Студент

По реферату развила се оштра дискусија у којој су учествовали композитори, критичари и познаваоци музике. Критикујући формалистичке тенденције у ства ралаштву совјетских композитора, друг Богатјев указује да је карактерна црта музике С. Прокофјева сарказам, и исмевање без емоционалних принципа, и у томе је узрок, по његовом мишљењу, што Прокофјев није умео до данас да одрази у својим делима херојизам и величину совјетског народа. На скупу је прочитано писмо Прокофјева, који због болести није имао могућности да присусЈтвује лично. Он је у писму признао правилност критике формалистичког правца у музици и анализирао изворе својих грешака- С. Прокофјев је уверавао да ће у својој новој опери „Повест 6 правом створити јасне Мелодије и прост хармонички језик ансамбла и полифоничних хорова, а такође и да нађе нужну везу кантатног певања са сценском радњом. Многа иступања у дискусији била су посвећеиа питањима музичке критике. Секретар Савеза совјстских композитора М. Ковал подвргао је оштром осуђивању стање на фронту критике. На савести многих критичара лежи кривица нетачне идејне и стваралачке оријентације Шостаковића. После чланка у „Праади“

о стваралаштву Шостаковића појавила се његова „Пета симфонија“ у којој има много дубоке човечности. И поред свега тога, у „Шестој симфонији“ поново су се појачале формалистичке тенденције. Два противречна иступа критичара Мартинова о овом делу приморавају да се постави питање не само о идејној висини музичке критике, већ чак и о њеном елементарном поштењу. Шостаковић, који је иступио на том састанку, говорио је о огромној користи коју доноси мудро указивање Партије совјетским уметницима. Примивши упутства Партије као строгу, али лчинску бригу о совјетским >метницима, Д. Шостаковић подвлачи да само упоран, стваралачки, радостан рад на стварању нових дела која ће наћи пут у срцу совјетског народа може бити достојан одговор на постав ке ЦК СКП (б). Д. Шостаковић саопштио је присутнима да он сада ради на музици за филм „Млада гарда“ и приступио је раду на опери истоименог романа А. Фадејева. Оштрој критици подвргнута је на састанку делатност Организационог комитета Савеза совјетских композитора и Комитета за додељивање стаљинских премија. О одвајању Организационог комитета од основне масе композитора, о игнорисању критике и самокритике, о чиновнич-

ком и бирократском стилу његова рада говорили су А. Лепип, Зара Левина, Виноградов и други. А. Хачатуријан признао је на састанку да се он као руководилац Организационог комитета није ставио на чело борбе са формализмом, да је неправилно реаговао на критику, примењивао бирократске методе руковод ства, није обраћао пажње на сигнале о непожељном стању на музичком фронту. К.ао оснопне узроке свога прилажења формализму А. Хачатуријан сматра заношење техницизмом, одвајање од потреба народа. На скупу је иступио секретар Месног комитета СКП (б) Данилоп. Он је говорио о огромном значају поставки ЦК СКП (б) о опери „Велико пријатељство" у којој је јасно одређен про.грам рада радника на музичком фропту. Овај партиски документ игра огромну улогу у идеЈ!Ш-политичком васпитању совјетског народа, а пре свега интелигенције. „Дужност совјстских композитора запршио је Данилов као одговор на поставку ЦК СКП (б) јесте, да дају нова дела достојна нашег великог народа који иде под заставом Лењина Стаљина ка комунизму.* „Совјетское исскуство"

КЊИЖЕВНОСТ УМЕТНОСТ КЊИЖЕВНОСТ УМЕТНОСТ

ФИЛМСКИ ПРЕГЛЕД „Велики диктатор“

У филму „Велики диктатор" нема уобичајеног мотива који гаје холивудски монополисти. Не ради се о филму који негује пустоловни морал: „Ја радим онако како је за мене корисно, а на све остало пљујем“, ни о филмовима који усађују уверење да онај који нокаутира противника триумфује. Амерички филмови такве врсте пропагирају испробане фашистичке методе које треба искористити, идеологију претпостављања грубе снаге као највеће тековине човека. Насупрот осталим америчким филмовима, који имају за циљ да одврате народ од конкретних >КИвотних, друштвених односа, да трују душе и морал људи, у филму „Велики диктатор" Чарли Чаплин је устао против таквог односа према човеку, против читавог система империјализма. Филм је дубоко хуманитаран, ступа у заштиту малих, прогоњених људи на које насрће фашизам. Са друге стране, Чарли Чаплин, у улбзи диктатора, иступа као оштри критичар гнусног фашистичког система, против људи са „машинизираним мозговима“ који воде народ у катастрофу. На филму видимо добро познате методе фашиста: отима-

чину, терор, хапшења, злочин. Те сцене су јаке, изазивају гнушање и отпор против зликоваца којима и Хана узвикује; „Свиње, осветићемо вам се за ово“. Мали берберин који се после дужег времена вратио из болнице никако не може да схвати терор, и до краја му се супротставља. Према човеку-берберину видимо звера-диктатора. Чарли Чаплин игра ову двоструку улогу. Он оштро критикује нечовечан систем, коме је циљ да оствари што веће профите шачици изабраних а по цену организованог уништавања људи. У овом филму, насупрот филмовима који се служе средствима да унизе човека у својим очима, да убију веру у могућност остварења бољег живота, Чарли Чаплин изобличујући фашизам, јасно нам показује његову суштину. Империјализам нема економских средстава којима би решавао своје супротности, већ предузима политичке мере: јачање реакционарног притиска и експанзионистичку освајачку политику. Филм позива људе да се боре против фашизма. Али једна ствар би се могла замерити „Великом диктатору”. Поред позива на борбу против фашизма, Чарли Чаплин не указује на снаге у

друштву које су баш тада водиле и воде народ против фашизма. Не показује начин на који би се извршило ослобођење. Заслуга Чарли Чаплина је у томе што он устаје против фашизма и његових метода. Диже глас „малог човека“ у име права да живи у миру и да ради за себе, а не за малу групу капиталиста. У последњој сцени, говору у покореној Аустрији, берберин, који случајно личи на „великог диктатора“, а који је забуном дошао на његово место узвикује народу, да не допусти да их шачица људи нагони да мрзе једни друге, да иду један против другог. Он указује да се треба борити против њих, борити се за нов свет у коме би владао мир и слободан живот. Филм је врло актуелан. Данас, кад слободољубиви народи воде одлучну борбу за мир и демократију, овај филм устаје против рата, изобличује га, изобличујући истовремено империјализам који се све више служи фашистичким методама. Филм је снимљен још пре Другог светског рата. Због разоткривања зликовачког лица фашизма и позива на борбу против Ну<зга, „Велики диктатор“ је био забрањен скоро у свим капиталистичким земљама. Баш зато, што капиталисти знају какав утицај може овај филм да има у буђењу револуционарности народа и отпору према фашистичким методама. Због улоге коју треба да одигра „Велики диктатор" у васпитању народа, због његове напредне улоге, филм је забрањен и у Америци, Овим аостом, волстрттски кругови нам доказују да у такозваној демократској Америци нема слободе за уметничко стварање. Да се гуши и ућуткава сваки покушај тумачења праве истине. Чарли Чаплин је у овом филму устао против фашизма и рата, говорећи у име велике већине Американаца. И филм је забрањен, јер се коси са ексланзионистичком политиком САД, а Чарли Чаплин је позван пред суд за испитивање антиамеричке делатности. Свакако сматрају да је „Велики диктатор" један од његових најтежих „злочина" према империјалистичкој делатности Волстрита. М. С.

БОРИС ПОЉЕВОЈ

ПОВЕСТ

о правом човеку

Једна од многих карактери- 1 стичних црта совјетске књи- ) жевности које су социјалистичку књижевност уздигле високо изнад савремене декадентне : буржоаске литературе, учинивши је дубоко идејном, васпитном и народу блиском јесте животна реалност њених хероја, обрада не измишљених већ стварних и живих ликова. Такав живи књижевни херој који у успомени читаоца остаје увек свеж, у свести дубоко урезан, срцу близак је и пилотловац Алексеј Мересјев, данас ваздухопловни мајор и херој Совјетског Савеза. Његов је лик Борис Пољевој приказао у своме делу „Повест о правом човеку“, награђеном Стаљиновом наградом. Догађаји које је писац описао у делу „Повест о правом човеку“, и поред све књижевне мотивисаности и животне реалности изгледају, како то и сам аутор признаје .фантастични. и поред извесних слика, које на моменте делују сценски, а које је писац дао ради јачег истицања битности у основну нит дела не треба сумњати. Совјетски човек створио је за кратко време много што-шта што је малодушнима изгледало и још увек изгледа немогућно. И много још којечега створиће совјетски човек на свом величанственом путу, растући и сам упоредо са својом домовином. Обрађујући лик Алексеја Мересјева и његове напоре да дође до постављеног циља, осветљавајући снажном психолошком анализом .сва сложена преживљавања, осећања и унутрашње сукобе са самим собом Борис Пољевој успео је да кроз сусрете Мересјева са другим личностима да у свом делу читаву малу галерију разних типова, разних по карактерима, који у основи својој носе сви, мање или више, карактеристике самог Мересјева: патриотизам, херојство, чисту хуманост, једном речју, карактеристике новог, правог човека, створеног у совјетском колективу а проже_тог комунистичким васпитањем. Алексеј Мересјев претставља успели и изразити уметнички обрађен лик борца из Отаџбинског рата у совјетској књижевности. И поред извесних заједничких особина са Корчагином (из романа „Како се калио челик“) и Мересјев пилот-ловац остаје оригиналан јунак совјетске књижевности, оригиналан и по времснском изразу своје средине и епохе и по извршеном делу, јединственом у историји авијације. У личности Алексеја Мересјева Пољевој је приказао "типичног совјетског човека који је свим својим бићем, физички и духовно, срастао са социјалистичким друштвом, поставши његова нераздвојна честица, увек спреман да брани то друштво и да, својствено само совјетском човеку, путем новаторства и експериментисања, огромном свешћу, вољом пронађе начин да се и даље бори за живот и срећу заједнице, кад би скоро сваком човеку ван те средипе изгледало даље сувишно .живсти. Срушивши се са својим ' апаратом 35 километара у немачку позадину, размрскавши • при томе стопала, он пузи, котрља се ка линији фронта, сво, јима, гладан, кроз снег и шу-1 му, обузет грозницом и жудњом, 1 ие да спасе живот себе ра, ди, већ ради борбе, заједнице и отаџбине. Сељаци ,избегли из попаљеног села у шуму, налазе га, негују све док га совјетски авион, који се спустио у неман-

ку позадину, није пренео у болницу, где се десило оно чега се Мересјев највише и бојао: обе ноге биле су му ампутиране до испод колена. Као што то обично бива после такве операције, Мересјев пада у апатију, очајава; не зато што је постао инвалид, већ због тога што му је могућност летења заувек, заједно с ногама, одузета. „Сретници. Лете, боре се, а ја никада више нећу полетети" мисли* је он, читајући вести о ваздушним борбама својих другова. Захваљујући пуковском комесару Воробјову, који је с њим заједно лежао у болници, Мересјев налази излаз из тог очајања, тежак, али остварљив. Снагом своје челичне воље, истрајности и пламене тежње да и даље служи домовини на истој дужности, а потпомогнут морално колективом, Мересјев, после 18 месеци тренирања хода и трчања на протезама (научивши чак и да плеше) и вежби у школи за летење успева да се врати у пук, у борбу и већ у првим окршајима обара три немачка авиона најелитније непријатељске ваздушне дивизије „Рихтхофен“. Остваривши тако свој идеал, Мересјев прави човек, страх Је за непријатеље, а понос свога пука и целе домовине. Воробјов је тип правог бољшевика, пример на коме се Мересјев, као и сви који су с комесаром долазили у додир, учио да постане прави, човек. Осећајући пред самим собом велику бољшевичку одговорност заљуде око себе, комесар проналази могућности да свакога од н,их морално подигне, охрабри, оплемени и оспособи за велике задатке. То је човек који безгранично воли људе, који у узвишеном раду налази себе и тиме продужује себи живот. Са болесничке постеље он се стара о људима како на фронту тако и у позадини, о удовицама погинулих, о породицама бораца, о пионирки која је добила двојку. Он се дописује са свима, здраве челичи, клонуле подиже. И уколико Је његово тело бивало слабије дух му је постајао Јачи, упорниЈи, а љубав према људима топли Ја. Ма да зна да ће умрети, он учи немачки да би рањеницима своЈе собе: МересЈеву, ГвоздЈеву, Ивану Степановићу, Кукушкину и другима улио поуздања, снаге, како би ови могли лакше поднети своЈа отсуства у борби. Помоћу његовом Алексеј управо остваруЈе своЈ циљ, не испуштаЈући никад с ума комесарове речи; „Ти си совЈетски човек“. Лик Воробјова претставља значајан допринос богатоЈ галерији ликова бољшевика у совЈетској књижевиости. Такође дубок утисак на читаоца остављаЈу и друге личности овога дела; ватром унакажени тенкиста ГвоздЈев херој Совјетског Савеза својим одважним пробоЈем у немачку позадину; снаЈпериста, такође хероЈ, Иван Степановић, до рата претседник колхоза, броЈем убиЈених фашиста; пилот Кукушкин љубављу према апарату; болничарка КлаудиЈа МихаЈловна сво Јом нежношћу; шеф болнице ВасилиЈе Васиљевић . душевном снагом и родитељском . бригом за рањенике; Оља и А. њута својом топлом и искреном љубављу совјетске девоЈке коЈу ! не може поколебати ни ампути, ране ноге Мересјева ни ватром \ испечено Гвоздјевљево лице; де, да МихаЈло, баба Василиса и \ остали. С. ГАШИЂ.

С. ГАШИЂ

БРОЈ 5

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"