Студент

Поводом двоброја часописа Младост

У двоброју за јануар и фебруар, часопис ..Младост” доноси на својим првим страницама Усовљев чланак „Како је Лењин радио над књигом”. Аутор поменутог чланка упознаје нас са методама читања литературе, са оистемом забележавања прочитаног материјала и са начшшма с којима је Лењин приступао читању и проучавању литературе из свих области друштвеног и државног живота; упознаје нас даље са разноликошћу карактера и садржином извора литературе којима је студиозно прилазио Лењин приликом писања било којег дела. Тако. само У делу „Развитак капитализма у Русији“, цитирана су 583 различита књижевна извора. Лењинови методи, коментари, примедбе и забелешке, у вези са читањем књига. врло су иитересантни и „уче нас активном, стваралачком приступању материјалу кога читамо и критичком одношењу према њему”. Приповетка , У три, пет, седам и довет” Чеде Вуковића заслужује пажњу својом оригиналношћу и обрадом мотива ив савременог живота. Писац нам на убедљив начин, реалистички, оцртава ликове наших нових омладинаца и њихов однос према раду, условљен нашом друштвеном стварношћу. У личности Жарка. који се ашализирајући себе, осећа способним и свесним да заједници може корисније послужити на неком другом послу, него на дужности вратара у биоскопу, и који, тежећи том »овом, кориснијем раду, тежи у исто време и за учењем дат је лик једног од многих омладинаца данашњице. Обрађујући мотив из славте Козарске епопеје Младен Ољача је успео да нам у својој приповетци .‘Три борца”, на збиља умет»иlчки начин да и неколико слика те величанствено битке кроз конкретно приказане ликове трију бораца. Нарочито је снажно окарактерисана личност команданта батаљона којц са одлучношћу и ауторитетом свог позива угушује дезертерство 6ораца у клици, не презајући пред самим собом да, у интересу борбе убије и овога борца. дезертера, али који исто тако зна да буде топао н услужан друг према тим истим дезертерима када доцније стоје иред ши!М, поново као борци одреда. Снагом своје психологије борца он кажњава таквом казном три одбегла борца са положаја (Јер се тенковима и сили не може одољети”), да °ни ооећајући се таквом казном И својим преступом самопосрамљени, схватају тежииу своје грешке, увиђају да нм је место у народу. у борби, налазе то место поново на положају. јуришају са новом снагом на те исте тенкове, дошавши до сазнања да се сили може одолети, да се човек може оклопу супротсхавитц

У свом критнчком осврту на комедије Бранислава Нушића Ели Финци нам осветљава унутрашње противречности хумора нашег допуларног комедиографа, чија је двострукост хумористичних расположења врло карактеристична за његов лик. Оштре политичке карикатуре и смеле друштвене сати[>е с једне стране, и падање у вулгарни и тривијални стил водвиља и лакрдије с друге стране, објашњава се историским процесом развитка друштва у Србији и способношћу Нушићевом да га живом снагом комичног сагледања стварности репркЈдукује или пак да свој хумор одвоји од конкретне ствар* ности, не могући да проникне у суштину друштвених померања и политичких збивања, чшје су покретачке снаге и друштвено-и-сториска устремљеност остали Нушићу страни и неразумљиви. Приповетка ~Фумица” Војислава Чолановића даје нам светло исклесану фигуру девојке са отока Раба. њен илегални рад под италијанском окупацијом, херојско држање пред усташама и њену веру у победу народа, у остварење лепшег живота чија је слика не напушта ни у моменту кад умире под ударцима усташког ножа. У овом двоброју објављене су и четири песме велико-г словеначког пссника Отона ЖуданчlИlћа, чију Су 70-годашњицу рођења прошлог месеца прославили сви наши народи. Две песме штампане у овом ојх>ју: ~Корушка у срцу“ и „Дан свих живих’ сиадају У ред његових најбољих песама. Од 17 песама наших младих хгесника, колико их је објављоно у двоброју. истиче се својом композицијом и обрадом песма Славка Вукооављевића ~Ноћ у Титовом Ужицу”, а захвlалнlИlм мотивима пак песме „Аурора” Ристе Тошовића и саосећајна и пуна топле љубави песма ~Грчка застава" Ми)рослава Митровића. Радоња Вешовић у песми ~Демобилисани борац пред родним крај'ем” ©ткрива нам мисли демобилисаног борца, који се, на улазу у село, с чежњом и љубављу сећа чете и Армије. У песми ~Мајка Маркосовог борца” Владимир Ждвковић даје нам над згариштем до М а лик грчке мајке њену жеђ за осветом и слободом. Поред песама наших пеоника налазе се и чстири преведене песме из совјетске лирике, од ко • јих се својом актуелношћу, уметиичком концепцијом и племенитом тежњом истиче песма плодног песника Алексеја Суркова ~Дижите глас. поштени људи”, где песник раскринкава потпаљиваче новога рата и демаскнра њихову „помоћ” народима, као и њихове подле намеЈре. Шчербатовљев чланак „Како ее пишу писмени задаци”, преве-

ден такође у овом броју, даје нам широка упутства како треба дисати писмеие саставе, који, ..више него ли иједна врк:та рада допуштају да се донесе суд о култур«ом нивоу ученика." У свом чланку под насловом „Иво Лола Рибар” Риста Тошовић говори о великом младићском трибуну и неуморном борцу, о н»еговом животу, образовању, и о историским заслугама које је стекао својом борбом н радом. како у остварењу јединства младе генерације и доследном разрађењу и правилном спровођењу партиск« линије међу омладином и њеним специфичним питањима, тако исто и у победи Партије про тив антипартиских, издајничких елемената који су били у њој и њиховом изоловању од широких наркздних маса, ~3а ту велику победу каже Милован Тилас ...Партија ће остати Вlечно захвална и другу Иви Лоли РибаРУ”- Улога Иве Лоле Рибара у васпитању младе генерације, у њеном оформљењу и њеној борби за бољи живот. уопште у омладинском покр>ету прс, а нарочито за врсме рата, » његове улоге коју је он одиграо у току Народно-ослободилачке борбе не само да је велика. већ и историска. Величину личности Лоле Р|гбара у том великом раду, борби и у стварању наше нове историје, окарактериСао је 'Билас рекавши да ~...Лола постаје историска личнсст и.то једна од највећих у овом периоду наше историје”. У фељтону богатом разноврсним чланцима налази се и освртна критика нашег другог уметничког филма „Жнвјеће овај нарк>д”, затим Сеферовићева критичка анализа поеме „Станка” Мире Алечковић и резултати конкурса часоциоа Младост, Од цртежа истиче се сво Јом тематиком и постављањем и тумачењем фигура ..Слика за композицију” Саве Николкћа. Резултат конкурса који је часопис „Младост" расписао јаиуара месеца прошле године за најбоље песме, приповетке, једночинке и ликовне прилоге објављен је у овом двоброју. За приповетке и песме нису додељене посебне награде погато је жири, узевши у обзир радове за награђивање, нашао да су исти приближно подједнаке врелности. За једночинке пак ниј,е додељена ниједна награда, пошто ниједна, по иишљењу жириа, нв долази у обзир за штампање или приказнвање. Дванаест награда од по 2000 динара за најбоље песме добили су; Велес Перић, Лазо Каровски, Владимир Черкез, Мирослав Митровић, Раломир Константино-вић, Слободан Галогажа, Нада Валенчић, Мира Алечковић, Миодраг Томић, Радо. ња Вешовић, Маријал Савиншек н Славко Вукосављевић. Шест награда по 3000 динара за најбоље приповетке добили су: Михаило Ражнатовић, Војин Јелић, Иваи Брајдић, Војислав Чолановић, Чедо Вуковић н Младен Ољача. За ликовне прилоге прву награду од 2000 дннара добио је Саво Николић, а две друге од 1000 динара Лојзе Перко и Вуксан Булатовић. Одзив иладих песника и приповедача био је врло велики на овом конкурсу; стигло је 1138 песама, 179 приповедака, 28 једночинки н 80 ликовних радова, што сведочи о изванредном интересовању наше омладнне за књижевни и културни стваралачки рад.

С. ГАШИЂ

Милош Гвозденоивћ: ЈПРЕЉЕ т

ЉУБАВ

Тишина у соби душом твојом дише. Присуством твојим миришу мртве ствари. Издалека, кроз писма мека љубвв ме твоја, дјевојко, свег озари. На час блиски радосно чекам, кад ћеш донијети мирис липа,. и росу у коси, и мелем у срцу, јело вита! И наша је срећа иста она што даје снагу остглима: сваког пролећа у очима ријекб огледамо се са цвјетовима. -

У пјесми ратара што се с њива чује, у смијеху радника што кује новог се јутра, нашега јутра, нашега јутра, корак убрзан чује. Ноћас сам с&м, драга ал то није самоћа што ко понор зија. Нагнут сам над књигом, и чини ми се, коса се твоја нада мном још нија. И ја ти пишем... Видик пред нама бескрајан цвјета, гдје очи твоје благошћу грију и расту ми крила ради тебе, мила, и ради људи свију!

Радоња ВЕШОВИЋ

„УНИВЕРЗИТЕТ" Роман о совјетским студентима

Сгу\дв«ти ввличв земљв ооци|јвли_ »ма дрбтли оу роман о оебл. У 6, 7 и 8 броју чаоописа „Октабар" за 1947 г. о6'ављ«но ј» дело младог ооајвтоког лии-ца Г Конооалова „Уни_ варсзитвт". То јо ујв(дио у лнтервлурм народа СССР-а шреи покушај да ое ооишв живол сов|јеггоких стуудетта м лришаокв борба новога оа старим »а матврЦ|алу из уннвераитетсхог живота. АЛлади научник Ил»а бори ов упорно и дослелно, «рBо цво ромам, прот*lВ потц»ЊlИ®ања рускв фгилозофске мисли, протнв нвкритичног клањгн>а пред, нзуноом залада, против мозмоослнтизма чији јв ноонлац професор Бошучаров. „Ваша оцвна руоое мисли збуњујв мо, говсри профоор Богумаров Кожар ву, ја ое, алвгорично говореКи, с јвднаком потовошКу клан>ам Ломоносоау, Балзаиу и Досгој евском. И прочитавши ваш рад а нарочито оа. слушавши првдааања, ја оам нашао да сам с вашв тамк» гледишта аги стракган м рационалиста, коомополитвр рекао бмх. Моокда оам ја стверно тамаа. Али бих ипак хггео да ввс сачувам од лреггереног зоноса врвдностима руоке наумв". „Нв чнни ли вам ое да ви због нених прошлих твшмоКа нв волигв Р-усмду?" пипи Коокароа профеоора Богучарова. мвни интернамнонашизам помаж» да ацдим да баш советски но. род, и пре овега руоки народ поолааља глаане путевв оввгрсиог разангма“. То сгу схватања између мојих ов води борбг. Нггучни новглор Консаров ниј» оам у тој борбм. Уз њвга оу и овмрвтар гиршНсие органчзаци(јв Универоитегга Тапауров м научник Тнмирјозввац акаделлик Сурдуиов и отууџен1Н моји, ано ое /ош н» сналвзв у м-ногим питањммв омо мојмх ов води борба ипак оовКају да Кожаров има фаво. Профвоор Богучвров МвМО IКАЛИио прнствлица. Њиххаа брогј ое оводи на Сухоеилов« коме о/ оца лритгвои рили збот шпвкулације и Телемскинв, на те бвдне заостаггкв прошлоти. Бво обоира иа ауторитвт мојМ је профеоор Богучаров сгтекао у подинадаа службе, борбв између њега и Коомарова могла ов у сов етспоом друштву свршнти само победом Кожароев. Та победа }в утолимо пушгго отудемпи момуниети бирвју сенрвтара организвциав и иЈпо св он жеми девојном ко : у вопм. На друкхј ограии порвз у борби пригКвн ј»

твилооКамв у личном животу. Р»амам Коноаапова виссмо ј® иетакао зилчај руомв филозофи|јв, доказао да јв киума посгала овојима кародв, а да ф*илоаофи|ја ниуе ~«агука кад наукама". ивго да ов раз&ија у твонрј &©зи оа приЈхадним наукама. Он јв таикхЈув гтоиазао и победу новога »ад отарим у унивв-рзитвггском живопу м дао каракггврнв црте оовјвфооог иа. учника. Тамва књипа јв да наи^ на жиае комемтерв оовlЈlвФскlик студеиата. „Литераггуркаји пазвгпа" пише да су ртудечти МопковокоlГ умовврои. тета оаовали конфегреициу на којрј су дискутовали о роману Коноваловл. У живој диокуомји јвдносласмо ј*а исгакиут виооми идвјми знамај њвго. вог двла, а, сем тога студвнти су изразили жељу да се такве конфе. р&нције саоива.ју и поводом другмк умегпничњ« дела која буду излазила. Олагтрамо да би »улггурно—<фж>оввтми одбор Унивврзитета требао Органиаовати нли ломкхки првво+Јвње тог змачауног дела нв маш језиж. И. К.

Културне вести

Академско позориште прнредило је у Земуну „Вече руске саТире* 4 за студенте Пол>опривредно-шумарског факултета. На програму су биле Чеховл>ев« минијатуре „Хирургија 44 , „Јубилеј 44 и драмска слика Њекрасова „Јесења досада 4 *. Претстава је била добро посећена, а н>ен квалитет још једном је потврдио озбшБност уметничког рада Академског позоришта. ★ Културно-уметничко друштво Југославија —Албанија организује курс албанског језика. Студенти који желе да посећују овај курс треба да се јаве редакцији „Народног студента 44 . ★ Пријем новнх чланова у Академско позориште вршиће се сваког дана од 19 до 20 часова у просторијама Академског позоришта у згради биоскопа „20 октобар 44 , Балканска 4, Улаз из парка.

БРОЈ 3

„НАРОДНИ СТУДЕНТ”