Студент

Филм „Дело Артамонових“

Милош Гвозденовић

Почетком 1900-их година Горки је разговарао са Лавом Толстојем о дегенерацији трговачких породица у Русији: „Ја сам му причао сећао се Горки историју три поко лења једне трговачке породице коју сам познавао, историју, где је закон дегенерисања деловао нарочнто немилосрдно.“ Тада j‘e он стао узбуђено да ме трза за рукав и говорио j’e: „Ето, то је истина! То и ја знам, у Тули има такве две породице. И то треба написати. Кратко написати велики роман, разумете? Неизоставно!“ И очи су му жудно сијале... „О-нај који иде у калуђере, моли се за целу породицу то је дивно! То је оно право... А други који се досађује, тврдица градитељ такође је истина. Ето, то треба написати...“ Вероватно да је тада Горки замислио свој роман „Дело Артамонових“, историју три поколења ј'сдне трговачке породице, скраћену иcTopnj'v пропадања и дегенерације руске буржоазије v целини. У „Делу Артамонових“ Горки је широко поставио проблем капитализма уопште, у Русији посебно. наглашавајући прогресивност појаве руског капитализма који крши ctape основе из доба пре реформи и његову неизбежну пропаст у каснијем развоју. Подвргавајући капитализам доследно| хуманистичкој критици Горки j'e развио основни проблем: како може да се развија човекова личност у условима капиталистичког друштва? али oeaj’ проблем није решавао на откинутој епизоди једнога живота (као у „Челкашу"), нити кроз један живот (Фома ГордЈ*ејев), већ кроз тропланску линију опадања и дегене-

рисања три поколења једне породице, кроз линију развитка читаве једне класе. Овде Горки није поставио на први план експлоатисане, тај проблем је Ј*асан, већ је напао капитализам у извору, сликао је снажан процес психолошког конституисања и опадања личности које, експлоатишући друге, престају постепено да буду људи, од којих „дело“ ствара „нечовечног човека" (Маркс), угушује у њему све лепо и позитивно, када он, живећи од рада других, престаје сам да се развија у. раду. Тема рада који оплемењуЈ'е провлачи се кроз сва дела Горкога. „Ја верујем да се све тајне и трагедије нашег живота решавају само радом..." Одавде је Горки захватно камен-темељац за „Дело Артамонових" подвлачећи линију распадања људске личности одвајањем од рада, моралног пустошења и губљења реалног смисла живота. У томе лежи централна идеfa дела и из ње произлази решење: ослобођење човековог рада револуцијом, усмеравање стваралаштва на изградњу живота достојног чооска. Иља Артамонов, оснивалац породице, носц на леђима тешки сеоски живот и сопственим радом изграђу|е себи место у животу. То у њему ствара позитивне особине: стваралаштво, снажну вољу, широку душу. Он се дуго у свом животу не одваја од народа, зато у њему има правог, човечанског, народног, руског, он кипти енергијом. паметан fe, воли и уме да ради, живи и живот му се покорава. Али v капиталистичком друштву развијање једног човека иде на рачун других и када се радна веза између њега и народа прекине, када почиње да живи од рада других, н,егова снага се преобраћа у снагу насилника, поробљивача. Но Иља Артамонов fe умро не изгубивши сва CBOj'a позитивна својства, а његово „дело“ пустоши тек душу његове деце. Његова деца cv расла v народу и наследила од оца много човечнога. Али како расте „дело" („Дело као плесан v подруму својом снагом расте“ каже Тихон Вјалов) опадају сви квалитети. Тупе постепено прости и меки људи као што cv Петар и Наталија. Њихова преживљавања за време свадбе, Наталијин однос према мајци и Никити све то говори о њиховој живој души, али људи постепено добијају други садржај и контуре. Наталија која је v погодним условима могла да постане проста, добра и срдачна жена, остаје савршено празна, свршава тупом,. бесмисленом. ником v животу потребном старошћу човека који себи ни|е нашао место v животу. „Дело" полако и неповратно исисава човека из Петра Артамонова. Прост и душеван човек који жели да живи сам и слободан v широкој степи. упоредо са „фабриком која све јаче режи", тужи, г(Ијанчи и блудничи и на крају не зна зашто је њему живот потребан и зашто је он потребан животу. Такав fe и Алексејев nyt, од тог fap Kor, привлачног човека снажног карактера ништа није остало. Закон дегенерисања достиже и треће поколење Артамонових. Петрова и Наталишиа деца cv ioiu од детињства безбојна. Јелена, Татјана, Мирон то cv јалови људски цветови, сиви карактери. Али се међу њима издиже, израста ванред-

но позитивна и снажна људска фигура кроз коју Горки развија другостепену идеју дела: снажни умови, талентовани људи класе која пропада, снагом свога квалитета истржу се из класних оквира и прерастају у борце напредне, борбене класе. Горки је у Иљи Артамонову подвлачио још од детињства индивидуалне квалитете: вољу, ум, упорност, самосталност. Иља Артамонов је имао снаге да раскине са „делом“ и да се врати у народ. Народ узима од буржоазије све талентовано и снажно што јој је раније и сам дао. Чг Екранизирати велико дело Горкога била је тешка ствар. Горки је у њему захватио велики историски процес: позитивну појаву капитализма у Русији, али и његову неизбежну пропаст, а то је изразио кроз развојну линију великог броја људских живота и карактера у роману који по својој композиционој хармонији и савршености спада међу најзначајније у светској књижевности. Израда сценарија је захтевала особиту пажњу. Требало је, не слабећи горковску акцентуацију и нијансирање, унети у оквире филма све разноврсие и интересантне догађаје у животу Артамонових, психолошки подвући опадање генерација, изразити читаво друштвено збивање у појединим карактерима. У низу епизода аутори сценарија били су принуђени да се удаље од ромаиа, да прераде и нађу ново кинематографско решење. Морали су исто тако да отступе од низа линиfa самога сижеа, а неке сцене романа времеиски промене. Али при свему том дух Горковог дела је сачуван, тема распадања, латентног труљења породице Артамонових је V филму особито убедљива. Горкови ликови су одличном глумачком интерпретацијом оригинално и снажно оживели на платну. Општа карактеристика свих глумачких тумачења је психолошко продубљивање личности и успех у проживљавању њихове доследне мотивисаности по Горковој замисли. Један од великих глумачких успеха у филму је лик Петра Артамонова у тумачењу глумца Державина. Державин је нарочито дубоко изразио процес и карактер преобраћања добродушног младића у човека који гомилањем богатстава губи позитивна својства. Веома талентована глумица В feра Марецкаја осетила је у улози Наталије Артамонове велики унутарњи драматизам. Ту улогу fe било нарочито тешко играти, јер ie лишена сваког спољашњег драматизма, јер је то тип жене којој дани теку досадно, једнолично. без великих узбуђења. Марецкаја је умела да подигне индиферентност и осредњост Наталије до степена впло оштрог карактера. Продубљена је и сложена Никитина улога у тумачењу глумца Балашова. Иако ie посто{ала неизбежна потреба да се сложена радња романа у филму сажме. епизодично и избаци, аутори сценарија су, у томе смислу, направили грешку ко}а смета ако се филм посматра посебно, као целина, а нарочитб ако се посматра као филмски приказ Горковог дела. Разви{а{ући радњу они су избацили временски дуг период развитка треће генерациЈе, тако да су Петрова деца немотивисана, а Иља Артамонов-млађи, који у своioj личности носи посебну идеју дела и проблем првостепен по важности, недовољно је изразит и наглашен у историји судбина породице Артамонова, те тиме његова личност и не истиче на први план Горкову замисао. И поред овог недостатка филм „Дело Артамонових“ заузима по. часно место у екранизацији Горкопих дела, посебно, и у екранизаци|и класичних књижевних дела уопште, jep је у њему успело дата основна идејна замисао дела и горковске карактеристике људи и збивања. М. Николић

ПРЕЉА

О раду литерарне секције Универзитета

Литерарна секција Београдског универзитета отпочела је рад почетком месеца децембра прошле године. Управа која је тада била изабрана и у коју су ушли Велес Перић, Славко Вукосављевић, Мира Алечковић, Павле Броз и Радомир Константиновић, имала је пред собом озбиљан и одговоран задатак да окупи, заинтересује и помогне младе писце студенте, као и све остале са нашег Универзитета, ко-, ји се интересују културно-уметничким радом. Искуство које смо имали из прошлогодишњег рада литерарних секција, изолованих по факултетима, у којима се рад одвијао неплански и стихијски, показало је да ове године књижевној делатности треба прићи из основа друкчије и озбиљније. Указала се потреба за образовањем једне централне литерарне секције на Универзитету која ће да има |асно постављени задатак и план. Задатак секције ie да свим студентима прозаистима или песницима пружи могућност да своје радове читају пред осталнм студентима који ће им другарски и правилно указивати на позитивне и негативне стране њиховог стварања. Поред овог основног и главног задатка литерарна секција требало је да постане расадник културног и идеолошког уздизања наших студената. Да би се овим задацима одговорило иеопходно }е било донети план рада за чије ће се остварење заложити првенствено управа, а потом и остали чланови секције. Управа је по образовању секци{е донела {едан план по коме cv се одмах, v самом месецу децембру. одржала три састанка ко{а су показала. с једне стране, да ie интерссовање за књижевни рад наших студената веома велико и, с друге стране, да су дискуси{е које су се одвијале после прочитаних радова, а ко{е су од наЈвећег значаја да би литерарни састанци дали резултате, биле неприпремљс-

не и веома натегнуте. Дискускје су, напротив, уносиле умор мећч’ (.туденгз и тиме отежавале рад секци;е. Последњи састанак одржан после јануарског распуста био је најизразитији пример како ненрипремљена и неорганизована дискусија може да учини састачач промашеним, па чак и да одбије студенте од рада секције. За овакве по{аве на нашим састанцима највише је кривз управа секције. Важно је напоменуги чињеницу да је баш на том последњем и најнатегнутијем састанку секције био присутан свега јсдан члан управе, ко{и j'e, узгрел речено. неоправдано задоцнио и неоправдано напустио састанак пре свршетка, док остали чланови без икаквих разлога нису присуствовали састанку. Управа која је донела план рада до краја ове године неопходно мора да зна да се за његово остварење мора заложити највише не само читањем својих радова него и учествовањем у дискусији, како се предвиђени план у најбољем случају не би само формално испунио, већ и садржајно користио слушаоцима. Према плану ко{и је предвидела управа до краја школске године највећа је пажња посвећена читању самосталних радова студенатаписаца којих на нашем Универзитету има доста и којима је потребна помоћ и критика. Поред овога предвиђени су прикази књига ко}е се данас публику{у у нашој земљи, како бар најчитани{е и најбоље међу њима не би остале непознате нашим студентима. Литерарна секци}а Универзитета ни{е, и не треба да буде једина књижевна студентска секција. Услови за постојање литерарних секција и на самим факултетима посто|’е. На Филозофском факултету таква секци{а всћ ради. Међутим и на Филозофском факултету после

прочитаних радова почиње увек натегнута дискусија. Да би се литерарни састанци како универзитетске тако и секције Филозофског факултета учинили корисним, треба да се са радом који ће се читати на састанку унапред упознају студенти да би допринели потпуном расветљавању рада и тиме учинили и сам састанак успелим. Ово је v првом реду задатак чланова управе и они о томе морају да воде рачуна. На последњем састанку пленума Савеза књижевника Југославије подвучена је као задаћа књижевника Југославије у њиховом раду и помоћ младим књижевницима. Та помоћ оствариваће се кроз ближе контакте наших књижевника са писцима почетницима, кроз састанке на којима ће наши књижевници помагати развој младих књижевних талената. Наша универзитетска секција несумњиво располаже таквим талентима и ми са правом можемо да тражимо да на наш рад старији књижевници обрате пажњу. Али пре њих потребно j'e да ми сами, а v првоме реду управа, посвети ту пажњу раду књижевне секције на Београдском универзитету, коју таЈ рад изискује и заслужуЈе. В. Перић

Обавештења

Литерарна секција Културноуметничког друштва Техпичког факултета расписује К О Н К У Р с за најбољи књижевни састав (песиа, прича и др.) Доделиће се две прве награде по 500 дин. и три награде у књигама. Право учешћа имају сви студентм Технмчког факултета,

чланови Народне студентске омладине. Радови се примају до 15 априла закључно. ф Предавање Централиог дебатног клуба одржаће се у четвртак 18 о. м, у 19.30 часова на Правр>м фак. (амф. s>. Тема „О везаним цвнама". Предавач: Гојко Половина, помоћник министра црг. и шабдевања ФНРЈ.

БРОЈ 6

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

5