Студент

Саветовање културно-просветних руководилаца Београдског универзитета

Питање садржине и привлачења свих студената су главни проблем нашега рада

Одржа«о је саветовање културно-иросветних руководилаца У'!.lИlверзнтета чији је циљ био да се на ошову досадашњих позититнх и негативних искустава гкзстааи културно просветни рад на Универзитетту на нове основе, У (рсферату Ботдана Бсгда»овића члана сек,ретаријата Уми(Вврзитетског одбора Нарсчдне студентске омладине изложен је караистер деловања педеаиншх оекција мултурно-rnp осв е ттгх сектора са конкретним примером рада по фак'ултети!ма. у реферату су огтшти и најбитнијп недостаци рада на Универзитету. „Форме «ашег рада су једнообразн« и we разлитсују се много од мумтурно-просветакж рада у било кО|јој уста. но®и. Ми кркјр наш раа не видиmio богат и разиоврстан живот поједрних факултета и његових студе(ната. Ни култутчти од. бори, а још мање рожовквдство Народне стулентске омладиие нису расматрали могућности за проширивање рада кроа специ. фичне форме које би боље одговдрале факултету ил.и појегпиним отсецииа. Линцја чекања

лиректива, а затим њиховог техничког иавршавања, била је оOHOBtHa линија по питањима кул. турлво-прооветног рада по фамултетима. Куитур«о- rp осввт»и одбори по факултетима нису још успели да савладају исцепканост у рату ио,'еди«их сектопа, наше оекције на факултетима још увек карактерише дух из , ол!o'ваlности, ситног практицизма, више или мање марљнвог обављања задатака. На факултетима, пде слабошћу култуlрно-просветшх одбора разбијеност у раду не мо. же да се савлада, слаби су изгледи на ма какав успех. Тамо где влала аполитичност, где се не одвана onmporiH'o од важког, где се заборавља на основие задатме рада, npe св-ега на њиков политички значај, њепол|у повезажхст са (општом полифичком лпдаијом Народне омладиие на Универз«итету може се очекивати, п>ре или доцније, само њего. m замирање, његово гашење. Ефекат нашег рада Је засара слаб, n,pß©::CT®te'Hio зато што ie рад спао само на активисте који су често ствар«о презаузети, док велики 6poti студената н.ишта не ради. Ти студенти оттсу непо-

штенн и једини разлог њиховог керада је у томе што се на њих шије дјошолјИО утицало. Ор г анн за цион о је потребно, ггре свега, раа управити на основне орга«шацlИје Народне о. млаоике, на актив и прупу. Не зиачи, наравно, да треба ствара. ти хорове, сјжхтклоре и тако дал»е по групама, активима, али свакако значи да треба давати другарске вечери у 'ОКв>иру акти. ва, груша са наступањем факултетских културно-ггрссветних друштава, или без њих, већ ка. ко је поголјно. Улога руковосиилаца културно-просветног рада актива била је досада сведеша на иулу. Њикоо посао састојао у тк>ме да гарснесе директмве, да обавештааају- Али баш од њих, и скд љуш« Koje ће им апсвив дати за aiOMOh, зависи хоће ли живот у оквмру актиза, групе биппи жив, ботат формама, пгр.илапођен пооlрсбРма школе, без МПIОТO губљења времена. При томе, не треба заборавсти да Је висина културног и идеолошкополитичмог живота на јецспом факултету, културнскг и гтолнтичког увддгзања студената, осноано мерило за рад једног култц.тржо-^проСв етног одбора. Све је друго сам'o средство да се до тога дође, среоство коЈе »и у ,;едном случају не претставља писан« закон, зећ се може пре. ма тпотреби мен»агш“. Постатаме реферата оу стављеwe «а даскусиду у кој'рј, је учеств!olзао велики б(рој другова. I4craiMHiyTio је готово по cbhim факуугтетима опсуство везе између култгуриснпрооветниlх одбора и семрепарпјата Народие студе«т_ ске омладине, изоловање кул. турно-ДјросБетник орцбора, слаба апиггација, Iискључ’изи рад ио ди_ рективама без Iи«lИ!ЦlИlЈати(ве, а као добра форма апитације дпстицан !i« ггозмв на такмнчење Меди.цииСlког фак._уп(тета и позитив«lи одраз тота на поједниигм факултетама, У завршноЈ речи, другарипа Вјера Ковачесић, поетсед'н,ик Универзитетског сдбора Народне

студентске омладиие Београдског универзитета, подвукла је Д а је у диСкусији говорено, углав ом> о формама рада, а да то овде кикако није од првобитног значаја, да се форме могу лако npaвилко наћ:l и ускладити ако читав културни рад BeorpafliciKior унивврзитета базира на правилним идејним и садржајним теме. љима. У томе смислу се може нашем културпом раду замерити, ту ra и треба поставити на нове оонове. Културни рад на Универзитету не развија се упоредо са брзим развитком социјализма у нашој земљи, не иде испред наших студената, не уздтке киво наших људи који ће се кроз годину-две дана разићи по целој Југославији и бити главки нооиеци подизања култу. ре читавог нашег народа. Главне идвјне основе нашега рада треба тражити, пр*во, у борби против империјализма и његових метода освајања; затим

у познавању нашег културног наслеђа, продубљмвању националне културе и развијању патриотизма. Насупрот досадашњој пракси, културна делатност на Универзитету не треба студенте Cicopo искључиво упознавати са иностlраном културом, већ им пружити могућности да стекну правилне погледе и не. опходно знање о културном наслеђу наших народа. Ако сенаш културно-просветнп рад усмери у овом правцу постићи ћемо и. дејност о којој много и увек изоловано говоримо. За разви Јање к|ултур(ног рада одлучујућу улопу треба да одигра ocHOßiHia 'оргаиизација-група, на чидим he се конференцијама и да®атlи предлози и дискутовати о К(улт>'рио-пр'осветном раду. Групе треба да покажу више и. ницпјатнве и самосталносги, цео културио-просветпи рад треба да потекие од самптх студената.

Г ордана Ларић

Радеика MmmesiHih

Еле*арична централа у Зеници

Дезојка из Босне

МУЗИКА КАО СПЕЦИФИЧНОСТ У КУЛТУРНО-ИДЕОЛОШКОЈ НАДГРАДЊИ ДРУШТВА

Уобичајено је да се о иуз«ци иисли да Ј€ она изнад живота, да је нереална, да нема много везе са стварношћу, те да као н ека забава испуњава слободно време н одмор после озбиљног и „реалног” дневног рада. То малограђанско иишл>ен»е које Је прокламовано од буржоаских ларпурлартистичкнх стваралаца и парпурлартистачке публше нета. чно је, назадно и уман>ује значај друштвене улоге музике, оСпорава јој да стане У ред > раме уз раме са осталим уметностима. Музика као и све уметвости и сваки облик културко идеолошке надградње, није ван друштва, ван људи, ван историје него је друштвено и историски условљена. Музика као и цела културно-идеолошка надградња људи, израста над односима производње, условљеи је начи. ном производње одређеног вре. мена, епохе. друштва и класе. Само музика ту своју друштвено-историску условљеност и све остале закоиитости којима под. леже, испуњава на свој специфичан начи«, својим специфич-

шш средствима. Потребно је бити искусан и вешт у тоновима раз«их адађи, алегра, андаитеа, пронаћи садржај коС!и је одређе, ио оформљен и конкретно одра. жава друштвеиу бит и свест, друштвено историско збивање датог времена. То одражавање друштаеног бића, друштвеие свести, друштвено-исторнског збивања датог времена, није код музике тако очигледно, али је проналажљиво и постоји. Код музше писане за текст (песма за хор, за соло глас итд.) и код симфонијоке поеме сама лиггерарна, текстуална подлога. одређује и лгузичку форигглну садржЈг iy. Beh по самом тексту се лако види одражава»е стварности нли условљеност од стварпосгп. Али ажо такву композицију посматрамо и без Iекста, само као му.lику, осетићемо м nposiabH и > њоЈ много елемената који говоре о одражавању стварности дате епохе, Ја. сно сведоче о друшгвено-историскоЈ условљеност«. одређеиоЈ идаЈности, идеологиЈи датог времена. Само што је све то код

музимс испољено ка музички битаи начик. За тражење пооезаности музике са одређеииш добом, друшшом ииги класом, уопште није битно да ли је та музика програмска или апсолутна (музика без текстуалне подлоге), а руководити се текстом као јединим мерилом у оцен>иван>у неке програмске композиције било би погрешио. У проналаже-* њу везе између музике и друштва свв‘едно је да ли се то ради о програмској или апсолутној музици, оне су овде изједначене; апсолутна музика је једнако друштвено-историски условљена као програмска (музика писана на текст). 4 Док остале уметиоспи кмају поред емоциоиалног и приповедио или визуелно дејство, дотле снага музике је у емоционалном деловању на човека. Код музике идеја се ствара емоционалним путем. Емоција се претвара у расположење-животно пс«на. шан>е, што Је, устварн, однос чо. века преиа стварности, или н>егов иде!ни поглед на животну ситуацију гаже Венелин Крстов, напредни бутарски музиколог у члапгку „Идејност у музици“. Емоционалност музике као елемекат њеног садржаја кије вечна, „апсолутно лепа“, нити ван времена. Емоције су исто та«о друштвено-историски условљене биткошћу времена, И кал бисмо емоције категорисали као

неке статично вечне, непроменљизе појаве: трагично, хероЈско, тужг;о, весело итд. добили бисмонеке безжквотне појмовекоје смо извукли из живота и поставили ван :кизота. У самом корену музичке идеје лежи ч њен емоционални гарактер. Он би се могао и литерарно ближе да опише Јер одрсђује праву идеју композиције, њен смисао, израз, од њега зависи даље об*рађивање музичке идеје, моти. ва ил!и теме па и сама форма. Стил, па и начин употребе тонског материјала, у ускоЈ Је повезаности са овом соновном идејнои, емоционалном музичком замисли. На пример, Венелин Мрстов, да би доказао упогу хтења композктора у стоарању дела, што у суштини и доказује колико -е композитору сталс до идејности његовог дела, наволи пример Бетовена коЈи је за своЈу оперу „Фиделио“ написао че. тири разне увертире, а задржао се само на задњој, ма да су ове формално и музички успеле. Значи, Бетовен Је ишао за тим да изрази дубоку животпу филозо. фију своЈе опере, а задња увер. тира му Је иајближа томе. У тражењу везе између музике и друштва треба се удубљи. вати у .њен емоцишалии карак. тер, коуи се поклапа са хтењем композитора, а самим тим, и са конкретном тенденцијом дела. Музика, дакле, даЈе одраз емоционалне суштнне и неког

друштвеног облика, епохе, рези. мира н»ено емоционално стањв, или бол»е речено, својим средст»иlма одражава идеологију неке епохе. Исто је то и са музччарем, композитором. С обзиром да је композитор као и сваки човек, друштвеко биће и живи у друштвеној заједници, а припадд одређено|ј класи, он већ од раног детињства подлеже утицају и делонању своје уже и шире ожолине. И не само да пасивно подлеже утицају, него и актисно реагира на ствари, бића и догађаје из спољнег света и у тој борби између њега самог и спољнег света околине, он се формира као човек, у овом случају, као гомпозитор. Чињеница, да човек, овде конкретно музички стваралац у току формирања узима свој стаа према окопини, друштву, показује да он постаје социсално ак_ тиваи, социјално борбен, политички заинтересован, политичан. Али не треба схватити да Је та| став уметника према друштву његов, искључиво његов лични став, толкко индиввдуално своЈствен, да ]е тај став генијално дат ван времена, ван осталих људи, ван одређене класе. Не! Став уметника према друштву, његово схватање друштвених односа, а салтм ткм и схватање живота, све његове личне нави. ке и обичаји крећу се само у оквиру тих истих схватања ње-

4

„НАРОДНИ СТУДЕНТ“

БРОЈ 7