Студент

Иапрел су пшла кола са левојкама. Уља, Саша Бондарева и ЈБиља зазалеваше: Измучен тешком патљом, пао си смрћу славном ... Девојке им се придружише. Запеваше н дечацн на задљим колима Њихова песма одјекивала је далеко кроз мразни непокретнн ваздух. Теретљаци, осташхвши на левој страни последљу кућу, изиђоше на пут ка окну Б Серјогака, ссдећи пдигљепен уз задљу ограду теретн.ака, жудно је увлачио ноадрвама мразни ваздух... Бто, теретљацн су већ прошли нокрај завијутка за насеобину, ускоро је требало да пресеку удољпну. Не. Серјошка је знао да он није у стаљу да то учини. Али оред љим је, клечећи, руку везаних на леђима био Ковал.ев. Он је још бис снажан. нису узалуд везали руке. Серјошка ra гурну главом. Коваљев се окрете. Тољка... Сала ће удољпца ... прошапта Серјошка и показа главом устрану. Коваљвв, поглелавши га испол ока преко рамена, мрдну свезаиим рукама. Серјошка дохвати зубима чвор конопца којим су Коваљепу биле спутане руке. Сер Јошка је био тако слаб. да је пеколико пута знојем орошеио чело, наслан.ао на ограду терегнака Али он сС борпо гако као да сс борио за гвору сопствспу слобзду. И eio, чвор је развезан. Кова-

љев, мрдну рукама, држећи их још увек на леђима ... Осветник сурови подићи ће ce, и јачи биће од нас он.. ; певали су младићи и девојке. Теретњаци су спшли у удолииу и предњи се већ пео уз стрмнну. Други је. ричући и шллЈфујући, такође почео да се пеље. Коваљев, ставивши ногу на задњу цреграду, скочи и потрча преко удолице, остављајући траг у снегу. Прошао је први тренутак забунз, а теретљак је за ro време изишао из удолине и Коваљсв се више није видео Војници се нису усуђивалп да искоче да се пе би разбегли и остали затворениии и почели су из кола насумце да пуцају. Чувши и пуцљаву. Фенбопг је зауставио кола и искочио Теретњаци су стали. Фепбонг је бесно псовао својпм женским гласом. Отишао?... Огишао?... са иеизрецивом сцагом трвјумфа викао је Серјошка својим впсоким гласом и грдио најстрашшпим речима које је знао Но те погрле су сала у Серјошкиним устима звучале као света заклетва. Ето, већ се вили велики маљ окиа 5. који ге после експлозије косо свалио на бок. Млалићи и девојке запеваше „Ицгернационалу". Све су их искрцали у лелену про сторију куиатила крај окна и ту

су их задржали пеко време. Гачекали да дођу Брикнер, Балдср и Стеценко Жандари су почелн да свлаче оне крји су имали добро одсло и обућу. 'Младогардејцима се пружила могућност да се опросте један са другим. И Клава Ковал.ева могла је да седне поред Вање и да му ставн руку на чело и више да се од ц.ега не раздваја. Изводили су их у матвим групама и сурвавали v јаму једног uo једног. и сваки који је само могао успео је

да каже оно неколико речи које је хтео да остави свету. Плашећп се да сви неће погипути у јами у коју су истовремвно убацивани неколико десетпиа људи, Нсмци бацише на н.их два вагонета. Али су се из окна јауци још неколико даиа чули. Олег је стајао пред фелдкомандапгом Клером, стајао је прсбијених РУ К У. упалих образа. услед чега су ге још оштрнје истицале љегове јабучице. Коса на слепоочннцама бпла му је потпуно седа. Али његове круппе очи испод златастпх трепавнца гледале су са јасшш изразом, јаснијим него икад. Пред клером, огрезлим у убиствима јер пишта друго није ни умео ла ради у животу - стајао је пе шеспаестогодишњи дечак. већ млади народпн воћ, којп јс јаспо впдео пе само свој пут у жнвоту већ и пут свога народа међу осталим иаротима и пут целог Иозечапства. И ou је говорио: Ви писте страппш ви сте већ разбијетш и осуђени страшно је опо што вас је роднло и раћа вас још и сала кад људн већ давно постоје па земљи и када су достигли тако сјајпе виснпе у области мисли -и рада... Зараза људождсрства већ разјета пе само душе поједипаца пего и душе целих иарода, она угрожаг.а опстанак човечап ства... та зараза људождерства, стра шнија од куге. разједаће свет све дотле док се богатствима света буду

корпстили опи људи који пх нису crnрали, док неограпичену власт над људима буду искоришћавали взроди човечапства, који су у својим рукама усретсредили сва богатства света... Узалуд се та господа у снежпо-бзлом рубљу надају да he умаћи нспред суда историје. Умрљани крвљу, оии већ стоје пред његовпм суровнм очима.. Ја само жалим, што мећу внше моћи да се борпм у рецовима свога парода и целог човечапства за праведпо и поштепо урвћеље лшвота. Шаљем свој последњп поздрав свима којц се боре за то!,. Олег Кошевој је стрељаи на дан трпдесет првог јаиуара и његово тело је, заједио са телима осталих људи који су тог истог дапа стрељани. закопапо у заједпичку јаму. А Л>убу Шевдову мучили су још сетмог фебруара, сталпо покушавнјућп да од ње добију шифру ц емПспопи апарат. Пред стрет,ање она ,је успела да цошаље мајци писамце: „Збогом. мама, тво.ја кћи Љуба одлазн у цриу земљу.“ Кад су Љубу повелп па стрељање. опа је аапевала једиу од својпх најомпљепијпх песама; На гаирокпм московскпм пространствииа... Ротепфирер есесовац ко ; и ,iy је волио па стрељање хтео је да да је бацп на колена и ла је raba у nomл ак. алп Љуба нпје клекла u дочекала мегак лидем.

Ковзг.ев |е искочио из камиона и потрчао кроз снег

КОНФЕРЕНЦИЈАШИ НА ПРВОМ САСТАНКУ ЛИТЕРАРНЕ СЕКЦИЈЕ

У понеделак 24 новембра, у веллком амфитеагру Иравног факултега одржан је прва састанак универачтетске литорарне секције „Ввче поеаијв о Прузи“ са дискусијом о олразу Пруге у поезији младих песника. Читали су своје песме: Мнра Алечковић, Рајко Николнћ, Ваоа Поповић, Славко Вукосавл евић, Ратомир Копстантнповић, Миодраг Томпћ н Велес Перић Састанку је присуствовало око 400 студеиата, и то je број који аа први састанак задоваљава све оно који желе резултата ра ду литерарне секције. 110 посећености први састанак је леп почегак. Посхавимо ппгање: шта су урадили седам песнлка и четири стотине слу шадаца на радпом састаику литерар не секције, шта су могли понети са тог састанка. Овде се у оцепу песама неће улавити. Важиије је пнтан.в да ди cv песници далл слушаоцима матерлјала за дпскусију и да лн су дискутанти нешто казали (нв само говорили!) а то значи - јесу ли песницн нешто могли да науче од слушалаца дискутанлта и јесу ли слушаошгпосматрачи иогли да нешто науче пз том састанку? Састанзк, опакав какав је био, захтева да ,се на то сдговорн кратко, јасно и. ако треба, оштро. Пвсници који су учествовали на лвом састанку, ако ни'у дали поезију у сваком погледу доОру, дали су, извесно, поозију разноврспу (иакз је та поезија говорпла само о Прузи или са Пругв), а самим тим поезију за ннмљиву за слушаоце. У избору лесама онн су се руководили и тнмо, желећи да омогуће жпг.љу и плоднију дискусију и учпне састанак кјриснијим и за себе и за сублику. Они су учипнли такав избор песама, дч би чак и намегнулн дискусију о ре ким иитаљима за која сматрају дч нх не могу решити без слушалаца, без широког круга својих другова и другарица. Каква је била дискусија?... Дпскусије су се стидели сви учеспици на састанку осим говорпика. Изузе так међу њпма, донекле добар изузетак чпне лругови Александар Лебл и Иваи Кркљуш. Остали су били типиЧпи конференнијаши ради конференције, говорннци ради говорења. Опи су далп банализирапе говоре о епоси, о старом и новом чозеку, о социјалистичком реализму. о

величанствспости Омладинске пру’е атд итд. о свему што су оомало научили „за сваку прилику“. Један је „одавао призпањв песнпцима“ и поаизао прииоведаче да „пођу њиховим примером“, а није ништа рекао од оног шго млади ; песнпци жол> но очекују да чују: како љпхов друг. студент техникв, и другарица студент филозофије, како опи примају шихову цоеаи.ју и шта о н>ој мисл‘'>. Говорили су ги „говориицп" са aicvдемскпм пагооом, говорвли о сввму другом, само че о ономе што је тробало да се говори те вечери Њпх студенти познају са својих конфсд>енција на којнма они говоре увек исто. И, ето, дошли су и у литерарпу секцију да ce и ту чују. Литерариа секција мора, се оградити од њих, а сви ми морамо им рећи: доста! Претседавајупи нијв смео да довволи такву ,дшскусију“ Он се ни]е довољно снашло. Он je чак сматрло да песнике треба да „заштпти“ и апеловао да ce узме у сбзир њпхова „неофорил>епост“ као песнпг.а. То није тачно: песници који су учествовали на овој вечери нису више почетници и сваки од њих је у апчттпој мери оформљен, има свој лнк и своју спецнфичност. Њима ннје бдла нотребна „заштита", већ кртика. Треба рећи нешто и о оиима што су ћутали. Ту нарочито мнслим на групу младих писаца приноведача и критичара младих културнпх ралника, кпји су се иалазпли у сали и ћутали. Неки од њих ималс су воп раинје спремљепе осврте на поеију о Прузи, а ћутали су Оии су стрп љиво слуш-хли апстракцнје и чекалн чекали, док састанак није закључеп. Они су пропустилн ирилику да доприиесу успеху састаика, а била су најпозванији за то. Ако горње није довољно и треба извући неку поуку, то је ово: интеросовање за рад литерарне секције велико је; руководство секције и сви чланови треба да онемогућв „говорнике ради говорења“; они који имају нешто да кажу а њих има много треба то одма< да кажу и да усмере дискусију, да се одвикну од жеље да сви дају „закључну реч“ и да жале кад се састанак, као овај први. неочекнвапо гаврши. Учшшмо од напге литерарне сскције оно што можемо да учшшмо: масовну, јавну трибину студената, где ћемо, не ueшто, већ мпого да научимо! Спавко Вукосављевић

КУЛТУРНЕ ВЕСТИ

Други састанак Литерарне секције студената Београдског унпверзитета одрл:аће се на Правпом факултету 1 3 децембра у 20 насова. Михаипо Ражнатовић, студент историје уметности, читаће своје прнповетке: Девојка са острва (објављено у „Младости“), Једап за другпм (објављено у „Народној Армији“), Мати (необјављепо) и Окови (необјављено). После тога дискуснја.

КултУрно-уметничко друштво да]е приредбу поводом избора за руководство универзитетског одбора Народне студентске омладипе. Приредба ће се одржати 30 новембра у 20 часова у Дому совјетске културе, Народног Фронта 33Изпожба УЛУС-а отвориће се 29 новембра у 10 часова у Уметничком павиљоиу на Малом Калемегдану.

КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНИ РАД НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Културпо просвепш род на Медп- ј ЦШIСКОМ факултету, покагшвао је то- з ком ирошлв школске годкне с време- j на па време добре резултате. Неко- i лпко успслих приредби показало је i да ua овом факултету постОјИ пуио i могућности за развој културпо-про- j свегиог рада, а да се опе ппсу допол> . по пскористиле. Карактерпошчпо јс , било то, што се рад одвијао неорганпзовано, без плана u на брзппу. О- ( ни којн су били задужени за културно просвепш рад, били су чесчо ( недисидиплпновапи, неодговорпп, а каткад и преоптерећепи разцпм другпм пословима, тако да ни резултати нису могли бити бол'п. Нови план п потпуиа реоргатшзацпја, која је допела мнсго впше сгмоппицпјативе факултетскпм руководствима, у мпогоме су побољшали рад па културно-просветпом пол>уНа Медицппском факултету позитиван утпцај овпх измепа парочпто се осетпо у културпо-уметнпнком раду. раду дебаттшх клубова и политнчкпм предавашима. Тако је руководство дебатпог клуба које бројп око седам члапова већ направило пла.ч предавања која he се држати до краја овога и идућег мссеца Дргкаће ос, па прнмер, прздаваша; ~0 борби колоппјалпих народа протпв импер гјалистичкпх поробл.ивача“; „Биологи ја и марксизам"; „Злравствена служба у ФНРЈ“ итд. Опо што је наргарактеристичније и што he користигн и другим дебатиим клубовима к-)ји још шгсу почели са радом, то је нл чин на који се спремају предаваша. Једпо предаваље, тј. појсдипе п>егове делове, обрађују свп члаиови дебатпог клуба u тек после заједнпчке дискусије одређује се један предавач којп he одржати цело претгваље. Ради избора тсма спровешће re уз помоћ члапова дебатног клуба апкета на свнм групама и годшгама, тако да he студенти имати прилико да слушају предаваља из опих области које их пајвише кптересује, пл се сами вежбају у дискусијама, чему су и, намељена предавања у дебагним клубовима. Политичке курсеве, геома важаи облик културно васпитне делатности, похађало је прошлс годиие око 1.000 студепата. Ове годиие успешпо спроведеиом агитацијом, а и самим тим што су студепти схватили зчачај ових курсева, политичким курссвима је обухваћено око 2.300 студеттата Медицпне и Фармапије. Пошто је за сваки курс већ одређен предавач отпочела су предаваља. Политичкнм предаваљпма, на к>јпма he се претресати најактуелиија полптички догађајп код нас и у свету, руководи група од трп члапа, аигажујући као предаваче саме студепте и помажући им у снабдеваљу литературом и спремаљу предаваља. Порсд стручпв библпотеке на Медицниском факултету формпрапа је библпотека са око 1.300 политичких и белетрпстпчких кљпга. Ова библиотека користиће нарочито у припремагву предавања у учељу за курсеве итд. Рад актива агитатора који је састављен од једног одговорпог члаг.з и по једног руководиоца културпопросветног рада сваке групе, так.‘l,е је добро оргаиизован. Шегов доса-

дашњи рад донекле се огледа и у болшј расподели листа „Народни студепг“. Растураше лисга по групама помажу сами члапови актпва агитатора тако да го ппје посао само ouoга који је за то задужеп. Зато се сада па факултегу растури по 1950 бројева пашега лпста док је рапије редовпо остајало до 500 бројева. . Рад кулгурло-уметничког сектора одвпја се гакође врло успешпо. У плапу за овај семестар. предвпНене су три приредбе. Програм за прву приредбу већ со увелико спрема. 0но uito је највхжнпјв у раду кулгурно-умегничког ссктора то је да <<пп студеиги који у шему раде насгоје да се што више. дисциплцнују. Тат;о је руководство НСО-а познвало па одговорпост члачове хора којп нис.у редовпо похађалц пробе, а којима је учешће у хору једино задужење. Хор је шмче веома добро оргапизован. Ои броји око 130 певача. Порет плаћепог дирпгента, стручњака, roром рукоподи и други руковОдплтп, а за сваку хорску групу опет пост)ји по један <дговорни члаа Пробе хора одржавају се реловпо двапут недељпо и трају по два сата. Па Медпцппском факултсту пма много студепага који се баве музи ком. Алн, иешго због педсстатака ипструмеиата, а нешто због тога што се пије нашао руководплац, пије сс

могао образоватп већн камерпн оркестар, те су засада формирана само два квартета. Л.ко бп се руководсхио културпо-уметпичког сектора впшо залозкило око набавке ппструмената. прошприо би се и џез-оркестар који сада има само 10 ипструмената. т« бн у њему могао учествовати мпшо већн број студеиата који већ владају инструмситпма. Новппа је у културпо-уметнпчком раду и то -што постоји стална група рецитатора којом руководи једал члан културно-уметштчког одбора. Pe цптаторска rpvna већ двадесет дана увежбава рецитоваше за прву прнредбу. Ново формгшапа фолклорна груца од 20 члапоза такођв увеасбава цеколико српских и македоиских народних кола. На Медпцписком факултету кулгурио просветпн рад је. дакле opraпизовап доста успешпо. Самодисцнплппа сваког поједпнца којп у н.ему учествује. као п помоћ руководства НСО-а, учпниће да се културпо прссветни рад развпје миого боље mro у прошлој ш.чолској годшш и да mстигне много всће резултате. М. П.

Божа Продановић: Пред тунег.ом

Број 39

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5