Студент

Универзитетска приредба

Ушверзитетска приредба одржана је у време оживљавања културно-уметничког рада по фа= култетима, у време такмичења културно - уметничких друштава Универзитета. Приредба по снагама којим располаже Београдски универвитет, по интензитету и стању културно-уметничког рада показује напредовање. Сталним претходним радом. марљивошћу, цо« бољшавањем садржајнооги и идејности програма, перманентним наступима побољшава се и квалитет изшођења, развиј|а љубав за рад. проширује, подиже искуство код чланова који насту= пају. То ое донекле и одразило на универзитетској приредби. Културно-уметничка друштва. односно секције појединих факултета, имале су повољних резултата У свом дооадашњем раду. Тако се на самој приредби истакао органнзованим, добрим наступом хор Више педагошке школе (он је извео „Село моје уба®о” од Бошњаковића). Ту се показало да је озбиљно припремање. оистематски рад, сталне пробе зала« гање целокупног певачког колектива омогућило да се постнгне висина у извођењу. И још више да се, перспективно гледајући, једино на тац начин може подићи квалитет из<вођења уметничких тачака, иступити ие са бојазни и неоигурношћу, већ сво-

јим спарама и могућностима развијати такмичарски дух не само на факултету и међу факултетима. Исто тако је деловао хор Пољопривредно - шумарског факултета, бројнији по чланству, са добрим и врло добрим гласовним поте«цијдлом. Чланови универзитетског фолклора који су извели македонско коло и сватовац, показали су по31навање пашег фолклора. Нарочито добар утисак оставило је македоиско коло. Са друге стране хор Медицинског факултета, раније добар и масован, у извођењу „Југославије“ од Живковића у потпуности је подбацио. Наступила је само једна трећина чланова хора. Зар би наступ био такав да су пробе биле редовне и чећше? Било је и промена у програму. На пример: уместо друга Рајка Дојиновића, који је био одређен да изводи „Словенску игру” од Дворжака и „HoktVP<ho” од Шо» пена, појавила ое другарица Марија Поповић. Отпале су и две хачке Софије' Станковић. Несхва* тање важности универзитетске приредбе, немаЈрно спремање програма, недовољна пажња и бриra о н>ему избија из наведених примера Медицинског факултета и Музичке академије. Тако ДРУ Г Дарко ОбрадоЕић. који је био одређен да руководи наступом студената Музичке академије, не само да није обавестио другове, већ и сам није д.ошао i а при. редбу. “ Исти случај је и са Надам Мушицк.и, студентом Муаичже академнје: она, иааоо је дала оба&езу да наступа нијг дошла. У последњем моменту изјавила Је he ради!е да присуствује вечвру оперских ари ја” нвго да пева на .Јс;и>верзитетомоц прифедби. Т« недостаци приредДе, често и технички, мање бнтни. наетали су’и .услед неодржавања генерал»ке 'Црк>бе- На њој је треба. јро да се в.иди кој<е су тачке слаби(је, нешк>вољно опремљене за пступ, које боље, да би п.рирелба била што успел>ииа. Прирегобе унишерзитетамот карамтера требдло 6и, убудуће, огаремати са мното више бриге о 6отатствlу, пуноћи, уметничкој реализаципи гаротрама, дд програм бууе јасаи одраз култур-

но-уметничких снага no факултетима (шје су и веће и боље неro што је то гваказала ова приредба). То може да се постигне caiM'O сталнlИ(М, озбиљним прнпремама, дупотрајним, одго®срнмм ралом.

ТАКМИЧЕЊ Е КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА

Прва година - озбиљна препрека у раду културноуметничких секција Ветеринарског факултета

Бошко Рицимосовић

Ветерннарски факултет не такмичи се само са Медицинским факултетом, односно свим осталцм факултетима нашег Универзитета, него и са Ветеринарским факултетом Загребачког универзитета. Овим двоструким такмичењем културно-просветни одбор Ветеринарског факултета примио је озбиљне обавезе. Исто тако, долазак братских бугарских студената ветерине средином априла у Београд.ставља пред културно-просветни одбор важне задатке. Дочек бугарских студената (другарско вече, приредба итд.) спада у делокруг културно-просветног одбора, односно културно-уметничких секција. Видни успеси који су постигнути у току овог семестра, говоре нам да ће ови задаци и обавезе бити испуњени. У првом семестру културноуметнички живот на факултету скоро није постојао. Није радила, тако рећи, ниједна секција. (Зар се тада могла очекивати добра приредба Ветеринарског факултета?). Оркестар који је „постојао" састајао се само пред приредбу. (Узгред напоменимо да су другови из оркестра радије свирали на „другим местиМа" јер се тамо плаћало). Овај нерад појединада произилазио је из нерада целине. То је било у првом семестру. Сада је стање сасвим друкчије. Хор од преко 80 чланова редовно одржава пробе и спрема неколико борбених народних песама, основана је фолклорна група, трио (виолина, чело, клавир), а у формирању је и рецитаторска секција. Резултати рада су видни. Успех је постигнут. Он је, шта више добар. Али само у поре•ђењу са радом у протеклом семестру; никако у поређењу са радом на већини факултета. Успех је постигнут захваљујући коордннацији рада између руководстава група Народне студентске омладике и култур-

но-просветног руководства. Избегнут је шаблон (лепљење обавештења на огласну плочу) који је замењен а(гитацијом и радом са сваким појединцем. О пробама и састандима поједивих секција њихови чланови обавештавају се преко другова задужених по групама Народне студентске омладине. Културнопросветни, односно културноуметнички рад на Ветеринарском факултету, схваћен је од руководства и од већине студената потпуно правилно. Културноуметнички рад није неки засебан, „мање важан рад“, он је део задатка које спроводи организација Народне студентске омладине и као такав се мора посматрати. То су нароИито добро схватили студенти друге године. Али је главни проблем прва година. Не само у културно-у-метничком раду него и у осталим секцијама студенти прве године су врло слабо заступљени. Код неких студената показује се опште интересовање за рад Народне студентске омладине!

Откуда ова појава? Неки „добри“ студенти треће године хтели су да „помогну бруцоше“. Они су убацили паролу: „Ако радиш у органнзацији . Народне студентске омладине нећеш положити ниједан испит“. Руководство је предузело низ мера. На конференцијама група Народне студентске омладине, које ће се ускорк> одрисати, изнеhe се дрбрих ђака моји су уједно и најбол>и чланови Народне студентске омладине, објаснити друговима са прве године да без рада у секцијама, без залагања у раду који је користан читавој заједници (у овом случају свим студентима ветерине) и њима самим, нема ни успеха на стручном пол>у. Тада he културно-уметничке секције Ветеринарског факултета постићи пуни упех, дати прави садржај, јер he то бити успех целог факултета а не једне године.

КОМПРЕСОРИСТИ

Са наступа на Академији Црвене звезде

У Скопљу је формирано студентско уметничко друштво

Пре неколико дана је на Универзитету у Скопл»у формирако студентско културно —уметничко друштво којв Je добило име студента Народног xe* роја Мирче Ацева. Друштво има шест секциЈа музнчку, литерарну, хорску, дилетантску, техничку и библиотеку. Влада НР Македоније доделила Јо ново формираном друштву помоћ у износу од сто хиљада динара. Друштво ће омогућити богат културни живот студентима првог македонског универзитета.

„ЈУГОСЛАВИЈА У ОБНОВИ“

У Лењинградсвом универзптету отворена је изложба „Југославија у борби и обновн.“ Изложбу су организовали југословенски студенти Лељпнградског универзитета. Изложенл материјал нриказује напад хитлероваца на Југославију, бомбардовање Београда, паљеље седа, зверства која су фашнсти чинилл над старцпма, женама и децом. Великл број докумената односп се на период, када су Срби, Хрвати, Словенци, Македоици, Црногорцп и борци из Јулиске Крајлне оддазили у партизанске одреде, како бп под руководством маршала Тита почелп борбу за народну Југославију. Незабораван утисак оставља материјал којп повазује са каквим су родољубивим одушевљењем дочекали југословенскп на. роди своје ослободиоце —херојске партизане и јединице Совјетске армије. Знатан део изложбе заузима материјал из периода обнове земље.

Поводом једне критике

У претпрошлом броју „Наро* дни студеит“ изашао је чланак под насловом: „Недопуштена произвољност у дебатном клубу Економског факултета". Како тај чланак по тону писања, по извесним недопуштеним компарцијама има више карактер неког памфлета него здраве критике, нужно је у овом броју дати одговор критичару Ј. О. Још је важније читаоцима „Народног свтудента“ дати право објашњење о ономе, што се у ствари дешавало на дебатном клубу Економског факултета. У самом почетку критичар Ј. О. каже да је „у реферату поновљен закључак опортунисте Троцког и комп., да се социјализам може развити само из равијеног капитализма, иако се врло добро зна да су многе азијатске републике СССРа ушле у социјализам из феудализма, разуме се уз подршку Руске социјалистичке републике“. Пре свега неправилно је и недозвоље«о референта Грујића ставити у ред Троцког и комп. Недозвољено је зато што у нашој земљи данас свако зна, шта значи неког назвати срамотним именом троцкисте. Ово тим пре што је друг Грујић познат свим члановима Народне студентске омладиме Економског факултета, а и самом критичару Ј.О., као активан и добар друг, руково-

дилац Народне студентске омладине. Потребно је нагласити да је у реферату заиста било грешака, али је крнтичзр пропустио да каже у чланку да су кроз дискусију те грешке биле исправљене, сва питања расветљена, тако да ниједан слушалац са тога дебатног клуба није отишао са погрешним мишљењем. Наши студенти знзју да је дебатни клуб место где се кроз живу дискусију у сукобу различитих мишљења долази до правилних поставки по појединим питањима, а то је критичар Ј. О. превидео, сматрајући такве грешке недопуштеним, па чак и непријатељским, сврставајући референта у ред троцкиста. Чињеница је да је наш лист кроз здраву и конструктивну критику успео да отклони низ недостатака у раду наших факултетских и централних секција, учинио да тај рад постане садржајнији, кориснији. Сигурно је да тако није деловао чланак критичара Ј. О. који у недругарском то<ну критикује цео дебатни клуб, а на крају чланка даје савете свом руководству Секретаријату Народне студеитске омладине како треба да о овоме поведе мало више рачуна. Централни дебатни клуб

4

„НАРОДНИ СТУДЕНТ-

БРОЈ 6