Студент

Репетиторији за студенте прве године Економског факултета ГЛАВНИ НЕДОСТАТАК ЈЕ НЕДОВОЉАН ИНДИВИДУАЛНИ РАД

Неки рвгпетиторшји за стуаен. те прве лодине Економског факултета имају карактер курсева. Каква је ycraaip« разлика између курса и репетиторија? На курсу предавач у скраћепом об>иlму прелази редом лекцију по лекцију, шгтање по питање. На рвгретиФориЈима демонстрlатор обуашњава нејасне стварlи и спуденти вежбају. Да<нас тежиште рада треба усмерити према репетнторијима, јер они аахтевају и ичд|ИlВlИдуалнlИ рад и дуб. ље учење, што нцје случај »оа Kiipcesa. Ово се односи ве толико ea студенте ca зассталим нспитима, KOniwxio ma ст|удвнте прве године, мсцј|Иlма курсеви могу одвратити пажњу од предавања и уопште штетно деловати на њи. хов стручlни рад. nocTioje углавиом два уврока |УСлед којих неми репетиторији акрећу ка куроевlИlма- Прв« узрок је тај што на неким репетиторијима ра.де заједно и редовни и ванредни слушаоци, тц. и незаlПloСлени « запослвн«. То негатнв'нк) делује и на једн е и на друге. Запослона стуренти уопште не мопу посећивати предавања, јер ое она одржавају пре 'ПОДЈне, дакле поклапају се са канцелариским р®д|ниlм вроме. но.м. Њима, дакле, треба не са_ МО пружигги вежбе., нешо и одр_ жав-ати предавања, а незапосленим студвнтима само вежбе и објашњења репегиторије. Јасно је зашто су репетиториј« скретали ка курсевима. Тамо пде оу досад радјили заједно и запослени и незапослени студенти: хтело се да буду задовољеии и једн;и « други, у чему се наравно није успело. Други узрок скретања репет«. торија ка курсев(има је тај што студенти не раде дооољно инри. видуално, На преиаваЈњима се нвке ствари не схватаЈу, код куће се много не ради, често се уоп ште ништа не ради, и онда се тра

жи од демонстратора да не обЈашњава покедише ствдри него ..д-а почне испочетка* 1 , тј- да ре. дом npeuajie. Од демонстратора највише за&иси, да ову појаву искорене тнме што ће одбијати да предају, већ ће само објашњавати и одржавати вежбе и терати студенте да више раде шдивидуално. Да би студенти схватили на време озбиљност иопита, треба што пре организовати пробне исгоите. За њих he се студоитц припремати; то је већ један усиех пробних испнга. Загтим ши ће имати великог психолошкот дејства. Студент kojih буре увидео да није довољно савладао градиио, приступиће учењу, активнкџе и са више оитов.орности и, што је вај&ажпиЈе, грисгупи. he одмах, дак још еице касно. Из књиговодства праи про|бн.и

ксгаит од|ржава се овтс дана. Пробши иапити могу се одржати и и з тео|ретских првЛ|М'ета, гтутем извлачења цедуља оа питан>има. На крају неколико речи о потраби веће радне дисциплинеДамас ислити н.ик:у више далвко. Потрвбцо је озбиљпије радити. а собилоан рад, нарloчито са групама од по педесет и стотину ступената, немогуће је замисли. ти без чврете радне д(исциплине. Под раднбм дисциплlином се псрразумева: редовно долазити на репетиторије, »а атози.в демоистратора одмах изићц на таилу и «е изтоварати се: „Данас сам први иут дошао I ’, не б:ав(;;lт,и се за време рада приватним стварима итд. Једнсхм речи радна дисцишлина знач.и: оебе Кo'нцсттрlик:ати, друге не ометати! М. Ђ.

Семинари на првој години Правног факултета

На првој годиии Правног факултета сем'и»на:Ј:lи су врло вадона и корисна форма рада, кроз коиу студенти д!сшуњ>lЈУ и npoimspiyLiy своЈе знање. На семииарским часовима мо-ји се одржавају један. пут недељио, другови који се доброволуно приме да обраде тем!у дату од лрофесора читају свој реферат, а затим ое по њему разв-кја У првом семестру ookio»b.hih непостатак *€ био тај, • што је скоро увек иста група друто-ва давача реферате и увимала учешћа у дискусији, ДОк је већина остајала нвзаннтересоваиа. у друтм семестру се осетил»о знатг-о веће учешће дру. гова, тако да више ннсу једини пефер.ег-ти и лискутантп бил,и Врачајр Стеван, Петровски Славе, Трајковсми Ђорђе и Шуковкћ Милан. Док су на једаој страни друпсгаи савесно испуњавати

дате обавезе и узете семииарске рсцове сБ|р‘ша©али на време, има и тамвих који су се приадили да урадс семкнароки рад а нису га урадили, иити су o6aßiecTWM професора и семинарску семци(јђг да ra иеће урадити. Тако су још у првом оеместру узели радове H»KOJiHih Драпутин из теорије државе и праза и Николић Мчрослав из шрава, и ow онда WKicy долавили на фажтултет- нити су се коме јављали, Карактеристинан је случај Момчила ПрерадоlБlића Он је узео семинарски рад из теорије државе и права у n.p®oiM семестру и јсш га ни до данас нмје ура. дио а кааа га је кв семинароке севоци је питао каоа ће рзд бити potob, он је иајавио да нема намеру уопште да га ради Јер сматра да му »иуе потребно, псшто је иредмет положно у jaHyapiyw Овакви другови својом неодговор.ношћу ометају испуњење плана рада семмнарске секције. Било је слручајева да у аремену, одређеном за семинарски рад профеоо|р одржава консултацију зато што нема референта. На такав начин се омета не саmkd план сем!Иlнара већ и консултација, јер се не стигне на време да се објави материјал који he се исшггивапти, те другови дођу неогпремни и консултациса не даје о»акве резуЈпате какве би могла давати.

Стручни листови на Техничком факултету

Половинои прошл'ог семестра мноро се по-ворило о обавезама за полагање иопита, па су се сне «асии(је и пксмено давале. ЗначаЈ и карактер обавеза схуренти Техничlког факултета »ису у потпуности схватши. нису увид-ели да се ј)едино е>Вlцденцијом и контролом може ос т &а. рити план и на тај начии ликвидирати већи броу испита. Обавезе с - схваћене као формалност или усипште »Kicy дававе. На р,у. дарском отсеку дало је обавезу за полагање испита 70%, на гсоаетоадм 67%, «a електротехничком отсеку 83% 0 д лмуи. ног 6p.oija стзхдената. На М'лшкп rcK'OiM отсеку киl : е до. вољно објашњеи начии попуњав-ања л-истова па су се давале ооавезе за јуии умссто зл јануар Опшгга је појава иа свим отсеиима Техничжог фамултета да се У стр-учне листове иису упмсивале с.табе оцене и одустајање у ранијим роковима, те је посао омо сређивања тто-атака и указивања помоћи студент.има био отежаи. Осврћући се на ове 'кедсстатке грри давању обавеза у јануарсмом року може се констатовг. ти да се давању обавеза као и п/рицреми стуцената за њих мора пржћи миого озбиљнице. Пи-

тање обовезе треба схватит)и не само као питање части сваког п)o]'едк>Нlца, нсго и кас гвитање части читавог Техничког факул. тета, јер се у будућнм рокоаима не сме доаводити да се извршењ‘е плана Тех»ичк|Ог факуитета оиемогући па чак и одбаци, као у овом кспитном powv.

Миливој Комненов,

ст. техиике

Студенти шумарства и агрономије спремају се за петнаестодневну праксу

Средином марта стуиестти треће године шумарства и ainptoMoмије обавиће петнаестодневну школску праксу. Ова пракса ће се И'ЗВOПИТ'И на шумским огледним лобрима Пољопр;lвредчlo-шума)р ског факултета, као и на савезним и републиканским имањима и предузећима. Како је број учесника врло велики, а да б« пракса била што успешнија, у правилнику који је донео факултетски савет, већ је детаљно скицирана оргагнизација овог подухвата. Правилник је предв-илео све згиатке кој« се постазљају гред студенте. Срерствз за извођење праксе обезбеђена су буџетом, а обухватају све издатке за пут и издржавање учесника. Нарочито је важно нагласити ла је за сваш дгст нлпрадљ ен деталлти р.аспор«а часова и ла he студенти сваког дана по обављеном раду ка конференцији подносити руководиоцу праксе своје утиске и извештаје. Исто тако после обављене праксе, сваки студент he бити дужан дт поднесе свој дневник рада и извештај о испуњењу постављених задатака.

Вита Стефановић

студ. шум.

Евиденција стручног рада

Технички факултет Обавезе су схваћене као формалност

На Техничком факултету евиденција стручног рада студе* ната није схваћена као осиова планског рада, као средство контроле и утицаја на овзј рад Обавезе су схваћене као формалност, а приличан број студената није их ни узео. На геодетском отсеку свега 67% студената узело је писмене обавезе; на рударском 70%, на електроотсеку око 80%. Догађало се да поједини руководиоци група ннсу знали ки тачно бројно стање своје групе, На м-ашкмоком отсвху није довољно објашњен качин потњавања, na су одмах узете обавезе за јуни уместо за јануар. Општа је појава на свим отсецима да се у стручне листе нису уписивале слабе оцене и одустајање у ранијим роковима, а то је важан услов за yno3Hiaißa«,e cnpy4Hoir рада појединаца. Све ово показује да се на Техничком факултету мора учинити одлучан преокрет у досадашњем схватању обавеза, да се езlИlденlци-ја CTp.y4iHior рата студената нд)зал мора схватити ка° неспходан услов успешне борбе за остварење плаиа Техничког факултета. Музичка окаделица

Свега 50% студената попунило стручне листе

На Музичкој академији стручне лнсте досада нису уопште схваћене. Нзих је попунило свега око 50% чланова Народне студентске омладине (са првог отсека 22, са другог 11, са трећег 36, са четвртог 13, са петог 11, са шестог 24). Оне су попуњаване произвољно, већ према томе какво је објашњење давао дежурни ДРУг У секретаријату. Због свега овога стручне листе нису послужиле још ни успостављању евиденције заосталих испита, а да се не гочпри о некој контр-оли стручног рала гаојјединаца. Међутим, и на Музичкој академији, поред релативно доброг стања стручног рада, постоји приличан број студената (нарочито оних који се ретко појављују на конференцијама), чијим стручним радом организација Народне студентске омладине треба озбиљно да се позабави. Углавком баш ови студенти нису попунили стручне листе, иако је за то било могућности. Мали број лопуњених стручних листа, као и њихово потпуно неискоришћавање објашњава се неоперативношћу и немарношћу досадашњег стручног одбора чије је све послове (наравно недовољно успешно) морао да обавља секретаријат. Измена руководства стручног одбора, која се сада врши, допринеће решавању тако важног питања у раду једне студентске организације питању евидеидије стручног рада. Кроз класе (мале групе које раде са појединим професорима) биће успостављена веза са свим студентима ради попуњавања стручних листа и ради контроле њиховог стр'учно рада. Економсик факултеШ

Од 250 апсолвената само за 103 постоји потпуна евиденција

На F.kohomokom факултету има око 250 апсолвената. Од тога броја досада се на позив Ekoihom ског факултета одазвадо свега 103 апсолвента, тако да се не може водити потпуна евиденција о броју заосталих иогаита, о припремању и полагању »опита, о pojKy у к>о(ме мисле да ;«»плом'ирају. Од 250 апсолвената дведесеторици недостаје још само дипломски рад. па да заврше сту= дије, а међу њима има и 9 таквих који је требало да дипломирају још у току 1946 г. или почетком 1947 године, а тек саоа су дали обар.езе да у 1948 г- дипломирају. Преостали 11 нису чаж ни то урадјили, јср им се, всроватно, не жури оа дипломским радом. Народна стушентака омлад/ина Економског факултета је у вшпе ма. хова предузимала мере да рашчисти питање апсолвената. Било лично било пјтсм штампе, по. зиваки су апсолвенти из Београда и у-кутрашњости да обавесте Народну студентоку омладипу о уароцима због којих нису завршавали студије на време, о тешкоћама које им ометају напредовање у раду итд. Где је било могуће одмах се указивала и потребна помоћ, на)рочито у погледу прикупљања материјала за ■опремање заосталих »спита. Овк) се нарочито одцоси на дру. гове који живе и раде у унутра шњости где оу сасвим отсеченн од факуигтета. Ал«. нажалост, остао je велими брсцј апсолвегната који се уопшТе нису одазвалн на позиве стручнсг одбора НаР°дне студентске омдадине, те

се не зна ни где се налазе и не мОже им се пружити потребна помоћ. Ста|рам>е Нароане студентахе омладине Екоаомског факултета да се што пре реши питање а<п! оолвената имало је успеха, али не потпуно. Позиаи, убеђивања, помоћ у раду наишли су на одзив само код једног дела апсолпен-та. се на.глгсит(и да међу њима има и так&ИlХ kiojh стануЈу у Београлу али ип'а.ч неће да дипломирају, ма ла имгјЈу све услове за рад. Оии же|е да себи обезбеде боравак У Беопраду, под изговс(ром да завршазају студије. Зато би требало, амо мере предузте од стране стручног одбора Народне студвнтске омладине и даље не тззжажу резултате, да деканат одреди неопозиве роKioae за дипломирање. Тиме би се овај проблем решио брже и успешт!«Је. Б, А.

НА ВИШОЈ ПЕДАГОШКОЈ ШКОЛИ У САРАЈЕВУ ДИПЛОМИРАЛО 23 СТУДЕНТА

од 10 до 19 фебруара одржана су на Учитељској школи и у неким разредима гимназија практични дипломатски испити студената четвртог семес. тра Више педагошке школе у Сарајеву. 23 студента положиди су дипломски испит и оспособили се за наставнике. То су први наставници који излазв са више школе у НР Босни и Херцеговимц БРОЈ 6

„НАРОДНИ СТУДЕНТ-

3