н треће, избоп руководства. Лискуоита као послелња тачка днсвног реда омогући ће да се добије што испшпшта оиена досадашњег рада и извуку тиме правилиит закључци и задаињ На факултетским конферепцијама потробно 1е предвидети као четврту тачку биоање дслегата за х нивррзнтетску конференцију. која ће се одржати 30 новембпа. Бипањс лелегата. с обзиром на повећан брот делегата ове године. треба бнти повећан: на 15 ст.удепата ‘треба бнрати једног делегатаСве конференпите, гпупа актива као и факултетс-ке треба да протекну што свсчантпе. Но ово не значп да оне треба да 6уду лекоративпе и начелне. већ да цмају тасан радни каоактео. да буду зајелнички договор за даљи пад н да дат.у смепнице за таl рад, заснивајући то на цолитичким залапима кот стоте пред нама. Кроз дискуоију. по реферату друга Јоснмовића. истакнуто 1е да пад група и актива Народне студентске омлалине. као основне организаиите V прошлот години. ннје задовољио. Оне нису усиеле да укључе у рад све поштене студенте, еису телновоемено развитале све секторе рада. тако ла су тедни тппели због друптх. своте гломазроотн иису имале довољно всмтроле над ралом студената. ннти су пак могле успошно спповодити залагке V лело. Сада. са стварањем група од 150 —200 људп. моћи ће да се развијату тедповремеио и плалсвн радови на овим сектопима. Лавањем групама за вежбу јсдног руководства тачаће стручки рад. а читав живот на факултету одвитаће се кпоз групу. Зато тамо где су активи били вештачка творевина (Филозофски Факултет) греба обавезно стварати новс форме. тпеба се прнлагоћавати спецнфичностима на факгл* тетнма (Технички, Мелтшински). Тамо где има отсека стварати за сваки отсек групу. а када аатпеба стелпњавати их. То ће допрннети ла групе. обтедињене У активима и Факултетоким одборнма, буду ствапнн руководиоди на Факултету. ■

Нове студенте треба упознати са нашим прошлогодишњим искуством, у чему смо ми грешили, како би требало живот групе да изгледа

На IЧтеринат>ском Факултетг. гле има уггисаних преко 1300 студсната који су чврсто везанн за Факултет и вал на н>нма. осећа се озбиљна потреба з,а стварањем Факултетског одборв са два актнва. Ово питаше би требато секретаоијат Ветеринарског факултеаа ла размотри и реши према овојим ппиликамаУ раду актниа има такоће нелостатака- На иавесним факултетима (Филочтофски) активи су били готово веџгтзчкв твопевине. НиЈе сс на а.ктивкма осећала гелинственост, није се осећао зајсдничктт живот. Нсто таро не моисо се рећи ни ла су актавн на отсенима Техинчког Фактлтота бпли пелнна. ла су решавалп свпје проблсме. Требало би ово пнтанЈе на конференпијама а.ктива у оефолатнма обухватити н решавати. Из овпга излази ла 1е погребпо повећати гоупе Н оодне студентске омладтше. како бн се отклопили запажени нелостани. Мећугим. вслике групе н.ису поголне зз претресање ужнх питања. питања залататва оваког члана поЈелЈгначно- Ово се углавјгом одиог-и на СТРУЧНИ гал- Поошле голитте увилсли смо ла су (елпно мање груце погодне за гасправ.Ђање питања стручног рала. д°к за остале секторе рала оие н-ису увек поголне. Ово те и разумљиво. тср се без тога не може замислити правилан рал и дослсдно нспуњавање нашпх залатака у ввзи Нетогодпшњег плана. Лко не ра-зраднмо тај план леако не упознамо сваког потедгеног члана Наполне студентске омлалине с њим и не контролишемо н егово нопуњеље. V учоњу не можемо постићи жељени успех. Дакле. треба створити већу групу као организаштту Наролне стслентске омладине, а унутзр групе, гле то потребно залрждти групе за вежбу котима ће руковолити Стр,\чно Фак.ултета, односно

гооштне. На Факултетима глс нису лостоЈале групе (Економоки) илн где 1е било појелпних гломазних група. потребно је према сампм прилпкама створнти ноке групеРук<?водство групс сачиљаваће: прстседник, секретар. благајник и преставпици свих сектора. Број чланова групе треба Факултетстш олбори оаноспо секретаријатп према. при. ликама и на оспову запаженнх нелостатака да олредс-. НаЈбоље је да броГ члапова групс буде ло 200. ОалежаГ рала самс гр\ше треба да обгхвати сва пнтања коЈа се тнчу стулената лотпчне гоупе- Повећањем групе се да група нма шцри преглед стања испита на нелој гслипи. а такоће и осталнх ссктога. рала- Појсдпначне карактеристичне случајеве грула тпеба да гасправља само на предлог групе за велчбу. Група ће на својим састзнпима псхваљиватн нли опомињати своје члаетове према залагању у њиховом гаду. При свему овоме треба ипстоЈаги да се група као осиовпа организапнГа никад не губи у ситницама. Пошто се нзврпги подела на групе потребпо Ге приступитн припреми за пзборе руковопства ’ група. Састанпн група за избоо руководстава одпжаће се 9 новембра- На овим састанипма треба подвуК.и значај групе за пелокупњи рад на Фактлтету и V вези с тим указати на важност избора руководства. Треба наглдсити какви чланови Народне студснтске омлад.гене треба ла буду руковолиопи група. а нагочито обратити пажњу па то да руководиони буду добои ћапиНа првим годинама т реФератпма треба упознати нове чланове Наролне студентске омлалиле са досалагањим радом. тказати на задатке. а. нарочито се зддржати на важности учења. као основног задатка. Треба

друг Милан Јосимовић

Свечане академије ПОВОДОМ 30-ГОДИШЊИЦЕ ОКТОБАРСКЕ СОЦИЈАЛИСТИЧНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

У оквиру прославе дана 30-годнш њицo-Октобарске револуцнје, на нашнм Факултетима је отпочело одржавање свечаних академија- У свим рефератнма је истакнут великн значај Октобарске револуцнЈе, ослободилачка улога Совјетског Савеза. најмоћннЈе л*>жаве поборника права малпх народа, творевине Ве лнког октобра. У том духу и народи Совјетског Савеза прославиће кроз којн дан свој највећи празник-30-годншљнцу Велнке Октобапске соииЈалистнчке револуцнје у условнма борбе за остварење нослератног четвртог Стаљнноког петргодишљег плана обнове и даље изградње своје соцнјалистичке отаџбипе. у условима борбе за очување мнра н демокпати.је у свету- Тоидесет годнна од Великог Октобра, трндесет годпна постојања н развитка прве на свету соинјалистнчко лржаве нпје празннк само совјетских навода већ н нашлх народа и свих слободољубивих и напредних снага света. Октобарска револуцнја претставља најзначајнијп догаћаЈ светске нсторије. прскретннду у развнтку људског друштва, стварање соцнјализма као внше. савременије форме друштвепе орга-

низације, прелаз из „парства нужностн у царство слободе“. цли, по речпма друга СтаЉина „Почетап праве људске псторије.“ Јер права људска исхорпЈа почиње онда кад престаЈв експлоатапнја човека над човеком, кад човек престаје да <5.У* до средство а постаје слободна ства' ралачка јединка у слободцој ствацалачкој заЈвдници, кад реч „човек“ заиста звучи горкшевски гордо. Таква епоха почела је управо Октобарском револуцшом, копкретизовала се на једној шестнни земљине кугле и отворила нове путеве осталим народима света путеве борбе за социјалнзам и у крајњој анализи за бескласно, савршено друштво. Припрема те епохе, Октобарска револуцпја н њен резултат соцшалистичка држава. нераздвојпо су везани за два гиганта људске мнсли, енергије и акције Лењина и Стаљина. за улогу једне нове, невпђено партије способне да преображава свех Бољшевичке партије. Тридесег годпна постоји и јача земља социјализма, рођена V ватри Октобра. И. уколпко време одмнче, уколико немидовнц закони историје приближавају човечанство идеалу Октобра, утолико његов значај постаје већи и јаснији. Значај Октобареко револуције напредно човечанство најснажннје и најнепосредније Ј*е осетило у рату протиа фашизма, када се радило о слободи или ропству, о животу или смртп милиона људи, о пропасти или спасавању човечанске културо. Само је совјетска држава била у стању да пздржи сва нскушеља пајсуровијег | Рата. да организује п усмери једном ј циљу све снаге многомплионског оовјетског ларода. да ослободи не , само себе већ и друге земл.е, да помогне и приведе краЈУ ослободилач* ку борбу многих поробљених нароI да, да срушп Фашизам, да га раз. громи у самом његовом зворском леглу. Само је Црвена Армија тај сна: нсни ударин маљ чијом је држа, лнцом замахивао читав оовјетскн , народ, могла да се супротстави ог, ромно.ј фашнстичкој патној машини, . која је укључивала у себе и знатан - жнвп и скоро сав материјални по, тенцшал поробљеие Европе. II кад се чннило да је Европу загушио фа[ шнстички мрак, ннкада није преста, ла да сија звезда са Кремљскв . куле. А та држава, та армија, та . звезда слободе, плол су Октобарске пролетерске револупије. (Из ррФо. рат а одражаног на Економском Фа-1 култету). Овнм академијама студенти на-1 шнх Факултета, учествујућп V за[ једнпчкој прослави са наводима СоI вјетског Савеза, још једном доказуЈУ своју љубав и прврженост напред ним идејама слободе, ушшпења експлоатације, светске солидарности илеји глоболе човека. На завршетку академија упућени су многи телеграми, измећу којих је и тепеграм стурената Економског факултета, упућен трудбеницима града Моснве; Драги другови, Честитзмо Вам вепики празник 30-годишњице славне Октобарске револуције. Жвпимо Вам да испуните Вашу обазезу извршење годи, шњег ппана производње до 7 новембра дана просллве. За нас, Југосповене. за нео напрепни свет. соци;алистичка Москва је била и остаје буктиња слободе и напретка. Нека расте и цзета љубљенз Моснва. престоница непобедивв совјетске земље! Живео Вепики Октобар! Слаза творцу Вепике соиијалистичке ревопуције Лењину! Живео вођ и унитељ соо!етских напопа и свег слоболпљубивог новечанства, друг Стаљин! НА ЦЕТИЊУ ЈЕ ОТВОРЕНА ВИША ПЕДАГОШКА ШКОЛА Ових дан а отворвна је свечано н а Цетињу Виша педагошка школа. 'ахваљујући неуморном залагању народне власти ноја је омогућил а њено отварање, Виша педагошка школа знатно ће допринети културном узди зању доста заосталог црногорског народа. Никада у својој ранијој историји црногорски н а род није имзо високу научну установу. Режимима у стаоој Југославији било је стапо да црногорсни народ жмги куптурно заостао И тек данас захваљујући Ослободилачкој борби наших народа, н>е ним основним тековин а м а . захваљујући брзом и успешном остваривању Петогодишњег ппана, културно препорсћен. црногорски народ има могућности да ствара високе шнопе. М. Ш.

БЕЛЕШКЕ О ПОЉСКИМ СТУДЕНТИМА СТУДЕНТИМА

Промене које су се однгралв у Пољској нису остале без утидаја на на!вот студената. Број студената, нрофосора и уинверзнтетских установа 1947 г. према 1938 години нзгледа овако: 1938 год, бнло Јс 48.200 студената, сада их има 77.584. Број професора ианосио јо 3.400. сада износи 6.237. Впшнх школа било је 27, сада нма 36. З‘а време посгојања старе Пољске, ннтолигенција је била регрутована од синова владајућих кругова, и била је вештанки одвојена од живота и тежњи сопствепог народа. Синови радничке класе и сељаштва углавном нису ималп пристуна на високе школе. После ослобоћегва Пољске п љене домократизаиије искрсла Је потроба промене соцнјалног састава студената на внсокнм школама. Отворена су врата високих школа синовима радничке класе и сељаштва и тиме омогућепо ствараље нове радне иителигенније дубоко повезане са интереснма и тежљама свога народа која ће бнти активан учесннк у обнови и даљем напретку овоје земље. Учињеп је низ мера за омогућавање приступа на уннверзнхете раднпчкој и сељачкој омладнни. То је један од разлога за знатио повећаље броја студената после рата. Радн испуњења задатака ко.ји стоје пред напредннм пољскнм студентима. формиран је Коорлипациони комитет под руковолство.м студснгских орПољске ралничке паптијо „Живот“ ц Пољске социјалнстичке странке „Независна социјалистичка омладнна". Формпгањс Координанноног комитота има велики значај за окупљање све полшке демократске омладине на бази уједињене социјалпстнчке омладнне у борби против пољске реакипје.« Упркос велике помоћи коју влала даје студентима (већи Је број студентских домова п мепзи него пре рата), нпак постојс нзвеснп нерешени економеки проблемн као: нсдбсхата« уџбеннка, скрипти, лабораторнја нтд. Поред свих ових тешкоћа студенти успевају V великом броју ла изврше постављене задатке. Да би још внше учврстнли борбено једипство пољских студепата по лннији стварања демократске ралче и дубоко народпе интелигенције. ових дана је у Варшави свечан начин потписан споразум измећу студентскнх органнзација Пољске _радннчке партије н Пољске социјалистнчко странке о изгралњи нове академске омлаДИне у борбн протнв штетннх елемената. У спопазуму се истнче да је нестало вештачких преграда у издвајању интелектсалне омладине од раднпчке п сељачке, него да је напротив рсформом школства омогућено и вадничкој и сељачкој омлалинн ла актпвно учествује у учвршћењу и лаљем развитку пољске -демократије. У току овог лета у Пољској је бовавно на пракси известан боој наших стулената. Широм целе Пољске они су бнли срдачно и топло примљени и пољски студенти су се много трудили ла им помогну у савлађивању науке н исцрпном упознавању пољскпх прцлкка уг»пште в студентских посебно.

X. ДобрОВlЉ

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Бро! 35