Студент

О значају оснивања кудтурноуметничких друштава

14. о. м. студенти Технвчког н МедиЦННСКОГ pdU;.litnu оу шње скушпгиио на којима су чосле нрочнтааих рефератгг на свечан ш чнн формнрали своја културно уметннчка друшгва. Оснивање културно-уметничких друштава уследнло је Осмом пленарном Јастаику Дешралног cfua Народне омладнне Југосланије на коме је подвучен значај идеолошковаспитног рада васпитања о тладиЈге кроз рад културних група, литерарних п нриредби. У закл.учцима Осмог нленариог састанка наглашено је такође да је дужиост руководства Народне омладике да организује састанке с књижевншшма и другим оаднипима на култупном пољу, како бн се што успешније повела борба аа виснну идејне свдржипе свих културних манифестаДЈгја омладине. У рефератнма на одржаним скупштинама другови су такође подвукли значај идеолошког и културно-уметнпчког уздизања наших студепата, шго претставл.а Јвдаи од најважипјих елемената у општем плану стварања високо квалификованих народиих стручњака. Потребио је да наши стручн.аци још за време свог школовања стекпу ие само стручно образовање зећ свест] ано прошире свсј' впдик, Ствараљем нових економских и друштвених односа у нашој авмљи створенп су п условн за планско изграђивање наше нове културе, насупрот старој буржоаској. Омладина, студентска омлалииа поготову, позвана је да се пре свега сама довољно уздигне на културно-просвзтном. на културно-уметничком пољу да би могла постати носилап наше нсве културе у чароду, да би је приближила народу и учинила је његовом својином. Културно-уметнички рад у овој школској голини, обогаћен прошлогодишњим искуством, потекао је мпого боље. Новим планом избегла се она расцепканост по секцнјама, неоргаиизовачост, неплански н аљкави рад којн се могао констатоватн кроз већину приредби. Поред тога в сама дисцшмина студената била је врло слаба. Уметнигш и стручњаци са стране нису искоришћавани а учешће студената у култупном жи'воту Београда било је минимално. Сва ова искуства, нови план. нови стил у раду и нови начин прилажвња студената, побољшала су овогодишњи рад. Он је на Медицинском факултету, а на Техгшчком још не у потпуности, показао веђ веома лепе резултаге Форме рада које су досада примењиване цооталв су недовољне и уске. Културно-уметиички рад на ова два најмасовпија факултета Медицинском н Техничком upepaстао je оквире културно-уметничких секција и захтевао формирање само-

тела KOie he остваритп веhy повезаност чланова, бољу коор* ДИНаДИЈУ ИТМОиу И UHi И jO* динствено гело у руковођењу. Формирањем културно-умегнилких друштава и у радЈ фолклорннх група настојаће се да нгре Оуду нравнлно »бпађвнв да ие бмп* гпмо грубз пмнтација народних игара, всћ да добИ;У Цјр(ШМ UoipcuuH . IKU 00лпк а да се не измепи суш ина народног фолкло]>а, као што < е то по негде дешавало. Осталим севцијама (орке< rap, рецитације. извођење соло тачака) такође he се поклонити већа пажња. Културно-уметничко друштво окупиhe свв студенте који се баве музгтком. прнвезатн их за себе и контролисати Рад литерарие секиије, који досад» ни ua Јвдном фаКЈтЛ.егл «f ■»,.■<; uo* СТИГаО ОНОЛИКО КОЛИКО 'е тробтло. такође he се појачати. Њихов задатак да развиЈу и аошомаису самосталпо књижевно стварање мора доћи до иупог изражаја поготову што данас има много материјала за писање, обзиром на пут рлапоја rtaiue земље и садржајност сваке гране делатности нашег народа.

Пултурно-уметничка друштва у ци.гу што оољег и правилнијег вас* питања студептске омлалшге па културно-уметиичком пољу нмају исто тако задатак да се повежу са осталим културио - у метничким друштпима. првенствепо са студентским. Паред колективпит посета' опери, драми, биоскопима. изложбама нтд., друштво ће користити нскуство и поиоћ истакпутих култЈрннх радника, а такоће оргашгзоватп курсеве и теоретске часовв из разних области у* метности. Оснивање културно-уметничких друштава је веома екачајан догацај у животу и раду Народнв студентске омладиие. За оримсром Медниипског и Техничког факултета треба да пођу и осталп факултоти који имп iy имало могућпости за то. Подижући културни нипо свакога студента. продубљуЈући и оствар\јући што тешњу сарадњу и јодииство > културпом животу Наролпе омлад(ШС, ова he друштва у многомс доирипетн остваривању културпо-уметкичких аадатана постављеннх у нашем Петогодишњем плапу.

М. ПАВИЋЕВИЋ

Добар програм на приредби Музичке академије

Програм се састојао из дела домаћих н страних композитора, Мора да се истакне, одмах у почетку, да је прнредба била на уметничкој висини, да су студенти Музичке академије показали високе извођачке квалитетс, да ће даљим развојем и школовањем моћи да попуне наш уметиички каД Мирко Хаднаџијев је са пуно разумеваша, технички дотерано, музнкално отпевао Рајичићеву песму „Де; чак је умро” и арнју из опере „Садко од Римског-Корсакова. „Пет прелида” Марка Тајчевића. у интерпретацијн Олге Јовановић, била је на уметничкој и техничкој висини. Нарочитв се истакла те вечери Софија Станковић, апсолвент, која је својим сонорним драмским сопраном верно тумачила арију Глијера „Шах Сењем" и композицију Рајичића „Ри* барчстов сан”. Софија Станковић дебитоваће ускоро у оперн „Пикова дама” од Чајковског. Рајко Дојчиновић је несумњиво виолински таленат који Је, са примерном техником, веома лепим тоиом, вер но тумачио „Игру удовица” К. Мзној'лг.вића и „Српску игру” од МилојеНовина за ширу публику Оио је Веберов „Концертино за кларинет” у из вођењу Ериста Ачкуна, који је овај романтичзрски концертино стилски верно тумачио. Пратилаи на клавиру, Косара Јовановић, заслужује особиту пажњу.

Међутим, било би пожељно да другарица иступа на концертном подијуму нс увек и само као пратилац всћ као интерпрет. Публика је била „рло немирна, није са пажњом пратила програм, а конгћсрансије је врлб тихо обЈзвљивао поједнне танке тако да га се уопште није чуло. То су биле негативне стране те вечери, Потребно је било и да се npe извођен>а сваке тачке ла њено литеоаопо тумачсн>е. К. М.

"Младост"

ПОВОДОМ ДЕЦЕМБАРСКОГ БРОЈА ЧАСОПИСА „МЛАДОСТ"

Ha првим страницама децембарског броја часописа „Младост” иалази се реферат Чедомира Миндеровипа „О непосредним задацима наше књижевности и наших књижевних радника” у коме се истичу задаии наше књижевности књижевних радника у вези са све већим економским јачањем наше земље. њеним политичким и кул турним развитком. У реферату ее, поред осталог, каже да наша књижевност мора бити одраз напора и победа наших људи у периоду изградње. њихових стремљења, стремљења људи из најширих народиих слојева. У реферату Чедомир Миндеровић потцртава неке недостатке наше књижевности, недостатак драмских дела неопходних нашој друштвеној стварностн, есеја, критике и критичке реиензије, и недовољну културну и књижевну еарадњу наших књижевника између оратских република. У овом броју се налази исцрпна кри тичка анализа Аите Ковачића од Маријана Јурковића. анализа која дубоко задире у економско-културне проблеме XIX века и одраз тих проблема на књижевно делање Ковачића. Јасно се издваја оно мртво и устајало у делима Ковачића и оно што нашем данашњем човеку може послужи ти као потстрек у данашњој борби. Овде се јасно истиче да је Ковачић снагом свог талента разоткрио и осветлио лиие ондашње малограђанштине. Приповетка „Шал” Олге Јовановић даје нам прилично добро исклесану фигуру црногорског младића, његову Јвубав и пркос који наизменично изби-

јају. Иван Брајдић је добро приказао, у одломку из дела „Почели су”, детаљ из доба усташке владавние, детаљ у коме се све однграва ненаметљиво. Миодраг Поповић у чланку „На глас из Трста” пише о протесту тршћанских културних и просветних радника поводом забране емисије Цанкаревих дела на тршћанском радију од стране Војне управе Слободне територије Трста; о Цанкару као књижевннку чија су дела прешла границе не само словеначке већ н наше земље. Какав је положај и какву борбу води омладина САД, са пуно упечатљивих детаља, налази се у чланку Хари Едвардса у коме се наглашава да иапредна омладина САД води бор бу проти* Труманове политике давања „помоћи" Tvpckoj и монархо-фашпстнма v Грчкој. Од тринаест гесама колико их има у овом броју „Младости”, захвалиим мотивима и истом таквом обрадом, истичу се песме Ристе Тошовића „Ја te непу срести" и „Стихови с Кошура”. Вук Трнавски. на себи својствен начин, даје нам своју радост у песми „Отварам срце”. а друга песма Павла Брозз „Другариии” пуна је топлине. Од цртежз треба ист«ћи брижљив pan Боже Пропановића „Пут уподне“. У фељтону. обилноме пуном разноврсних чланака налазе се закључци Осмог пленар ior састанка Централног Већа Наролче омтадине Југосла«ије; чланпи о ..Педагошкој поеми”. ..Младој гардн“ и збирпи песама Јанка 'Боновнћа „Горски токови."

Драгослав Грбић

СА ИЗЛОЖБЕ УЛУС-а

Владета Петрић Славко Комар

»БРУЦОШКА РЕВИЈА« (УТИСЦИ СА ПРИРЕДБЕ ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА)

Никада досада није се толико пажње поклаљало. таква брига водила о студентима прве године као што је случај сада, у првој години планског уписа на нашим факултетима. Још је свежа слика из оних првих дана уписа кала смо неуписаним студентима, па и тек уписаннм објашњавали потребе плана, важност појединих наших факултета, када смо, са своје стране, допрпиосили правилној расподели кадрова. У томе смо доста учинили. на многе је утицано, но био је знатан број таквих младих другова коЈи су, одби Јени од уписа на .једном факултету, уцисивали се на други за који „нису имали толико љубави". Баш тај моменат и био је битан. претстављао је осиовну нит оног дела програма стУдената Пољопривредно-шумарског факултета коЈп Је носио име „Бруношка ревија". Прва година Је њихов проблем. На њој се налази 300 студената „одбиЈених са других факултета". И кроз читав низ слика, преко разиих тешкоћа на које студенти свакодневно наилазе и у сваком часу савлађују, приређивачи су хтели да прикажу пут младпх студената коЈи живе на факултету где „има. брате, свега сем веронауке", али и на факултету где ce предаје велика иаука - агрономија‘‘, наука која „учи о животу, задиро у проблеме и таЈне природе,..“

Нема сумње да се у оно иеколико сиажиих момената нашег свакодиевног студентског живота, пнза проблема који иепрекидно пскрсаваЈу успело да прикаже. макар п оквирно, слика нашег жнвота. Оне су носпле обележја спецнфичне факултету (однос према „Народном студепту“, продаваше уџбеника по превисокоЈ цени, вежбе на теодолиту нтд). Ио. често, изилазили су изван тнх оквира. добијали шири опсег, много дубљи карактер (станбено иитање. пословање и лјивот у мепзн, однос према учењу). Сво Је то било прожето хумором, нама толнко потребним. хумором коЈи је, често, обиловао и оштром нотом. Иако се располагало оскудним техничким средствима, слнке су биле повезаие, претстављалв су целину. Оне су као такве моглв и да лелују, да оставв на присутне утисак искреие жеље да се младим друговима помогне у решавању проблема првих дана њнховог жнвота на факултету због чије тежине они понекад, могу да буду и несигурпи. показуЈу неискуство, неупућеност. Но, нама се чиии да се није довољио водило рачуна о чињенипи коЈа је. када се ради о идејности саме ствари, од пресудиог значаја. Овогодишњи новн студепти, њих не зовемо „брупогаима" зато што то пме повлачи за собом неке лоше манире.

навике. обичај у опхођењу са младнм друговима, овогодишши студенти нису исти као прошлогодишњи, још маше као онн пре рата. Ншхова фцзиопомија се пзмепила, У карактер увукле нове црте постојаности, рааборитости, сиалажљнвости нови однос према проблемнма. Наши младн другови ове голтше уппсали су се на Универзитет после три године рада н чланства у органнзацији Народне средњошколске омладине. после сагоревања на читавом ппзу истнх проблема на којима сагоревамо н ми, студенти. Н зато, ма да за њих има много нових стварн иа Универзнтету, ма да се они „шпроке руке опредељују за Технички или Медицински факултет", ипак нису такви да бп, као што су то чниили у „Бруцошкој реви,ш“ у Земуну, рецпмо, звали Параћин, поздрављалп своју мајку итд. преко радио слуитбе мензе; правили неке покрете које ниједан данашњн новоуписани студепт, беа обзира на своју младост, не би правио. Студенти прве године нису даиас, у толикој мери. пепскуени као што је то било у ревији приказано. Тај измењени лик новог студепта, измењени одпос иас старпјпх према њима није бпо основнн, нпје провејавао довољно снажпо у програму студената Пољопривредно-шумарског факултета. То се осећало у целом програму, то се види и из овог детаља; у једном тренутку конФеранспје каже „бруцошу"; да 6и био студент, потребно је да будеш бруцош." Ту реч је подвукао. Зато је, ваљда, „бруцош" и говорио са Параћином. куповао „Народни студент" у лабораторијн др. Шолаје. доживео и доживљава до свога првог испнта читав ннз шала, често и неукусних! Кад .је реч о „ревији", требало бн поменути још два момента: сцену пред мснзом која је и по глуми и постављању ствари и по својој речптостн отскакала од осталих сцена и сцену ирепродавања књига по црпој берзи. Нема сумње да је то ствар коју треба жигосати, у корену сасећи. Али ту је. при извоћењу. требало водити рачуна о томе да црноберзијанац не може да буде неко ко на свошм грулима носи значку градитеља Омладинске пруге. На приредби агронома то 1е било могуће. Другарипа која ie играла препротавца имала је значку То Iе. можда. ствар техничке прироле. плод нехатпости твоћача. „неважни детаљ". Али оваl „неважни детаљ" учинио је да се шпекулант дичи иечим што ie дапас uaшем омладинцу кајмилије! Вл. М.

КУЛТУРНО - УМЕТНИЧКА ПРИРЕЦВА МЕЦИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

14 децембра. на дан оснибања свог Културно-уметинчког друштва, студепти Медицииског факултета дали су своју прву приредбу. Ова приредба марљнво припремљена н добро организована покззала је да студенти на културно-просветном пољу могу дз постигну много више неro што је досада постизано. У састав програма унете су тачк** вишег квалитета. Извоћене са успехом: I и П став квартета ХИ од Моцарта, једна Дворжакова арија из опере и јелнз мелодија од Чајковског. мазурка од Ђержинског итд. Показало се да је овзј део програма. добро изведеног, примљен од студената са великим одушевљењем. Ча овај начин се у потпуности постигпо оно што се тражи од студентских приредби: да упознају студенте са вечиких мајстора. да подижу њихов смисао и укус за vmcthoct. Досада се нзвођење класичних деia није практиковало или не бар често на нашим факултетским приредбама. Сматрало се да је то теже извести н да се за то иеиа могућности. Медицински факултет је тиме унео

једну веома позитивну новину. У циљу да програм буде на што већој уметничкој висини, а немајући на своме факултету одговарајућих услова за извођење тог дела поограма, Kv.tтурно-уметнички одбор је и ангажовао студенте Музичке академије, чланове групе „Лола Рибар” и чланове Академског фолклора. Новина се показзла веома корисна те би њу требзло да усвоје и други факултети. На тај начин би се најбоље остварило оно што се очекује од културно-умстничких приредби. њихово дизање на виши уметнички ниво као и сарадња и узајамно потпомагање студената на овоме пољу. На овој приредби приметила се још једна новина; улога се конферансијеа заменила штампаним програмима ко ји су се пред прирелбу разделили публиии. Ова би новина у потпуности успела у том случају. ако би се у програму опширпије навела и имена извођача, ако би се програм штампао у више при«'ерака. тако да би сваки при сутни несметано могао да прати извођење програма. М. П.

БроЈ 42

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5