Студент
Студенти треће године медицине имају 1966 заосталих испита из друге године
Иа Мслтшнском факлмггет\ т уписало је хрећу годину 1004 студента н огпоиан броЈ другова има нз друге годкне 1066 заосталих иоппта- Оса.l боој нам говори да се студснти треће годпне монају озбиљно прихватитп иосла како 6и омогућили себи д.гље успехнно студираље. Од укупног броја заесталих пспита по предмгтима су пз: анатомије 407, хистрдогпје 530 и (ћнзиологи 10 069, Узрок овакве сптуадије на трсћој години лежи V неозби.нпом схватању \чен>а ‘ и бллГовве-меном давању исппта. Питање заосталих испита не ре шаваЈУ г. ви ои. неоеалне обанезе и приче како се не може ндћи погодна (ћорма рада- Иитање заосталнх псиита може репшти једино озбиљан, интензиван рад коме треба одмах пристуедти- Са ппошлим испитним шжом канли лирало 1с укупно 16 другсва. 307 дру гова уписало је трсћу годипу без ијсдног положеног нопита. а 341 друг има само Iелан положеп испнт из друге годкне. Значн да на медишшском Факултетт треба да кањдидира к>тп 983 другова- Јасио те да 1е то дошло као послелипа негала ко.Ш се не може ничим оправдатп. Iев 1е немоглће ла око 1000 студената иа јелном Факултету. на Iедноl години. не ради пз „оправланих“ разлога. Ло наредног испитпо'Г рока има довољно времена за спремање заоста-
лих пстпгга п гвихово лнквидирање. поготову када се узму У .•бзир олаклшпе учињенв за другове са два и три заостала исггита у гго-гледу веж бп- Друговима са два и трц заостала пспита омогтћнће се да вежбату у летњем семестру пз оних предмета из треће године, нз којих би нначн тпебало да имаlу вежое V зимском семестру. Што радионалнијв коришћење тог воемена., темељито савлаКиваље матери ; ала. сваколневии упорпн индивидуалпи пал и гад по кружодима додргшеће да 600—700 студената кандилира ове године. М-ноги другови стоте на становишту да предавања и вежбе не треба посећиватн док се не ликвшшрају заоста-
ли испити из лпуге голипе- Мећутим вежбв и предавања не треба пропуштати. јео би ликвидираље заосталих иопита ишло у раскорак са студијама. Такав стал је за осуду. он одузима могућност за. аавршазање студи д на врсме. студенти треће голипе биће непрекидни баласт кош ће ометати читав стоучни рал на Факултету. • Пгва конфероншпа ове голинс треба'Да допесе читав низ конструктивних ппедло-га ко!и ће стваоно допринети лпквидигању заосталих испитаСтудокти треће године то могу. они за то имаЈу могућности. ствар V њиховим рукам*.
Ђока ЈОВАШЕВИЂ
O ЊИМА ЈОШ НИСМО ПИСАЛИ
Нисмс о н>има писали Iер нам свзнодневно иста слика н>их двојица неуморних на раду изгледа тако природна да ке оораКамо вишг пажн>е на њу, нС уочавамо Ј е као ствар саму со бом разумљиву. Гледала сам нх пре неки дан како преносе столове. табле, столице. намештају стахла на прозорима, чисте просторије, у. ређујући их за почетак сутрашњих вежби и помислила сам како ј е неправедно да њихов рад који врше са толико труда и воље ннсмо ЛОсада запззили, што их још нн ‘.'3„ висмо похвалили и што се 4 с 0 љутимо па чак и обреинемо на њнх кад нас опом е ну да чувамо нек> ствар, затварамо прозоре, светла и сл. у учионицама. Ми медииинари познајемо нх з°бро. То су служитељи Т>уро Малић и Софроније Кецић. | е н е раздвојнн поатилац професора анатомије др. Шљивића, његов најближи помагач код предавања. и«,пита и V свакој потреби. Ми смо му прв е године завидели, ) е о ј оо ље од кас знао остеологију. ПР«’ чао ми ј е како га је професор Шљивић 1929 г. оперисао од >херније« и од тада ге остао он да уу помаже; прво У операционим салама а после ослобођења кад поново налази свог проф е сора постаје његова десна рука на факултету. Софронија Кецића стално вића мо по ходницима нашег факултета запосленог, како хита за нечим што још треба да с е заврши, н °сећн тога дана ново офарбанв табле они су ми смејући се саопштили како су се нови студенти уплашили бве нацртане и ооележене хкоске«, не верујућн Да све то само на ово| једној кости треба да се запамти. Било је 8 сати увечв К ад су средили све просторије и гада сам кроз затворена врата каннеларпЈС професора Шљивића чула Ђурин глас како га преко телефоиа обавештава: *Сад смо баш завршили и све је спремно да практичне вежбе прве и друт® године сутра за почну. Можете мирно да спаватс«. Прегледанши још једном ла ли Је све у Р е ду поздравили су ме одлазећи: »Лаку ноћ, другарице, седи доклбхоћеш само иемој, молим те, заборавити да при одласку угасиш светло.« Нзијсов радни дан који Ј е започео V 6 сати ујутру завршио се, и оки су пошли својим породнцама. Било ми 1е потпуно јасно дз те сале, беле кецеље о којима се брину, одржавањ 6 р е да у професорским библиотвкзма, чисгоћа У ходницима, брига о техничкој страни предавања итд све то претставља дамас њихов живот који они више не могу да замисл® ван зидина те велике сиве згрзде чији се становниии и без разлога умеју да наљуте на њих, и ако би многи.ма та двојица наших помагача по својој савесности, истра)ности и вредноћи могли да послуже као частан примео људи којима рал за добро заједнице чини смисгу> жнвота.
Стела ОЗКРЕБИН
И таквих још има
Насупрот добрим друговима ко;и раде, редовно дају нспите и насхоје да што пре заврше. има и таквнх ксја не само Да ое нису заложкли V раду него и данас не мисле да стечено знање преносе и користе наоодуЈедан од таквих је Ђуро БалардаОн јв уписан на агрономију пре ратаПоложио 1е све испите сем једнога кога вуче већ више месеци. Он не жури да, га положи. јео после тога тоебало би да оади дипломски. по његовом завршетку да иде на дуишост. Но он има своју рачунипу и рачуна да ће га пошто дипломира ..послати у Восну“. Њему није стало што нароз Босне као жедан чека агрономоке стручњаке- ЈБега то не прнвлачи. Он ;е зато нашао запослење V Семенској стапинн у Земуну и ради тамо-
„Он више всаи да се са к>ш јесшим испитом војш као студент а нв као друг Стањевић. доугапина Милетић, друг Томашевић ко.ш оу V току само }бдпе године дали по 15 испита, дипло'.мипали и одмах ступили у служ-sу. IБега. изгледа више ппивлачн живот и когзо у Земуну него његов оодни кпај. стоука на ко)оЈ тоеба да се покаже и да да оно што народ од њега очекује. Балапда 1е са оваквим палом типичан поимео стручњака забушапта V привреди. тил ненаоодног самолlИlвог интелектуалпа кош гледа своје интеоесе. нзбегалза да помогне своме наподу-
Миодраг Обпеновић. ст- агдон-
ДОБРИ ЂАЦИ
Љубикко Стојковић, сгуд. петв године медидине је јелон од одлич них демонсгратора апатомнје. Постао је ударник нд Омладинокој прузи. због пожртвованог рада на стручном уздизању студената, и несебпчног залагања на херену. Цела његова груиа положила је анатомкју. Своје иопите даје редовно са одлкчним успехом. Милијзна Спг.сић, студент Фаомапи је. на трећој години радила Је шк>шле голине V дописчшчкој секцији. затим хсао руководилап демонстратора. На Прузи. поред ударничког рада на терену, спремала 1е заостали испит из органске хемије, један од најтежих и најобимнитих предмета на другој годинн. и положила Је са десетком- Свотм одговором на иопиту задивила је професора и била заслужно похваљена са његове странеФаркаш Имре, студонт друге године архитектонског отсека, је у јунском року кандндипао. За времз школске године био ;о лемонстратор из грађевинских констоукција, и залагао се оадом у НСО-у. У Желззнпку, првих дана. био јо ) заменик командира, а ззјим је пре! шао на ра-, V техничко руководство ? градилншта, Радпо је ц.т стручцом пољу и био је руководилап земљаннх радова V радничкеј колонији. На том послу он се својим залагањем исхакао и од Упвав* градилишха предложен је за удаоника, У бригадн, са осталлм градитељима који су радили на терену Имде Фаркаш проглашен је за ударннка. Мипан Цуцић, студент математике на лоугој години проглашен је ударником у Осмој студеитској брагади „Слободан Прннцип-Сеља“ која је радила у Железннку. Друг се у бригади показао врло лисциплинован и врелаи. Уз то водно је и аналфабстски течај у Осмој босанској брпгади. И поред овог задужења и дужностн лесетара чете, лруг Цуцић је спремио два испита. која је положпо у септембарском року са средњом оцсном 8,5. Љубиша Милосављевић, стулент технологије Ш семестра. радно Је У кружоку и кружок му је бно један од најбољих ка првој годнни. Свз испите Iгз прве голиие положио је са средњом оценом 8. Своје знање преносио је и на дотге. Као ппетселник јелне групе НСО-а на сва[ком раду био је примераи. На Пругу одлази као командир једне чете. Примераи бригадир и добар руководнлац постаје олмрх најомиљенији командир у својој бригади, а за свој рал на свимз пољима добип је назив уддрника. По одласку његове бригале остао је још месец дана на Прузи при Главном штабу омладинскнх раднихбри. гала. На почетку друге године прнјави 0 се за демонстратора из фнзике Жаоко Цветковић, студент Фармашпе на другој годинн био је похваљен као вредан демонстратор. На краIV школоке године лао 1е гве испите са средњом оненом 9. На Прузи. поред пожртвованог залагања V рзду. Јг.тгремао Је из хемше неколнко палнх другова и онп кочг гу у септембру сви успехом положили. Цветко Ракић. сттл. четврте голинв меличине. демонстоатоо на хистологији. Такоће ударник са Пруге. Он је прел боигадом лао обавезу ла ће пела његова група по повратку са Пруге положити хистологију, ла ће, истовремено, и своје испитс по-
лоавити. Зллагање V ралу на стручном пол>у са стулентима к свом личном узлизаау, није га омело да исто тако буле примеран и пожртвован на терену. Селма студентска тппт уларна брнгала „Нво Лола Рибар“. јелна од најбољих студентских биигала има ! своје ударнике кајбоље ћаке који су биЛтт овор лета на Прузи. а сала су на факултету аоимев на који се треба углелати. Као такви истакли су се другови: Алмослино Ото, Хпанислав Милосављевић и Мнловнћ Братољуб. сва тројнца стуленти машинске технике на трећој годинн. Једа« ол ћдка ка машпнском отсеку Алмуслино Ото је још у јунском року доложиб све исппте Нд пругој голнни са проеечном оиеном 9,8 и на тај качиа био један од првих другова ча другој годинн који су у јулу канлидИрали. На Прузи је, поред свог пожртвованог залагања нз реду, вотно курс из ди намике у бригади и на тај начин много помогао својим друговима који су хај предмет споемали. Хра-нислав Милосављевић који је | због залагаља и показаног оезултата у раду, такоће улагкик показује, и на пољу учеља зсто тако оллич-' не резултате. По погоатку са Поуге. захваљујућтт томе што је на Прузи схватио и учење као ’едап од на.l- залатака. он је V септембарском року положио лва последња испита са друге родии<» са просечном оценом 9,5 и ткме постао кандилат инжењера. У бригади је. као и на факултету, са успехом радно као уредник зидних новина. И иооед релативно слабе физпчке кондиције, друг МиловиН Братољуб Је својим изванредним залагањем добио назив ударника. Он 1е и прошле годпне на изградљп пруге Бочко —Бановнћи био такоће проглдшен за ударника- Не заномарујући учење на Прузи, он је по повоатку са Пруге положио дза шеостала испцта са просечном оцзсом 8.5. Поред тога што је врло лобаР ћак. Мпловић се истиче и својим залагаљем као руковолилац здравствене комнснје па Техничком факултету. Павле Бвк. студент Фагмаци!е на тоећог годкни оадн као руковолилан иаставне сокције Факултета- У току прошле годвне ликвидирао 1е два испита из игве и три испита из лруге голиие (Фиоиологип*. органску п аналнтичку све са срелњом опеном 9. 6. На Прузи као руководи-; лац па.ставне смшше организовао >е.; кружоке, курсеве и консултацпје. а сам >е водио курс из органске хемп-Iе. И поред пожртвованог рада на тегену спремио те ботшику н положио сл, опеном 9. Обавезао се да ћо кандн дирати у јануаруГлигориlе Нечајев. сгудеит архнтектгге је положио све нснпта на апхитектонском отсеку У јунском року. За све време кок те његова бригада поовела на мднлишту. Нечајев је био увек на табелн као 'елан ол најбољих гралитељв. Кво пекнх резултата његовнх: на земљаним па-, довима пребацио је норму за 370%. а иа зидарским радовима чајвншв ( је пребаиио норму. за 400%. Ако у- ( змемо свих 60 дана гчда, друг Н п - ( чајев 1е пвосечно пвебацпвао норму са 170%, Он је актнзно учествовао у културно-просветном г&лу. Положио је велики број когми за значку фискултурника са дсбркм резултатнма. У .лрвом такмичењу проглашен је за ударннка.
Љ. Стојковић
М. Спасић
И. Фаркаш
М. Цуцић
Љ. Милосављевић
0. Алмуслино
К. Милосављевић
Б. Миловић
П. Бек
Г. Нечајев
БИБЛИОТЕКА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Преко 60.000 књига на свим светским језицима, око 800 разних часопис а из области правне и економске литературе то је богат ство којим располаже библиотека Правног факултета. Такав огроман број књига и стручне литературе чини ову библиотеку једном од најбогатијих на свим нашим факултетима, Поред класичних дела Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина која су заступљена. не у једном. већ у више издања и бројева, налазе се и дела разних економиста и правника свих светских земаља. Даље, у погледу часописа чији је број велики, налазе се, између осталог и они који су најактуелнији и који третирају Разна питања из наше савремене друштвене и економске стварности. као „Комунист“ „Архив“, „Народни правник“ и други. Овако велики број књига и часописа од особитог је значаја за студенте права, јер су они, ради што свестранијег образовања, упућени на ову литературу. Међутим, треба да погледамо у којој се мери студенти права служе овом библиотеком. Одговор није задовољавајући, јер се они слабо усуђују да се „упознају“ са овим књигама, што значи, не искоришћавају их у довољној мери. Упитајте једног студента права о њиховој библиотеци (где се налази, каквим књигама располаже) он ће вас упутити на малу библиотеку која се налази у сали пред улазом у читаоницу. О неком магазину, чији св број књига може мерити не бројкама, већ вагонима, и који се нала/зи доле, испод сутерена читаонице обично се и не говори. Не из неке „заборавности“ или ко г другог разлога, већ просто за то што се не зна да он постоји. Сама ова чињеница довољна је да покаже како студенти права (сем мањих изузетака) не теже својим радом за проширењем свога знања које стекну на предавањима и у уџбеницима. Дакле, видимо да се студенти права налазе у једном пасивном односу према овим књигама, што нимало није правилно. Изговори, као на пример да су те књиге већином на страним језицима, нису увек оправдани јер и она литература преведена на српски језик не чита се у довољној мери. Сем тога добар број студената права располаже знањем страних језика првенствено руском. Иако често ово знање страних језика није довољно. оно може, упорношћу и вољом да се употпуни. Други изговор, донекле оправдан, је тај што се говори о непостојању каталога који би студентима дао преглед свих књига по предметима, тј. који би сводио, односно набрајао све књиге које спадају у област једног предмета. Тај каталог бп свакако омогућио систематско увођење студената у историско проучавање литературе појединих предмета, и он ће ускоро бити изграђен. Али, у међувремену, студенти никако не би смели да чекају да се он штампа, већ да се посредством проФесора, нарочито кроз семинарске радове, упознају са библиотеком. Професори ће упутити сгуденте на ове књиге, а то ће наравно, * убрзати у великој мери стручно уздизање младих правника. Због свега овога студенти права би морали да се мало више заинтересују за своју библиотеку, ла је посете и разгледају а затим ла се обраћају за потребну литературу код сваког професора појединачно како би им они на њу указали.
Гаврило ВУЧКОВИЋ
4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Број 35