Студент

Први пут на интерној...

треће годнне медицике дожи&ели су ових дана врло узбудл>иве и значајне тренутке. Наиме, отпочелн су практичие вежбе из интеоне медицине. Први пут су на клиници у непосредно.м дрдиру са болеснииима. Досадашњи рзд V слушаоница-s!а, лабораторијама. са спруветама, микроскопом и лешевима. замен»Ује се радом на живии људнма и ту треба применити све оно што се на теооиским предавањима научило. Универзитетска интеона клнника. Чисти ДУги ходници по којимз се тихо коећу бели мантили. Прво што пада V очи то је беспрекор на тишина и отсуство дуванског дима, За наше почетнике нова и мало тежа ствао. А затим болесничке собе. Простоане, чисте.. Болесници млаћн, стаоији и деиа, бледи, жути или црвени поема врсти болести. Уласком студепата они нису изненаћени, наставља ју са читањем новина или спавањем, нимало заинтересовани. Стм. денти су већином узбуђени. Рздознало гледају болеснике којимз треба да прићу пови пут као почетнипи - лекари. Као прво сту. денти узимају историју болести Сваки понавља V ма-тслима упутства професора о овом V суштини простом чину: »Са болесником ' треба разговарати, кад се поегледу поиступа ћутке то није внше медицина, то је ветерина!« Лли болеснику треба умети прићи, стећи његово поверсње... И студенти отпочињу, трудећи се да се што стриктније држе ових савета. Један упућује сасвим »психолошки« питање са кратким уводом: Знате, ја бих хтео нешто сз Вама да ра-зговарам... Море, знам ја те разговоре напамет. Сваки лан имам ја сличне разговоре са младим лекарима као што си ти.-Али; хајде. хоћеш да почнем 1а или ти? Није баш много »психолошки« мцсли студент. Други је Ерај старије болсснице. и поставља прво, већ утврћано питање: Зашто сте дошли у болницу? Ја ћу Вама, младићу директ. но одговорити на сва питања одједном Дошла сам јер болујем од компликоване болести... и отреоита бака као из рукава сипа све дијагнозе своје болести, целокупну терапстју и то на сгручном »докторском« језику. Збуњеном студен ту не остаје ништа нсто да се уз учтиво »хвала« окрене и оде да реферише асистенту о узетој исгд рији болести. Код асистента је већ трећи студент. Пронашао сам да мој болесник- онај лсво, болује од срца. Мислите? Да, убедљиво одговори. Наравно колега. јер ово је срчано одељење! Сваки је почетак тежак. А студентима-почетницима са пацијентима који више знају од њих наоочито је тежак!

Ана ХОРВАТ

НАШИ НОВИ СТРУЧЊАЦИ

Дипломски испити у Музичкој академији

Музичка акалемија треба у току првог Петогодишњег плана ла да већн број стручњака музичара. ксмпозитора, диригената. наставника, извођача и музичких јавних радника, којн ће својим вадом служити широким иародним масама. Ново младс музичке генерације заузеће видно месхо у подизању оп-

ште културе и то је оно што од студената Музичке академнје захтева пуно залагање у савла’;ивању стручног материјала- Народна студентска омладина и стручно удружењо су у току прошле године чииилп велике напоре да студентпма створе боље могућности за учење. Преко група за колективно учење, кружока, увођењем демопстратора, штампањем уџбеннка и организова* њем наступа студената на концертима и приредбама у Београду и унуграшњости, учињено је много па студентн учврсте и прошире своје знање, да донекле осете У чему се састоји њихов булући рад. Међутим, поред Сl#чног рада пред сваког студента се поставља заЛатак политичке изградње. Сваки студснт

Музичкс академије као будући му•зичар уствари је јавни дгуштвени радпик. У> свом раду музичао је упућен на друштво на народне масе. У првој годинн Петољетке Музичка академија је лала девот нових музичких радника који су ове јесенн положили дипломски испит. На клавирском отсеку су дипломирали: Десанка Зрнић, Ивалка Белосавић, Дарослава Илић са одлпчним н Милева Милосављевић, Загорка Поиовић и Миланка Снмоновић са врло добрим успехом. Од тих кандидата Десапка Зрнић н Загорка Поновић претстављају нзразнте таленте. Оне су прошле године, нако апсолвентн, активно оадиле у дописпичкој секцијп. Са компознторског отсека дипломиоали су Божидар Трудић и Милан ВлаЈпн. Ирвн је положно с а одлнчним успехом. Оп је за нспнт написао оперу „Јован Владислав 0 жпвоту старог зетског кнеза, једну оркестарску свиту и једну сим(l)онију као н анализу друге симфоније од Бородина. Милан Влајин је положио са врло добрим успехом. Он је дао следеће радове: гудачки квартет, поему за оркесхар и анализу Деве-

те симфоније Густава Молера. Са дувачког отсека лшитомнрао је на хорни Иван Иерко са врло лобрнм успехом.

Иванка Белосавић

Десанка Зрнић

НОВИ ИНЖЕЊЕР ШУМАРСТВА

Слободан Станевић уписао се на Пољопрнвредно шумарскл факултог још пре рата. Учествовао је у Нар-одно-ослободилачком покоету од 1941 године. Као такав је 1942 године интерниран у Италију одакле се. по љеној капитулацији, 1943 године пребадко у Југославију где у партизанским одредима учеотвује ло осло-боћеља. Када је 1945 године дошао на факудтет имао Је свсга четкри испига из прве годике. Од децембра 1945 до јуна 1947 годи-не положно је 32 испнта са врло добрим успехом. За све време истакао се као актнвап члан Народне студентске омладине. Иреко лета опремио је дипломскн испит и предао га у септембарскбм року. Овпх дана рад му јс признат и Слободан као инжењер шумарства одлази иа дужност у Словенију. где ће са исто онако. борбеннм ела ном и предузимљнрошћу ралити на унапрећењу и уређељу нашег шумарства. Слободан Станеви

Недостаци у раду демонстратора

Пошто сам прошле годнне био демонстратор за статику на Електротехничком отсеку сматрам да Је потребно да изнеоем извссне тешкоће. проблеме и недостатке којо сам запазио како бисмо. користећи се искуством, могли те недостатке уклонити. Малн број демонстратора (прво два, па после свег а једац демопстратор на 40 другова) узрок је да многе ствари нису ишле онако како би требало. Ја с а м бно V могућности да с а једним другом разговарам и прегледам његове задатке за свега 5 до 10 минута, јер би у протнвиом једна огромна већина другова остала узалудко чекајући. РаД дсмонстратора био је замишљен тако да демонсхратор у потпуностк може контролиоати знаљо сваког поједпнца, давати му потребне савете и преноспти знање на њега. Дакле, тај први недостатак ловлачн за собом г.убљење увнда над знањем студената, То ме је прикулило да со ограннчим на рад са друговпмд I

само нз графостатике, а питање теорије и прелажење задатака сам мооао да оставим на схрану. Прнметио сам да један део студената не ради самостално своје радсве користећп се мање или више знањем н радовима другнх другова. Узрок томе је, поред неозбиљног схватања учења од стране самнх другова, опет мали број демонстратора. а негде и недовољио знање демонстратора. Мислим да би користнли заједнидки састании демопстратора и професора на којпм а би се искрсли проблеми решавалн, давао одрећени праваи рада. Нажалост, оснм врло малог броја чисто информативннх састанака на којима нису прнсу-

ствовали пвофесорп, заједпичких састанака није било. На крају, мислим да ’’е прло важно и питањв повећавања л стнцања стручног зпања. Ма Да сам покуша-Ј да своје знање сам продубим. сматрам да је индивндуалан рад недовољан и да Је при томе пстребиа помоћ наших професора. Такве помоћи ми прошле годипе нисмо имали. Тнме се јако отежава стварање квалитативно добрих демонстратора који ће моћи да одговоое на сва пнтања млађих другова и пружнти нм ефикаснију помоћ.

Димитрије Тјапкин

ст. технике

Нова практична настава на физиолошком институту Медицинског факултета

У најскорије време треба да отпочну вежбе из физиологије. Оне у ствари треба да употпуне теорнска излагања нз једног најважнијег предмета физиологнје. која је основ свих медицинских наука. Досадашњи практнчан рал на вежбама пружао је студентима врло велике користи и*искуства за каснији оад на клиннчким одељешима. Али по мишљењу професора д-р Нешковића вежбе су биле непотпуне и мећу љима је био и јсдан мањи број вежбн, које иису неопходпе за оад практнчног лекдра. Због тога ове голине професор д-р ИешковнН 1с поред старих неопходннх вежби, увсо за пракгичан рад п вежбе које се досада нису радиле нз техничких разлога. Нове вежбс су мнзго идтеренсантније п потребннје. Кроз њих ће се студенти већ иа лругој години оспособнти за давање свнх врста инјекиија. Досада је било случајева да су лекари узимали шприц у руке тек па стажу, по завршеним стулијама. Овај нрдостатак ће сада бити отклоњен. Мећутим. овога пута пацијенти с у жнвдтињо. граћа њнхооог

тсла се прилично разликује ол аиатомије човека. Порвп давања ннјекција вршиће св н вивнсекцнје, олноспо операпнје на живом организму, које ће учинити да се студенти Упоапају са граћом и топограФијом оогана у оргаиизму. Упознавши топографиlу схуденти ће лакше схватнти и теориска излагања о физиолошкој функцији свих органа. Један дбо ових вежбн биће устварн стаж цли припрема за разумевање физиолошкпх радЈви у организму и ове т?ежбе ће се изводити као прве. ОсИм внвисскције и дапања ннјекција, врпшће се ц давање наркозе и анастезије. изводиће се окспериментални оалови и на човеку. Употпуннће се и ввжбе из физнолошке хемије увоћењсм аналптнчке ваге у рад, разним мервњима. прављетвем раствора. пуфвра, филтера. мерењем вискозности итл Замисао професора д-р Нешкзпића је мпого већа. само нажалост V потпуности се неће моћи остварити услед цедостатака просторпја, пошт<.» нови институт нијо завршен.

С. Стојанозић, канл. мел

(демоисгратор фи.» 10л дије)

Ниш« в т у.l*нти стип:" V Железничисм институту Лек !?нгг? чг ног унибsl: зитота

Вести са фАКУЛТЕТА

На Пољопривредно - шумарском факултету одржана је 23 октобра једна мапа свечаност псводм предаје знанака за Учешће студената шумарства У акцији уништгзања поткорњака у четинарским шумзма Злзтара и Гоча. У присуству начелника Одељења за заштиту шума Министарства шумар. ств а НР Србијв инжењвра Мисдрага Мзркозића ноји је рукоаодио стручним радсвима У овим акцијама и професора Свете Живојиковића, ксмзндант бригаде друг Ђокица Мипосазљевић поделио је значке. После тога Је инж. Миодраг Марковић поздравивши студентв, истакао резултате рада и изнзо да они могу послужити као пример марљиво и савесно обављеног поспа.

Наставна комисија и стручно удружење техкопошког огсека су срганизовали пробни писмени из средњошколске математике. Резултати тога пробног писменог испита показали су ранију праксу студена* та, наиме, изостајање и неспремност студената. Од 163 уписана студента дошло је 126, а свега 44 задовољило, што значи да је 27% уписаних спремко за даље студирање. Ради отклањања ове празнинв предузете су хитне мере. Организован је курс из средњошкопске математика, који ћв всдити наставник доцент МихаЈловић. На том иурсу биће пређен материјап кеопходзн студентима V њиховом раду. Поспе курса полагаћв другови обавезан испитни колоквијум. Ове хитне мере свим снагама подржава Народна студент. ска омлздина техколошког отсека која ће настојати да се повиси стручност студената. Руководство Народне студентске омладине предузимаће енергичне мере против оних студената који из неоправданих разлога не долазе на предавањ а и ткме заузимају драгоцена места студентимз који би се савесније односили према позиву будућих инжењера. А. С.

На Природно- матгматичком факултету отворен је у тону прошле недеље курс за понавл»ање средњсшколског гр?диза из математике. Курс је подељен по впсти градива на курс из тригокометрије и комбинаторике. Купсесима руновоце другарица Мирослава Марјовић и друг Бопа Јовановић, студемти стапијих годнна. 0вај курс посећује око 160 слушалаца. Руковсдиоци курсева много се залажу да учине курс приступдчним свима слушаоцимз. Взћ на псвим часоакма осстипо се Да неки студенти нису правклно схватили зчачај овога курсз. и да својим заиашњасањем на часоае и својом недисгиппином сметаЈУ правилан рад. П. М.

ИЗ РЕДАКЦИЈЕ

УпозораваЈу се претппатници писта „Народни студент“ да претплату ргдовно обнављају Претплату примамо за Беотрад и унутрашњост. Тромесечна првтплатд износи 24 дин,, а месечна 8 дин.. на чоковни рачун бр. 10-404227, уп. Бупевао Црвене армије бр. 73 Техкични факултет.

Позив?ју се сви експедитори са факултета ца доћу нз састг!*' : у уторак 4 новгмбпа у 13,С0 часова, н а коме &е поднети извештај о организовању мреже за растурањс листа и о дуговању редакцији за прсшпе брајеве.

НАРОДНИ СТУДЕНТ