Студент

Изградити Омладинску пругу до 15 новембра ствар части Народне омладине Југославије

Ирема новој обавези гралк* хеља пруге Шамац он а ће бити свечано пуштсна у саобраћај 16 новембра.На конференцнји поводом преузимања озе нове обавезе Батрић Јовановнћ командант Главног штзба омладинских радннх брнгада рскш је следеће: На основу реалне оцене ситуације н а Прузи, дозволите да у име претседништва конференције предпожим вама, руководиоцима радних копектива на Прузи. Да узмемо обавезу за изградњу Пруге пре 29 новембра, зз изгрздњу Пруге до 15 новембра, а заменимо нашу досадашњу паролу „Изградити Омладинску пругу до 29 новембра ствар је части Народне омладине Југослзвије“ паролом „Изградити Омладинску пругу д 0 15 новембра ствар је части Нзродне омладине Југослазије".

На слици; долазак воза у Добој

Данас се пушта у саобраћај прва железничка пруга у Албанији

_Ми ћемо мзградити и ггр.уге ко.је ће нас }ош >гвртће и т?.шн>е ловезивати с$ нашом пријатељицом и савезницом Југославткш 14 рекао је у свом недавном говору Енвер ХонаЛанас албански народ слави двострлтш празник: Тридесбтогодишњицу Велике Окто-барске* револуцијв и отварање прве железиичке пруге- У овим радовима омладина Албани.је пребацила је као и наша омладнна не само све постављене норме. већ 1е готово увек. на сваком об.јекту извршавала задатак дре рока- Омладинци и омладинке су на овом раду укуино иоколали и лренелн 743.780 кубншх метара земље. лодигли 90 всћих и мањих мостова у ук.ушшј дужшш од 545 метара, подигли 42 друга објекта и изградили 7 сташша. Само у тунелу Рогожнна ископано је 9.400 кубннх метара земље п утроЈцено 23.000 кубних метара бетонаПруга има огпоман значај за прнвредии развнТак нове Длбани.је- Она везује пркмороке с планннскнм крајевима земље. омогућује експлоатацкју рудног Оогатства У овоЈ области- Од Драча до Елбасана пруга пролази кроз житородна поља и пределе богате »афтом. железом, битуменом. бакром и другнм рудама, „ХЕРКУРДА Е РИНИС“ Ово Је натпио који се свуда и на еваком месту, у сваком граду. селу. дуж лутева н по пољима (иопиоан шљукком) среће Ми смо први пут дошлл у Албанн.Ју. првп пут смо угледали Тирану и ир®и пут се срели са овим речимаОне су. биле свуда око нас малнм. вели-ким. рааним словнма и начинима исплсане. Ми ннсмо, наравно. знали о чему се ради. Али немогуће Је бити дуже од лола сата V Албанији, а не сазнати да ЈеХекуруда е Рппис наЈвећи п~нос албанског народа, на.Јлепша радост ова.ког Албална. дело албаноке омладино Омладинстса лруга. Сви су на прузи. све Је за пругуТирана лепа албанска престонипа као да се сва претворила у једно велип:о прихватилиште за оне кот одлазе иа пругу Ето и ми смо кренули на пругу- 11 нисмо само ми који смо прешли границе ове младе земљс да видимо и помсгнсмо у раду љеним храбрим синовима- Наша ударна бгигада већ је за.вршнла'сво! посао и вратила п остављаЈ\"ћи лепе уепрмсне и носећЈ V српу љубав нскован V Још V борби а запечаћену у изградњи ■ и братеко. саl)адњи. Ту Је од свих вољена. удапна, храбра и борбена Грчка бригада.

Ту су Бугарска и Румунска бритада. чехословачк.к н тмићанс&К' омладиици- Ту смо свјЈОрг омладиаци из свих крајева окулљеки исгом идејам и истом жељом: да помажемо јелни другима да обнављазљр. градимо у миру и за мнр. РОГОЖИНА Ротожина. Некала мало безначајно село данас место највећнх објеката за који дшн ветика раскрсннца и станица. Ноћ. Бригадири спавају. Ноћу ое ради само на великим објектима- Јелдн од највећих :е. сва,како, Рогожински тунел. На њему ради ч,увсна бригада ..Алчи Конли“, Она је почела сво»у олаву ’ош поошле године. на шградши пута Кукс Пипткопеја. где је дошла после свога повратка са пруге Брчко —Бановићи- Брнгада „Алчи Колди“ '■© одликована орденом Братства н јединства 1-ог редаСветиљке оа тунела блистају у ноћи. Недалеко се чује звук компреоора- То бригада „Алчи Конди“ гради тунелНа улазу у тутгел логорска стража. Унутра се улази само оа дозволом шефа тунела- Ту :в нсувише велики и о-збиљан посао свако ко може ла га омете и за тренутак непожељал је. Оргавнзација посла савршена- Озбиљност и дисциплина заднвљују- Норме се пребацују са

150*/о- Радно« т ттш сме«в беа престанжа, Грозничаео и дан н ноћ мннс, пнстолетн то тунелисти журе да лробију тунел пре одрећеног рока- У моменту кад смо их лрви пут посетилл они су радили десет дана удао —ки за СтаљинаТо је било овако: Тунелисти (тако они себе назнва,lу) су - најбољи не само на раду. Онн исто тал.o предњачо и V културном животу омладине на прузи- Њихове пароле. гралЈ»Ц|КОни. зндне новине, приредбе и тсчајеви су ;едни од најбољатх ла целом терену. На једиом читалачком часу, читајући Островског ..Како се калио челик“ под утицатем храброоти н пожртвовања са коЗима 1е совјетска омладин-а градила своју отаибину бритадо Алчи Конди су предложнли да раде ударначки десет дана за великог воћу совјетског напода за Стаљина. Сулм пер Сталинн! (Јурнш за Стаљина!). То су пароле које се овуда чнтају, то су речи ко:е надјачавају звук компресора и вагонета. Кад емо их каоншо посетили они су раднлп ударннчки за свога вођу за Енвер Хоџу. Затим су радили за Пентралнн комитет Комуннстичке партије Алба|Шге. за Тита, за Моокву- И увек су шихо®о такмичење и њихов познв прнхватале све бритаде на пр,\"зи. А побједе биле све сјајнше и веће.

Гоодана АћимовиН

Почетни радови на прузи Драч —Елбасан

СТАНБЕНO ПИТАЊЕ СТУДЕНАТА ЈОШ НИЈЕ РЕШЕНО

Поред тога што је у студентским домовнма створелч могућност за смештај још 400 студената, ипак зиатан број гтуд> л.гга још увек остаје без стана. Станбено одељење И. Н. О.-а није у могућностн да стави на расположење потребан број станбених иростори.ја услед велике почражње станова у Београду с једне стране и радн недовољног станбеног простора с друге етране Станбено одељење И. Н. О.-а ђе додељивати 150 девојачких соба мссечно а.ти то још увек неће моћи да реши станбено питање незбринутих студената. У једном од прошлих бројева ..Народног сТудента” апеловало се на студенте да они, ко.јн станују сами у већој собн. приме на стан но једног студента. Одзив је био слаб. Само мали број студената је примио у своју собу друга без стана. Сигурно је да.у Београду постоје хиљаде студената који станују као самци у великој собн, гдв би могао становати још један студент. Има много случајева да јв станодавац, чији је стан нерационално искорншћен, прнмно у стан добровољно студента у велику собу само зато да му Народнс власти не уселе брачни пар или мању породицу. У тим случајевнма станови к даље остају недовољпо искоришћени баш зато што их поједнни студенти штите Ради тога ће Станбене власти иовести поотупак да се сви овакви нерационално искоришћенн становн попуне на тај' начнн што ће се у њнх усвлити по један студепт. У вези с тнм извршић.е се ових дана преглед гтанова гвнх студената-самаца на територнјп Београда. пl)сле чега ће се извршити усељавање. У прегледу станова учествоваће и факултетске станбене комисије Тешке станбене прплике захтевају брз и једноставан поступак за смештај студената који се сада налазе на улнпи и спавају у железничкнм станицама и учионицама. Стога апелујемо на студентску свест да не чине сметње прнликом спровођења ове акције, већ да омогуће рад и извршење налога одређеинх станбених комнсија. Сматрамо да код бвако хитног решења питања, другови и другарице студентп не треба да изазивају пзлншне спорове подношењем жалби и захтевањем доношења решења, кад у основн постојп законска и стварпа могућност за усељење студената у поједнпе станове. Ову меру Народних власти студенти треба да правилно схвате и поздраве, јср је у питању смештај 1.500 иезбринутих студената. Успешннм извршењем ове акције биће у потпуностн решено стапбено питање студената.

Нешто о стручним часописима Пољопривредно- шумарског факултета

После рата иочео Јв да излази већи број часописа из области пољопривреде и шумарства. Најпопуларнији је по обиму обраде матернје, броју сарадника и читалацд часопне „Нови тежак“ који се од септембра прошле године споЈио са часописом „Народ и шума“. „Нови тежак“ је покренут са задатком да расправља најважније и најхитннје проблеме пољопривреде и шумарства. За годину дана свога излажења часопис ,1е донео ннз чланака научно - истражпвачког карактера. Он је окупио око себе нашв профеоорв лољопривредне, шумарске и ветеринарске сгручњаке па и око 12 хиљада сељака било као претплатнике или сараднике, Међутим, студенти пољопривроде н шумарства недовољно се одазиваЈУ и као претплатниди и као сарадници, У току прошле школоке године часописи су се на нашем факултету нзвесно време растурали, али се са тим престало и ове године их ретко виђамо. Чак има и таквнх студената који су се претплахили на часописе алп их не подижу на време са факултета. Сгручни чаеописи као „Нови тежак“ би могли врло корисно да «о-служе студентнма у недостатку уџбеника и за прнпремање дипломских радова из појединих грана, У „Новом тежаку“ Нo(ред осталих сарађују н наши најбољи научницн (д-р Огризек, д-р Николић и др.). У

чланку С. Ломејка „Хгереозис" «р- сликовнто Се ‘третира питање могућности смањења сетвене површине под кукурузом у нашој земљи а да се но оштети много наше стонарство и извоз што с© ностиже хетерознсом. Професор Тоскнћ којн предаје виноградарство На трећој години досада је напнсао V „Новом тежаку“ већи број нланака нз внноградарства. Ми слушамо предмет залругарсхво а У ,Л'ежаку“ врлл често наилазимо на матери]т из области залругарсгва, а наронихо о његовој новој форми код нас сељанким радним задругама. нијз развој преко „Тежака" можемо изблиза прагити. Прикладан избор планакг из шумарства као: Нешто п иошумљавању, Како се гаје багремове садннце. Производња садница четннара и многи други кроз које провејава нов однос према опште народној имовини шуми у многоме ће користити нашим младнм шумскпм инжењерима. Наша секција за штампу требало бп д а прибави и отпочн© са продајом на факултету часописа „Војвођански пољопривредник“, „Шумарски лист“, „Нови тежак“ и др., а ми студенти треба ла постанемо активни сарадннцп н претплатницп нагапх пољопрнвредних и шумарских часописа.

схуд. агрономпје

Св. Вучковић,

ЗБРИЊАВАЊЕ БОЛЕСНИХ СТУДЕНАТА

У циљу збрињавања болесних и исцрпљени.l студената образованв су прн Општој студентској мензн у Београду. као и у Земуну на Пољопрнвредно-шумаоском факултету. посебне дшеталне мензе. Оне мелзе имају по два одељења: одељење за строго дијеталну исхрану н одељење за појапану нсхрану- У н>их с* болесни стуленти распорећуЈу према лекарско! дијагнози. однооно карактеру своје болести. На та I начин је болссним студентнма осигурана јача исхрана. Пун месечни износ (ручак « вечера) плаћа се МОО дин- Мећутнм. пошто >е већи део ових стулената сиромапгног стаља. то ]‘в предвићено да огаи ие плаћа.ју пуку цену. већ да )е-лан лео од тв суме иде на рачун Унинерзитетског потпорног удружења., Тако на припиер стишендисти од 1-500 лшшара п.таћају свега, 750 динараСтапендисти од 1-800 динара плаћату 800 дишара. а они. чија стипе.нди:а изноон 2-000. плаћају 900 динапа. Они коти немаЈУ стипенднје не плаћају лун износ већ према свсм нмовном стању. Узимајући и :едне и друге у обзир излази да надвећи део има повластицу од 200 500 динара- Стараље о болосивм стгЈбВтнма путем отвараља днјеталних менаи (које су постојаде и ирошле године) допуњава ев издавањем помоћи у хоани прежо магазина Удружења за здравствеlну заштиту студената- Свн болеснн студенти добишу месечно помоћ V храни: млеку. шећеру и слСве то говори о усрдном старању народних властн о здрављу студенага. а тиме. у кпајњо! линиш. н љиховом стручном и опште културном узднзању. Г- В.

6

НАРвДНИ СТУДЕНТ

ИЗ РЕДАКЦНЈЕ Позивају се сви руководиоци дописничке мреже да неизоставн 0 присуствују састанку који ке се одржати 12 о м. у 20 чассва у редакцији ..Народни студент". Дневни ред: 1 организационо питање; 2 непосредни задзци рада маших дописника. Из уредништва.

Број 36