Студент

КУЛТУРНИ ЖИВОТ УНИВЕРЗИТЕТА

Гвоаденовић Милош ТУНЕЛ ОРЛИНА

Академски хор се поправља

После кризе у коју је Академски хор Београдског универзитета био запао, после нерада, в неорганизованости, недисциплине у току целог првог семестра, Академски хор почиње да се буди ,да оживљава, да се опоравља. Настала је живост међу . његовим члановима. Та живост ' је почела нарочито да се осећа : од пре извесног времена, када су се у хору иввршкле осетне промене како у руководству оамог хора тако и у његовом чланству. Почело се, наиме, тиме што је сазвана конференција чланова хора и изабран хорски одбор. Његова је дужност да се стара о свим потребама и задацима хора, њему припада и контрола над члановима хора. Прве непосредне задатке које је одбор предузео то је омасовљење хора и подизање дисциплине чланства на достојну висину. У том смислу су већ и предузете мере. Досадашњи руководилац хора, који услед болести није могао дапосвети довољно пажње хору, замењен је новим руководиоцем. Дошао је и нови диригент, студент Музичке академије. Што се тиче омасовљења хора ту се већ може говорити о напредовању. Од оног малог броја чланова, који су се повремено састајали и мало радили, хор сада има нешто више од 80 чланова и дисциплина на њиховим пробама је задовољавајућа. Али и тај број ће се повећати. Ових дана, треба још да се изврши аудиција запријем нових чланова на Филозофском, Правном и Медицинском факултету. Неки су правдали нерад хора у прошлом семестру заузетошћу студената око јануарских испита као и похађањем политичких курсева, чије се време често поклапало са пробама хора. Одбор је то узео у обзир и у изгледу је да ће се формирати курсеви при самом хору. За успех и рад хора се сада много више заинтересовало и Културно - просветно одељење Ункварагитета а нарочито претседник, друг Пера Јовановић. Овако реорганизован, са свим овим променама, руководство хора верује, да ће редовним дробама које ће ое одржавати

два пут недељно са по две гласовне партије, хор ће моћи да се појави половином глрила. Студенти Београдског универзитета са интересовањем очекују да чују свој репрезентативни хор, К. Ђ.

Културне вести

У четвртак у 19 часова на Правнои факултету (амфитеатар 5) у оквиру Централног дебатног клуба Упиверзитета одржаће се предавање „ЗНАЧАЈ СТВАРАЊА ВИСОКО КВАЛИФИКОВАНИХ КАДРОВА ЗА СОЦИЈАЛИСТИЧКУ ИЗГРАДЊУ“. Предавање дрхи друг Едип Хасанагић, секрстар Комитета за високе школе Универзитет и научне установе НР Србије. ★ У понедељак 15 марта, у згра ди Руског дома културе, Академско позориште даје позорншну претставу за студенте Београдског универзитета. На програму су: „Јесења досада“ Њекрасова, „Хирургија" и „Јубилеј“ од Чехова. Почетак у 20 часова. Карте се могу добити у културним одборима факултета и на благајни Дома совјетске културе Народног фронта бр. 33. ★ . 11-Ш у 19,30 ч. одржаће се на Филозофском факултету, у свечаној сали, Вече поезије посвећене студентским радним бригадама. ★ У четвртак, 11-111-1948 г. у 20 ч. (амфитеатар 164) одржаће се састанак дебатног клуба Техничког факултета са темом: „Утисцн са пута по Јужној Азији“ (са пројекцијама). Иредавач друг Рајко Томовић, асистент Техничког факултета-

ДОБАР РАД КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ СЕКЦИЈА ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

Пољопривредно-шумарски факултет је и прошлог семестра имао углавном добро организоваи културно-уметнички рад, приређивао је квалитативно добре вечери и својим масовнии иступањем сведочи да на факултету има доста снага, да су оне углавном добро организоване и да се постижу резултати. Овога семестра Пољопривредно-шумарски факултет је почео рад и примио позив на такмичење Медицинског факултета са већ бројним и организованим културно-уметничким секцијама које углавном није требало омасовљавати (са изузетком хора) већ неке још боље организационо учврстити и подићи уметнички ниво целокупног рада. Парола је била: „Подићи квалитативни ниво, остварити репрезентативно априлску ревију народних песама и игара“. Ова ревија ће бити једиии иступ културно-у-метничких секција у идућем семестру, али зато својим замахом, масовношћу и квалитативношћу треба да буде један од најуспелијих факултетских иступа. Тако се целокупан рад и такмичењена Пољопривредно-шумарском факултету развија, и непрекидно иде напред, у оквиру припреме за ревију. Средином марта културно-уметничке секције ће прерасти у културно-уметничко друштво. Несумњиво ]е да на Пољопривредно-шумарском факултету постоје извесни уСлови који делимично олакшавају културно-у-* метнички рад. То је њихова окупљеност и већа везаност него на осталим факултетима- Али свакако да то није једини разлог доброг рада, да ту постоји више организованости но на осталим факултетима, и, што произлази из тога, више дисциплинованости и правнлне конкретне агитације. Ево очигледног примера: факултет је прве две године имао добар хор, певачи су већ стекли потребно искуство и праксу, а били уа то и врло добар гла совни материјал. Међутим ове године се међу њима јавила врло нездрава појава, неозбиљан став према хору. Они су одједном „стали на становиште* да у хору губе доста времена, а да у ствари то није никакво озбиљно задужење и распрштали се по осталим секцијама „да се види да нешто раде’. Секретаријат Народне студентске оиладине је одмах дејствовао. На конференцијама групе_ је пред студенте изношен став ових другова, они су поименично опомињани, утицано је на њих да се врате у хор. Ово уједно може да послужи као пример подршке и помоћи секретаријата Народне студентске омладине културно-уметничким секцијама, чега на осталим факултетима* скоро по правилу. нема. Хор је на Пољопривредно-шумарском факултету бројан има 90 чланова. У овсцј се секцнји омасовљавање у току такмичења спроводило брзо и ефикасно. Током прве недеље хор је повећан за десет чланова, током идуће повећаће се још за 10« Чланови дисциплиновано долазе, пробе се редовно одржавају и то се, наравно, одражава у раду. Једну од најбољих секција претставља фолклор и то по озбиљиом раду, диспицлини и међусобном односу. 40 чланова фолклора ради веома марљиво, у друтарској атмосфери (чега недостаје у драмској секцијк). Ова секција нема потребе за омасов-

љењем, зато је поставила као задатак дизање уметничког нивоа извођења народних игара у окви ру спремања за ревију где ће иступати са три сплета. Почетком овог семестра спремљене су две игре. Музичка секција је бројна (3 оркестра-тгмбурашки, народни, џгз) али је ипак лабилна. Често се дешава да њени чланови неодговорно схватају р.ад, не дођу на пробе, тако да се пред секциЈу озбиљнФ поставља јачање дисциплине и организационог учвршћивања. Међутим неки другови из културног одбора овоме неправилно прилазе. На питање како то да су остале секције организационо чвршће, а ова слаба, одговорили су да су музичари „чудни људи“, а У осталим секцијама ваљда „нормални“, те да зато тешко иде. Овако прилажење питању стабилизовања музичке секције је неправилно. Теорију о „чудним људима“ ми не смемо развијати, теорију грађанских ин телигената-декадената, јер је она у сукобу са нашом социјалистич-

ком стварношћу. Рада и дисциплине мора рвуда бити, чак и међу уметницима, а некмоли међу члановима оркестра Пол>опривредно-шумарског факултета. Драмска секција је била једна од најбољих факултетских секција, иступала је врло често и то са релативно добрим успехом. (У овоме семестру са „Прст пред носом“ Јоже Хорвата и у Инђији). Међутим руководство културноуметничког сектора је стало на стаиовиште да драмску секцију, каква је досад постојала треба укннути. Студенти, спремајући неки дужи комад, губе много времена, а материјалних средстава за реквизите нема. Секција ће се претворити у рецитативну, што никако не значи да се искључује спремање мањих ствари за поједине приредбе. Рад Пољопривредно - шумарског факултета је користан; види се шта значи жива агитација, подршка од стране секретаријата Народне студентске омладине, чврста организација и дисциплина. М- Н.

ЖЕЉЕ

Ја бих да песмом орем поља, с трактором да се надвикујем, за нова јутра, лепша и боља, себе ко ковину да искујем. Ја бих да песма моја буде бригаде радне заставица, да потстнчем на победе људе, ко зора крнла ластавица. Ја бих да песмом расцветам луг и зубљу младости разгорим, сељаку на њиви да будем друг, ко барјак над четом вијарим . Ја бих да песма моја буде На пролећном сунцу бреза вита, ликом да сећа на наше људе кад је погледају очи Тита. Ја бих да песмом земљу славим, ко радничка класа Први мај, да је стиснутом пешћу поздравим, да је опевам душом ко родни крај.

Рајко НИКОЛИЋ

ДИСКУСИЈА У САВЕЗУ совјетсних композитора поводом поставке ЦК СКП(б)

(ОДЛОМАК)

Генерални секретар Савеза совјетских композитора Т. Хрењиков је у подробном реферату дао дубоку и принципијелну оцену савремене совјетске музике и указао на узроке који су је довели до озбиљних грешака. Зано шење формалистичким новннама, недовол>на оцена класичног наслеђа и народне уметности били су узроци због којих се ннз совјетских композитора одвојио својом музиком од потреба народа. Затвореност, апстрактност музичког језика, која у себи често скрива слике туђе совјетској реалистичкој уметности, јавл>ају се као израз формализма у стваралаштву таквих композитора као што су Д. Шостаковић, С. Прокофјев, А. Хачатуријан, Шебамен, Г. Попов, Н. Мњасковски и други. Говорећи о ћор-сокаку у који је ушла безидејна уметност капиталистичких земаља Западне Европе и Америке, Т. Хрењиков констатуЈе кужан утицај те уметности на стваралаштво со-

вјетских композитора. У исто време композитори се не интересују светском класичном а нарочнто руском музиком. Комитет за уметност потстицао је композиторе формалистич ког правца и угушивао и стидл>иве покушаје да се коитккују њихова дела. Организациони комитет Савеза совјетских композитора претворио се у оруђе групе композитора-формалиста, постао је расадник формалнстичких пзопачавања. „Поставке ЦК СКП (б) рекао је говорник наносе одлучни удар антинародном, формалистичком правцу који се раширио у совјетској музици и модернистичкој уметности у целини- Истовремено оне упућују совјетску музику на реалистички пут који је везан савлађивањем и развитком најлепших традиција музичке класике и музичког стваралаштва народа СССР-а на пут стварања истинске демократске уметности*.

„НАРОДНИ СТУДЕНТ-

БРОЈ 5