Студент
АРМИЈА - ФИСКУЛТУРНА ШКОЛА БОРАЦА
Пред прославу дана Југословенске армије
„Ја ће навести иеколико података који говоре о развнтку фискултуре у Југословенској армији v 1947 години. У Пролећпом кросу 1946 учествовало Је ioo.oOO а 1947 години 150.000 борапа, подофицира и официра Југословенске армије. 1946 године учесгвовало је у шаху 15.000 бораца и руководилаца, док је v 1947 години оваЈ број порастао иа иреко 40.000. Од тога Јсдна трећпиа научила Је v АрмнЈи играти шаха. То значи око 15.000 бораца. Лака атлетика је најомиљенија rpaна фискултуре у Југословенској армији. У 1946 годнпи дсбила је велики замах и у оазиим тагмнчешнма учествовало је око 120.000 такмичара, а у 1947 годиии ова грапа постаје у нуном смислу речи массвна и и.ом је обухваћен скоро сав борачки састав. Ha Петом пленуму Фискултурног савеза Југоспавије, генерални секретар ФСЈ-е Мирослав Креачић одржао је реферат у номе је ;ао оцену досадашњег рада. Доиосимо један његов део, који се односи на успехе фискултурног покрета у нгшој Армији и значај тих резултата по читаву фискултурну де патност у земљи.
Истовремсно у спортоком колекптву Цеитралиог дома Југословенске армије „Партнзаи“ васпитали су се такви врхуиски такмичари у лакој атлетици који су свс;им резултатима високо дигли ниво н углед напге лаке атлетике не само у земљн. већ у елропском размеру. Док се у 1945 години сав рад кретао само на пољу футбала и лаке атлетике, у 1946 години се ироширио на Партизански марш. п.тивање, одбојку. кошарку, смучаље, а у 1948 годинп
се тежн дат.ем проширењу на бициклнзам. бокс, мотоциклизам, хокеј, коњнчке споЈггоие и друго. Број такмичара за Значку фискултурнпка августовског u децембарског рока усталио се након великих демобнлизација које су иаступиле на 60.000 пријаиљених. Од rora броја, према досада непотпуним подацима, испунило Је свс норме и освојило Значку преко 25.000 такмичара, што чнии иреко 40% од броја прнЈав.иеннх. На тај пачнн Армнја је испуикла и премашила обавееу коју Је у нме њено дао Ко.тгресу један претставник обавезујућн се да ће 30% пријављених бораца, ло краја 1948 годнне. носити на својпм грудпма Значку фпскултурника. ИретстЦвпици Југословенскв армпје па Савезпом слету фискултурника своЈим одлпчпим вежбама и настушша много су допршгели општем успеху Слета. И што је најваЈкпије. Армпја Је свестрана школа где се луди идеолошки васпнтавају где се васпптаваЈу патриотп u пови људи иове Југославије који hc битн свесни градител,и у њеној даљој изградњи. Ми морамо у нашем будућем ралу много тесипје сарарпвати на фискултур.чом пол.у са Југословеиском армијом, да св користимо богатнм формама и пскуствима, да шпроко разинм средствииа рбухватимо у наше оргапизације све фискултурнике, демобилисане борце Југословенске армије.
Попагање норми за значку фисиуптурника у Армији
Централно питање у нашем финансиском пословању 1948 године планирање буџетирање
Наше друштво покушавало је дз уреди своје лословање и спроведе политику планирања у оквиру буџета изгласаног на годишњој скупштини како код секција таио и огрзнака, жепећи на тај начин да спречи неппанско оазвијање пссповања. Апи тз }е остао само покуша} услед немарности и аљкавости благајнина секција и огранака ноји нису увидепи циљ таивог рада. Прибпижујз сс крзј 1947 године и почиње нови период у нашем пословању које се мора обављати само путем ппанирања и то у оквиру буџета који ће усиоро бити готов и озваничен на Ппенуму дРуштва. Предпог новог буџета састављен је на оснзву годишњих буџета свих наших секција и огранака и биће у стању да подмири све потребе самим тим што је направљен и оквирни плаи набавке реквизита у 1943 години и што су предвиђене све ставне ноје у прошлогодишњем буџету иису постојале, а које су неопходне. Поред тога ставка „помаћ од массвних организација м ове године Iиће резлна, односно то ће бити новац који ће наше дРуштво сигурно гобити, јер доношење нашег овогодишњег буџета допази после буџета масопних организација, на ноје се наше друштво ослања. Поред тога за састављзње оаог буџета служипо са искуством ове буџетске године, а руководипо задовољењем главних лотреба. У оквиру сзо}их годишњих буџета, све секције и огранци треба да достављају друштву своје месечне 6уџете и то најкасније до 30-ог у месецу, да би се исти аогпи до 5-ог наредног месеца адобрити, а затим приступити њиовом извршењу. Треба се одвикнути од аљкавости и немарности у погледу тачног достављзња буџета ,као и у погледу састава. Пи-
тање састављања мегечних буџетб није само стзар благајника, г већ чи» тавог одбора секције ипи огранна који се морају подробно позабавити овим питањам. Нарочито се то односи на део „члана Рине" чије је прикупљање још увек проблем у нашим секцијама и огранцима. Да би се 6уџет у потпуности могас остварити, да би се све потоебе задовољипе, мора се посветити нарочита пажња оним приходима које наше друштво може властитим снагама прииупити. У тај приход, на прво место долази питање чланарине за моју је предвиђена сума од 270.000 за целу 1948 годину, што се никако неће моћи испунити укопиио благајничиа спужба, доле, на огранцима и секцијама, не буде добро арганизззана. Не треба се држати једне форме у прикупљању чланарине, већ треба тражити начине који су најзгоднији и самим одборима, а и студеитимз. било то по групама или отсецима. Прикупљвну чпанарину (реба достављати од 10-ог до 15-ог у месецу и то на начин који је саопштен бпагајницима секција и огранака. У испуњвњу буџета наше друштво наићи ће на многе тешноће ноје ће се појављивати неиспуњавањем не-
ке предвиђене ставке, мпн тешкоће које не зависе од нас и које допазе услед аљнавости-.'И мвмариости. Ту на прво место долази Регулисавање привремечих признаница, које се често не пиквидирају по некопико месеци. Да би се то могло постићи, благајничку спужбу, односно сва финансиска пословања могу вршити само благајници наших секција и огранака, а рок регулисања признаница је пет дана, изузев припиком обРачуна с неиог пута, где се нормално обрачунавање мора вршити по повратиу исте екипе. Појаву растурања реквизита, немарног одношења према свим инвентаРним стварима треба што пре отнпонити, а оасходовања могу се вршити само уз одобрење фииансиског одељења друштва. Ако се буде пришло таквом посповању у 1948 години, ако се има на уму да буџет мора бити за нас закон по коме се чбавезно мора посповати и одвијати наше посповиње, омогућиће се много /спешнији рад и отклонити оне незгоде које смо имапи у пословању ове године.
Јован МАРТИНОВИЋ,
руководилац фипансиског одељења Црвеие звеаде
ОБАВЕШТЕЊЕ
21 децембра у 14 часова одржаће се у друштвеном дому ка Мапом Капемегдану састонак Централног збоРа општег физичког образовања Црвене зве зде. Диезии ред састанка је слсдећк: 1. Извештај о досадашњвм рацу; 2. План рада за прво тромесечје 1948 године; 3. Разно. Сас-знку мопају ватн пуководиоци опште физичког обрагоозња свих огра нака Црвене звезде.
Првенства факултета у смучању одржаће се у јануару
Пружити могућпогт што већем броју студената иашег Универзитета да се оавн злмским спортовима, а нарочито смучашем, јесте непосредиа дужност смучарскпх комисија. Организационо учврсхити секцнју руководства по факултетнма и обезбеднти ма теријална средства, значн испушггн првн део задаткаs оквиру група опште фнзнчког образовања тренираће наши студеити у зимским салама. Таква оала се уређује у Првој мушкој гимназији, а некн факултети треннраће у салн ДИФ-а. Смучарска станнца Црвеие звезде бнће проширена и налазнће се иа Топчидеру. Рад смучарских стапнца треба правилно оргаиизовати, како се пв би понављале прошлогодишље грешке да станица буде некад преоптерећепа а некад празна. План коришћења мора бити састављен н спроведен до летаља. У овоме паЈважтшју улогу морају одигратн групе опште физичког образоваља које се оснпвају по фасултетима. У. ове груде трс-
ба да се укључе сви студенти, јер би иа тај начин могли да се баве фискултуром преко зиме, а сама станнца би правнлпо функционисала- Станица ће имати смучарскс инструкторе наше члаиове, добре смучаре, чији he задатак бити да оспособљавају нове кадрове. Такмпчење за Зиачку (полагање иормн пз смучања, из обавезис и трсће групе) биће такође спроведено иреко наше станице, Што се тиче такмичеп,а наших студепата у смучању, током Јаиуара одржаће се првеиства факултета, на која he имати право такмичења сви студепти осим чланова прве и друге екппе Цептралие секциЈе. Почетком фебруара одржаће се првецство Београдског у свим смучар ским дпвпиплииахга Маговпост и квалитет ових такмичеља треба да буде одраз пашег рала. С друге страпе ово такмпчење треба да послужи за попуњавање смучарске екипе иашег друштва.
ФИСКУЛТУРА И СПОРТ
Убедљива победа београдског над загребачким Медицинским факултетом
Спортске екипе Медицинског факултета гостовале у Загребу
Све јачи и бржи развитак фискултурне делатпости наших ограиакадовео је до првог међуградског сусрета паших факултета. У другарском такмичењу провели су медицинари Београда два дана у Загребу, водећп упорне борбе са својим загребачкнм друговима. Гостовање је показало да је фискултура иа факултетима изишла из несређевости кoja је пратила почетак љеног развоја. Два дана такмичења београдских и загребачћих медицпиара нстакла су уоедљипу пад моћиост Београђана која је дошла као последица истрајипјег и спстематскијег рада наших фискултуриика. У такмичељу су учествовале екипе: футбала, одбојке, стоиог тенпса н шаха. КАКО СЕ ОДВИЈАЛО ТАКМИЧЕЊЕ ФУТБАЛ- После напорпог пута, са свега двочасошшм одмором, изишди су Београђапи па тереи. Упркос тога игра је била жива, протекла са лаком надмоћпошћу нашег тима. . Повезаном игром паши играчп су угрожавалн противпинки гол. Загропчаии су се упорно борили н иовремепо прелазили иа нашу страну. али су се све њихове комбииацијв завршавале у бековском простору. захиал.уЈућп одличној игри иаше одбране. У првом полувремеиу иреко Иаје Стошића и у другом у 5,18,25 и 30 мннуту преко Брујића Београђани су постнзалн гол за голом и uoставили крајњи резултах са 5;0. ОДБОЈКА. У ирвој игри нступиле су другарцце- Првн сет завршио се убедљивом победом наших другарнца. У другом сегу оне су иагло поцусгиле, нграле песређено и дозволиле Загрепчанкама да изједиаче- У одлучујућем сету наш тим се средио, прибрао и у оштрој борби решио утакмицу у своју корист са резултатом 2;l. Добром игром и пожртвованошhy истакле су се другарпце Бранка Јарамазовић и Радованка Грујић-Це- У игри другова Загренчаим су билп-равноправип иротцвницн само. : у првом сету Koји смо добили са 15:13. У иаставку иису могли да се одуиру нашим одбојкашима којн су остала два сета лако решнди у своју корист са 15:7, 15:7. У игри će показала знат ма техничка предкост нашег тпма л бољи систем. У пуцању се истакао пар Зец —Стојнов. СТОНЛ ТЕНИС. У првом такмиче-
њу наши пграчи, уморки од пута, нису могли Да извуку више од ' једног поена који је иашем тииу доиео Игор Милосављевић у игри са Гедулдигим. Сутрадан нашн су нгра«ш мно го бол.с и ефикаспије. Николић једо'uio 1 едулдига ц узео сет Павковићу. Милосављевић је попово тукао Гедул дига и у оштрој борби добио сет др/кавном репрсзеитатнвду Харангозу •‘°Ји је uaimiine допринео успеху Загрепчапа. Лругарице су у иалмоћкој игри лако добЈгле са 3:0. За I>еоград су иаступпле Фаптони, Мнхајловић, JocHipoßjih, а Загреб оу иретстављалв Свобода, Штригер и Пеак. ШАХ: У .узб.удљшшм борбама наших и загребачких шахиста, врсдио je истаћи партију Недељковића против I игорова. Оц је иа првој табли уоедљиво тукао најбољег загребчанн на у ['рннфелдовој одбраин. Крајњи резултат остао је иерошен 4:4. Ово црио мвђуградско такмнчење прегставља корак напред т развоју фискултуре на Универзитету и отвара иут у ninpoK ииа међуградских гакмнчења иаших факултета- Загребачки медпцииари вратиће no<*erv оеоградским колегама током мппта.
Ј. СМОДЛАКА
Приказивање спортских филмова по факултетима
( з нојачаиим радом на омасовље, њу нашег фиекултурцо) покрета. у. вођеп.ем опште-физпчког образован.а. питање пропагннде претставља важап чинилац. Ограици и секиије Mopajv томе посветити много иажње. У везп о тим управа Првепе звезде поцеће . са приказивлњем филмсва н « об.тастн сиорта и фискултуре- ло факултетиi ма.. Овцм фнлмовима иретходпће од■ говарајућа иредавања које hc одрi жавати руководилаи ФОБ-а. Први • филмови „Из иолагања нормв зн, Зиачку - ' и „Зимски евортови", даваће . се оним ред iu - иа ч*l'.-кмо»рскоч и Ириродно-математичком факултету, lilllll и Ликовној академнјн 19децем' бра, на Теишчком фагултету 18 деi цембра, а на Медицииском 2*7 децемора. Иа Медпцдпском факултету цре' лаван.е he одржати д-р Смодлака са i темом; Снортска медиицна. > Даља обазоштења објавиће с* преко факултега. С. 0
НЕДОВОЉНА АГИТАЦИЈА ЗА УПИС У ГРУПЕ
Опште физичко образовање
Фискултурни ограци иа факултетнма почели оу са извртењем упутстава Цвнтралног зборч оиште-физпчког образовања друшлва у везн са оснивањем иових груиа Досада иронеделе мере у , ногледу и[)опаганде иоказале су се недовол.вим, а то показује и број уиисаиих. Студенти нису упозпати са аначев.ем опште-физичког образовања, jcp досада факул-
тети иису оргапизовали ии једцо иредаиаше, иремало с« агитовало и објашњавао смнсао ове данас вајважиије фарме рада у нашем фискултурном иокрегу. На Медннннском факултсту иостојс две груне од по 50 другова и другарица које сваког иетка вежбају у салм ДИФ-а. Ветсринарски факулдет је такође почео да формира две груив од no 40 до 50 вежбача. Међутнм, задатак ннје иавршен, јер се референт ннје довоњно ааложио. На Техничком факудтету је оформл.еиа само једиа грула која вежба у ДИФ-у. Овде је прсиаганда веома лоша. Нред групе се лоставило ш>нјављивање аа опште физичко обрааовап.е, а није се уложнло довољно тру да да се студенти иретходио тачно упознају с циљевима и начином рада у групама. Неференти сматрају да не могу провеотп сами замашнију ироцагаиду. Нрашш факултст је требало да фор мпра три групе, али одзив је слаб. Сакупљено је само 40 вежбача и то због незалагаша референата, њнхових гфаткпх, иелотпуних објашњења. Екопомски факултет, до даиас о* бразопао је две групе које he отпочетп са радом ових дана, у салн Прве мушке гимпазнје. Оваквп рззултатц су плод с.лабе пропагапде и иесхвагања одговорности рефереп na и чшавог руководства огранака пред овом важцом ак» цнјом. Треба оргагшзоватп цред&вања о опште ризнчком образовању и не лозволити. као што је то био случај са Зиачком Фнскултурпика, да и једаи студеит не буде уг.ознат са гим: шта је опште физичкс- образовање, ка који начпп ге оно спроводи, и какав јс шегов значај.
Опрсме п реквнзпти ће се дати само оним друговима који се буду auтивио бавшш смучарством, иаравпоу колпко друштво буде у могућпости да нх у већем бро»у иабави-
Ненад ЂОРЂЕВИЋ,
сскдије Црдене Звезде
БроЈ 42
НАРОДНИ СТУДЕНТ
7