Студент

дустриске продукције СССР био је 15,5 процената, дои је у САД био 1%, а у Екгпесиој 0,9%. У овим бројкама очито иступа преимућство социјалистичког начина производње над напиталистичком. Капиталистичка привреда јв спутана оковима приватне својине на средстеа за производњу, промета анархијом и несаоладљивим тешкоћама, као што су кризе хиперпродукције кад се подвргавају уништењу не само готови производи него и саме продуктивне снаге. Баш у годинама буриог економског развитка Савјетског Савеза, у годинама успјешног остваривања стаљинских петољетки капиталистички свијет се беспомоћно копрцао у економским кризама, у хроничној незапоолености милИона и милиона радника, у привредном и културном назадовању, Изградња социјализма попраћена је вепиком иуптурном револуцијом. У годинама стаљинских петољетки радило је уСССРу 200 хиљада шкопа. Скоро за пет пута повећао св броЈ ученика у поређсњу са царском Русијом. Услед тог огромног културног полбта појавила се таква чиљеница да је у Совјетском потпуно ликвидирана неписменост код становништва. Потпуно супротну слику видимо у иапитапистичком свијету. „У Сјодињеним Америчким Државама, изјавио је министар прааде САД Кларк, сада има некопико милиона дјеце која не похађају школу... има 3 мипиона одраспих који нису никада похађали школу и 10 милиона добипи тако недовољну наобразбу да су уствари неписмени.' Када је таио у најразвијенијоЈ и најбогатијој капиталистичкој земљи, можемо замиспити како је у остапим земл>змз! За тридесет година совјетска вишв школа је прошпа огроман пут развитка. Тако у царској Русији је било 91 универзитет са 112 хиљада студената, док у Совјетском Савезу ради 800 универзитета са 670 хиљада студената. То је више него у свим европским дгжавама узетим заједно. Сада у вишим школама СССР ради 65 хиљада и наставника, што је 10 пута више него у досовјетској Русији. Судбииа интелигснције у капиталистичким земљама Јв омрачсна незапоспеношћу људи са фаКуптетском спремом, бесперспективношиу за људе умнога рада, отсуством потражње на епецијалисте. И није иимало спучаЈно да св у капита-

пистичким земљама из године у годину смањује број студената. Социјалистичко друштво је изграђено на научним темељима. Само постојање и цијепи развој Совјетског Савеза, побједа социјализма у СССР, као и свјетска историска побједа совјетсног народа у Великом Отаџбинском рату, основани су на мзрксистичко-лењинистичној теорији, а која је врхунац човечије мисли. За минулих 30 година совјетска наука је повећала куптурно наолеђе прошпости и допринијепа огромни удио у ризници совјетске науке. Изградњу социјализма велики совјетски народ није водио само уз огромни и све већи радни попет, радни хероизам десетака и десетака милиона људи. Изградња социјализма је вођена у жестокој класној борби старог, умирућег капиталистичког система, с једне стране, и новог.социјапистичког поретка који је стапно растао с друге стране. Поспије побједоносне Октобарске револуције диктатура пролетаријата је била присиљена на жестоку и немилоорДну борбу с иапиталистичким елементима. Индустријапци, трговци, већи дио старих специјаписта, чиновници и остали људи старог поретка иоји је у Октобру изгубио историску битку, устали су против совјетског социјапистичког система, На селу највећа контрерволуционарна снага била је кпаса купака.. Сви ти епементи, уједињени животињском мржњом против народног добра, нашли су пуну подршку у капитапистичким земљама. Непосредно поспије успостазе совјетске власти на Русију је ударило неких петнзестак капиталистичких земаља. Као гпздни шакали разни Черчили надали су се да ће бајонетима зауставити ток рзвитка друштва. Империјалисти и њихове владе надали су се да ће моћи удавити младу совјетсну државу у крви и тифусу, у гпади и рушевпнама. Али совјзтски људи, на челу са комунистима, а под руководством својих генијапних вођа Лењина и Стаљина, разбипи су спољне и унутрашње непријатеље. Америчке и јапанске, енглеске, француске и њемачке војсне, које су биле бачене против совјетске државе, подијепили су судбину царских генерала: Врангепа, Дењикина. Колчака и других издајнцка руског народа. Њихову судбину- су подијепили и издајници из троцкистичко-бухаринског змијског гнијезда. А пошто је изграђена чвста и широка материјапна база у облику тешке ин-

дустрије и епектрификације, пошто је радно сељаштво цијелим фронтом пошло у колхозе била је ликвидирана и класа кулака, као последњи ослонац рестауратора капитапизма и контраревзлуције. Кроз све те историске битке, окршаје, преокрете народи несломљизог Совјетског Савеза су градили и изградили социјализам. Бећ крајем друге петољетке постзвљен је у конкретном облику задатзк постепеног препаза од социјализма у комукизам, од принципа: „Од сваког према његовим способностима сваком према његовом раду” ка принципу: „Од сваког према способностима сваком према његовим потребама”. Апи у трећој години треће петољетке вепика социјалистичка грађевина је била времено нарушена вјероломним напздом хитлеровске Њемачке и њених сателита. Совјетски Савез је ступио у Отаџбински рат. То је, свакако, био највећи испит моћи и снаге совјетске држазе. То је бипа оштра, сурова провјера свих снзга нарсда. Но, премда у најтежим условима, Совјетски Савез је сјајно издржао овај у историји беспримјерни иопит. Позната је чињеница да у свијету није постојапо друге земље која би се ухватила у једноборство, у коштац са огромном њемачком ратном машином а да не подпегне. Међутим, Совјетски Савез није подлегао. Он је побиједио. И не само то. На разочарење свих иапнталиста, како оних из осовинског табора, тако не мање и оних из ангпо америчког табора, Совјетски Савез је изашао из рата моћнији, јачи! Рат јв са сзом очевидношћу показао предност совјетског система над капиталистичким, како у ратним, тако и у мирним „Историја ратова, рекао је друг Стаљин, учи да само оне др;кавв могу да издрже та искуцкња, која се покажу јаче од свог непријатеља, јаче у рагвитку и организованости привреде, у е' штини и борбеном духу своје армије, у издржљивости и јединству народа у току цијепог рата.’: Совјетски социјалистички систем је баш тај чинипац који је омогућио народима Совјетског Савеза све споменуте саставне дјепове њихове надмоћи над непријатељем. Свјетска историска побједа Совјетског Савеза у Вепиком Отаџбинском рату, са којом је спашено човјечзнство од фашистичког ропства, била је кокретни, стварни, живи резултат остваре-

Пред ОКТОБРОМ

Крлј&м Iтл& 1917 године цк Пат>ТИIO је до>нео решење о иреласку Лен>lша ид станиие Разлив, где се скривао V јелној вољиби од агенаха Ппивремене владе. V Финоку* Тамо је било погодни|в за одржаваље везе са воћом певолупнје. А приближавале су ое и хладноће. ОргаЕНзади а преласжа Је била по* верена Оргу Орпиникилзе. То иије било лако. јер су ое на финској граници брижл>иво прегледала дскумента- Било 1в решено да се Лен>ин преруши у ложача на железниии. којом би оданл друг машинист Јалава. Пошли су пешке и било »е погребно ићи Добрих 12 километара* Уз многе тешконе су дошли ноћт до села Левашево. а аатим до Удел>нога. недалеко од Петрограла. Др.Угога дана. као што је било пред внћено. Владимир Иљич је био у возу за Фииоку. Лешин 1е брзо ушао V нову улоту ложача. Захваљујући досетљивости машннисте. који 1е почео да маневршпе и тако нлје допустно лриспелиз* |ушсерима да врше преглед. воо је срећно прешао посраничн.У станиду Белоостров- У прво време Лењин се скривао V сеопету недалеко ол станипе Тевиоке. а затим у Хелоингфорсу. За вроме Лењиновот илегалства ЛРлГ Отаљин № одржавао са њим тесну везу и водио преписку. Лењин је важљиво нрахио развигање политичикх догаћаја у Петрограду н У пелој земљн. На тражење Лењина слате о\ ху петроградске новијго и пошиљке ппсама. . _ За време боравка V Фивокој Лењин је нанисао низ важннх чланака и писама. Измећу 12—14 септембра Лељии !е лаписао два нсториска пнсма адресовапа Пентралном комигету, ПетРОградоком и Мооковском комитету Партнје: „Босвшевиди морајт узетн власт“ и ..Марксазам и устанак I ** У тим пиомнма >е Лењин писао да. ноштп су V оба пресгонична совјета у Петрограду и Моокви, воћину добиљи богђшевиаи. то они могу н дужни су да узму лржавну власт у евојв руке. Лењип 10 предлагао ла се у Петро ггаду и Москш (са околилом). стаиви на дневни ред питање заузимања вла сти и свргавање привремене владеШиродсе народне масе су се сопственим искуством увериле у правилност бољшевичких павола, Говорећи о припреми за оружани устанак. Лењнн је-указивао на неопходност да се ..сећа н мисли на

рети Маркоа о устанку а „Устанак је вешгнна“ и тако даље“- Лешин је го„Да би устанак био успешни)и треба да оес ослања на заверу. не ни на патрти :,у . већ на напредну класу. То је прво- Устанак треба да се ослања на револунионарни полет парода- То је друго- Устанак треба да се ослања на ону прекретницу у исто риш револудије која расте. када >е највећа активност напредпнх снзга иарода. када 1е ове )аче кслебање у непрнјатељским редовима н V редовима слабих. половичпих, колебљивих при’Јатеља ревилуције. То је треће... Ако постоје св.и ови усло-ви. онда. одрећи ое одисса према устанку као према вештини. то, значи и-шеверити марксизам и изневертн револупи!у “• „За нама !е већина класе. авангарде револупи'6, авапгарде народа, способне да поведе масе. За нама )е највећи лео народа..“ писао 1е Лешин- -15 сепгембра ПК је расправљао Лењинова пнсма и ступивши са оптужбама прогив воће револуиије, издаГ кик Камењев је доказипао да се Лењвн одвошо од живота- Камењев 1е тражио да се писма изгореОштар одговор издајнику је лао и јв. Стаљин- Он Је прелложио да сс пискутује о пасмнма и да се поша-

'љт као дпрективј наlважнијнм меским партиским организаиијама. ЦК је примио предлог Стаљина* Претставници ПК су се разишли V крупне центре са директивама које 1в указао воћ партије. Бољшевичкз партија 1в мобилисала све своlе снаге за принрему оружног устанка 17 септембра. У вези са припремом Vстанка и због учвршћиваља тешље везе са Петроградом. ПК и Стаљином. Лењии 1е прешао из Хелсингфооса V Вибор. „Лењнн и Стаљнн су смело и уверено. чврсто и опрезно водили паптију и радтшчку класу ка сопијалистичкоl револупиги, ка оружаном устнку“. се у краткој биографији Ј. В. Стаљина, („Отонек" 1947, превела М. Н.)

Јутарње питање

Реци ми јупро рано, зашто су пиваде згажене, зашто Су сепа спаљена, аашто су умукле меденице, зашто су стале воденице, зашто су путеви изпокани, зашто су гробља, згаришта, зашто су маЈке у црно завијене, зашт 0 су снахе крај плота убијене, зашто је чедо у колевци заклано? Зашто су њивама родним. крваве стопе и сузе, зашто су подеране заставе побуне и плзве радничке бпузе? Зашто су очи у тами као две упаљене пуче, зашто су од глади испијена лица, и крваве руке испод бодљикавих жица? Зашто су голубовима јутрос рано сломљена крипа бела, зашто су друговима и деаојкама стрељана млада тела? Зашто су овог јутра распевана ластина гнезда, ззшто су радошћу набујале, с кпаденца бепе воде? Јесам пи то све морао да видим, да бих сазнао путеве слободе?

Рајко Нииопић

Из успомена

Гооки т« натвтшхе писао о ралнишша. о градокоЈ беди, о ..дн\“. о оним слојевима којима се наЈвише интеросовао Иљич, опиоивао живот..какаи он Јесте V 080.101 стварности. глелао Је на њега онима човека коЈи мрзи ггњетавање. експлоатапиту. под'лост. ништавило мисли тЈ* очима револупиоиара. И то што Је пнсао Горки било је блиско и раз.умљшво Иљичт. Владимар Иљич се ближе упознао са Гооким 1907 годинв на лондоноком партиском конгресу. посматрао га Је. разговарао с њим н некако се душевно зближно с њим. Интересантна су писма Иљичева Горкоме V доба друге емиграпиЈе. Лик Иљича као човека изванредно Је снажан у тим писмима- Иљнч пише Горкоме оштром аепосретношћу о томе што о<н не при ма! што га мучи. због чега се брине. Обично Је Иљлч тако писао друговима. али V писмнма Горкоме Је то

наоочето дошло до »зоажаја. Често он пише врло оштоо. али V тој ошгои ни осећа се и нешто Писма су писана тве>к под непосредним утиском неког догаћа!а, V шима има много осећајности необично изоажела тзнемиреност: тежина извесних прежнвелшг догаћаја. радост. надаИљичу се чннило да ће Горки врло добро то сХватити- И увек 1е исто тако Иљич хтео да Убеди Горкога у правнлност својих погледа. ватрено нх је браниоУ писмима Горкоме видн се Јасно брига Лешииова о н>ему. Сви знају колнко је био пажљнв Иљич према људима. како се бринуо за н>их. И сам Алексеј Максимовић вишв пута је писао о томе« Увићали су то сви. Бринто се Иљич за здравље Алексеја Мактимовича. Стално се оаспитивао за н>ега. Са.ветовао да се лечи код најбољих лекаоа. ла испуњава прописани ~режим“ (..прижим“,

тј. поитисак. на оуском како 1е у шали говорио Иљич), да не оади ноћу. Иљнч4 1е V емиграпип! мучнло то шш се мало вићао са ралнииима- Заиста . у емиграиији- Ие-било много радника. Али су они обично брзо ступали на посао и везивали се с посебним француоким нли швашарским интересима. и живот у емигоапиЈи бозо 1е остављао трата на љнма- Зато је он увек оадије општио са оадницима кош су путовали у иностранство оамо на кратко време- Иљич Је нарочито био задовољан са радом каприске школе у Лоижину. 1913 мислило се на одлазак радничких изаслаллка у Пароњн (у Галииији. близу Кравова). Горки је Iош мање имао могућности на Каприју да се соетне са руским радницима и Иљич 1е потпуно схватио ла му је због тога бидо жао. Позивао га 1е Паооњин. ..Ако здоавље дозволи скокните. збиља, на кратко време- После Лои-

дона, и школе на Капоичу спели бисте се са, још неким оалнинима.“ Сачувдла сам једдо ИљичеЕо иисмо из Iгна 1919 г. Путовала сам агитацшшпм бподом Иовена Звезда“. писала сам Иљичу о свдшм повим утис нима. и Иљичу 1е пало напамет да бп днвно било и Говкога послати да путује. ..Замолио сам телегоаФски пише он ла ли се може добити као та на . Ппвеној Звезди“ -за Гоокога. Долази сутоа овамо и много бих желео да га ишчупам из Пићепа ГПетоогоада). где се био мпого нерБИоаоНаллм се да ћеш се и тн. а и остали доугови. оаловати што путујете с с Гоижим. Лобар 1е он дп\тат).“ Мало сам вићала Иљича с Горким. На лондонском конгоесу нисам била нити оам нутовала на Каппи; а У Папизу. Москви. кад би код нас долазио Алексе-ј Макоимович увек са-м се трудила да будем по стпани. ла попазг >вапаlу потпуно искпено и насамо(Превела с руског Н- Ђ. П.)

Н. КРУПСкАЗА

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Бро! 36 .