Студент

На другој и трећој години Медицинског факултета треба ликвидирати 70% заосталих испита

Према спроведеној стручној анкете Медицинског факултета треба да се у овом року положи нешто внше од 70% заосталих испита. Овај број пада углавном на студеите друге а нарочиго треће године, с обзиром да је број старнјих студената далско ман>и и да немају толикп број заосталих исннта, а добрим делом" их неће ни полагати у јануарском року. Анкету није поцунило око 300 студената, од којпх отпада само на прву годину 149. Ово показује да она није свуда подједнако добро објашњена, о чему сведочи и то да се на првој годнпи поједини студенти изговарају како не могу „прогнозирати" свој успех. Онн, значи, нису схватплп да давање обавеза треба да ux потстакне да још сада допесу чврсту одлуку о испитима које he полагати, н да се за њих што озбиљннје ирнпреме. Анкета, која обухвата око 3.200 студената, у целиии иоказује да је спрсмање заосталих и новпх испита схваћепо озбнљније пего досада. То је иоред осталог и резултат честог разматрања овог пнтања од стране секретарнјата, груна и актива Народне студентске омладтше, а посебно од стране стручпог одбора факултета. Ипак, не можемо рећн да су ово пупе реалне могућностп студената нашег факултета. На ово иас наводи чињеппца да има другова са првс годипе који су се обавезали на један испнт у јуну и пршшчап број са друге и треће годнне воји мисле да полажу у овом року снмо један паостали испит. Значи да секретарнјати група и стручни руководиоцп треба да интервепншу путем конференцнја и лнчног убећпвања код ових студената у смнслу јачања њихових папора за полагање већег броја испита. Ово се односи како па садашње нспнте, тако и на исппте у следећем семестру. Стручни одборп у заједппцп са ипститутима и демонстратбрима opraнизовалн су курсеве, семпнаре и консултадгГјђ из' свих' предмеТа. Свакако да he ннтепзпвни колектнвнн рад много допрппетп усвајању градива и коптроли стеченог знања. Ио слабо учешће илн чак н пепосећпвање овнх курсева од стране доброг дела студеиата говорн о томе да пису свн до краја искористили све могућиости које пм је пруншла наша оргаиизанпја и пиститути. Схуденти чгтврте годппе спремају иа семинарнма углавном патологију, коју ће моћи д.г полажу тек у фебруару и марту. Мислимо да би требало побољшати зпање на овпм семннарима и ликвнднратн са појавом да се на њнх иередовио долази, закашњава и крцје од иаставника за време пропптивања. Ово говорп о трци за испнтнма а не о систематском раду. Посебан проблем иа овој годинн чнни питање другова којн још одуговлаче са кандидацнјом и стоје пред губитком годпне (њнх анкета није махом још нп обухватпла) као nuTfiite испуњења обавеза онп' другова којн су скоро каидидира ui, с обзиром да су показали лош однос ирема прошлогодишњим обавезама. Студептп пете године греба да до краја фебруара од 277 заосталих ис пита положе 158, што није довољан број, с обзиром па њнхову Рапију одлуку да he у овом року положити све заостале исиите. Од апсолвената ће 15 диппомирати у јануару, 59 до јуна а 48 до ja-

нуара 1949 године. Дакле укупно 122 апсолвента од 138, јер 16 нијв испунило стручни пист. Код мањег броја апсолвсната може се говорити о тенденцији лаганијег спремања испита и дужег задржавања на појединим клиникамз, при прилреми самих испита. Нисмо против тога да се испити темељно и што боље припреме, апи поједини апсолвенти, који су досада за кратко време врпо добро и одлично спремапи и полагали својс испите, теже да рокове продуже, иако им наша организација .Народне студентске омпадине осим учења не поставља никакве друге задатке. Ово говори о несхватању потребе бржег давања кадрсва нашој здравственој служби, и против таквих тенденција наша организација се мора борити. Борба око нолагања старих исдита пе сме да нас омете у прннреми нспита које ћемо полагати у следећем семестру. На њих треба већ сада мислити, нскористити овај распуст и темељно их спремити. Само па тај начин ћемо остварптн задатак да не учнмо кампањски пред пспит н да побољшамо своје знање. Руководиоцн стручиог рада на факултету и секретаријати Народно студенгске омладипе су и досада о овом нитању водили рачуна и учинили су у том правцу извесне напоре Треба појачатп рад у том правцу. Рад демонстратора иа вежбама са студентнма прве године мпого је овоме помогао; консултацнје сваке недеље, а нарочитс крајем месеца, које на хемиском институту води сам професор Павле Трпннац, говоре о томе да су студенти прве годпне после првих дана слабнјег рада почели озбњљно да уче и данас се паставници на овом институту похвално изражавају о њиховом знању. Сматрамо да ће нас ова систематски спроведена кампања на најбољи пачин осигурати од одустајања и изненађења на испитима. Зато се и предвнђају пб' распусту колоквијуми из хемнје н физике за студентс прве године. а за другу годину пз анатомпје н физпологије. По питању ове повремене контроле знања напшх студената било је у почетку неразумевања код појединих професора, јер су мислили да he се она ограннчити на колоквијуме који су постојали у току раиијих годпна (из хемије иа првој, анатомнје на другој годинн), и ометати учењс осталих предмета. Када је стручни одбор факултета нредложио да се колоквијумн држе из осталих предмета. иаишао је на потнуну подршку наставника. У току припреме испита за Јануар показало се да питање уџбеннка за млађе године ннје још сасвпм решено н стручни одбор је заједно са руководиоцима наставе учинио погрешку што је ово питање решавао издавањем скрипта у последњем моменту. На пашем факултету као и на читавом Ушшерзитету вођеиа је агитацпја за редовно похађање вежби и предаваља. На свим годннама н групама снроводилн смо преко Народне студенгске омладине контролу испуњаваља ове обавезе коЈа се намеће по уредби и према задацима гоДlишње скупштине Народне студентске омладине. У овоме је постпгнут тта поједииим годинама знатан успех алп се нпак добар део студената односи према похађању

нредавања и вежби са кпајњом иемарношћу. Ова контрола спровођена Је. од стране по.сднншЈ клиника и ннститута, али ве свуда са нодједнаком упорпошћу и оштрииом, тако да добар део института и клиника пема преглед над уредним носећивањем вежби. Рад на припремању испита, који у суштини првтставља такмичења између појединаца, није од стРане рукозодипаца Народне студектске омладине унључен у организовање так мичења, и над њим нема пуне евиденције. Иако знамо ноја је година најбоља а која најгорз, ипан не знамо по групама која група најбоље посећује предавања и вежбе, где се спрема најаећм број заосталих и редовних испига, где има највише научних кружока, у којој се групи студенти нзјвише истичу по своме знању, који су то студенти и дРуго. Недостатаи евиденције и неорганизовано такмичење довели су до недовољног изношења добрих и лоших примера. На тај начин студенти немају преглед такмичења, а агитација нијз могла да допринесе његовом даљем развијању у оној мери у којој би требапо. Тиме се умртвљујв и еамо такмичење.

Милош Кмлибарда,

иретседипк НСО-а Меднцинског факултета

Moћ навике

У ДЕКАНАТУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ЧИИОВНИЦИ ИМАЈУ БИРОКРАТСКИ ОДНОС ПРЕМА СТУДЕНТИМА

Извините, колико је сати? Да ли веђ примате? Навратите ових дана... па ћемо видсти, У јеку реѕања сувих грана

Јануарски рок: Још ову да отсечем па сам испунко норму.

Пољопривредно-шумарски факултет

88,4% студената прве године полагаће испит из неорганске хемије

Садашња прва годииа има много предности над прегходним. Настава је почеда на. време, и одвијала се без застоја. Економско стаље студената је решено поЖољно: 442 студента су стинеддисти Народне Републике Србије. а са : стипендистима Аутономне Покрајипе Војводине, Аутономне Облгсти Космета и других република овај број се пење на око 500, што чини 70% | Студенти прве годнне Пољопривредно-шумарског Лакултста уложили су све снаге на савлаћнвању неорганске хемије. Зато ie сада, пред испите, дошло до једне штетне појаве,

до поделе предмета на „најважпије" и „мање важие‘*. То се најбоље впдп по броју присугних на предавањима: на неорганској хемнјн присутно је проссчло око 550 студен.ата, дрк па предметнма који he се доцније полагати (зоологија, агрогеологија и др.) нема никад вигае од 250 слушалада, а и овај број стално опада. Овакав начин рада може негативпо да утиче на успех испита у јуну и октобру, ,јер студенте прве године чека још 8 испита.

Од GO2 студента, колико их Је пријавило неорганску хемију, вежбе посећује 130—160 студеиата. Разлог томе је што се курс одржава у библиотеди, хде, једв* p»4pQlđM сДушалаца (од којих само 60 —70 може да седи). У недељу 2i децембра курс је одржан у већој сали, где нма довољно места и том приликом јс присуствовао већи брсј студената него обнчно. То сведочи да је недостатак потребннх просторнја сметао посећивање курса у пуном броју. Друговн којн посећују курс ннтсресују ce н показују добро знање. Онпх 80 студспата који су оставнли неорганску хемију за јунски рок мораће да одложе полаган>° органске хемије за октобар, иако стину право да је полажу у јуну. Овакав одиос према учењу заслужује строгу осуду. јер водн старим, рђавнм путевима у беспуће заосталих испита. Ако прва година буде реалпзовала 602 пријављена испита у јануару, онда ће бнти у могућности да крсне даље са много већим успехок него и једна претходна генерација.

Н. Р. студент агрономнје

Државни институт за фискултуру

100% студената обавезало се да ће ликвидарати испите

Ha Државном институту за фискул туру ових дана спрбвсдена је анкета стручног одбора, фја је углавном имала за ццљ да изврши детаљап преглед заосталих испита с једне стране, а с друге, нримаше обавеза за ликвндпраље тпх испита као и нових на ко,је се сгиче право полагаља крајем 111 семестра. Успех анкете је врло добар. 100% студената обавезало се да fce ликвидирати испите. Највеће проблеме у раду ове високе школе има прва годипа, јер је код већине студената постојала у почетку тежња да се што више посвете практнчним предметима: лакој атлетицн, пливању, кошарци итд. Услед тога ла почетку семестра је несразмерно внше другова одлазило на самоппицијативне часове из горњих предмета, а ua штету апатомских и хемиских вежбп. Такбђе је код некнх студената владало уверење да су хемија, биологија, анатомија и други предмети некако ..споредпи" па ге њиховом учењу све до скора није посвећнвало довољио пажње. Наравно да ти друговн већ данас ocehaj.v последице оваквог свог гтава према учењу. Било је потребпо да се створе нове форме рада. Међутим стварање ових потребцих услова за учење није ишло ни брзо ни лако. Један од таквих проблемс. био је и данас јесте питаље уџбеника. То питање њостаје још значајпије ако се узме у обзир да у нашој земљи постоји доста впшнх фискулгурних школа, пред којима стсји овај исти проблем. Обавезу, да се испитн ликвпдирају у одређеном року другови су вајозбиљпије схватПли. Дали су је сви студенхи Државног института за фис-

културу. Они се сада боре за испуљење обавезе. У погледу учења за похвалу је рад групе другова који су скоро дошлп са Пруге. Они су формирали свој kvvсебан кружок, а стручно удружење им је доделило другове којн ће с њнма радити. Резултат њиховог рада је следећн: Савладали су велпки део градива поједшшх предмета и вероватно пеће имати заосхалих испита иосле јануарског рока.

берус

Ветеринарски факултет

Какви су изгледи треће године за ликвидирање заосталих испита

Трећа година требала је да положи до краја септембра 939 испита. Од тог броја положено је свега 310 испита тј. 1/3. Остаје још 629 испита ко]е треба ликвидирати у јаиуарском року. Да би се имао тачнији увид извршена је подела на групе по испитима, тако прву групу чине студенти са два и три испита, другу са једним, а трсћу без иједног положеног испита. Одржане су конференци је по групама где су студенти давали појединачне обавезе за јануарски рок. Трећа група треба да да у јануару најмање два испита, мсђутим три студентз од 117 даће само један. Њихови изглсди да до септембра и-

дуће године дају и трећугодину, врло су слаби. Показало се да је требало раиије почети методом давања личних обавеза, а не на месец дана прод испит. Било је случајева на дру roj групи која би трсбала да да оба заостала испита. да студенти дају само један, изговарајући се да немају довољно времена да спреме оба предмета. Међутим, прошла су два месеца која је требало искористити. Јануарски испитни рок може у многоме да побољша стање на трећој години уколико се озбиљно приступало спремању испита.

Т. Костић, студ. ветерине

Број 43 —44

НАРОДНИ СТУДЕНТ