Студент

СВЕЧАНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ НА ТЕХНИЧКОМ И МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ Нови Београд биће сјајан споменик нове, Титове епохе

У току агитац|И,је за форми|рање радних бригака, ових дана се одржавају по нашим факулте. тима свечане моlнферен)ЦlИlЈе на којнма се студентти упознају са претстојећим раддонм акцигама у тому лета. Пошто о&е моифереиције бнау обављене, приступиће се учпиоу у бригаде тамо да би се за ово кратко време које нас дели до 21 марта (када ће се одржати II ионпрес Народног фронта Србије) могао обавити угаис и фо-р-миlран>е брнгада. На дан 21. мар. та, у част Конгреса, наше бригаде ће изнћи на раднлишта « а трочасовии рад. Између 21. и 28марта од(рж.аће се поједииачне CMioTpe брнгаиа, а 4. агарила обав!иће се смотра свих бео-град. ских бригаоа.

је измео осно&ну лннију изградн>е H'o&or Бео-града. ПросечнlИlМ подизпњем читавог нмзоа Новог Беоррала за 3 метра, изграднзом станбеиих rrpocno-P'Hja за 250.000 љупи. каналом Сава—Дунаш и репрезеи. татшвlНlИlм зградама ЦК КПЈ, Претседннштва влаше ФНРЈ и Држаlвпо<г хотела, Но-ви Београд биће сјдјии споменик нове, Титове епохе! Изневши основне смер!НlИlце иР-прадгве аутопута и домова ,и подвукавши ,ла he 1948 бкпи jcpi-ia од пгртежих година

Петогодишњег iuirma, референт се задржао на жсарашњем у. спеху бригада Техничког факултета. ~Сбмх осам бритата Техшч:чог факултета »ратиле су ое у Беопрад као ударне. Тр>и бригаде су постале тр-и пут naaipHe, а 7 друтова опаиlК>азано је орде«lИМа и медал>ама рала. Наше бгигале су успешно рушиле јаз између ии i телектуалнаг и мануелиог ра. да, а нада/м се да ће и ове године >наше бригаде мренути путем слггане Трипаесте и Серме брнгате!”

1948 БИЋЕ ЈЕДНА ОД НАЈТЕЖИХ ГОДИНА ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА

На миФингу коЈ'и је одржа« у аулн Техиичког фаlкултета, друт Живојии Кјрукић, комаида)НТ Седме три гтут уда(р«е бригате „Иво Лола Рибар” одржао је ре. ферат о зааацима Народие сту. дентоке омладине у тоаоу лета. Дотакавши се претстојећих за. •датака Народне омладине, референт је изнео значај изградње предвиђеиигх објеката: Новог Београда, ауто пута Београш. Загреб ЈБубљана и задружвих домова. Пошто је објакгнио узроме непланомог развитка Бео. прада у прошлости, друг Круиић

Медицинари старијих година ићи he у санитетска руководства

КонферепцнЈу Метицчнског факултета посетно је вслишн број студенгтл. Пгед ппепуким амфитеатром Физиолсшгтсг мнститута, др-ут Килибарда, претседиик фггултетсксг одбора На. родне студонтске омладине, позвао је студенте медицине на изградњу НсвОг Бсограда, Беогоапа, ко'и би уисткни ппетста. вљао центар једне праве соц.чјалистичке држасе. Наш факултет режао је друт Килибарда формираће бригаде од студената млађих годдтна, а другови са старијих готина ићи ће у санчггетска РУксоодства, тако да ћг се и наш фажултет придружити отпптим напорима Народне омладине Ју. гославије.

Затим је ДГУГ Милорад Поповић, студент IV године, одржао исцрпно илуструјући стап.е и изглсд Бесграда за време режима СтоЈадикооића и Цвешовића, Е-еограда кривих улица и стихијски дизаних кућа. Изградн»з зграде Центрап. ног комитета Комунистичке партиСе Југослапије истшао је рефорвнт има и пссебни значај за наше «;ароде, јер ће је градити омладинци из редсва свих наших народа, како члано. в« Партије тако и ванпартијци, ko’ih ће obo'mm еланом одатн признање «ајвишем форуму Комунистичјке партије ЈугославиЈе, њенсм Централном комепету.

АУТОПУТ „БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО " „Да бисмо постали напредна земља морамо изградити нове, модерне цесте...“

У виау ©еликих радних поду. хвата аа 1948 голи!Нlу, Народна омладана Јутосланије узела је на себе и ratj. задатак да изгради део аутострада „Братства и једивства” Београд —Загреб — Jbyбл>ан*а у дужјИни од, 120 миломеraipa. За изпрадњу о®ог - дела ггута потребио је, поред осталог, обавигпи земљане радове у износу од 3,300.000 кубиик метара. саградити 20 мостова са укугекloм дуживОиМ од 860 метара и иапра. дшти још 210 ман>их пропуста. Зајједно Са осталим бригадама Народне омларпине Јупсславије, наше брвгаде ће тапсође учествовати и у са,влађиван»у ов«х великих радова. „Траса HOBoir пута иае најкраћом липииом ад Београда до За. греба. Пут ће бити за 80 километара крлћи од пута и имаће умупио 382 кишометра шго значи да је само за 5% дужи ад ваздушие ливвје Београл —Загреб.” „У пројекТlован»у овог пута узимави су због њепоте важно. сти елемевти првolКlласвих путева, коришћена су искуства и примењивави приlН'Ц'Ипи до јоојих се дошло у другим . земљама Хоринзонталне крив-иие, иа пркимер, имају миввмалне полупреч. «ике од 2.000 метара. Када Е.озач прежзо њих иде смсхро их и ве опажа. Максимални успон износи 3%. Траса ввпде «е пролазн «poG насељена места. Укрштаји са cb'bm пругама и значајнијнм путевима бтиће направл>еви са надвожњацима и подвожњацима. Cbih ови елемевти о\*огућују да се возила крећу брвином од 150 милометара на сат, птто значи да ће путовање од Бео-

града до Загреба са добрнм колииа трајати око 3 сата. На тај начвн раз-с.љина између Боограда и Загреба знатио he се смањити, anjo не по д>"жин,и. а оно цо времеку шје је потребно да се она пsчђе. Приљиком пројектовања аутоггута „Братства и јединчггва” во. дило се рачу|»а и о естетском изгледу. У ту оврху избегавани су дугачми правЦ|И моји веома заморно делују, а траса је вођана тако д*а околина коју путник из ккхла види буде што ра-

зноврснија. РавlН)Иlца ироз «iojy пут пролази по својој rnpimpojiH је једиоличпа. Црмликои извођен>а радова нл o>bio ће се мора-ви обратити јк>ш B«one пажње и околину п»ута оживоти окласдно равмештенlи<м засадима дрвећа, грутижх стаиица, изпратњом раз. них оп»o(мениlка и сл. Дефиннтшшо изграђени пут бнће широсс 25 метара, са два моловова, од којих he свап<lи заједао са заштитном * трамом имати ширину од 9 метара. Коло. Bioee раздваја 4 метра шнрок

зелош појас. Међутим, сада се неће ,изррађивати шут У целој својој ширшш већ само један коловоз.” Обзиром на то да je првлратна Југославија имала свега 0,75% модерких пз Фева, сбзиром на то да he се са сстварењем нашег Петогодишњег плсжа знатно повећати број моторншх возила и најзад, обзиром на смањење трошшва експлоатацшје и пове. ћање безбедности вожње noтреба изпрадње једног опаквог пута постаје очиlгло:на. По{>ед несумњиве прlНВ'релше важнсети ове аутостроде, њена иаградња значарна је и стога што he сина повезгввањем Београда и Загреба заиста постати ■пут братства и једа-ства.

Аутопут „Братство н једннство”

HAУKA

Филозофија и публицистика

На предлог Ц. К. В. К. П. (б) а под руководством секретара Централног комитета А Жданова у времену од 16 до 25 јуна 1947 год. у Москви водилл се филозофска дискусија која има велики значај за историски развој научно-филозофске мисли. Предмет ове филозофске дискусије је била књига Александрова — „П* сторија заплдноевропске филозофије,\ У почетку је дискусија узела шири обим, добијајући карактср разматршња стања и задатака целог филозофског фронта. У дискусији су се расправљала u питања о стању и задацима noјединих наука, као историје, етике, естетикс, теорије државе итд. Дискусија се одликовала смелом отвореношћу и доследном критиком и самокритиком, борбеним и истовремено другарским тоно.ц истинском тежњом да се објекти* вно изнесе стање на фнлозофском фронту и да се покаже пут научно-филозофске, руководностваралачке мисли. У дискусији је узет у разматрање u проблем филозофије и публицистике. Између осталих у » зео је реч u Д. Заславски, један од редактора московског листа „Правде’\ Заславски се осврнуо на развој дискусије и неправилно тврђење Свстлова, који је рекао: „Мп ниг.уп фг 'Озофи, ми r- o публицисти’\ ‘ Иротивстав ■ филогофију публицисти Светлон пада у грубу грешку. Заславски на крају закључује: „Маркснстичко-лењинска, бољшевичка филозофија је немогућа без публицистикс, а исто тако бољшсвичка публицистика је немогућа без филозофнје”. Одређујући битне одлике бољшевичке публицистике Заславски наводи следеће Лењинове речи: „Ми треба непрекидно да учествујемо у публицистичком рвду да пишемо историју садашњости и да се старамо да је пишемо тако, да наш рад пружи noмоћ непосредним учесницнма v борби и пролетерима херојп.ма

на самом месту догађаја да пншемо тако, да помогнемо омлсовљењу борбе, свесном избору средстава и метода борбе’’. Публициста је дужан да обавештава, да упућује и васпитлва свога читаоца у духу непомирљиве борбе против сваког унутрашњег и спољашњсг непријатеља да. У вези дискусије каква треба да буде књига Александрова „И-сторија филозофије” Заславскч истиче: Ми хоћемо то да она остане строго истинита, да тачно излаже пр°шл°ст, да служп борбеним задацима данашњице тј. оним задацима које Лењин придаје публицистици. Да ли је могуће онда да с каже да ie публицистика страна филозофији u да су оне одељене једна од друге? Не, прави филозоф-марксиста мора да буде публицист. Светлов злборавља да је наш највећи филозоф друг СтаљиН' на питање шта је његовп основна професија одговорио публицист. На исто питање Лењин је одговорио жу/рналист. Снага публицисте треба да се састоји у томе да он уме да сједини филозофију са публицчстиком, да се у његовим политичким излагањима осетн зосићеност филозофије, а његова филозоф -* ска мисао изграђује кроз политичку и револуционарну активност. Публицистика је школа noтребна филозофима, јер филозофска борба је немогућа без noле.чике са противником. Преднама, износи Заславски, стоји задатак да водимо борбу против идеолога релкцијс која мобилише све своје снаге против марксизма -лењинизма, Трахтенберг сасвим погрешно предлаже да се филозофи поделе на филозофе фрон та и филозофе позадине. Први ће имати за задатак да воде борбу против реакционарне филозофије, а други да раде на развијању филозофске мисли. Само се no себи разуме да је ово norneшан став, јер сви филозофи морају да воде непомирљиву борбу против старе реакционарне фи* лозофије и да раде на развијању нове. Пред филозофе-публицисте no • ставља се да буду достојни следбеници класика марксизма, који не само што разоткривају непријатеље марксизма него и изазивају смех против њих. Смех је једно од озбиљних видова оружја. Али овај весео саркастичлн уништавајући смех недостаје данашњој филозофској литератури. Даљс у свом излагању Заславски истиче: „Сатира се рађа сазнл » њел о преимућству над непријатељем. Наш народ има велико идејно и практично прсимућство над нспријатељем. Зашто онда наши филозофи no неки пут npeтерано озбиљно, без икаквог смеха, размлтрају рсакционарнс филозофске глупости наших непри » јатеља и ти.ч својим ставом одају извесну почаст непријатељу. Циљ је у томе да се смех супростави лажној сагласности, акаде » мизму, литерарној сухости и noлитичкој безбојности. На крају Засллвски закључује: „}а хоћу да ви филозофи најмлађег друштвеног система будете увек млади, и да колико је могуће више личите на најмлађег, најживљег, најоштроумнијег, најозбиљнијег филозофа у нашој држави и нашој enocu, на друга Стлљина (Прсма члонку бугарског филозофског часописа)

Саставио

ТОДОР ГОЧЕВ

ст. филозофије

6

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ б