Студент

Дсмократски студептскп покрет у прнјатељској нам републици Мађарској, као и сви студентски покретп у папредним демократским земљама, одлнкује се својнм борбеним антифа шистпчкпм карактером. Још за време хортијевског режима, па иницијатпву студената радничк' г и сељачког порекла, основан је колеџ „Ђерфи“. # Напредни студентски елементи под руководсгвом студената радпичког и сељачког порекла којих је било процентуално мпого мање успели су да извојују аутономију свога удружеља. На тај начин, колеџ је постао жариште напредног рада демократскн настрсјених студената. Колеџ „Ђерфи” је био језгро из кога је поникао покрет народних колеџа у Мађарској. Распушташе његово 19 марта 1944 године, на дан немачке ипвазије, дошло је као последица демократског става чланова колеџа, који се огледао у мржњи гфема немачком агресору и домгђем империјализму. Петорица чланова колеџа осуђепо је на дугогодишњу робију, а један је херојском смрћу погинуо. После ослобођења земље, овај колеџ је био прва органнзација у Бу димлешти, која је обновила свој рад. Члансви колеџа су успешно сарађивали у организовању и јачању де мократских установа, а само у пеРиоду извршења аграрне реформо они су у својству повереника Мини старства одузели око милион хектара земље од велепосздника. Неки од њих, старији и истакнутији, остали су н даље млади раднитш у политичком жнвоту своје републике п државном апарату. Парламент, гакође, међу својим млађим члановима броји и три некадашња члана овога колеџа. У новим условпма послератне из градње новога друштвеног поретка у земљи и демократских покрета у светм, настала је потреба за ствч рањем јединствене оргапизације у Мађарској. 1945 године у Балатанле ле основан је Савез свих мађарскш. универзптетскпх и висоњ школских удРунгења (МЕФЕС). Осиована су истовремеио, на 26 факултета у Бу димпешти и чнутрашњобти стручни студентска удружења, која су обу хватила у својим редовима 27.00' • студеиата. Као што стојп и у Ста

ДИЗЕРТАЦИЈУ БРАНИ БИВША ПАРТИЗАНКА

ИЗ СОВЈЕТСКОГ САВЕBА

Y Те нечери је била препуна свечаиа ј сала Историског факултета Московх ског државног уннверзитета. На јав j нсм заседању Научног савета браj љена је дисертација посвећена историји партизанског покрета у север; пим рејоиима Смоленске области за _ време Великог отаџбинског рата. Од. брана дисертације је изазвала веоs I ма велики пнтерес међу присутнпма, " зато што је аутор дисертације била 1 партизанка Татјана Логунова, дале-1 ко позната у Совјетском Савезу, активни учесник у раду партизанске L илегалне организације у Смоленској области. Њена дисертација није била оби, чан научни рад. Материјал за то на ! учно истраживање се није скупљао у. кабинетској тишини, нити у мирним условима читаоница Московских библиотека; Татјана Логунова је спремала дисертацију у шумама Смо ленског краја, у суровим и неравннм борбама са хитлеровским освајачима Судбина Татјане Логунове је судбина много милиона младих совјет'ских грађана. Она се родила у порој дици беднога сељака прве године ' младе совјетске републике. Совјетска власт је широко отворила врата научних завода деци радника и сељака. Заједно са стотинама хнљада других совјетских младића и девојака добила је могућност да учи и Татјана Логунова. 1935 године она је свршила педагошки техникум у граду Велижу. Незадовољна са сред њнм стручним образовањем она ступа затим на Историски факултет Смоленског педагошког института. Пошто је 1939 године добила диплому професора историје Татјана Логунова ради као професор средње школе. Желећи да се одужи родној земљи за пружену јој бригу и помоћ око образовања, Логунова продужава да продубљује своја знања, жели дз постане напредни совјетски професор. Она продужава да упорно у- i чи. Историчар по струци, она ступа као ванредни слушалац на факултет за књижевност Смоленског институ- } та. И, уочи издајничког напада не- , мачких трупа на Совјетски Савез, о- ј иа успешно завршава и тај факултет. Започети рат ставља пред совјетску патриоткињу Логунову један задатак; i

а боритн се са подмуклим и суровим - непријатељем. Она не бежи из родно! з града ни у време немачке окупацијг - и постаЈе активни радник комсомол- ске илегалне организације Смоленске - области. Ј У малом партизанском одреду Логунова је извидннк и веза. Све се више шири покрет народних осветни’ ка. Њихова Је борба тешка и суро-1 ва, захтева невиђене жртве. Гину у тоЈ борби сви људи блиски ЛогуновоЈ отац, мајка, брат, муж. Али воља храб : ре партизанке ниЈе сломљена, као I што ниЈе сломљена ни воља целог со вјетског народа. Десетине партизан, ских одреда се уЈедињуЈу у великс , паризанске Јединице. У неприЈаi тељској позадини, иза линиЈе фронта ниче Партизапски град где људи живе по совЈетским законима, где функ ционише совЈетски државни апарат. Ту Је и Тања Логунова. Она ради као комсомолски руководилац у партизанским јединицама. Она организује и васпит»lва млјдсж, челичи ње ну жељу за борбом. У Јесен 1942 године Немци су бацили на совЈетски партизански краЈ казнену СС дивизију. Немачка СС-овска дивизија ~Жути слон” Је неславно завршила у шумама Смоленске области. У суровим борбама Тања Логунова Је била рањена. Евакуишу Је авионом у Москву. Пошто Је оздравила лекари забрањуЈу одважноЈ партизанкн да продужи сурови живот народног осветника. Но упркос тоЈ забрани Логунова поново одлази у непркјатељску позадину. Пролази Још Једна година и ето родни Смоленски краЈ је ослобођен од фашизма. Тањз Логунова остваруЈе своЈе предратне снове. Пошто се топло опрости ла са друговима она одлази у Москву да би постала аспирант на Московском државном универзитету. Отаџбина окружуЈе Логунову и такве као она, јучерашње борце, особеном пажњом и подршком. Убрзо Логунова постаЈе Једна од наЈбољих аспираната Универзитета. У свом првом научном раду Логунова анализира и уопштава догдђаЈе у коЈима Је она непосредно учествовала. И, ето, видимо Је у свечаноЈ сали пред члановима Научног савета. Про-

фесори Розгон Базиљевић, доцент Трусова су високо оценили њен рад.. Одлуком Научног Савета Тат Јана Ло гунова Је добила звање кандидата историских наука.

Такав Је живот Тат Јане Логуиове совјетског човека, вршњакиње октобра, борца кандидата историских наука.

Борис Попов

У лабораторији Башкирског агрономског института

Студенти демократских земаља

„МЕФЕС“ - ЈЕДИНСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА МАЂАРСКИХ СТУДЕНАТА

туту Савеза, МЕФЕС је јединствена борбена ангифашистичка организација студената, и као таква она је члан Земаљског савета мађарске о младине (МИОТ) а истовремено и члан ИСУ-е. Стварање јединственог демократског студентског савеза, који би од-

говарао новој цемократској Мађарској која се тада стварала напорима раднога народа, захтевало је од напредних студенауа да издрже тешку борбу унутар самога Савеза. Реак ција је, на почетку успела да приграби руководство МЕФБС-а у своје Руке, супротно Статугу, да га пре-

твори у мртву организацију, и да га у крајњој линији нскористи у своје мрачњачке цивеве. Благодарећн упорном идеолошко-политичком раду студепата нове Мађарске, факултет ска удружења основана у већинн случајева на основу коалиције партија, послала су 29 јапуара 1947 го-

дине на заседаље ширега одбора МЕФЕС-а већину напредних делегата, тако да Је хегемонија била обезбеђена новим напредним спагама. Ова победа студелата новога тппа, имала је огромног значаја за даље учвршћење и рад оргапизацнје Званични државии органи иЗменили су свој дотадашњп одпос према новом демократском Савезу. Истовремено п радни колективи појединих фабрика и предузећа, одушевљено су поздравили победу напредних студената пружајућп им поред моралне и маторпјалку помоћ Тиме је учињен Још један корак •: стварању чврстога савеза између раднога народа и народне интелигенције у МађарскоЈ. Пасивизираиа оргапизација, отргнута из реакционарних руку, кренула Је пунпм полетом, путем оцртаппм у њеном Статуту. МЕФЕС је у новим условнма свога насто Јања био у стању да пружи материјалну помоћ своЈим члановима. Отпочео је са стварањем услова, који би омогућили студијз омладини радннчког порекла. У том цнљу, извојевана Је прогресивна школарина, покретнуте су акцпје земаљскнх размера са девизом: “Изградња народне интелигенције". По домовима, где ће се омогућити колективан рад, где he се чланови учити марксистичком гледању на свет, отклониће се недостаци још оскудног и копзервативног учења на факултетима. Данас већ има 137 таквих ђачких народних домова, ci 7.000 чланова а 15 марта 1948 године биће их 150 са укупно 10.000 чланова. МЕФЕС је постао радна органнзација, успео је да ускопартиску политику замепи копструктивним радом. Обезбеђепа је псхрана у мен зама за 5.000 ђака, студенти се спабдеваЈу јефтиним скриптама за учење, а сиромашним студентима преко лета МЕФЕС обезбеђује запослења. Досадашњп уснеси МЕФЕС-а убеђују нас у правнлан пут којим је Савез пошао, и гарантују да he да ље у своме раду МЕФЕС заузети одговарајуће место у економско дРуштвеној стварности своје земље, као ,и демократском студентском покрету света. Љ. Џ-

СТУДЕНТИ ПОЉСКЕ У ОБНОВИ ВАРШАВЕ

Студентска омладина Пољске има внше својпх организација, од којих су најпознатије: „Студентски савез борбе младих „Живот”, „Студептско одељење савеза дсмократске омладпне”, „Општепољски комитет студентске сељачке омладине „Вити”, „Савез независпе социјалистичке омладипе „ОМТУР.” Упркос неких идеолошких разлика све ове оргаиизације учествовале су у илегалним и оружаним борбама за време Немачке окупације и учествују данас у обнови земље. Пре неколико дана одржан Је првп Општеземаљски конгрес „Савеза борбе младих Живот” који је нагласио потребу стварања јединствепог омладинског покрета у земље-

ДОНЕТА ЈЕ УРЕДБА О ВАНРЕДНОМ СТУДИРАЊУ НА УНИВЕРЗИТЕТИМА И ВИСОКИМ ШКОЛАМА

Влада' ФНРЛ проппсала је Уредбу о ваиредпом студпрању на универзитетнма и внсоким школама, према којој имају ираво да се упншу као ванредпи слушаоци на факултете и впсоке школе сви опп. који су запослени у привреди или у другој служби н не могу редовно да похађају предавања. Овпм правом могу да се користе сви ко.јн су запослепи v лржавпој и задружпој службн. у синдикалним установама и разним другим органнзацијама. а испуњавају услове за упис на високе школе, На одговарајуће факултете и високе школе могу се уписати као ванредни слушаони и она лпца, која су завршпла средњу стручну школу, ако су запослена најмање годину дана. На правни. екопомски и филоеофскн факултет могу се уписати н ;Они. који су запослепи мање од годину лана. Овакви капдидати који су завршили средњу стручну школу ii хоће да се ушппу на одговарајући факултет морају поднети н оцену о својој стручној способ- 1 пости. коју су показали у служби, | као и мншљење о томе да ли Је умесно да продуже школоваље. Оцену и мишљење даје административно-оператпвнн руководилац v предузећу. а у установама надлежнп п впши оргаи. Кандидати за ванредпе слушаоце који су завршили срелњу < чну школу могу изузетно да се упишу као редовни слушаоип п да буду ослобоћепи даље обавезе запослеља. ако су у служби или у току студија као ванредни слушаоци показали нарочпти успех п залагање. Њима се може доделити и гтппенлиЈа. а ако желе ла се упигау па факултет пли високу школу коЈа ке одговара срелњој стручној школп. коЈу cv завршили. онда нм је потребпо посебно одобрење. Унпверзитети и високе школе са своје страпе водиће евидеицију о ваиредштм слушаопима и о њихо- i вим успеоима и залагању у току : студија. Вапредним слушаоцима. ко- ( ји не буду на време полагали испи- , те. бпће одузета права која им при- ; падају по овој У редби. 1

Одгивориа уредник; Влада МитровиЈ« студент права. Уредништво и администрација: Београл. Булевар Црвене армије бр. 73. Технички факулхет, телефон 41.602, ЈЛхампарија Издавачдо*диампарско{ иредузећа »Рад‘‘ Београд Свадарска улида зз

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 42