Студент

Борба за ПЛАН

5 цнљу пзградње стручпих кадрова Извршнц наролнп одбор Београда организовао је већп број курсева правилног вођења евнденције и рада у канцеларијама, н онц ће трајатн од јелног до пет месеци. Десет курсева којн су ноче.тм са радом посећује 394 слушаоца. * У месецу децембру ће жел>сзара V Зеницн почетн нроиз водњу челика из иових цећн, које су марта ове године биле само у грубом пројекту. Предвнћа се изгралља модерие челичане са внше Мартено внх и високнх пећн. & Раднп колектив фабрнке „Раде Кончар“ у Загпебу обзвезао се да ће ло дана прославе тридесетогодпшњпце Велнке Октобраске револуцнје довршитн четрнасст трансформатора ц трндесет електро-мотора. * У Војволинц је почео откуп кукуруза. П.лан прелпића нззршење откупа за педесет лана. тј. 2% од предви!)ене колнчине сваког дана. У многим областима је овај проненат поебачен, тако ла је у Војводпнн У првој декали откунл.ено 2.75% дневно. У Бачкој је озај проиепат око 3% а у Срему 2,5%. - * У Педековињн је саграђена велика крсжна пећ фабрпке глннсних пронзвола „Матија Губец“ н фабрнка 1е почела са оадом лвалесст даиа ире одоеђсног рока.

Псследњих дана радсзи нз постазп»ању колосека на Омладинској прузи Шзмац—Сарајево нагло напрсдују. Према последњим подацима од 29 свсг месеца остаје да се постави још свега 17 килсметара

ИЗ ЖИВОТА НАШИХ БРИГАДА НА ПРУЗИ САМО ДА ИХ ПРЕБАЦИМО. . .

9. јули. Трећн дан рада на Прузи. Време запарно. Сунде је прихисло својпм највеђнм дахом и означава да се ближн полне ... Очекујемо прву сдену са- раднлишта. Из'даљпне чује се песма. Прва смена се враћа са рада. Напред иду колица, то је наша „моторнзадија“. Весели, задовољни што су пребацпли и данас норму, корачају дам у сусрет са песмом: „II студентске све брпгаде Омладинску пругу граде.“ Међу нама су. Причају о своме у спеху и ралују се. Број кубика порастао је од 2б колико је избачено првих дана на 38 и то само данас у току пре подне. 33 кубика! Норма је прсбачепа. Наша ће бити заставнца хвале се бригадирн ове чете. То ћемо видети вечсрас каже Милан, један од иајбољпх бригадира четврте чете и наставља зиајте, после поддо ради наша. чета ... ♦ * * На радилишту је жнво. Врши се истовар прпстпглог материјала нз камиона. Уз шкрипу колида одвлаче наши бригадпри шљупак достубова моста на Боени, који се ради код села Враце. Хуктање бетонске мешалице чпни нам се као разумљив а п драга песма. Број кубика се непрестано повећава, расте један за Десет. једанаест, дванаест ... Бригалири нестрпљиво запиткују машпнисту о резултатима. Темпо рада је све бржи. Ближимо се броју 35. Убрзавамо рад. Само ла их иребаипмо чују се узвици, само јопг јсдан кубик! У том моменту машпнпста саопштава 38 кубика. Заорила се песма. Са Још већим елаиом прионуло се на рал. Темпо је сада више личио на почетак него на наставак рада. Статистика машинпсте и да.ље напрелује. Псње се на број 40. Кроз пола сата било Је 45. Заменик команданга обЈашњава да има још пола сата до краја рада ... Завршавамо 50 кубних метара бетона то јс резултат нашег поподневног рада. ТакоЈе бнло данас. трећег даиа рала на Прузи. А сутра ће бити још миого вишс. Јер се ми такмичимо, Јер се боримо за прслазну заставицу! (Одпомак из дневника XVIII студентске три пут ударне бригаде) ДАНАС СМО ПРОДУЖИЛИ ПРУГУ 5А 220 М. Данас смо постављалп прве мстре колосека нд нашој деоницн. Раднли смо на станиди у Ссмизозду.

Нас чстрдесет носимО'штосове лугачке 22 м. и тешке преко 1000 килограма. Део по део шнне дола Јемо Прузп и онд расто уз паше поклнкс: СараЈево! Групу за полагање колосека образовале су прва н пста чета н некп снажнији другови пз осталнх чета. Распореднлн смо се. Једни за ношење п постављање прагова. доуги на шинама, трећи на бушењу рупа. четвртп на завртању •тирфона. и рад се одвија... Организаии.Ја рада даиас Је боља него претходних дана. То долази отуда што је фвопт рада дугачак и што се на таквом фронту људи добро распоређују. Данас смо поставили 220 метара пруге. Једном за свагда 220 мета-

Ра је побеђено на нашем путу од Шамца До Сарајева Елан и радни полет непрсстано Расту. 0 томе иајбољо говоро радни успеси данашњот дана и па осталим деловика Радилшпта. На усеку друга чета пребацила је норму за 40%. У логор се враћамо певајућн. Скоро ће поноћ. Ветровито је. Пролазимо крај Босне у корак са реком. У кућама. иза искривљеннх капија и са малих троћошкастнх прсзора гледају пас деда ... (Из дневника XX студентске двапут ударне бригаде) 23-УП-47

Једанаест дана пре рока завршен је тунел Врандук

Највећи објекат на Омлацииско / прузи Шамац-Сарајево завршен I е , Iеданаест дана пре рока, 27 ок-гобра ујутру. За његовим градитељима било је 232 дана испуњена папорним радом аљи исто тако и пуним елана, а пред њима је стајао њихов понос, њихово дело објекат Омлаципске пруге, спреман да кроз њега прође прв а композиција. На митингу који је поводом тога одржан, учествовало /е тридесет бригада Ш есте секције, међу н,има Прва и Друга шест пута ударне минерске бригаде, које су својим пожртвованим радом највише допринеле изградњи и завршетку овог тунета Заврше так тунела Врандук је успе х који поред тог а шт o претставља завршетак иајвеђег објекта Пруге има у толико већу вредност што ће градитељима који раде н а осгалим радовима дуж целе Пруге дати још већег потстрека и елана да све задатке који се пред ц, И х постављају, нзврше у потпуности и пре рока. Врандук је реч ко/а ће уливати пову енергију градитељим ана Прузи, ре ч која /е симбол радног полета и залагања који се среће дуж цел е наше Пруге и у целој 'земљи. У свом чланку поводом завршетка радова на Врандуку, Батрнћ Јовановић, командант Омладински х радних бригада на Омладинској прузи каже: »На Врандуку радили су стручни минери, млади минерикурсисти, као помоћна радна снага, омладинске бригаде. На изградњи овог најтежег објекта на Прузи сјајно су се у/единили знање и стручна спрема инжењера, техпичара и старих минера са праксом од 15 и 20 година, који су радили на многим тунелима за време ст а ре Југославије, и елан и полет омладинаца који никада раније нису њи гледали како се ради у тунелу, а камо ли да су сами радили. Стручни минери су несебично преносили своје знање, своје дугогодишње искуство на младе пионире, осамнаестогоди шње гРадитеље, које је велика љубав према својој роћеној земљи довела у Врандук да раде дубоко у земљиној утроби... 7 унед Врандук је оличец, е свих наших великих победа на Прузи, ненадмашног жара 210.000 градитеља Омладипске пруге Шамац —Сарајево који су Iрадећ и Пругу, исписали још једпу славну страницу историје младог Титовог поколења.« Овај велики резултат ће одјекнути широм наше земље, широм Пруге и учиниће да градите Љи Пруге заложе све с воје спаге, како б и до постављеиог рока завршили Пругу, која ће бити нови поклои Народне омладине Југославије своји.м нароцима, нов и и вел и к и погстрек у испуњењу наше Петољетк е . Ђ. К.

У Сарајеву се изграђује модеран Медицински факултет

Нову школску годипу заиочињуј студенти Медитшског факултота у, Сарајеву у новнм простори Јама. Прву годнну студија онп су провелн под врло тешкИм условима. али су се уз настојање студената и са"адњу професорд показали влдни рсзултатп. Недостатак просторија за предавања као и техничких средстава за практнчне радове није сметао да 244 студента савладају градиво из прве године. Од 291 уписаног студента други семестар Је завршпло 244 ол којих је положило хемију 205, фпзпку 175. а биологију 35 студената- Сам o око 29 студената нпсу дали ннједан испнг. Још нре завршетка прошле школске годние иочела је изгралн.а нове зграде Мелшшнског факултета- Ол зграле Хигпјенског завода (његова пзградња је почела још пче рата) нреграђује се један део за факултет којн ће заловољитн све потребе теорпске п практнчне наставе студспата прве и друге годнпе. Док се у приземљу налазе модерпи базени за анатомске препарате, на првом снрату се пзграђује амфптеатар са 190’ селшнта. Оспм тога ту се налазе две сале за бисекцнју са четрдес.ет столова. Практични рал на анатомијн бићс успешно потпомогнут анатомским музејом којн прнпремају иаставнпци.

Иа другом и трећем спрату палазс се псл;баоште и лабораторије за хемпју. физику, хистологнју и физпологију. Иреко стотииу микроскопа стоји иа располо/кењу стулентиМа за љнхов практичаи рад. Остали лео зграде заузимају иросторије за наставно особље као и лаоорато-рије за научин рад. Нова зграда Медицинског .факултета биће готова почетком новембра кад а ће и -отиочети ,Iедовна предавања. Упоредо са изградљом ове зграле дилсе се и тесретски ииститут Факултета за који је Влада Босне и Хердеговнне одредила. У Петогодишшем плану 600 милнона динара. Ту треба укључпти н клпнику од 1.200 постеља која ће се изградитн у току иаредних година. Бећ сада се врше пшшреме за пр-ијем етудената треће године. Државна болница служнће до изгралље нове клинике за клииички рад студената старијих годпиа. Улазећи у нову зграду Медицииског факултета V Сарајеву. студенти ће се заложити да љихов рад буде још плоднији, правидио цепећи наиоре народних власти, које им ствараЈу могућности за вал.

Исидор АлкалаЈ. ст. кед.

Значај праксе у производњи

Закон о првом ПетогодииЈњем плану предвиђа да универзитети V на_ шој земљи дају сдређен број високо квалификованих стручњака који треба одмах да се укључе у производњу. То значи да студенти, будући стручњаци треба још за врек:е студија да стенну довољно искуства у практичној примени теориских знања и да то искуство провзре. За ово постоје, углавном, два пута: вежбање у лабо.ратсријама и на терену У току самих предавања, и тзв. производн а пракса ипи прзкса у производњи. Овај други пут добија много у ефикасности ако се пракса у производњи врши под контролом наст?вника. Начин изво»-,ења зависиће од природе сване струке и објекта на коме се изводи, апи треба тежити да се том приликом више задовољи принцип комплексности тј. на изборном пбјекту обавити праксу из свих врста стручних поспова које исти омогупава. Јасно је шт а се овим постиже: студенти добијају готосо потпуну сгику сзоје будуће делатности у једној прмвредној јединици у каквој ће раднти по завршетку студија. Упозаају се и сами обовљају готово све поглове из свог будућег депокруа. Несумњиво је да су за озакав рад потребни одговлрајући објекти са одговарајућом организацијом махом у виду школских добара чијем избору и оспособљењу треба одмах приступити. Шумарски отсек Пољопривредношумарског факултета у Земуну Учинио је прогЈпог и овог летн.ег ра спуста успеле покушзје извоћењз комппексне производне прачсе. IИора се одмах наглзсити ца је репативно мали брсј студената допринео Да овако организована пракса успе. Шума универзитетског оглерног добра у Дебелом Лугу поспужипз је као погодан објекат на коме су се студенти шумарства по завршеној трећој години студија упознали са главним радсаима своје струке изводећи или учествујући у њихоеом извођењу. Комплексност је постигнутз повезивањем практичних радова из обновз и гајења шуме, транспортних сретставз. уређења и исксришћавања шума. Детаљна обрада једног мањег ког/.плекса шуме по стручним и практичним питањима, наведених дисцигпинз, поужила је студентима заокружену слику њихове будуће депатности и упознала са начином рсшавања прак тичних питања. При практичном раду студенти су били и руководеће и извршно особље под руководством, однссно непосредком контролом настгвника. Прикупљени и делимично обрађеии подаци иЛзју карактер употребљивости. И поред непотпуне организације оваквог начина вршења производне праксе постигнути су врло добри резултати. Они се огледају у првом реду у покззаном успеху на испитима из којих је обављена пракса. Сем тога показало се да су студенти поспе праксе са много више Разумезања прзтипи предавања из осталих стручних предмета. Нове гонерациlе студената шумарства имаће могућност да у току студија за време петњег паспуста и у току године проведу 16 г мица нз производкој пракси под руковод-

стсом и контролом наставника. Дуг;;е време и потпунија организација омогућиће студентима да током теоријског спремања прођу и практичну страну своје струке што ће их оспособити да се, као формирани стручњаци, по завршеним студијама одмах укључе у производњу. Обострана настојања ићи ће у правцу што боље организације практичних радова и што већег залагања да се из њих извуче максимум копистм

Инж. Драгољуб Мирковић,

наставник Пољопризредкошумарског факултета

O ЧУВАЊУ ШКОЛСКЕ ДРЖАВНЕ ИМОВИНЕ НА ТЕХНИЧКОМ ФАНУЛТЕТУ

Док сваким даиам пичу пове п обиовљеие зграде факултета, ниститута и лабораторија, док наша наулашо велике напоре како би нам омогућила иравилаи развој студија, на нашим факултетима се још увек дешава,lу случајеви уиропашћивања школске нмовине, На Техннчком факултету, у просгорцјама које студеитн, у амфитеатрима и вежбаонидама, ретко је наћи потпуно ислравиу браву. У жељн да „заузму“ пеку просторију или спрече узнемиравање за време часа појединци долазе на идеју да јелноставно изваде кваку из браве. Када се час нли вежбање заврши. онај којп је извадно кваку одлази носећи је у џеиу. После тога та врата остају нлн стално отворена или се приликом уласка и изласка просто иаопно отварају и тако ее брава потп\н 0 упропасти. Приликом уласка и нзласка. нарочнто у амфитеатре. прави се прнличан неред. Иако је на свакнм вратнма јаоно иаписано која су за улаз а која за нзлаз, догаћа се да стотнне студената. улазе н излазе Једновремено н а нста вр а т а . Доста столица нз сал а за пптање I н ем а ју горњп део селиште илн 1 недостаје бар неки део, То јо носледица честог преношења тпх столнда пз јелне сале у другу, прн чсму се не водн увек рачун а ди ли ће столица пасти или ударити о нсшто. По зидовпма, понекал, а по ктунама н столовнма за цртање чешће, урезсЈу се разнц знаковн н цј)то'ШЈ. 1 а к и новн столовц за цртање, набављени пре неколико дана, већ с.у почели д а се „украшавају". Ми се моЈ>амо најодлучније боппји протнв штеточннства сваке врсте. Мн морамо да покажемо своју будност п одлучност према свпма онпма који се, било свесно нлн нехатио, још увек држе старнх штетних навика. То је начиц којнм ћсмо показати да ценнмо помоћ и брнгу наше народнс државе, око пружаља стулснтим а онога шго им је нужно за правнлио (.двнјање наставе.

Душан оагичевпћ студ. елем; 'тсхнике

НА Р0 ДН И СТ УДЕНТ