Студент

Совјетска школа током 30 година

(Факта и бројке) Совјетски наставници и совјвтска школа дочвкуЈУ знаменити јубиларни датум тридесзтогодишњице совјетске вгасти са огромним постигнућима* За то врема соејетска школа је одгојила и сбучила цело покољење совјетсиих грађана. васпитала их V духу безграничне оданости отаџбини. Школа је подигла на невиђену висину културу совјетског народа. развила његова стваратељске способности- Милио. ни ггспиlгника совјстсних школа показали су со кго самопожртвовани згштитници отаџбине. херо!ски борци на фронту рзда и културе. Совјетска власт, Комунистичка пар. тија и њихове велике вође Лењин и Стзљин борили су се неоступно и доследно за повишење културног нивоа нссодних мгса. Већ у првим данима после Октобгоске револуције, у новембру 1917 г, школа је широко отворила саоја врата за сее трудбенике. био је постгвљен задатак свеопштег обавезног образовања V земљи. Четрнаестог аагуста 1930 г. Савет народних комесара СССР-а донео је уназ о увођењу свеопштег сбавсзнсг седмогодишњес школовања у градовима и радничким нгсељима и четворогодишњег у сооским насељима* Цела земљз је остварила тај задатак; и ако је V 1917 г. писменог становништва V Русији V стзрости сд 9 —50 година било 35*/», то је већ V 1930 г. писмених у совјетској аскљи било 89.1*/*. У 1929/30 г. V школама се обучавало 13.4 милиона дсце. V 1931/32 школској години 20,9 милиона. Такав темпо није никада знала и нити је могла да зна ниједна земља на свету- Нарочито јв велики пораст бооја ученика по основним школама: 1928/29 г.. 10.3 мидиона. 1938/39 21,2 милиона. Ванредно су значајни V том перивду успеси свеопштег школовања по нацисналним републикама; они су постигнути благодарвћи мудрој лвњинско-стаљинској политици партије и владе на подизању еконзмика и нултуре националних република. У културном развитку народа неруске националнссти створене су корвните промене. До револуције многи народи су живели скоро V потпуној непиемености. Совјетска власт је покренула описмењавање на материнском језику V националним републикама. Првма резултату из 1939 г. писменост становништва V Таџикистану. напри. мер, попела се на 71,7%. Школовање је свршило 235 хиљада људи (1914 г. овде је било само 400 људи пписмених). У Казахстану се сада школује 50 пута више децв него до Револуције- Оцењујући успехе културног оазвитка земље V годинма прве пјати. љетке. друг Молотов је V рефеоату на XVII конгресу партије изјавио: ..У сдносу на нултурни оазвитаи. СССР кооача као див“. У другој пјатиљетци било је предвиђено потпуно испуњење основног школовања и остварење свеопштег обавезног политехничког образовања V оквиру седмељетки у првом реду V оелима. пошто 1е V градоеима тај задатак V оеноеи већ био решенНа XVII конгресу СКП(б) 1939 г. друг Молотов је казао да су задаци

двуге петељетке били петпуне изершени. аа е« брвј ученика у СССР-у повећао ед 21,3 милиоlна на 29,4 ми. лиона. Нарочито је бнв бпз пазвшан ссдмогодишњих школа пв селимаБрој учвника у 5—7 разреда евосиих школа V 1929/30 гвд. био је 533 хи. љаде. а У 1938/39 г. билв их је 5,576.ОС0-Пвраст вд 10,5 путаЈ У сезезним републикама Сввјетсиог Истока број ученика 5—7 разовда увеличзе се за те исте време за 4—5 пута и више. У Ссвјетској земљи постигнути су огромни успеси у области средњвг школовања -У 1914 г. на теритарији царске РусиЈе било је свега 1953 ервд ли средњег образоеања, имају еада ње школе; 1938/39 г. у СССР-у број средњих школа је изнвсио^l2469. Републике Истсна. чији староседеоци до револуцијв уопште нису има. значајну мрежу соедњих школа. Средња школа у СССР-у до 1930 год. је била дееетогодишња, после 1930 г прешла I« десетогодишњи куос школовања. а V садашње време постепено се уводи једанаестогодишње школовање„Сада већ готово нема радничке породице гд.е нема деце са средњвм шкрлом*', изјавио је доуг Молотов на XVII конгресу СКП(б)-.. „Сее више има таквих породица раднииа. службеника. а и сељака. V ксјима су деца постигла више обоазввање". Иетакнути резуптати су постигнути за 30 година у облаети вишег ебразоеања. У 1914 години V звмљи је било »ега 91 високи шиолски завод са 112 хиљадв студената. У 1946 години V СССР-у има 792 „ВУЗ°-а (виооиа шксла-факултвт), а боој етудената у њима је достигао 633000. Број кгудената V СССР-у I« већи неге у свим двадесет двема европским дожавама узеткх зајвдно. Код народа на Истоку V 1914 г.. нијв било ни је. днога ,ВУЗ“-а (ако се не оачуна грузијски са 300 сгудената). а сада свака савезна република има пв неколико „ВУЗ“-ова: Узбекска 29. Казахска 21, Грузија 10 и т. д. Из основа ое изменио соиијални састав етудената. Ако еу до револуције радници и сељаци могли да доспеlу на (виши школски завод „ВУЗ“ (Факултвт V оатко изузетним случајевима. то у 1939 г- V совјетсним „ВУЗ"-има 33.9*/» студвната били еу радници и њихова деца и 21,7•/• сељаци и њихова деца, т. ј. више од половине свих студената је било рад ничкв-сељачког порекла. појава, напојмљива ни за једиу капиталистичку земљу* Ретко су и мвне V доревопуцивнар. ној Русији могле да постигну више образовање. Женама је у СССР.у загараитоване једнаке право као и муш-

карцима на шквловање, иао и право на оад и одмор. У 1938 г- жене еу сачињавале 43.1*/« од броја свих студената- Совјетска власт придаје велику пажњу сбучввању вдрвслих. каји из вазних разлога V своје време нису могли да стекну школеко ебразовање- Двадесет шестог децембра 1919 г. био је издат лењннеки ддкрет о ликвидацији неписмености. Од тога вре мена развио се сеенародни устанак за борбу е неписменошћу одраслог становништва, V иоме су с ентузијаз мем учествовали комсомол, професори наставници. За 20 година (од 1920 де 1940) било је описмењено око 50 милиона одоаслих људи. У земљи је створена густа мрежа повишених) (оедмогодишњих и средњих) школа за одрасле. У 1939 г. V њима се школовало око 751 хиљада људиЗа време рата (1941 —1945) много младежи није могло да учи V школама општег образовања. У 1943 и 1944 г. решењима совјетске владе би. ле е/ ствооенв школв за оадничку и селачку младеж. гдд су младићи и девејке. старости оа 14 —25 година, који су раДили V предузећима, у колхгзима совхозима. могли да продуже. без одвајања од производње, своје школовање. Број рних, који су Vчипи V тим школама V 1946/47 школској години достигао је (само у РСФСР) 324 хижаде V школама за радничку младеж и 206 хињада V школама за сежачку младежБорба за свеопште школсио образовање V годинама Великог Отаџбинског рата постала ја сложенија- Зна. чајан део оних који »V учили, напустио је школу и отмшао на оад. смењујући за мајсторсиим тезгама и V поњима вчаве и браћу. који су отишли на Фпрнт. План послератне стаљинске петољетке предвиђа нови шири разиах развитиа свих области култуоа* Доста је рећи да ће V 1950 години на сваку хиљаду етановника Рускв Федерације бити 152 ученика V шиоли општег образоеања, а 1914 године их јебило само 63 човека- Огромна капитална улагања V школl:ку изградњу. коју Јв предвидела совјвтска влада за ову пјатиљетиу (956 милиона рубаља само у РСФСР), подигнуКе совјетску школу на још веку виеину. ствофиКв јој услова боље материјалнв снабдввености савременим огледним потрабама и лабораториским урећајима- Петогодишњи план развитка народ ног образовања доноси собом нови сеетлији пример велике бриге Совјет ске владе. Партије Лењина-Стаљина о даљем процвату социјалистичке културе, Превео с руског

Душан Подунавац

А. БЕЛ О В

ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА И ДРЖАВА НОВОГ ТИПА

Ар. МИРКО МАРКОВИЋ

Прсдавањс на Економско-правном факултсту поводом 30 година Октобра

Прије 30 година распламсапа ее ватра Вепиког октобра. У тој ватри до темеља је сагорио капитапистички поредак на једној шестини земаљске кугле. За ових тридесет година на његовим рушевинама изграђен је најнвпреднији друштвени систем социјализам. То велико дјепо извршио је пропетаријат Русије уз помоћ радног сељаштва и совјетеке интелигенције под руководством комунистичке партије, партије Лењина —Стаљина. Што је дужи временски размак од Великог Октобра, то његова ватра јаче и јасније свијетли, јаче грије ерца стетинама милиона људи који још кулуче у капиталистичком ропству и јасније им осветљава пут ка оспобођењу, ка побједи. Сваким новим даном све јаеније се истиче свјетеки историски значај Вепике Октобарске социјапистичне револуције. Данас само незналица или аветињски загрижени непријатељ прогреса може порицати чињеницу да је Вепики Октобар најкрупнији, најзначајнији догађај у цијелој историЈи људског друштва. И до Октобарске револуције одигравале су се у разним народима, у разним епохама социЈапне револуциЈз. Запраео, од каио се друштво подкјепипо на двије осиовне иласв: класу експлоататора и кпасу експлоатисаних то јест ед постанка робовпасничког поретка па до данас историЈа друштва је историја класне борбе, историја социјалних ревопуциј<». Па и лоред тога Велика Октобарска социЈапистичка револуциЈа се битно разликуЈе од свих претходних ревопуција. Та њена бмтна разлика потиче отуда што је ово бипа прва побЈедоносна револуција која је срушипа и уништила експлоататоре, а на њихово мјесто успоставила власт радног народа у облику диктатуре пропетаријата. У прошпим револуциЈама свргавана Је Једна кпаса експлоататора, један класни поредак. да на његово мЈесто дође дРуга класа експлоататора, други кла-

сни поредак. Међутии у Октобру 1917 године дееило се нешто квалитативно ново: евргнут је капитализам класни поредак а успоетавлена диктатура пролетаријата као услов за изградњу комунизма, односно бескласног поретка. Данле, из саме суштине Октобарске револуције потиче то да је Совјетски Савез зема>а где је владавина капитала замијењена впадавином рада. Тим самим Совјетски Савез је. ево ввК тридесет годнна, гласник покрета радног народа цијепог свијета у борби за његово оспобођење од капиталистичкаг ропства. Он је застава борбе свих радних народа свијета, свих угњетених раса и нација за ослебођење од владавине плутократије и империјализма. Данас је Совјетски Савез вођа и нада радног човјечанетва у борби за трајан мир и пријатељство међу народима, вођа борбе против потпаљивача новога рата. Његови претставници данас пред очима читавог евијета скидају лицемјерне маске са претставника америчког и британског империјализма и показују човјечанству крвожедне њушке потпаљивача новога рата. Совјетски Савез окупља под заставом мира и демократије све борбене редове напредних снага демократског, антиимперијапистичког табора. Та свјетска историјска улога Совјетског Савеза потиче из карактера, из суштине Велике октобарске социјалистичке револуције. Она потиче из еуштине најнапродније науке: марксизма-лењинизма, из остварења те иауке у пракси изградње социјапиетичког друштва. Прије тридесет година Русија је бипа технички и лривредно заостала земља. Тако, на примјер, индустриска производња била је екоро за један и по пут иања од производње поњопривреде. Та општа привредна заосталост, као посљедица капиталистичко-спахиског начина производње, била је допуњена пустошењима изазваним седмогодишњим ратом. 0 том тецЈКом насљедству дооктобарске Русије спиковито се изразио

друг Сталин у свом говору апсолвентима Више во]не академије Црввне армије 1935 године: „Ви знате, рекао је Стаљин, да нам Је старо доба оставило у наслеђе технички заостапу и убогу, упропашђену земљу. Упропашћсна четворогодишњим империјалистичким ратом, поново упропашћена трогодишњим грађанским ратом, земља с попуписменим становништвом, с ниским ступњем техннке, с појединим индустриским оазама, које су се губипе у мору сићушних сељачких газдинстава, таква је била земља коју смо наспиједили од прошлости,” Таква је, дакле, била досовјетска Русија. А каква је данас, послије 30 годика Вепиког Октобра? Уочи другог светског рата, тј. 1940 године, индустрија Совјетског Савеза је производипа 12 пута више него што се производило у Русији 1913 године. Још 1940 године Совјетски Савез је располагао тешком индустријом која је бипа 15 пута већа од индустрије досовјетске Русије. Кроз годиие стаљинских петољетки створен је читав низ индустриских грана којих раније није било: тракторска, аутомобиј]ска, хсмиска, синтетичне гуме, обојених и ријетких метала, специјапних врста челика итд. Још прије рата Совјетски Савез је заузео прво мјесто у Европи и друго у свијету по обиму производње машина. По насићености најмодернијом техником, како индустрије тако и пољопривреде, Совјетски Савез је већ у трећој петољетки заузео прво мјесто у свијету. У то исто доба у СССР је било 240 хиљада колхоза, 4 хиљаде совхоза, 7 хиљада машинско-тракторских станица. На копхозним и совхозним њивама радипо је око 530 хиљада трактора, 182 хиљаде комбајна, 223 хиљаде теретних аутомобила итд. Док је просјечна годишња жетва у цзрској Русији износила 4 и по до 5 милијарди пуда жита, дотле је годишња жетва Совјетског Савеза уочи рата изнссила преко 7 милијарди пуда жита. Значи, Совјетски Савез је постао свемоћна индустријапно-копхозна земља, земља најмодерније индустрије, земља најмодерније и најкрупкије пољопривреде. То је био конкретни резултат политике индустријализације, попитикв' првенствене изградње тешке икдустрије и електрификације земље. До другог свјетског рата индустрија Совјетског Савеза се развијапа 15 до 17 пута брже него пи индустрија најразвијенијих капитапистичких земаља. Тако, на примјер, за период од 1917 до 1936 године просјечни годишњи пораст ин-

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА НА КОЛАРЧЕВОМ НАРОДНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ ПOВOДOМ ПРОСЛАВЕ 30-ГOДИШЊИЦЕ ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Академији је присуствовао и маршал Тито

■У среду, 5 ов. месепа, иа. Коларчсвом народном уннверзитету одржана је свечана акалемија новодом нркхмаве ЗО-годншЈоице Велнне октобароке револуније. Академлју су приреднли Српска академпја нпукл, Беотрадски уннверзитет и Народна студентска омладиаи Бедерадошг универзитета- Акадомнји Је нрисуствррао јт претседиш; вдаде ФНРЈ, маршал Југо‘славиЈв Јооип Брбз-ТнтО. чији 5е долазаас бно поздрављен од лрнсугаих великим овацијама и дуРотраЈним клицаљем. Овечаности оу такође присуствовали потпретседнlшш ТТрезидиЈума Народне окутгштине ФНРЈ. М|ин;истри владе Народне Републике Орбнје, амбаоадори братокгих сстопенск.их земал>а: амбасадор СовЈетоког Савеза АнатолиЈе Јоснфовић Лаврентијев, амбасадор Пољске Рс.нубликеке Јан Карол Вснде и в.мбасадор Чехословачке Реиублнке др- Јозеф Тшрбел као и веллки број Јавшх и културиих радпика. Пошто Је отворно академију, ]lретседник Српске академиЈе паука лр. Александар Белшћ дао ,јс реч режтору Београдског универзитета др. Стевану Јаковљевићу. који Је наглалио огроман значаЈ Велике октобарске роволупијс. како за русми и сов.Јетске народе, тако и за ове народе света створмвши ослшап светском револуционарном покрету. Претседиптк Срноке а!кадеми'|б наука др. Александар Белнћ Је говорио о значаЈу Октобарске револуније за словенеку културу. о утицају октобарских револуцнонарних идеЈа на науку. књижевнсст. уонште на стваран>е нове, нрогресивне. сшЈетске културе. По завршеном реферату Претседника Српске академ)ије наука, професор Београдског универзитета др. Радивоје Увалић говорио је о Велнкој октобарокој револуц.ији и борби народа ЈугославиЈе. Акадешжи хор Београдеког тниверзнтета Је. на крају свечаности, извео врло добар уметнтчки нраграм и у песмама и рецнтациЈама.

Јупски дани у Петрограду. Митраљесци позивају раднике Путилсвског ззвода (данашњи завод Кирова) да им пруже подршку против Привремене владе.

БроЈ 36

НАРвДНИ вТУДЕНТ

3