Студент

ИЗ НАШИХ ЗАВОДА

Још увек питање вентилације у хемиским лабораторијама Техничког факултета није решено

Нове у оправљеном дс.ту зграде Техиичког факултета отпочеле су са радом. У њпх су почстком ове школске годште ушли студенти технологије треће, а иептто касније студекти друге године. Иотребно је осврнутп се на досадатн.н рад н указатн на проблеме који коче рад. нарочнто иа нзвеснс неадрапе н штетне појаве како се нсте не бн одомаћпле у лабораторнјл. По радном елану студената друге и трсће годинв, uo условима рада који гу у повим лабораторијама бол>п него у стартш, очекнвало се да ће рад тећи без застоја и дати добре резултате. МеЈуутпм, већ после неколпко дана показало сс да у квалитативном заводу не нде све како треба, да постојк нпз проблема којн коче рад, и да су се међу самнм студептима појавиле нездраве појаве којнма треба одмах стати на пут. Највеће тсшкоНе у раду настале су због самог урсћаја лабораторија. Оиде троба нарочито нодвућп пропуст који је учнљен у вези вентилације у самим лабораторијама која је засада веома лс гаа. скоро ннкаква. Умссто да се са нзградњом трећег спрата отпочие на страни где Су лабораторије Хемнскотехипчког завода како би оне па почетку пове школске године биле потпуно оспособљепе за нормалан рад, зидање је нрво отпочело на супрот-

пом делу зграде. Када се -нзградњн трећег спрата приступило изнад Хемнско-технидког завода. старе инсталацпје су биле Демонтиране, а цеви за вентплациЈ.У привремено су спроведене кроз прозор. Поред тога што лге обезбећује довољну всптилацију, често сс кваре. У једном делу Хемискр-техничког завода и то у оној стра ци где се не ради са тако отровшш гасовнма као у квалитативном заводу ностоЈи нормална вентиладиЈа. док тамо где је потребниЈа не посто Јн. Слабо проветравање квалитативног завода удружено са расипањем разних хеиикали.Ја и киселина, као и недовољном контролом у руковању гасним апаратима Кпповим ндр. од стране студената н помоћног особл.а, озбнл.но се угрожава здравље студената. Осим овога. лабораторнје испрва нлсу биле осветљене, јер се чекало < ita нарочиту врсту сијалица које се < израћУЈУ У ЧехословачкоЈ. Због тога i се рад у заводу морао прекидати у ј 17 часова, што је за студенте значп- i ло прекидање у пола посла и нена- i кнадиви губптак у времену. Народна i студентска омладина Технолошког от- i сека у сагласностн и са знањем фа-- i култетских власти набавила је фа- i суиге п сијалице. Тако је узајампом ј сарадњом рсшеп један од већих проблема осветљавања завода, иако се прнликом набавке показало да до овог застрЈа ниЈе морало доћн, јер су з у предузећу „Електро-техинка ’ посто Јале потребне пнсталације. о

Што се тиче студената н њнховог рада, ira првом месту могло бн се постатшти питање днсцнплилс и недовол.не одговорностн у руковашу са иародном п.мовнном. Лзвестан број студеиата није схватно дисцштлину н ред у лабораторији као своју наЈосновннЈу обавезу. ПоЈавнле су се ста ре лоше навнке: нередовно долаже-Iве. лупање стакларија, бацање отпадака где се стнгне, сувишна потрошн.а и проснпање хемпкалнја, незатварање гасних славина. слаба контро.та у руковању гасннм апаратима. Све ово говори о недостатку свесги и одговорности према здрављу и народној нмовннн. Треба се осврнутн и иа Једну кесхпат.кину појаву. Прнмећено је. да пма ц таквих студената са друге године којп нерадо даЈу своје хсмикалије другпм друговнма. плп пак гледаЈу да оне хемикалнје коЈпх нема у велнкнм колнчинама, а за коЈе постоЈн велпка потреба, задрже на нски начин за себе. То доводи до тога да се за потребпим хемикалцјама лута. ствара се пвпотребна гужва. 0вакве, несоцијалне по.јаве треба суз-

оијати и протпв њих се одлучно борити. И у погледу демонстрагора пиЈе све у реду. У нрво време ностоЈала је подвоЈеност нзмеђу демонстратора треhe н четврте године. коЈа ее неповољно одразила тса рад у самом заводу н која је заузимањем наших професора и Мародне студентске омладине. углавном отклоњена. Оспм тога, демонстраторн cv засада показали и показу.ју слабо интересовап>е за рад ДРУге годнпе којој Је њпхова помоћ нарочнто сада потребна када су Још увек неспгурни п несналажљивн у раду. Студентпма друге годште, који су у овој школској голпин првп пут ушли у лабораторнје. бнло Је потребио у иајгрубљпм цртама обЈаснити начин рада у лабораторији чпме би re избегле грешке које се Још увек чшсе. Само поЈачаном бригом факултетских властн и несмањеним залагањем Иародне студептске оилалине Технолошког отсека моћи he со нопрашгги прилике у кналнтативном заводу и постићн жељеии резултатн.

С. ДИМИТРИЈЕВИЂ

Студенти четврте године Биолошког факултетз на лабораториским вежбама у Њежинском педагошком институту у Укуајини

ДОПИС „СТУДЕНТУ" То треба већ једном решити

Узео сам на нашем факултету обја ву ~за путовање ћака уз коришћење повластице у вожњн, у висппн од 50% од редовле возне цспе, у свпм разредима путиичких н брзнх возога". У. недељу 9-ог о. м. многн студенти су одлазили сво.Јим кућама да гласају на изборнма за народне одборе. Мој друг је отнутовао за Суботнцу У суботу л добно код „Путника” у Београду карту у пола цене. Ја сам у недељу на станнци у Београду тражио исту повластиду. Чиновниџа иа благајни одговорнла је, да повластица важи тек од првог Јапуара 1948 године л Ја сам платио целу карту. Када сам по повратку вадио карту код „Иутника” у Суботици. нисам ни мислио више на моју повластпцу. Из радозналости сам уцитао да ли немам случајно право на пола карте. Добио сам потврдан одговор: „Сасвим сигурно” одговорио је чиновпнк убедљивим гласом. Несигурно сам ушао у воз. Док је наш добри воЈвођанскн кондуктер пролазно, све је било у реду. Негде око Новог Сада наиђе ревизија. „Ова вам повластица важн тек од првог децембра укључившн и први” рече ми ревнзор пошто ми је прегледао објаву, Према томе пеизвесно је: Да ли студенти имају повластпцу за вожњу у пола цене пли немају. Важи ли она од 1. I. 1948 год. или : од l. XII. 1947 г.

Да ли она можда важи само у смеру Суботнца —Београд, а у правцу Београд—Суботица не важи. Да ли она вреди само код „ТТутпика“, а на стаиплтим билетарницама не. Или. снс то скупа зависи од расположења или незнања службеника. Си гуран сам да то не сме и не може остати овако.

ПЕТКОМ ПРЕД НАШИМ ФАКУЛТЕТИМА

Сваког петка појав,љује се у продаји „Народнп студетгг“. Ми горпмо од жеље да внднмо шта се дешава на нашнм факултетима, шта се решава па нашим конференцнјама, нгта раде удружења и секције, како напредује фнсвултура. Beh cau бллзу Правног фарултета. Издалека видам човека опкољеког са свпх страна младићнма којн пружају према њему руке. Онај у средкни снгурно продаје „Народни c/rv дент“, а овн около сигурпо се журе да не остану без твега!

FIo. какво ралочареље! Сдена је су кротна. Ови около. гггто су пружали руку, држали -.у у њој лпст иа чијој је иаоловној страин стајало „Народ* HiT студслт", а онај иесреКиик у средини био јо човек, који се извињавао да нема ситниие.

Q По обруч се neh стезао око мсне. Са купљеннм недељним листом у ташнн кренуо сам кроз шналир продаваца ирема улазннм вратнма. Да аналнзирамо мало ове другове }ито се утркују ко he пре да прода. По неки човск ћутљиве природе. смрзнут стави руке у ттепове, а пспод назуха стеже пресавијенн студентски лнст.- Други су пак грлатијп и нуде „Наролнн студент“. Вероватно прошлогодншп.е нскуство. Трећи се иеусиљено крећу, потрче за неким да га ухвате. То је већ „самоипицтт јатцва“. Неопажено сам се привукао до вра та. но ту ме зауставише! Стој! Кре нуо сам даље с обзиром да сам нмао већ лист у ташни. Друже, узмн „Породни студепт" Имам, другарнце. И тада другарица нзговори баш ових пет слова ћирилске азбуке: „ла- 1 жега“. ' с У невољн сам отворно ташну и љу- ’r тито извукао новине. " ( Неправедио би било писатн само о g лруговпма којн продају. Треба мало

и о онима којп купују. Не о свнма, о изразнтој мањипи. Видсо сам неког друга. где npoho а на лнцу му осмех: ~Cpf'hно оам прошао“. Иролази поред мене и категорипки тврди „имам, журнм се“. После неколнко тренутака седелн смо један поред другог у читаоници. Друг ме учитиво замолн да му дам да прегледа „шта се ту пискара". Мени се, нризнајем, миого више допада она жустрост на вратима, него учтнвост ове врсте. II ве рујте, мој „Народнп студент“, због кога сам добио комплимент „лажеш" и био у центру жпвог круга. прошао је кроз неколико руку. Но ипак сам био задовол>ан. Временом се стиче искуство. Сад не ставл>ам купљеии лист у ташну, него у спољашњи џен, на вндно место, да не трошпм речи. Искуство стичу н они друговн

који су увидели да њихов начии растурања листа није добар 0 искус n.v другова којн избегавају да купе „Иародип студепт" пе зпам пнгата, инеам такав психолог да могу да пх ра }умем. Не читам Херстову штампу. Снма БЕГОВИЂ

НАШИ СТУДЕНТИ Y СССР

ГОДИНУ ДАНА У КИЈЕВУ

Када сам сазнао да могу да путујем у Совјетски Савез иа студиЈе, нисам могао савладати узбуђење које ме је обузело поводом те неочекнване и радосне вести. Ко од југословенских омладинаца ннје саљао b томе? Док сам још био у партизанима, често сам мислпо о Совјетској земљи, у коју с надом гледа радни народ делог света. И сад ето, Ја, Југословен из Струмице, идем да учим међу људе који су умелн да саграде нов живот. Одлетелн смо авиопом у Москву. Целог живота сећаћу се дапа коЈе сам ту провео, очекујући даљи распоред. Затим сам упућен на студије у Ки јевскн технолошкн ннститут прехранбсне нидустрије. У суморно, магловнто јутро воз је

ушао у кпјевску железничку станн* цу. Још у вагону, са пзвесним узбуђењем размишљао сам о раду с људнма чијп језпк не зцам. Како he мв примити? Та овдеми иретвтјн -да живпм пет година. После неког времена ссдсо сам j кабинету заменика директора ипстптута. Оп се подробно распитивао о моме образовању, о раду у Југославији, о борби пашег народа протпв Немаца. Професор Гљеб Знамјенски испричао ми је неке детаље из историје инстптута и упознао ме са днев ним распоредом учења. Дали су ми светлу, топлу собу у Студентском дому. који се налази ту, на територпјн ииститута. Одмах сам увидео колико је ограннчено знање које сам раннје стекао. Псти је случај био и с мојим земљацима. Имали смо упорпо да радимо, а за то су нам бнли створени свн неопходни услови. Неколико месеци учили смо одво.јено од руских студената. За нас, шесторицу Југословена, професорп и доценти држали су предавања. Осетили смо шта значи љубав, пажња, брнга. Нашп наставпици стрпљиво су нам објашњавали градиво. Често, после часова, долазили су код нас у дом да би нам поновплн оно што су тог дана па часу upe

давали. • } Доцент Фјодор Шапчепко дирљиво се односи према нама. Не водећи рачуна о времсну, ова.ј старији проседи човек указивао иам је велпку пажљу. Увек је говорпо: „У науцн је све важпо, зато све треба знати. Питајте ме о свему ihto ва.лг није ддспо. Не стидите с.е! Ја ?ћу увек врло радо да Вам по.могпем сврјим зпаљем.“ То исто смо чули па часу хемије од лоцепта Вере Утјовске и од дру-' гих наставпика. Уверили смо се да то нису само речп. Али нпје било увек лако ни пнтати опда смо ми још слабо знали руски. Учнли смо језик сваког дапа. читали, ппсали. учили стихове, упозпавали се са богат ствпма руске лнтературе. Сви су се радовали иашим vcneciiMa: и иастав нитш и наши лрггови студенти. Залагаи.е наших счител.а ии.је ттропало. полржили смо еве испите истовре.меио с руским студентпма. То је била иаша прва победа п за н>у мп дугујемо пашим прпјате.впма. Често спм се ннтао: зашто ови л.уди тблпко рале с нама? И запазно сам нетпто вттше. ттего што је нспра- ] ван однос према евојим дужпостнма. 1 ..Ви морате много да знате ла би- 1 гте бплн од корпстн сг.ојој земл.и, 1 Исто тако. треба ла запамтнте да у- i чите v Совјетском Савезу и да ће па- ’ стп сенка пе само ira вас, пего и па

Совјетски Савез ако не бтдете нешто знали,“ говорпли су нам нашн учнтељи. , _ ,.„ v , Неки пут се код мене у собк састају пријате.љи. МоЈ колега Павел СавИцки, Ста.Ђинов стипендист и учесник Отаџбинског рата, Велентин Недоноско са треће године. Долази и Ала Кавењко, секретар комсомолске оргапизацпЈе. Онда почиљу дуги разговори, распптиваља, приче о преживљепом и пронитаном. Гечи свакога од гвих прожете су другарским разумеваљем, топлином, жељом да виде срећиим не само свој народ, него и све народе света. У слободном времеиу, често шетам по граду. Свега сам годину дана у Еијеву, али сам већ заволео љегове стрме улице засађене кестеповима, високе лепе куће, сеновите паркове, споменике древне и славие престоиице Украјине. Немцп су спалилн ста ру зграду Универзптета, али хиљаде студената нису престалн са учењем гни слушају предавања у очуваној згради док се спаљена зграда обнавља. ОбпављаЈу се опљачкане клинике и лабораторнје медицннског института. НеприЈатељ Је порушио школе, алн оне се сад поново граде. Пз пепела подижу унигатене куће.

планирају скверове. Кијевљани раде страсно. ревнооио јер xohe да впде свој .прекрасни град још лепшн него пре рата. Ја впдпм јкпвот совјетоког града. Свакодневно долазнм у додир с различптпм људима у институху н ван њега. Овај народ којп је видео много мука, коЈц је преживео тешкоће pa'ra: пуп Је оптимизма, п трудол,убља. Ве.тика љубав према во])н Стаљину; нокреће чекић граднтеља, перо писна, кичпцу уметника. Овпм људима руководи а:еља за ствараљем cpehire будућностн парода, она чини њихов рад воселим и вољеиим. Совјстски народ имао Је зашта да ге борп и пма шта да штитн. Дивна Је дапашњица совЈетског парода. велпчапствеиа је u свотла њсгива будућпост. Лок седнм у студснтској клушг, сећам се нелавне прошлостп. Оа слоболу иаше земл.е ипсу се борилн само Југословеин. Раме уз раме са Стаљииовим воЈпптшма Титовн борцп тукли су се за своЈу срећу. Сада. дпк пзучавам волећу науку света совјетску науку. v сваколиовиом долиру сд совЈетскпм младпћима п девојкама, ја пе само да стичем лпагоцено зпаље. него се учпм п томе како трсба да градн ссби jkhbot слоботпи човек.

Иља БОТЕВ

6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 39