Студент

ТРИ ФОРМЕ ИНДИВИДУАЛНОГ РАДА

Пре негв ште присту* ннмо, упен>у морамо се наупнти како да учимо. Прнлазећи овоме питаљу, потребно је. одмаг на почетку, напоменути да ге све доле нзложепо односи иа студенте који долаае на предавања, а не н на оне који ие посећују предаваља. Цил. врог* чланкх н јесте да изнеое узајакну условљевост и повезаноет ових двеју форми рада посеКивања предаваља и индивидуа.тног рада и да У том погледу, изкесе нека упутства. Када се третирају форме учења, оГ*пчно ее, подробно говорк о ipyжоцима, консултацијама, посећивањг иредаваља жтд. док се аа индивидуални рад реаервише само јадна реченица, кае на нр.: „Сасвим је рааумл»иво да. елужећн ее <х-талнм формама рада ж* смемо заборавнти

иа инднвидуалии рад. Он ипак љпаје стуб, гвоздеиа арматура свих осталих форми рада.. Оваква констатапија, ri. да је пндивндуалнн рад основна форма учен,а сасвим је иравплна, на своме месту. Али, задржати се на овакном важном проблему само са једном гли две реченнде потпуно је неправилно и иедовод-по, јер студентима не даје пикакве дирекгиве ни оријентацију, као ни подробпије објашн>еше о практично] примени форме индивндуалног рада. Не говори се о томе, лсако индивидуални рад греба да се одвија. л не, говори re, (баш кикада!) о формама индивидуалиог рада. Неко he, можда, запитатн: „Како, зар нндивидуални рад има више форми?“... Постоје, углавном, три форме индивидуалног рада.

1 Учвње пред почетак испита

Тај „почгтак* обипио је лприд илн чак и иај месод. Време довољно да се снреме д»* или три преднета н то тако. да студентн мзиђу недовод.но гпремни на жспите. hito се, иардвно, одражава иа великом броју палнх и одтсталих. С друге страие, већи fpoj предмета остаје по странн, „за ндући рок.” Није потрвбно миого говорнти о штетности ове „форме рада - , ° њо Ј би моглн најбоље да нам нешто кажу они студвити који за собом вукт заестале нслвте, а још боље ћи нас У ■м твернла статнстика заосталих испита, јер је план нашег Универзитета исlГЈ г н>еи свега за 28%. Тако слабо испуњеии план може се, највећим делом, приписатн баш овој „форми рада, коју на жалост, примељује добар део студената. Ако желим« да Убудуће цобољшамо квалитет и квантнтет наших испита, ако желимо да објавимо рат заосталим испитима и ако желнмо да постаиемо спремни народнн струншапп онда ее. у npвом реду, морамо ослободити унења пред понетак исггита, јер је то главни тзрок свих иашлх досадашњих сла'бих резултата. 2. Упоредно учвње Друга форма нидивидуалнпг рада је стално, сасхсматско унењс. Прелази се лекција no лекцпја, паралелпо са предавањим г npo<t>ecopa, ие дозвољава се заостајање нндивидуалног систематског рада 'у односу на предавања. Ту форму упражњнва један део студената оин, за којс се каже, „вредни ђаЦ«“То je у ствари најстарија форма ииливидуалиог рада. донета још из гимнаанских клупа, али, уједно, форua KOja сс двсто спроводи на свим

иашим факултетима, и коју и сами професорн прспоручују. Та форма има своје добре стране, јер захтева од студената сталан, систематски рад. Она, логичио. претпоставља да студент, који се њома служи, редовно посећује предввања, консултацнј® и i. д. У ствари, то и сачињава uo* зитивну суштину овв форме. Али ова форма нма и неке своје недостатке, који произлазе из самог њезиног карактера. Наиме, тешко је из дана у дан систематски н упоредно прелазити предавања професора, која су се претходиог дана слушала. То је заморан посао који захтева велнку упорност и тачну расподелу времеиа, што није увек На пример, ако је један студент претходног дана нмао четири или пет часова из разних предмета он мора друти нлн трећи дан да све те пређене лекцнје прорађује инивидуално из књиге. Сваки заостатак или немарност у том погледу изазива поремеhaj у раду, што, за кратко време, доведе до тога да та форма практично постане немогућа. Сем тога један добар број студеиата посеђује преддвања алн не редовно. систематски, већ повремено. Таквим студентима he т8 форма рада постати joirt неприхватљнвнја јер, као што је већ речено, она захтева редовно посећивање предавања. и сваки. ма и најмањн. пропуст омогућиће убрзо такав начин учења. Да би се недостапи горње форме избегли, као и да би све остале форме рада (предавања, консултације итд.) добиле за иас пуну вредност, потребно је прибећи- у погледу индивндуалног рада, једној новој форми коју, због њепе суштииз, можемо назвати;

3. Учење унапред

Сткарив, • тој форми учења се до Чанлс скоро уопиие нијв говорило, ма да је она Чила. не ретко, примсњнвана на свкм нашим факултетима. Међутим, карактеристично је то, што сви они, који се њгше служе или су вр.то добри или одличнн ђади. Покушајмо да се по овоме консултујемо ca нашим најболлш ђацнма, иа ћемо се лако уверити да се они искључиво служе том формом ииднвндуалног рада, наравно не занемарујуђи при томе и остале форме колективног рада. Чиљсиида да се том формом служе иаши иа јбољн студенти не смс остати заборављсна; о томе се мора повести рачуна тј. иастојати да та форма рада, због својнх доказаних добрих страна, уђе у што шнре студеитске масе и тиме омогући студенгима да што лакше и ефикасније бствг.рв аадатке који се у току студија пред њих постављају. У чему је, дакле, сугатнна форче учења унапред? Ствар је веома простд и приступачна сваком студенту без обзира да ли јс он аапослен или није, и да ли долази редовно иа предавања или не. (Мн да се само по себи разуме да онај. који слуша предаваша може од ове форме радт нмати всће корнсти од онога ко нх не посеђује). Уместо да остави учење за април илн мај, ити да ради систематски лекцнју ио лекцију, даралелно са лредаваљима ирофесора (пгто је тешко снроводливо због иапрсд наведеипх раалогд) студеит треба да узме који било предмет (уџбеник) и да ra лагано чигавог нређе, иодвлачеђи важиија честа а по могућностн, да направи кратку шечу читасог уџбеника. Та шема (скица) не дора да буде у облнку шприх чшош. neh да обухвати снмо нас Лове. подпаслове, иапомене, u где се за го укаже потреба

и краће забелешке. Када ’le један предмет тако готов, треба узетд други и поступити као у претходном случају итд. За нелуних шест до осам недеља могу се тако, без већпх напора и тешкоћа, прећи сви предмети. Шта се тиме постиже? Постиже се: ирво, да човек добије, макар и неразрађен, лреглед читавог једног предмета, да епозна, у целини, шегову суштину, односно садржај, а самим тиме да се упозна са тешкоћама и проблемима који ra ту очекују. Иознавајући унапред пепријатеља, а књига, ма да фактичкн наш највећи пријатељ и савезник, у преносном смислу је наш иепркјатсљ. јерсемн противу ње боримо да је саиладамо, да је покоримо, лознавајући дакле непријатеља, лакше ћемо га победити. Го није ништа друго до стратегија учења: упознајеш снагу „неш»ијатеља“. његову бројну спагу, иајотпорније тачке (тј. н&јтеже лекиије) итд. Када располажеш таг.иим подалима лакше ћеш победити. Јер нсћеш више битн у оној неизсесности и страху шта се крије иза, рецимо, стране педесете, седамдесете итд. Друго, прелазећи одјсдном чнтав предмет човек, наравно, тнме није већ и сиремап да га полаже; стечено знање му је коифунно и нвсигурно, али је ипак запамлио млоге ствари које су му се приликом читања засекле у памћење. Према томе, упознавајући непрнјатеља, ми смо га у мањим окршајима већ победилн. запамтнли смо масу чињеница. Tpehe, пре чазећгг тако по чнтав иредмет, човек увек наиђе иа некс партнје које ra шл очиго чаиитврв* сују и које па себе приг.уку његову иажњу. Пожслиш да ту паргнју мало боље разрадиш и При томе ти, онако успут напђе идеја да из дотичног пипња нзрадиш један семи-

нарски рад. То бн ааиста био најбољи нут да се подробније тпознаш са дотичним материјалом. Наравно, то не значн да свакк студент мора да ради семинарске радове; он не мора али може, а по правилу он he то и унИиити макар из ког прсдмега. У девет месеци, колико траје нанта тнколска година наћи he се и прплнке и времсна за израду понеког семикарског рада. Нз овога впдимо да учење унапред потстиче самоиницијативну израду семииара. Чотврто највал;ннје унење уиапред учиниће да предавања професора добију за нас пуиу вредност, а с друге стране она ће позитивно утицахи да сс број слушалаца на предавањима noßeha. Као што смо раније видели, слушајући неко професорово предавање, студент нећс добитн велику корнст, ако прећену лекцију не проради иидивидуално снм, други или трећн дан по предавању (форма упоредлог учења). Атн joni бање he се npeдавање запамтити, ако je човек са том ствари већ упаиред, колико толико упознат, ако је. дакле. тџбеник бар једном прочитдо. Тада he му се речи про<ј)есора буквално засецати у мозак, ствари ће одлично памтити, а негпто кепознато, што нема у уџбенику (или му се чинн да нема) лакше he уочити, забележити, н поеле таквог предаван.а имаће и јасну претсгаву и заиамтиће масу чин/еница из дотичног питања, а сем тога неће ее осећати ни мало заморен. Сваки студент he се сложити с тим кад кажемо да се предавања лако забораве, ако се на време не прибегне „мртвој речи“ тј. уџбеиику и литератури. Зато, да 6и се тај недостатак уклонио потребнл је; или прелАзити систематски лекцију по лекцију (упоредно учење), или учнти унапред, што је много боље. Само тако he предавања професора иматн за нас пуну вредност, а то he, уједно, и повећати број слушалаца на предавањима, јер he оии сами доћи до сазнања да је посећивање предавања добра ствар, односно одлична допуна индивкдуалном раду. ; . ■. Петб, учење унапред много he' утицати па масафнкјб фосећивање консултација које ■ су>; ма да добра форма рзда до данас, већином, остале непродуктивно искоришћене. Наиме, број студената који долази на консултације; на свим иашнм фдкулгетима, веома је мали, а то долази ц.ј простог разлога што студенти не раде индивидуално. Лоследица тога и јесте да се у свести многих студената ствара претстава о непотребностн госећивања консултација. То није правнлно; консултацијз су веома добра форма рада, али he оне то фаЈсхички за нас постати једино у том случају, ако иа њнх долазимо спремни ra извесним знањем, ако смо, дакле. већ унапред учнли. Ово важи ксто тако и за стручне курсеве којп су. у последње време, добили широку примену на скоро свим нчшим факултетима. Шесто (а то је веома важно), учење унапред нмаће и ту позитивиу последицу, што he миого утицати на квантитет шоложеких испита л тиме непосредно допринети да ce студеити у свом будућем раду реше баласта заосталнх испита. Наиме, ако је човек нч време прешао једном двапут или чише пута све (или већину предмета) имаће више и амбиције и наде да све те предмете у редовиом року п положи. Иеопходно је да се предмети одређени за полагање прећу до априла месеца; „генералпа офанзива" на учење, која наступа у апри iy нли ма ју само he дотадање знање доследпијс и шиГ»е продубитн, и студенти he моћи спремни, без страха, изићи на испите. Ово би дакле биле, укратко изложене, добре сгране форме индивидуалног рада учеље унапред. Но њезина позитивна суштина овим није сасвим испрпљена; њу he студенти моћи пајбоље да уоче и схвате у самом процесу учења и да је примене. не догмдтски, већ критпчки, према своме схватању, потребама н допунама, одпосно изменхма. Сада се иалазимо непосредно пред јапуарским нспитним роком. Иаш леодлонаш задатак је да у своме року ликвиднрамо што већи број заосталих испнта, како би тиме отворили што шири гут нашем даљем редовиом учењу н полагаљу испита. а тиме, уједно, омогућили да форма пндивидуалиог рада учење унапред постаце приступачиа и прихваћена од стране евих наших студената. ГАВРИЛО ВУЧКОВИЋ

Рад наших мензи

Седам хиљада студената Бео градског Универзитста храни се у пет студентских мензи Београда и у мензи у Земуну. Код студената, углавном, влада мишљење да је храна недовољна, слаба. Управе мензи се жале на објективне тешкоћс нлн бар на такве тешкоће које оне зато што не могу да савладају сматрају објективним. т Управа дома и мензе „Милована Ђиласа” сматра, на пример, објективном тешкоћом н једну своју велику грешку. Менза је ове године отворена. Управа у раду није имала довољно искуства na се десило то, да су готово два месеца требоваие рацнониране намирнице по абоненту, а не по оброку тако да је због тога добијано упола мање намирница него што је прописано. Због тога су се студенти који су се прошлих два месеца хранили у тој мензи жалили на нарочито лошу храну. Због тога се у* прави чинило да она добија „некако мање меса него друге мензе”. Мање и меса и хлеба и масти је бипо. Питање ј« само да ли због неискуства или због објективних тешкоћа? Зар је неискуство или незнање и оно што се готово редовно дешава у Општој студентској мензи? Три до четири стотине студената готово свакодневно, уколико дође мало касније на ручак наместо куваног јела (које нестане) једе саламу са салатом од киселог купуса, Зар управа мензс после две године рада не може да одреди колика јој количи на хране треба и да ту количину ну и припреми? Није оправдање то „да се ту велики број људи храни” па се зато „ тако деси”. м Прсд мензом Пољопривредно дцумарског факултета у Земуну стоје дугачки редови за ручак. Менза се налази у бившој гостионици „Седам рибара” на мењеној и грађеној за кафану, непородној за меизу. Али је то највећа и најпогоднија зграда која се могла наћи у Земуну. Питање тих редова који су се редовно образовали и који постоје још и сада требало је не како решити. Народна студент ска омладина Пољопривредношумарског факултета, да студенти не би губили по сат, сат и по, чекајући на ручак предложила је, да се ручак дели од 11 часова. Но ни то није мноro помогло. Питање је нерешено. Многе од управа мензи сматрају да ће им Централна управа студентских домова и мензи све набавити, све спремитн, све уредити. Отуда оно пасивно очекивање појединих набављачких апарата наших мснзи да нм Централна управа сигнализира где ће да набаве јабуке или слично. Отуда само педантно извршавање задатака које им Централна управа постави —али само то. Тако рецимо управник мснзе у Земуну не показује довољно оперативности у послу, нема, како ми то обично кажемо, довољно довитљивости. Нису само објективне тешкоће недостатак просторија, иедостатак неких, рационираних намирница (пасуља, масти) у довољним количинама узрок да у студентским масама влада уверење, да је у синдикалним мензама у Земуну храна боља него у студентској. Менза у дому „Иве Лоле Рибара”, која међу студентима важи као најбоља студентска менза, уствари је и успела да даје релативно бољу храну не го осталс мензс између осталог баш захваљујући еластичности свог набавног апа рата. На пример, приликом пре лаза на слободну куповину сви ња, n уопште на слободну купо продају менза је успела да се одмах снађе, н да набави извесne потребне намирнице. Она сад нма известан број свиња који ће јој омогућити да појача храну. Недостатак стручног особља: чиновника, екоиома, кувара веома је велика тешкоћа са

којом се боре наше мензе. Решењс тог питања, наравно у великој мери морају наше мен зе да препусте Централној управи. Али недовољно и непра вилно коришћење особља Koj'e се налази на раду готово је редовна noj'asa. Радни колектив кухиње мензе у дому „Иве Лолс Рнбара” се нарочито у томе истиче. Сва набављена храна се иотпу но искористи. Радни колектив се стара да сс не баца храна н да се укусно и добро справи, затим да се искористи сваки минут онако како је то иајправилније. и Централна управа домова и мензи и управе појединих домова већ су многе од побројеиих недостатака и грешака успеле да отклоне. Али питање побољшања исхране не зависи уствари од таквих недостатака. Ови недостаци нису одлучујући. Они утичу на рад мензи. Они сметају овда, онда. Због тога што, рецимо, земунска менза нема плана у раду студенти два, три, четири дана у недељи једу редовно лошу храну, или се деси да два, три, четири дана узастопце једу купус, или купус и ж ручак и за вечеру. т Насупрот томе менза у дому „Иве Лоле Рибара” има сем детаљног плана и нешто друго, што остале наше мензе нли немају или нису то потпуно н добро оргаоизовале. Менза у дому „Иве Лоле Рибара” води свакодневну евиденцију н калкулацију. Књиговодство је «вн дентно и управа свакодневно зна са коликом количином хра не располаже. Оно од чега у основи зависи питање побољшања исхране у нашим мензама то је питање снабдевања. т Студентске мснзе су досада користиле до максимума рацио иирано снабдевање. Од пре дссет дана одобрено је снабдевање студентских мензи по картама Р-2. То значи у мснза ма сад има више хлеба, више масти, више осталих намирница, него што их јс досада било. Али су наше мензе требалс да искористе и тако ће према закључцима конференције убудуће и бити, потпуннје могућности за снабдевање намирницама из слободне продаје преко разних градских набављачких предузсћа, задруга итд. Цене у тим предузећима су планиране, дакле доступне нашим мензама. Ту има једна тешкоћа. Градска предузећа и ИНО града Београда немају ових намирница у довољној ко личини тако да се расподела не врши равномерно. Данас до бије једна менза, сутра друга итд. Ко има бољи и сналажљивији иабављачки апарат, тај ће више намирница н добити. Ту треба поменути и извесно неразумевање на које наилазе снабдевачи наших студентских мензи код појединих одговорних другова у набављачким предузећима. Тако је одговорни руководилац дирекције за воће и поврће одбио да испору чи једној од наших мензи тра : жену количнну воћа пошто Универзитет „иије производно предузеће.” Из истог разло га одговорни руководилац у ИНО-у дао је једној другој студентској мензи мању количину меса и масти, него што је требало. Централна управа је баш за хваљујући томе успела да мно ra питања у последње време правилно реши. Отуда j'e у по следње време, рецимо, набављено преко Министарства трговине 5.000 кгр. масти, раздељено 44 комада свиња свим мензама, добијена већа количина кромпира и на крају јс у циљу лобољшања ис хране за студентске мензе одобрено снабдевањс по Р-2 картама. , т Све су то успеси који говоре та ће мере које сс предузимају и које су прсдузете морати дз донесу плода.

М. Петровић студ. економије

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 43—44