Студент

Оливера Кстгрга АУТОПОРТРЕТ

ПОВОДОМ ПРВОГ БРОЈА ЧАСОПИСА "3ОРА"

После ~Младости“ и „Младинске ревије“ појавио се и трећн омладински часопис за књиу Сарајеву. Исто тако, у пројекту је покретање омладинског часописа за књижевност за Хрватску који треба да отпочне са излажењем већ у марту ове године. Ово није ни мало чудпо ни изненађујуће. Оквири„Младости“ која је окупљала око себе младе књижевнике и књнжевне почетнике из читаве земље, постали су преуски. Часопис „Зора“ треба да одигра важну улогу. Он ће радити на окупљању и васпитању младих књижевника Босне и Херцеговине, како би могли да прате нашу стварност, уочавати у њој најбитније н уметнички изразити. Часопис ће надаље бити смотра резултата које је омладина Босне и Херцеловине постигла на културном пољу, Већ у првом броју поред имена која смо сретали у „Младости“, другим часописима и листовима, налазимо и нова која већ својом првом појавом скрећу пажњу на себе. Што се тиче прилога, они су различити по својој вредности а слични по темама које обрађуЈУ- Међу прилозима одломак „О-дред Гојка Сувача“ од Ристе Трифковића заслужује, по неким својим својствима, да се на њему задржимо јер он садржи, уз више мањих недостатака, неке о којима треба проговорити баш на почетку излажења часописа »*Зора“. Пре свега Лрилично нас је зачудио својим натурализмом, бестрасно-објективистичким ставом, пасивним посматрањем и регистровањем живота. Чини нам се да тако прилажење теми није својствено књижевности нове Југославије. Напротив. Писци наше земље учествују активно у животу њихових хероја, деле са њима радости и болове. Трифковић то не чини. Зато нам и командант одреда Го}ко Сувача изгледа стран, нестваран, не оставља на нас јачи утисак. Гојко Сувача је, пре свега, човек дела, активан човек, али то је активност човека који не мисли. који не схвата јасно догађаје око себе. У њему не живи воља која је иначе била карактеристична црта наших команданата. Они су увек господарили догађа}има, или активно утицали на њих, а Гојко Сувача их дочекује, истина храбро, али пасивно, толико пасивно да ради тога пе

верујемо ни у његову храброст. Зашто је он храбар? Зашто се борн? Из патриотизма? Свести? На то одломак не одговарт. ГоЈко је као командант усамљен, иако непрестано окружен борцима. Кроз Гојка, као ни кроз остале борце, не осећа се руководећа улога Парти Је. „У свим овим јединицама где није било доброг, чврстог и сналажљивог руководства, настала је дезорганизација, сваки је радио на своју руку и што је хтео у лову за хлебом“. У одреду постоји партиска организација. Зар је дезорганизаци|а ту могућт? Зар чланови Партије нису били они храбри и пожртвовани људи одлучни и непоколебљиви који су у најтежем моменту, својом присебношћу одржавали одред? Партиска организација претставља уствари оно сналажљиво и способно руководство. То }е познато и самом Трифковићу. Такав став према КПЈ и према њеној улози у борби не долази дакле из незнања, него из немарног и аљкавог прилажења теми. Ова немарност довела }е и до неколико грубих грешака у погледу чињеница. Радња се дешава у „гладно пролеће“ 1943 после пете офанзиве, иако нам Је врло добро познато да се она завршила у јуну 1943 године. Трифковић даље ставља у уста партизанима песму јуришних одреда четничког „команданта" Павла Ђуришића. Питање одредз у саставу дивизије такође је проблематично. Ако часопис треба васпитно да делује на нашу омладину, то му је један од основних задатака, онда овакву појаву аљкавости треба сузбити у њеном зачетку, јер она доводи до врло штетних последица. Ако узмемо у обзир чињеннцу да }е Ристо Трифковић члан уређивачког одбора. ово питање постаје још озбиљније. Сем прилога Р. Трифковића часопис }е донео приповетку Ахмеда Хромађића: ..Драгиња I ', песме В. Черкеза, Љ. Миљина, б. Радичевића, В. Поповића, Ј. Лешића и В. Ди}ака ко}и }е дао две дечије песме. Сматрамо да }е објављивање дечиЈих песама V часопису доста слабо решење. Њихово место }е у пионирско} штампи. Поред тога часопис }е донео фељтон ко}и ће у идућим бројевима вероватно бити богати}и. И К.

АКАДЕМСКО ПОЗОРИШТЕ после рата

Пред прославу Академског иозоришша

Веома је тешко у ограниченом, информативном чланку, писати о једном тако важном раздобљу у историји Академског позоришта. Ради боље прегледности поделићемо то раздобље на неколико интервала. Послератни период у раду Академског позоришта можемо да поделимо у четири фазе а Прва фаза временски пада у време обнове рада на Универзитету и иде са обновом свих стручних, економских и култур них институција Универзитета. Обнова Академског позоришта, чији је постанак, улога и историја уско везана са историјом напредног студентског покрета, уследила је у време кад су економски проблеми студената, питање материјалне обнове згра да, института и учила питање стварања новог наставног програма, питање реорганизације наставе, била од првостепеног значаја и кад је питање преоријентације културног живота на Универзитету било, сасвим разумљиво, у другом плану. Другови којима је ' у то време било поверено обнављање Академског позоришта пошли су од сасвим исправне поставке да Академско позориште треба да се јдви као нужна последица потребе и же ље да се студенти упознају са драмским радом и да се личним учешћем оспособе за правилно решавање драмског рада на фа култету, другим речима, да обезбеде потребан кадар за стварање универзитетско драмске секције. Уметничко-естетска мерила, таленат, знање, репертоарска по литика, сво то није било у првом плану. Циљ је био да се људи скупе, да створе прве групе из којих ће моћи да се направи будуће језгро позоришта. У ово време ради се у просторијама студентске мензе под доста тешким условима. Овај период. можемо да означимо као другу фазу у раду, условљену претходном, испуњен је унутрашњом организацијом позоришта, стварањем репертоарског плана, дисциплинским организовањем, бескрајним (често илузорним и непотребним) дискусијама и састанцима, учењем и разбистравањем, основних питања из позоришне уметности, а специјално о улози Академског позоришта на Универзитету. У то време се покушава спремање више комада („Свињарка", затим фрагменти из већих савремених руских драма, минијатуре Чехова итд.), праве се мале интерне претставе у ко јима се недостаци, често и претерано критикује са или без много познавања ствари. Једини јавни наступ Академског позоришта био је на Коларчевом универзитету приликом претставе Централних универзитетских уметничких институција кад се иступа са фраг ментима из Горкове „Мати“. О уметничком нивоу представе, о њеним стварним квалитетима тешко је говорити из данашње перспективе, али оно што је сигурно то је да је претстава била огледало рада позоришта, још увек неуједначеног и гледања на проблеме оштро обележеног дилетантизма, неуморности у гесту, тону и изразу. У трећој фази рада Академског позоришта, која је времен ски пала у летњи семестар 1945/46 године, формирана је Привремена Управа позоришта која је имала за циљ да на темељу искуства из ранијег рада са једне стране и неопходности потребе са друге, реши читав низ проблема. Сад се дају могућности за озбиљни.lи рад, одваја се способнији кадар, почиње да се обраћа пажња на теориско изграђивање и стинање практичних искустава, припрема се са већом одговорношћу постављени задатак драмског рада. Сем тога у овом периоду

Академско позориште има за задатак да координира и контролише рад свих дилетантских секција по факултетима у смислу стварања јединственог погледа на драмски рад, у циљу правилнијег, бољег и повезанијег рада на позоришту и одабирашу најспособнијих другова. Овај задатак Академско позориште није успело у целости да испуни. Управи је било стављено у задатак да прикупи и организује стварно најбоље снаге по факултетима у циљу стварања репрезентативне драмске групе. У овом периоду су најтежа питања била из области теориског рада, могућности иступања, стварања репертоара, и најзад питање од највећег значаја, питање техничке организације позоришта. Огледало таквог рада била је приредба на Коларчевом универзитету „На главном друму“ Чехова. Претстава је несумњиво показала из вестан прогрес у раду, показала је да поред добре воље, љубави и пожртвовања има доста талента с нешто теориског знан?а. Последњи период рада Академског позоришта, неопходно условљен ранијим фазама, који још увек траје са извесним диференцијацијама на које се не може сада осврнути, услед информативног задатка .чланка, почиње са почетком 1947 године. Овај период је везан за опсежнију реформацију целокупног културно-просветног и уметничког рада на Универзитету који је са своје стране (укидањем дилетантских група по факултетима, посвећивањем веће пажње раду Академског позоришта итд.) дигла ауторитет Академског позоришта и повећала број чланства. Сем тога нова парола „Дићи квалитет изнад квантитета“ захтевала је озбиљну и одлучну реформацију у раду самог позоришта. Доласком једног броја способнијих снага, са више теориског и практичног знања, организовањем курсева за обраду теорије позоришта, ушло се у борбу за озбиљну ликвидацију дилетантског и неодговорног рада на позоришту. На тај начин створена је устаљена група, која је имала за циљ да планским радом стекне знања, искуства, да се усаврши и оспособи за планске задатке. Такав одговоран став према раду, омогућио је прву самосталну претставу Академског позоришта „Вече Чехова“ („Јубилеј“, „Диплома-

та“, „Хирургија") која је показала да је изабрани начин рада правилан, и да је то прави пут ка ликвидацији свих старих грешака дилетантизма. Најзад у овом периоду је Академско позориште на основу одлуке Културног друштва направило турнеју по Омладинској прузи. Радом пред турнеју. а нарочито радом на лицу места Академско позориште је стекло више знања и искуства, изградило топлији међусобни однос, осећања одговорности и експедитивности у раду, дигло свест колективног залагања. По зориште је провело на прузи 40 дана (што није учинила ни једна Културно-уметничка група), дало око 30 претстава и оцењено као способна драмска група. Најзад, почеткђм ове цжолске године Академско позориште је излазило са претставом посвећеном раду налредних уметника из 50-тих година прошлога века у Русији, којом приликом је обрађена слика Њекрасова „Јесења досада“, која је показала да се пошло путем озбиљног и одговорног аматерства, отворила нове перспективе, поставила нове задатке. За рад у овом периоду Академско позориште је похваљено од стране културног друштва Универзитета и помогнуто материјално од Комитета за високе школе и науке. Основпе карактеристике данашње физиономије Академског позоришта се у многоме разликује од праксе у ранијим периодима. У прилог томе, говори пре свега, повећана одговорност за целокупни уметнички рад у позоришту, плански постављени задаци и стопроцентно испуњавање плана, унутрашња организациона форма позоришта (администрација, материјална независност, створена упорним и самопрегорним радом као и тачно вођење евиденције финансиског пословања и свих односа са руководећим институцијама) итд. То значи да су данашњом ор ганизацијом Академског позоришта створени потребни услови за озбиљан аматерски рад и да се могу на основу досадашњих резултата очекивати озбиљна уметничка остварења. На крају потребно је подвући да су протекле фазе у раду и организацији Академског позоришта биле неопходност преко којих је једино било могуће условити данашњи рад. Са тим перспективама Академско позориште може са пуно ауторитета да припрема своју прославу 25 годишњице рада.

Иван СТАНКОВИЋ

Ксенија Дивјак ЦРТЕЖ

БРОЈ 3

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

13