Студент

А. ТOЛСТОЈ:

О совјетској КЊИЖЕВНОСТИ

Горки је однеговао сорјетгку кљпжевпост и потео је путем разогкрпвања опште човечапског смисла с них дубоких друштвенпх п скоиомских процеса jcoju су започиљали у бпвшој руској iiMnepiiju оабпљпо и на дуго времепа. Баш то општечовечапскн моралнп и нсториски омисао читаве совјет ске нзградње, као једипственог пу ta друшгвепог раавитка бцла је она нозина н опо преимућство хоје је совјетска кљижзвпост упела у риани цу блага светске кшшкевности. Опо што је coßjercKjiM људима пошло за руком да извојују н нзграте, опе људоке особипе. које су совјетски ву ди прн том показале, оне пдеје које су их надахшивале да буду упорни у изградљи новста друштза све је то лослужпло совјетскпм ппсцима као rpaha, предмет, идеја за њихова дела. Совјетска књпжевност не поставља само питање о судбинама и nvтевима човека: „шта да се ради?“ в „ко је крив?“, како је постављалч класична књижевпост, него одгозара на та питаља, одговар« са оном .»д важпошћу на коју је наишла у хуцл пародног градитељства. Она радо по казује моменте моралног препорођаја човека при његовом додиру с друштвом које ствара правичност. Типичан јунак совјетске књижсвностп је човек идсје и анције, који се разоткрива кроз историско допз свога народа. Дело је тако велико да се јунак прпповетака често скрчва пза контура нзгразње и правим јунаком постајв фабрнка, град, бранч рудник... Код јупака совјетске књпжевности, пасупрот класлчиим јунацима, има мало размишљања, самоанализе

то је пиопир пове земл>е. љему еу засуканн рукаии, глас му је груб, ->и мало говори, ои зпа куда му вал,а и hu u шта му вал.а радити. Iber >в поргрет често је пасликап повртппо п пепр6дубт.еио. До дубоког л.удт-к»,г портрста совјегска кљилгевпост Ue доћи тек у даипма овога рата. запрспашћена и до cp:i:n узбуђона величпном моралиог духа двалесетосморпце гардиста, комсомолке Зо.је и де< етипа п стотшта хил.ала љпма сличнпм xepo.ja, сипова иарода. Руска кљпжбвност је чосечпа као ниједна друга кљпжевпсст. Алп хумаппзам класичпе кљпжевиости пачелпо се ра.злшсује од хумапизма совјетске. Тамо ie сажаЂетке. бол за човека, болећпвЈст према њему. Овде је реалпа, акгпвна борба за ствајтан>е услова човечје cpehe. Тамо је психолошка чозечност. Овде је исторпска човечпост, одређена самом <*vштипом пародиих идеала и тежљи Тамо је човек предмет пспхолошк >г секцирања, овде је историски човек И не развија се узалуд у совјегcfcoj књшкезпости тако обимио исто рискп ромал, чега пема у класичиој књижевносги. Тамо ‘говорили о месијанству руског нарсда и чесго су премазивали ове магловите идеје дебелим кметским ропством и црпостотинаштвом. Овде је, у живој стг.ар ности, совјетстси шгсац видео истсриски условљсн, прави народпи руски карактер, који се у наше дап.е развп.ја у невпђепим самопрегорнпм подвизпма изградље и крваве бот>бе с фашизмом. И први пут, као звопо града Китежа, одјекнуле су у совјшско.ј књижевнЈсти речи: света Отацбииа. Све искуство кљижевности прошло га века скоро нам није дало умет-

у ппчког искусоа, традшшје и стлла н за слпкаше опгимистичке, жпвотвор i по сиагс, која је ушла у живот да Гш в га промеиила. о Бајроп је испуипо почетак 19 века 'Г ликовима буиговиог протеста богобор е ца, усамљеиог рушпоца злих демоиа света У почегку лвадесетог века с - другом, алп пе маљом снагом, од- јекнуо је глас лесиика пролетерске i- ревблуцпје. „Нека иам заједпички i- споменик буде подпгнут у борбама за соцпјалпзам“. Најаковски је створио 0 нов. грандиозпи стил револуционар- не поезије r-громпа платна наслп- капа смелом и гневпом кнчпцом. То • је бпла поезија устапкч гдје је од- jer ао корак чролетаријата ко;и иае ступа: „Лева, лева. лева...“ То је бп- ла поезија руке испружепе напред, - руке која показује, као одшвор па - питање шта треба да рати човек - дапас, сада. оЗмах, ако је на странп проаттерске револуцпје. Ето, откуr да је опај огромпи утисак који је он произвео на револуциснарну и па. предну поезију целога света и п>егов дубок утицај на песиике свпх ј књижевпости Совјетског Савеза. Бто, j зашто је Сталзш пазвао Мајаковашг ) „најбољим, најдаровитијим песпиком 5 совјетске епохе“... Процес спајаља књижевпостн са ) широким читаоцем актиг.ира се ра• дом народа на фронтовима петолет• кп. Даљу и поћу по иелој земљи 5 шкриие зубп ескваватора, одјекују 1 пнеуматички чекпћи, расту аидови ! фабрика и градова. У селима се » плаппра прелаз од индивидуалне • расларчаностп ка огромним масиви■ ма колективког газлпнства. Све то вуче и привлачи за собом » кљижевпост која радо иостаје умеЈ• нички летописш економског прсо! крета или, по речима Хсрпека, „корача траговима велике армије псгориског покрета“. Тако ничу индустриски н колхозни романи, прдповетке и драме о социјалистичкој изградњи и њеним људима. Између многих дола ових година многа добпја.ју начелан, поучнн значај у смислу увођења у књижевност новог материјзпа, која она још никада није тсветљавапа. Такав је на прпмер, роман „Цемент“ Гладкова, „Други лан“ Еренбурга, „Соћ“ Леонова, „Врвме. напред 1“ Ката jena, „Велики конвејер" Иљина, „Узорана ледина" Шолохова, „Бруске" Панфјорова. „Хидроцептрала" Шагињане, „Земља Муравија" изваиредпа поема Твардовског, „Танкер Дербепт“ Кримова и мпогих други. У то исто вр(;ме јача у књижевности ново поколење кисаца као што cv Собољев, Корлејчук, Пзвлепко, Симопов и други. Рат знвршава две и по деценијв совјетске књижевности, богате и оригиналне, са свпм врлипама и манама млздости. Пре свега, то је књижевпост десетина милнона читалзца. У њеном развоју ностоји шшочпта црта за коју историја књижезности нпје знала: то је пдејно надах н> УЈућа помоћ партије и владе и лично двуга Стаљина. (Пзводи пз реферата „О совјеггкој књижевности", објављеког, у преводу, у часопису „Младост“ бр. П)

Пиво Караматијевић: У тунелу

Дан РЕПУБЛИКЕ

ТУРЧИЂУ, ЗИДАРУ Данас кад се славв сви наши данн, дзни најлепши од кад за себе знам, двадссетдеветог кад се раздани, о теби песму ћу људима да дам. • Причај ми иако си свв то сниво то, кадо срце и рукв Плану даш, кад ти је сваки рад ко плетиво причај ми, друже, шта осећаш. Причај шта сазнаш својим видом, и о иошуљи што с телом на раду срасте, а ја ћу певати како с твојим зидом цела нам земља у вис расте. Драгоспав Грбић

НОБЕМБАРСКИ БРОЈ ЧАСОПИСА „МЛАДОСТ”

ЗО-огтшшљииа т>еволупиlе и отваиаље ITDvre затаимату главно место на странипама 'еланаестог Oooia чаоописа. У то-мв смислу ie одломак из исдипног иеФеиата АлексеЈа Толстоia о ..Четвот ввка советске кљијкевности“ где велики писап веома лепо говори о кљижевпом nacnehv ппошлости и о традиишама сов?етске књижевности. осветљава класиљна имена Чехова. Гогоља Лава Толстоia, об ; ашlнава иазвошу линију советске кљижевности ko?v дели на топ периола: пови. ввеме „ПРОЛЕТКУЛТ“-а и ..РАПП-а“. идејне несрвћеноста. формализма. интелектуалног јадиковаља: други ко?и насттпа понетком тридесетнх година. ликвидаиијом „РАПП-а“. време дубоког иде> ног преокрста и једивства идејних тежн»и; трећл, период кљижевности Отапбинског рата. Толсто? поставља на квалитативнв лествиие велнка имена сов?етскв епохе; Ма?аковског. Шолохова. Еренбурга Фадјвева. итд.. износи задатке оов јетске критике која још ни е достигла ниво Б,јељинокага. или. боље рећи. високи нлво совјетске кљижевностк. На кралу се Алекое? Толстој спепи јално задржао на делима из Отапбкнског рата аа ко а каже да cv глас херо?оке народне душе и почетак великог. Чланак академика Вавилова „Тридеоет година совтетске науке“ пружа нове кнтересантне податке о проналасинма и развоу совјетских научника. огромнкм могућностима науке v- соишалистичко? држави. Мира Алечковић ie прилично уепешно превела песме Максима Рилског. Алекceia Суркова и Голодљиа о Лењипу. Стаљииу и Октобру. Антоние Марилковић углавном уоквиреао говори о лику борна из Отапбинског рата v coßiercKoi кљижевноста а Мирослав Беловић v свом „Писму из Лењллграда* пркповелачки живо, са интересантпо изабранпм и неким из-

вант>едно пластично ■пппказаннм детаљима ивнеп сво е утиске из шжоловаља v OCCP-v. Тпеба истаћи до6dv песму Владнмипа Чепкеза коlа V овом okbhdv. заЈедло са пеомом Павла Бт>оза. свежо делује цо паиицу прилажења тематитш. У делу поовећеном Прузи ie песма Мире Алеиковић коа ie интересаитна по проблему И композшгији. а одломаж ..Лав са Пруте“ лелу;’в веома лиосви и топло. Миодоаг Томић и Ратко Николић уносе нешто ново народни елеменат. и ту 1е Томић дао можда cbolv натбољу песму: _Лечак са пивинчаних поља“. Веома ie свежа ..Бригадирка" Милана НешнћаСлавко Вукосављевић v лирском одломку _Тунел“ цеаллстичким поиказивањем људи. живих и опипљивлк и искристалисаном формом показао ■'e нове могућности свога оазвоЈа. У (ћељтон.у има новнх ствари. Стеногоафоки забележено нрелавање Константииа Онмонова пружа мог.ућност да сви упознају залажааа познатог п-исна о совјетскоЈ књлжевности. Зоран Јовановнћ ie дао обиман приказ романа _Млала гарда“ Александра ФадеЈева. а три добра Филмска приказа су забележила на боље филмове последњег месепа: _Адмлрал Нахимо®“. _МећУ људима“. _ л Тл продужујемо Фраипуску“. Заслужу о пажњу приказ „Огледа о реаллзму" г. Лзтсача. iep изношењем битних странз књиге указује се на потребу проучавања „Огледа“ за све другове кош се баве књижевношћу. Чланпи ..0 културно-просветном раду на Прузи“ и o листу „Борба на Омлалшкжој прузи“ прнказуш огроман успех омладнне и на културном Нољу и велики културни знача i пруге Шамац —Сарајево за омладпну Југославно. У овом đpoiv има и неколико добрих цртежа Вуксана Булатовића* М. Н.

А. ФАДЕЈЕВ:

МЛАДОГАРДЕЈЦИ

Ових дана изишао Је из штеипе роман „Млада I’арда н Александра ФадеЈева. „Млада гарда“ је један од пајбол.их романа созјетске кн.шкевностн u најбод.е дето из Отаџбипског рата. То је историја о борби краснодоиских дечака који су у немачкој позадини створили илегалпу организацнју „Младу гарду". Препоручујући ову кп.игу нашпм читаоцима доносимо одломке из романа. Серјошка је ћутао кад су га тукли, ћутао кад га је Фенбонг, свезазши му руке на леђа, бацио на „кон.нц“, ћутао пе обазирући се на страшап бол у рањепој руци II само кад кад му је Фенбонг пробс рапу набтгјачем од пушке, Серјошка је шкргутнуо зубима... Ујутру су га суочпли са Вићком Лук;апчепком. i „Не... слушао сам да стапују у ■ близипи. алп га ниг.ад нисам видео i говорио Је Вићка Лукјалчепко гле- i дајући мимо Серршку свошм там- ; пии баршунастнм очнма које су i

једпне живеле на целом његовом телу. Серјошка је ћутао. Затим су Вгћку Лукјанченка одвели и после пеколико мииута, спровођепа од Соликовског, у ћелију је ушла мајка. Стргли су одећу са старе жепе, мајке јсданаесторо деце, бацили је на окрвављену клупу и сталц је ua сииовљеве очи тући жицама. Серјошка нпје заокрепуо главу, ou је гледао како бију његову мајку и ћутао је. Затим су на мајчине очи тукли њега, а он је стално ћутао. Чак је Фепбонг бно ван себе од беса а и дохватившп са стола гвоздену краћу ћускију, пребио је Серјошкину здраВ У РУ К У У лакту. Серјошка Је постао сасвим бео, и зној му је избио на челу. Он рече: „То је све ...“ Земпухов је клатећи се, стајао пред мајстер Брпкпером. крв му је тскла по лицу, глава му је пемоћно падала на прси. али се Вања стално папрезао да је усправц п ипак је усправио и први пут за те четири недеље ћутања проговорно.

„Шта, пе можете?... рече он. Не можете!... Толико сте земал.а заграбили ... Одрекли се части, савести... а не можете... немате снаге... II засмеја се. Доцкан увече двојица немачких војника унесоше у ћелпју Уљу, бледу, забачене главе са плетепицама које су јој се вукле по поду и бацили је уза зпд. Уља, јаукнувши, преврну се потрбушке,- Љиљечка... рече опа старп-

јој Иваљихиној. Задигни ми блузу, пече... Љнља, коЈа је и сама једва могла да се покрепе, али која је до последљег тренутка пазила своје другарице као дадиља, обазриво засука до под пазуха блузу натопљену крвљу, ужаснута отскочн и заплака: на Уљиним леђима пламтела је крвава петокрака звезда. Никада, све док не сиђе у гроб и последље од тих покољеља ,никада сталовппци Краснодона кеће заборавити ту ноћ. Окрљени месец стајао је косо па небу. Унаоколо по степи видело се на десетине километара. Био је пеиздржљив мраз. На северу дуж пелог Дољеца севале су варппце, разлегала се. грмљавпна битака и окршаја која се час стпшавала час појачавала. Нпко од родитеља није спавао те ноћи. II не само што родитељи пису спавали: сви су знали да ће се те ноћи извршнти казпа пад младогардејцпма. Људн су седели крај жижака, па чак и у потпуном мраку по својим незагрејаппм кућицама, а по неко је пстрчавао у дворпште л дуго ста iao на мразу ослушкујућп да се nehe зачути гласови или крчаље аутомобпла или плотуни. Нн у ћелнјама нико пије спавао. изузев оннх кош су веђ билп у бесвеспом стању. Оии младогардејци коje су последље повелп на мучеље вптели су да је у затвор стигао претссдник општнпе Стеценко. Сви су знали да претседпик општипе дола-

зн у затвор пред извршеље казне, када је требало да се потпише на пресуди... У ћелпјама се такође чула велиианствена грмљавипа која се вал>ала Доњецом. Ул>а, која се, лвЈкећн иоребарке, прислонила главом на зид, кудала је суседима дечацима; Младпћи, чујете ли, чујете ли?... Будите снажнн .. нашн долазе... Наши ипак долазе... Извели су их на пољану обасјану месечипом и стрпали у два теретњака. Најпре су изнели Стаховича, који внше уопште нпје имао снаге и био померио памећу, и, заљуљавши ra, бацили у теретњак. Многн младогардејци иису могли да иду сами. Изнелп су и Апатолија Попова, коме је бнло одрубљено једно стопало. Вићу Петрова коме су очи биле ископане, Рагозпн и /Кења Шепељев држали су испод руке. Волођи ОсMj r xuny била је отсечена десна рука, он је ишао сам. Вању Земнухова изнели су Тоља Орлов и Коваљев. За њпма, њишући се као травка, ишао је Серјошка Тјулењвн. Стрпали су их у чосебпе теретњаке девојке Одвојепо од младића, ВоЈппцн, залупивши спуштену бочну ограду теретњака, уђоше преко ограде у патрпана кола. Унтер Фецбонг седе у прва кола поред шофера. Кола кренуше. Возили су их путем преко пољане. мпмо зграде де4Hj‘e болнице и школе Ворошплова.

Стари бољшевици Шуљга и Ваљков у ћелији

4

НАРОДНИ СТУЛЕНТ

БроЈ 39