Студент

Јунски испитни рок

„Обавеза" студената је 2.237 нових заосталих испита после Јунског рока

Ha п>olСледњlИlм монференцијама груша студшти Пољоцротвредцо-шумарско-г факултета дали су обавезе за јунски рок. Од 2200 студената обавезу je ДОо 1451 студент тј. 65,9°/о на 6884 испита- Из нав-сденик тифара »иди се да 749 студената овог факултета није дало обавезу. Не дати обавезу значи и и€ почети са спремањем исшита, «е радигги за оствазрење Петоподишњег плана. Они који нису доли обавезе махом су стуиеити »ој« се не B«bajiy ни ка п.редавањима ни на вежбама, као Ни &а MotH фервнцијам а. Ти исти студенти често говоре да је давање обавеза непкТтребно. Поставља се нитање на колико иапита треба дагги обавеау ru. да о<на буде реал'На. Кад се узме у обзир да сгуиеити прве и друге годипе имају све услове за рвд онда би реалl»а обав-еза за њих била најмање четир<и испита. На TTpeh'Oj и четнрткхј подиии ситуација је тежа, јер за трећу годину има само три уџбеника. Па HnaiK и стуиеадти оаих ropiHiHa Miopy да даду обавезе и веће и реалиије, јер сада после Јаиу* арског рока има|ј|у мање заоста* Л'Игх испита и предагаања могу редо®но да посећуцу. Сада треба дати обавезу на »ајтеже исттитв да би се са лакшим иопит«ма могло отићи на радне ажцпје које предувима омладнна целе на. ше еемље. Међутнм, од 3526 испита на које стичу право полагања у ЈУну, студенти агрономије првв го. дине обавезали су се само на 1289, а оставили су 2237 испита. Пада у очи да ће у јуну ликвидирати 48,5% од заосталиХ испнта из неорганоке хе!мије. Значи два испитна рока he npoћи а 22,3% стушената ће испит оставнти опет за следећи рок, па he се уписати и у трећи семестар с њим. Од предмета на које се стиче пр®во полагања у

Јуну само he се два полОгати и лишвидирати у Јуму са преко 50*/i, Органску хемиСу полагаКе сваки други сТудент, оснше државе и права сваки седми, а осиове машинства и електротехнике сважи 51 студент. Карактеристично Је то да, према доса. дашњим обавезама, полиТичку економицју неће нико полагати. Још у Јаиуароком испитном року примеће«о jte да су стуиРнти пр(иlјавили за полагање више

исшигпа него што су се обавеза. ли, што з«ачи да обавезе нису дате реално. Већина студената је себи посебно дала обавезу колико he иопита шолагати у јуну и та Јс обавеоа већа и рсалиија од сне Kojia је дата пред Варо|Д»ом студентском омладином* Многи сматрају ла је боље обавезати се на мање испита, а полагати B<mue. Ова „пароаа" смешнкз звучн. То је исто мо мад би радник тражио смањење норме са. мо да би постао ушдрник!

ТАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД ОБАВЕЗА ДАТИХ ЗА ЈУНСКИ ИСПИТНИ РОК СТУДЕНАТА ПРВЕ ГОДИНЕ ПОЉОПРИВРЕДНО-ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

ПРИМЕР ОЗБИЉНОГ СХВАТАЊА ИСПИТА

Друг Јадран Ферлуга показао је у јануарском испигном року најбољи успех на историској групи Филозофског факултета. Док су многи студенти одустајали или добијали слабе оцене, он је дао пет испита и то са просечном оценом 8,4. Два најтежа испита дао је са оценама 9 и 10. Изванредан успех постигао је у великој мери радом у кружоцима. Друг Ферлуга је ударник са Пруге и члан научне групе. Он је пример како се може савладати и велики број тешких испита. Руководство Народне студентске омладине га је похвалило као најбољег и позвало све да се угледају на његов рад.

Оммиос А. Сшремо Час физике н* Техничком факултегу

700 запослених студената Економског факултета на заједничком састанку решавало проблеме учења

Стручни одбор Народие сту. дентске омладине Економског факултетд прсоузео је још новембра мессца прошле године пр&е мораке у циљу давања помоКи запоСленlиlм студонтима, чиi« брецј. изкоои половlиlНlу свих студеlната, tj'. око 2000, и од којих Ce већина налази у Београду. У ORBHipy стручиот одбора формирана је секција за запослене студентс, ккхја Се повезала са Меотим синlд,иlмални'М већсм, калоо би иопитала могућност да сиадикалма ортанизацмја постани Нlред запослене студенте ка(О главни заlдата<к учење. Mec'iio си)НlД|ИЈ<алмо веће је са за_ довољством примlило ову сутестију и обећало своју ггуну ггомоћ, како у вођ-ењу евиденцмје загПОслених Студената чланова синдиката, тако и у давању шт ■ в№ше слободаог времена за уче. ње. У вези с тим Месно синднкалио веће је издало потребно унутство на које су се одазвале скоро све оиндикалне подружннце. Стручни одбор је добио од Меоног си.нди!КlаЛl»ог seha (омладинске секције) посебну евиденциј.у запослвнмк студената чланова сиадиката. а са своје

ст.ране пр‘икупи)o је податке о Gpojiy заосталlик испита, који ће послужити као база за даљу оријентацииу у раду. После о©е помоћи од стране Месног си«ди. калног всћа и после прикупљања свих потребних noaaTaiKa, струч»и одбор је саовао запослене студенте на радаи договор, на кој)и је дошло око 700 студена. та. На конфереициин Је друг ггретсатlНlи(к стручиог одбора, Хасан Хациlомеровић изнео гароблеме запlоСлених студвната и између осталог рекао: „Саарело је време да се гаосле две године рада нашвг факултета, после са. браних иlск|уста®lа и после rrpaßtHiar одвајања заlЛlослеиих студената од незашослеиих, тј. редовних од ваиредних, састанемо у овако велттом броју да заиеангички решавамо за нас тако важна питања питања гпомоћи у учењу. Глаамо питање о коме ћемо овде расправљати састоји се у томе какву помоћ можемо да укажемо заггпоследпиlм студен, тима у нуихов»o(М раду”. Постоје вечерњи клтрсев« из појединих прадмета, алм Је решено да се организује још већи броЈ курсева из предмета који се «е могу инlДlИlвидуално обраћивати: из књиговодства. привредие математике и др. Зато he стручни одбор у зај€д«ици са Месним синд'иlкалн.им већем пронаћи потребгое просторије, у ■ којима ће се одржавати ови курсеви и молектишми часовн. У дискусиј« је др*уг из Министар|Ства лаке индустр«! : е изнео да се 40 студеиата Еооономског фамултета, који раде у том Министарству, обаlвезаД|o да he дати по 4 ил« 5 иснита у јунском року. Министарство тешке индустрије (Дирекција за цемент) има 20 студената Економоког факулте. та koJihi оу се обавезали да свами да просечно 2 3 испита у јунском року. Предузеће „Србо. котекс” има 33 студента. од ко. јих се 23 обавезало на 2 или 3 испита. Нису то јвдмни случајевн. Друг Стеван Хаџитауковић, чинlolв«ик Југопетрола, ттоложио је све испите на време за прву и др-мгу год-иму. Друт Златановић Панта. лиспечер Привредног савета ФНРЈ лишиднроо је це. лу пртау и скоро целу другу годину. На монференцнји ce наро. чигго заоштрило ггитање ионитних рсооова, иако то гпитање пиЈе било гвредмет канференцнЈе с обзиром дв се оно налази пред заlконоким оформл>ењем. Иттак су запослени студенти подвлачили кроз дискусију жељу да им се омотући већи бро*ј исштиих рамота него што их имају редов-ки студенти. Питање уџбв. ника, које су запослени студенти слабо поста/вљалн, окоро је решвно: крајјем анрила изићи he већина уџбеника. Овамо велики број студената, који оу дошли на конференцнпу, покааује да код нлгх влада велико интереоовање за испите* Зато he стручии одбор у сарад. њи са МеснИчМ синдткалним већем ггредузети мере да помогне стуаентима да повећаЈу сво-је квалнфикације полажу|ћи исшгге и тиме да гвостаиу још . бол»и п-ривредни сарад|иици наших ниродних власт. Г, К.

У ЗАВОДИМА ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКОГ ФАКУЛТЕТА ОСПОСОБЉАВАЈУ СЕ будући наставници и научни радници

Студенти који иаиђу са Природао-математичког факултета неће бигш сутаи теоретичари, woјима је пстробно мноро времена да се оспособе аа примену стечоших анан>а» Сва.содневикм вежбама у заводима и лаОараторијама они се још на факул. тету o<cnio<co6a>a«aiiiy за практичан paii. У математичшгш завоеиу адр. жавацу се семинарска вежбања под румоводствои 'Шаставчипоа и аоистената. Osaij завод био јс зз BipteMe рвта тешмо оштећен; гтосле ослобођења његова је библиотема обновЈвена. Аст,ронк)мскlИ завод понезан је са опсерваторттјом на Звеаиари. Овде стуlД,€«ти врше своја прва токгмптрања под шгпором на. стапника и два аскстента. Фишкмкн занод привгемено је смештен на Превном фа(иултету. За време рата цео овај зсвод је кзторео. Досада је лелим(Мlч<ио обншл>он, а шресељењем -у иов-у

3rpaujy Природао математншаг фасултета снн he бити мпотпуњен « моћи he да шружи мвдого hppfHCTH студентима. У зрради Ф,иlлоl3lофског факул. тета остали су иеоштећени хеМlиски и фиагичжо-хемиоки завод, У лабораторнјама хемттамог за. вода »рше се оглади из нечдрганске и органске хемиЈе. стер©охеии(ј|е и биохеммјв. У физичко-хемlиеком аашоду одржавају се всжбања из електрохе. мтсје и атчхугистихе лод рупсоволством нашег гпознатог иаучшлса на ттољу иСгтитивања атомског језгра професора Павла СаBimha. * Студенти са биолошке групе вежбај|у у ботаничком, зоолош. ком и физисчлошком зазоду. Бота иички заврд смештен je у Бота. ннчкоу башти. Овде ое поред збирки из о»их крајева гаше аемље и из целоша сиетп налази и дратоцена збирка нашег по знатог рolиро|тн,а)ка Панчића. У сааиоп башти гаје се билуке потребне за наставу и научна исттгнвања. Засада студенти не учеетвују у гашењу биљака, али he се то у 6vayhwocrH Moh« спрсшестн. Вежбе у Ботанич-кој башти одржава.тУ се под рутсо"о.дством д-ра Глишнћа, лекана По иродио математичтоаг фамул. тета. У 9оолошlмо.м заводу, који је -’a време рата цео изгорео, а сата је привремено смештеи на фатсултету, рад отежава оскитнца у простору н мате. ријалу. Онде студвнти ипак м»огу много да науче зах®аљМ?ући

помоћ« CB'oca наставнима, позна. тог научног и Јавмог радрика, д-ра Синише Станковићг*. У физнолош'мом заводу сту. денти са 'наставицима д-р Ђелинеом и д-р Ђајом актиlВlно раде на проблемвдма физиологиие. Овау завод у вези је са Инстиггутом за исхраlну народ|а. Географски завод раеиолаже картографском радиоштцом у кој(ој се иарађУЈУ мање карте за студјиЈе и уџбенике. Сем рада у заводнма практичном оспособљавању студената д(oШlрнноаи и фериуална прамса и рад ван факултета. У току годнне стутденти сарађУlгу са разним државннм установама и HHCTHTVTHMia, а за време лета праве нагучне емокурзИ : е на којима у hctio ареме и уче и допржтносе потребама земље. Оовај рад је добро®ољаlН.. Преоелуењем у нсхву зпраду Прирсино-математичмог фажултета. која he ух:коро бити завр. шена, бнће сви заводи концентрисани на једаом месту, решиhe ce проблем просторија који је отежавао рад у товоу прошле и ове подине и створиће се мо. гукност за примање већет броја но»кх сту.дената Масовним угтиоом wa Прмродао-математички факултет нај(бол>е he се номсри. стнти створсше могућности и у исто врсме «ац(боље одговорити потребама Плана. Број ггривредннх Iгреlдузећа и нстражнвачких ннститута повећава се овские године, отварају се нове среон>е пгколе. Ово еахтева брз развиt3ik Прирошно-мвтематнчког факултета. Броу студената на овом фамултету мора се сталио пове. ћавати, јер су ноанм пгкосгамо и лаборатариуама потреб»и наставници, истражнвачи и прапстични рекдници, П. П.

2

„НАРОДНИ СТУДЕНТ"

БРОЈ 6

број Бро| студената Број студестуд. процеивт П Р Е Д М Е Т коЈи треба да нета који је проценат који ниполаже дао обавезу је дао обавезу иеоргаиска хемија 222 130 48.5% 92 41,5% органска хсмија 413 193 4в,8% 220 53,2% ботаника 413 178 43,1% 235 50,б*/ о зоологија 413 19« 47.5% 217 52,5% агрогеологиЈа 413 301 72,9% 112 27,1% основи државе и 13,2% 359 86,8% права 413 54 основи машинства и елсктротех1,5% 405 96,05% нике 413 8 земљомерство 413 229 184 45.% политичка еконо413 100% мија 413 — —