Студент

На другој години Праввног факултета било је у последње време присутно провечно десет слушалаца дневно

ПОСЕЋИВАЊЕ ПРЕДАВАЊА

Свака је књига унсколико скривалнца. Мисао је јаснија и тачнија ако ииамо пред собом иаучну књигу. Скрнвалицу може брзо и лако да рсши само искусно око. Да би се ушло у суштииу научне књиге, иотрсбио је такође вслико искуство и солидна спрема. Л\а да су наши унивсрзитетски уџбеници прилагођени потребама студеиата, они не доносе, нити могу да донесу ~све као на длану“. Трстирање појединих проблема је такво, да захтева живо, сликовнто, усмсно објашњење. Стога се иамеће неопходиост слушања предавања, неопходност посећнвања предавања, тим пре што су наше послератне студентске генерације већииом завршиле средн»у школу за време окупације и ступиле иа факултете с недовоњним зпањем. Ово нарочито важи за егзактне науке. Појмлшво је онда да један студент без основног знања, рецнмо из математике или хемије, мора пред факултетским уџбеником да се осећа као пред ребусом н успех у студирању неће му бити сигураи без посећивања предавања. Зато професори инсу и не трсба да буду само испитивачи, него и предавачи, који ће нам помоћи да савладамо препреке у пашсм раду. којн треба да прате успон сваког студента и целине, да воде надзор над нашим развн]ањем. Мн им за такав рад морамо пружити могућност. С друге стране нскуство показује да су већи успех имали баш они студенти који су се труднли да еавлађују градиво синтезом онога што им је објашњено на предавањима и чињеница, научених из уџбеника. Међу предратиим студентима било је доста тзв. „вечитих студената“. Велики део њиховог неуспеха лежи баш у сасвим неозбиљном. дечачком ставу према предавањима. „Доста смо у школи били везани за клупу“, могло се чути, а и данас се може чути од многих студената. Ми нећемо вечнте студенте. Наша прнвреда очекује нестрпљиво нове кадрове. Ми нећемо студенте који по својој волш долазе или не долазе на предавања и то сматрају за неку нарочиту „академску слободу“ Наши студенти треба ча се осете обавезним да оосећују предавања, јер опа користе стручном уздизању, Могле би се навести многе позитизне стране предавања: жива реч, сваки покрет, чак и мимнка предавача истичу важне моменте, упозоравају на тешка места; неносредност предавања чини да се лакше уочава и памги све што је битнв; предавач може пружити сликовит прнказ теме, изабрати повољне примсре, заинтересовати. Предности прсдавања су очевидне. Па ипак ситуација у том погледу код нас није ружичаста. Погле дајмо у бројеве. Технички факултет: друга година Технолошког отсека нарочито слабо посећује статику и термодинамику. Док прва и друга година електротехничког отсека слушају предавања прилично редовно, трећа и четврта не задовољавају. Од 25 уписаних слушзлаца треће године електрично мсрење слуша 30, термодииамику 15, тсорију осцилације 50 —70. Иа четвртој години од 66 уписаних студената теориску електротехпику похађа 10—12, хемиску технологију 10 12, радиотехиику 55%, електричне осцилације 45%. Иа машинском отсеку ситуација је повољнија. На другој години ипак се неуредно посећује технологија метала. На четвртој години су предузете иере да се у летњем семестру побољша посећивање. На Архитектонском отсеку бројке показују ово; на првој години прсдавања посећује 75%, на другој 75%, па трећој 68%, на четвртој 42%. Правни факултет: на другој години права броЈ слушалаца систематски опада. Тако Је на породичном праву присутно просечно пет шест слушалаца, на уставном праву десет до дванасст, на кривичиом праву три до шест, на грађанском праву тридесет, па кривично-судском поступку осам. Виша педагошка школа; на другоЈ години се- запажа да многи студенти уопштс ие посећуЈу предавања. На првоЈ годшш прва и друга група броје 46 студената, а предавања посећуЈе 21. На петој групи не долази 19 студената. На овоЈ години иаЈбоље посећуЈе предавања дсфектолошки отсек. На Ветеринарском факултету у послсдње време броЈ слушалаца у амфитеатру опао Је од 400 на 300 слушалаца. На славистици (Филозофски факултет) стару руску књижевност не поссћуЈе више од осам десст слушалаца џросечно. Ово су само цифре. Ипак из овога можемо извућн некс закључке. Пре свега сс заиажа да јс непоссћивањс

предавања нсравномсрно. Нски се предмети слушаЈу више, некн мање. Политичку економиЈу на другоЈ годнни Правног факултета дели само 15 мннута од екоиомске политике ФНРЈ,' па нпак првп прсдмет слуша понекад 90—100 слушалаца, а другн ие впше од десет. Или узмимо сразмсру слушалаца термодинамике и теориске осцилације која Је 15:60. У оскови ове појаве лежи неправилно дељење предмета на важнс и неважне. Запажа се и друга поЈава, нанме да броЈ урачунат у проценат присутних није сталног састава. То значи да нзвестаи број оних другова којн посећуЈу предавања то чини неуредно, с времена на време. Чест Јс случаЈ да поЈава уџбсника или скрипта проузрокује нагло опадање слушалаца. Најзад, чињеница Је да пред јануарским испитннм роком нестаЈе и оних слушалаца коЈи су иначе били уредни. Ту су по среди заостали испити. Зато Је, разуме се, наЈпречи задатак да се са заосталим испитима ликвнднра, Јер само ако се већ Једном ослободимо тог притиска, моћн ћемо да се боримо успешниЈе за повећање броЈа слушалаца на факултетнма. ПоложаЈ другова са велнким броЈем заосталих испита је тежак.

Али кад узмемо у обзнр да ће се они предсмети, које сада слушамо, полагатн у јунском и септембарском року разумећемо да спремање испита ке сме да служи као оправдање за непосећивање часова. Ако се све ово резимира, може се извести само јсдан закључак; студеити неће да схвате кориснбст предавања. Разумљиво је да се у таквим околностима мора поступити одлучније. Убудуће се семестри неће оверити оним студентима којн иеоправдано буду изостајали са предавања. У попледу евнденције посећивања прсдавања на Ветеринарском факултету уведена је корисна ковина. У почетку предавања амфитеатер се за твара. На крају часа на излазним вра тима добија сваки присутни студент потврду у облику цедуљице са датумом, жигом и парафом одговорног друга. Без ових потврда семестар се неће оверити. Поред ове лнчне контроле, било би потребно увести статнстнчки процентуални преглед. Тако би се могло уочити варирање у посећивању предавања, могли би се наћи узроцн евентуалног смањења броја присутних н онда би борба против тих узрока била много успешнија.

Сима Бегорић

ст. права

Одлука о обавезном посећивању предавања на Економском факултету

Један од узрока великог броЈа заосталих испита на Економском факултету Је што студенти нису долазили редовно на предавања, рачунаЈући да оии иису више средњошколци иего академски грађани коЈи пола жу испите и долазе на предавања кад хоће. Ова се пракса одразила у овом прелазном периоду и на квалитет и на квантитет испита. 26.000 заостадих испита говоре, какав Је резултат те праксе. Ми смо наш план испуиили за свега 13%. Ту Је било и обЈектнвних разлога. Један од њих Је и таЈ, да Је од 4.278 уписаних студената свега 1874 студента незапослено, стануЈу у Београду и могу редовно да посећуЈу предавања. Међутим, про сечно свакн дан долази иа предавања око 40% студената и они такође нису редовни посетиоци. Нарочито Је важио споменути прву годнну. коЈа има све услове да ради па ипак од 753 незапослена студента посећуЈе просечно предавање 370 тј. око 50%. (Статистички подаци за послених студената су од октобра ове године). Привредну историЈу посећуЈе просечио 300 студената док привредну математику 450. Ова разлика у посећивању предавања су резултат теорнЈе важниЈих и мање важних и наЈмање предмета у коЈе спадаЈу језици. П година. Од 577 незапослених поссћуЈу предавања редовно око 210 другова али н ту постоје важииЈи и мање важнн предмети. Привредни систем и привредно право посећује 180 другова, док привредну математику и књиговодство посећуЈе до 250. Језике пак посећуЈе 5 до 6% студената. Трећа година, има незапослених 452 студента. Од тога посећуЈе пре давање 200 другова. Овде Је карактеристична поЈава да на планирање,

Четврта година од 92 незапослена студентз па према 207 запослених, посећује просечно 2б другова. Из ових разлога универзитетске власти су донеле одлуку 25 новембра 1947 године, да се свим студентима скрене пажња o обавезном посећивању предавања и вежби по постојећем плану и распореду.

К. Грујић

Тешки инвалод на старту

ФАРМАЦЕУТСКИ ФАКУЛТЕТ

СТРУЧНИ САСТАНЦИ ДЕМОНСТРАТОРА

На Фармацеутском факултету најобимнијд н најважнији предмет, како у теориском, тако и у практичном погледу је фармацеутска хемија. Да би студентн што боље савладалп овај важан предмет, професор М. Младеновић је, водећи рачуна о ранијем раду и успеху студената, одабрао пет дсмонстратора које је, по његовим речима, „спремао за фармацеутску хемпју“. Међутим. није се остало само на избору и расподели рада мећу демонстраторима. Желећп да што потпуније одговоре повереном задатку, демопстраторп су са професором Младеновићем органпзовали стручне састаике. радп свог властнтог, што ефикаснијег и потпупијег узднзања. На састанцпма се претреса чптава фармацеутска хемпја, поједппа перешена питања добнјају свој одређенн правац и решеље.

дискуснја са професором је врло жива и илодна, а он сам, са своје стране, много се заузима, да знаље својих демоистратора уздитне на један внши ниво, ниво који би био квалитетно бољн од пивоа обичног ђачког зпања. Форма рада професора Младеповића и његових демонстратора неоспорно је добра форма < — ие само због тога, што се тим путем постиже стручно уздизаље демопстратора пашег будућег наставног кадра већ, прско њих и уздизање свих студепата којпма овн другови демонстрирају. Да бн демоистратори могли што бол>е да одговоре сво.јим задапима, треба претходпо и сами да се v што већој мерп наоружају зпап.ем. Одржаваље стручппх састанака са професорима једатт ie од иајбољих путева да се то постпгие.

С. Симић,

схуд, фармације

О онима која примају и исплаћују стипендије

Закашњење децембарскнх стипендија по факултетима може се доиекле објаспити тегакоћама техпичке прнроде које су иастале због новећања броја стииендиста, иакнадног рсшавања н ревизији молби и због нсодговориости н.звесног броја студената. Али то ннје главпн н једнни разлог, а децембарско закашњење није усамљеиа појава. И у току прошле и претирошле годиие било ,|е впше случајева нередовног нсплаћпвања стипендија. Тако је ua пример Аутоиомпа покргтјпна Војводииа скоро редовјго слала стипеплнје са закншњењем. које се иекад продужавало и по неколико месеци Фебруарска стипенднја 1046 годпне исплаћеиа је тек у јупу, а јапуарска и фебруарска стипендија I!H7 годипе исплаћене су у марту. Стипепди сти Минастарства грађевина ФНРЈ и Народне Реиублике Србије примали су прошле годиле стипепцију увек за пеколн ко месецп одједном. Носледњи заостатак стнгао је по завршетку школске године кад су студепти већ налустили предав.аља. Особље Техпичког факултета морало је да тралш студенте стипендисте у ЈКелезнику да би и м уручило стппендије. Почетком ове школске годипе било је више сличних случајева. Септембарске п октебарске стнпепдије Мннпстарства трговлне и снабдевања Н.. родне Републике Македоније стнгле су тек пре кратког времепа. Аутономна покрајииа Војводина исплатила је септембраске стипепдије тек лосле октобарскпх. Комитет за кикематографију ФНРЈ исплатно је својим стипендистнма Екоиомског факултета децембарску стииендију, октобарску и новембарску још нису примнли. Заостаци који су прошле н претирошле годипе често доводпли студенте у тешко матерпјалио стање почели су да се провлаче и ове школске године. Ови заоотаци можда некад имају оправдапих разлога. Али су често иеоправдапп и могли би се избећи кад би се па време повело о њима рачуна. То се види и из ових примера. Стипендија Министарства трговине и снабдевања Народне Републике Македоније закасиила је, јер се чек негде успут изгубпо. Чек је место на Бкономски факултет био упућен иа Бкономску школу и лутао је скоро три месеца. Стн пендије Аутономне покрајине Бојводпне чесхо не може на време да се нсплати, јер или стигне списак без новда, или новац без спњ-ка, или се, као што је био случај са новембарским стипеидијама на Техиичком факултету, сума на чеку не слаже са сумом иа списку, па се мора чекати на ревнзију спискова и чекова. Ceu тога чесга је појава да се спискови и новац без потребе задржавају по падлештвнма која их псплаћују и по деканатима појединих факултета. Деканат Природно-матсматичког факултета није могао да исплати стипендије Босне и Херцо говине, јер „иије бтмо спискова“. -На интервешшју власти синскови су пронађени у самом деканату. На вратнма деканата Медпцинског факултета стајала је неколико дана објава да стипендије Босне и Херцеговпде још нису стигле, ма да је новац већ бпо у деканату. Потребно је говорити о овим и сличним администратичним грешкама, јер оне имају сво-, је материјапно значење, позадину, која погађа студенте Један чек који пута значи стотину студената ноји три месеца остају без потребних материјалних средстава. Исплаћивање јануарске и фебруарске стипендпје у марту 1947 значи да су студенги те зиме радпли без огрева. без пајпотребипјих средстава. што се морало осетитп ua њиховом стручиом раду. Закашњетт.е септембарске и октобарске стппенлпје значи да су студенти са Иољопрпврелно-шумарског факултета морали да пстоварујс угаљ са шлепова, да су студентн маипшско техпичке и етектротехншсе радилн на грађевп-

нама, да су мпоги студсн гп морали да дају часове и да траисе друга запослења, шго се опет морало осетитн на њитовом раду. Иомоћ коЈа је у виду стипендија додешепа студешгнме толика је, да економскн мо* мвнат више пе треба да им претставља никакве тешкоће. Због тога ово нису обпчне админиотратнвие грешке чо озбпљни практични проблем« којима је крајње време да с« реше. Није свеједно да лн he студеити примити три стппснAjfje одједном, илн he прнмати стшгендију редовно сваког месеца. Јтада пола стипендије оде на исплату дугова, а друга псловпна ннје довољна да подMupu дотребе онда стипендија није рацнонално исторншћепа. Мп се морамо зеложити за потдупо искоришћен>е суме коју су народне власти ипвестирале у стппеидије. Зато је потребно изменити н одпос једпог броја студената према стипепдијама. Још увек пма студепата којп ппсу регулисали сва питања око својих етипепдија, који пису поднсли сва потребпа документа, на и таквпх који иису подиглн своје стипендије. Око 100 стипепдиста иа Техинчком факултету није днгло новембарск« стипендије. На Филозофском факултету око 60 стппепдиста до 10 децембра ппје дигло стипендију која Je стигла Још 14 новембра, ма да су о овоме обавештени. Ово се деспло и на осталим факултетима. Комптету за научне установе, Универзптех и високе школе Народие Републике Србије обратило се око 400 студената са молбама за накнадно испдаћпвање стипендија. За сваку поједину молбу морао се издати налог а, исплата вршити путсм појединачних чекова, што Је значпло велико оптерећетвс за рачунско-ревизионо одељеше и архнву Комитета и за шалтере Народне банке. Ово пеуредпо подпзаље стипенлиЈч може се, 'де.тнмичпо, објаснити њиховим закашЈвељем стипендија. Један број студената ннје нмао материјалних средстава да остане у Београду, вратио се кућама и није могао б,таговремено да подигне новац. Али, чип.еница је да нма и неодговорности и код самих студената. 0 овоме треба да поведу рачуна и органлзације Народне студентске омладиие по факултетима. Милионске суме стипенднја које се улажу у нагае факултете, улажу се планскн, оие пмају свој цнљ који се мора остварити. Оне не требч да буду за поЈедина надлештва која их псплаћују само пнтање сиискова, чекова, буџетскпх расхсда, ад.министративних проблема коЈи увек добро дођв студентима и опда кад Је у закашњењу. Опе не смеју да буду појединим студентима само пачип за привремено материјално обезбеђење. Треба ући у суштину питања стипепднја и схватити да оне значе за све једну озбиљну моралну и матвријалиу обавезу.

Путанов Паупа

ВАЖНО САОПШТЕЊЕ СТИПЕНДИСТИМА

Известан број студената није подигао стипендије за месец октобар, новембар и децембар, премда су им исте додељене. Обавештавају со сви студен* ти стипендисти да уколико до 25 децембра ове године не подигну стипендије, исте ће им бити укинуте. Убудуће стипендије ће се чсплзћивати од 1 —10 у месецу пРеко деканата факултета и ак» их у том времену стипендисти не подигну за тај месец стипендију неће примити. Из Ксмитета за научне установе, Унисерзитети јисокр школе за Србију

6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 42