Студент
говог доба, друштва и класе. Историја и филозофија су доказале да нема никаквог схватања ствари, никакве иде|кости ван времена и да је свако људсно сазнање ограничено на дату друштвеио-историску ситуациЈу. Бетовен врло јако изражава ииди»идуалност у кад се индивидуалност ослобађала и предочавала као идеал. Он је имао свој став према животу и свету, своје схватање света коЈе се уствари поклапало са назордгма напрсдног републикакца, што опет значи, класно одређено. Према томе, схватање живот а и света музичар а ствараоца, његов однос према друштву, према друштвеним проблемима свога времена, његова идејнсст, политичност, његоза тенденција, његов читав мисаони капитал, свесно или несвесно услсвљен је временом, друштвепим обликом и класоњ Уметнш{ самим тим, што као и сваки други човек у свом формирању одређуЈе свој став према окслини, друштву, а каскиЈе и према свим проблемима и питањима свога друштва, није аполитичан, друштвеwo незалдатересован, него је, наактиван и чак тенlдечциозан, Ро. мен Ролан каже: „У лику једног ванредног, даровитог уметника, котхетттрише се илејна суштина карактеристична за извесно историско раздробље“.
Теме за своЈе стварање сваги уметник, па и музичар, бира из конкргтне стварностц, п а било да се ради о садржају узетом непосредко из (геалностм (код опере или музике са литерарншу подлогом), Оило да сг до тих тема дође посредно као што је случај у апсолутној музици где реалност постлје повод кес гг уметниковог емоцноналног дога. ђаЈа. Као што и музичар-композитор, вждели смо, нвГе ван времена, ван друштва, ва>ч класе, тако ни његово дело ниЈе ван тих услозљености. И делз уметника, које Је и израз њега самог, »ије без кдејности, без одређене идеологи>, без тенден. циЈе. Сетимо се већ цитираиог примера Бетовена, где он у тражењу иде(јно наЈверниЈег израза свога хтења, пише чеТири у. вертире за То зиами, он хоће да спроведе одређену тенденлиЈу и то дело Је, заиста, одређено тенденциозно, ОваЈ пример |е врло убедљив и говори да не само дело са одређеиом литерарном садржиномима одређену тенденциЈу, него да и тзв. „гпсолутна музиг а м има ту исту тенденцију. Само она ниЈе непосредно уочљива. ма да стварво посто : и и а.нализом се увек може Да установиУметничко дело као оваплоћење одређене идеолотиЈе, у кла. снои друштву |е класно и својим саставним елементима уве« ре-
чито и убедлулво обсашњава једно доба. Садржај јсдног музичког дела може увек да нам послужи за одређеше и времена у коме је то дело настало. Форма и стил као спол>ни вид садржл а, као срсдства за реализацију садржаја усповл»ени су садржа»јем, а преко њега и облнком друштвене стварности, условљени историском ззсставштином саме музике, историским развојем музике до датог мо. мента, развојем техничких изража-них средстава, развојем целе музаичке мисли. Људско музичко мишљење, као и опште људско иишљење, док сс, с Једне стране, раззија дијалектички закони. тим супротностима у односу на реалност друштва и природе, са друге стране, оно има свој унутарњи развој коЈи ни‘е сан од сполинмх усло®а дијалек. тичној законитости: теза, антитеза, синтеза. Да је форма везана са обликом друштвене стварности до. казује и постанак сонатне форме. Сонатна форма је кроз сво.ј ггроцес настајзња дошла до своје конкретне реализације у делима Хај|дна и од тадз почиње да постоји као жива форма Она има овој друштвени корен постанка у економском јачању грађанске класе (почетак XVIII века) коЈа се такмичила са умирућим племством и идејно прчпремала револуцију. Сонатна форма је произишла из новог
садржаја коЈи је собом носила грађанска клас а у данима нале. та и успона на историску позорницу. Сонатна форма је ндеЈно оваплоћење грађакско-класне и. дејности у време пред револуцију (опера „Бифо“ и цели „Ро. ко«о”). На истом примеру ое може лепо да види и улога ствараоца појединца, ге«и|ја, у сгварању нсвих облша и нових садржаја а тим и музике. Нсои облици, као и нови садржај, не „падају с нсба“, нити их један генпје скагом свога талента из корена проналази, измишља, него нови облици, који у свом специфичном, али, ктшад заједно недовршеном оиду, посе увс« печат једке музичги врло надарене личности. Они Се пркшремаЈу токои нсторије, псстепеним уно. шењем све новијег садржаја. Нове облике гепера. цисе мање значајних композитора, и сваки нсо облик Је са те страве гпедан, колеЈп-ивно Створен, створен зајелничким напогима више разких стваралачких индивидуалности. Отпада, преиа томе, ненаучко и често намерно протурано мишљење да геиији појединци ствараЈу историју. Ако је музичар стваралац друштвено историски услоољен, тј. ако је његово дело дру. штвено историски условљеко, па и садржаЈ и форма дела (све стнлоке сдлике), онда Је Ја-
сно, да је музика као културно-идеолошка појава, као јединство уметничког дела и друштва, друштвено - истормски условл>е. на. Ако је уметник носилац одређгне друштвене или клас. не идеологиСе, онда је и музика једног доба прожета идеологијом друштва или класе у чије име она говори Музика као таква је ча« и политички активна. Ако умегиичко дело није вечко лепо, вечно истинито, нити спште човечанско, онда ни музика није вечно лепа, вечно истинита, општечовечанока у грађанском смислу речи. Али за музику се> с обзиlром на њену историску њену прогресивност, и с обзиром да је она саставни део човекове духовне, идеолошке надградње, може рећи, и да је вечно лепа, вечно истинита и општечовечанша. Музика је, значи, по општој дефиницији уметности: „Дру. штвено-историски условљена и функционална у класном дру. штву, класна, културно-идеолошка појава, која се изражава у производњи и употреби естет. ских реалности, насићених одређеном људском идејношћу-духовношћу и остварених по одређеном људском мерилу“. („У. метност и критика** Бр. 4 —5, 1939, уводник).
СЛОБОДАН ХАБИЋ
ТАКМИЧЕЊЕ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА
Упорним радом уметничке секције Економског факултета постаће истински носиоци културног живота на факултету
У првом семсстру нове школске године најактуелнијм ‘ проблем на Економском факултегу био је велики број заосталих испита које је гребало што пре ликвидираги. Дедатност секретаријата била је усмерсиа у хом правцу, док су сви други проблеми окарактерисани као другостепени, од мањег значаја. У оцсњивању в.ажности заосталих испита у дааом моменту, секретаријат је нмао потпуао право (што сс у јануару огдедало у велнком броју лнквидирааих нспита), али то ннје значндо да рад на осталнм секторима треба погпуно да замре а то се баш догодило на Екопомском факудгету. Културно —просвегш рад који је у прошлој години био ua прнличној висини, није уопште обнавл.ан, Културни жшвот факудгета одвијао се само од игранке до игранке, које нису давале циагга друго до добар финансиски ефекат. У другом семесгру такмичење које је захвагило наша културпо —умегничка друштва није могдо а да не активиз.ире и Култуцжо —просвогш одбор на Економском факултету. Формиранв су хорска, рецитаторсља и фодклорна секција које са већ постојећои музичком секцијом греба да постаиу истински иосноци културних напора Економског факултета. Хор броји 40 чланова. То су претежно стари чланови, али се хор постепеио попуњава повим певачима. Велпку сметњу раду х»ра претставл>а недостатак клавнра. Међугим, ова сметња може се отклоиити ако ce пробе буду одржаваде на неком другом фазсултету пди месту где клавпр постоји. Засада се пева у два гдаса, јер иедостаје људства за више гласова. Број чланова хора, према гласовном материјалу који постоји па Економском факултету, сувише је малм, Чести су случајеви да неш чланови хора не додазе редовно на пробе и тиме ремете успешан рад читавог кодектпва. Овакав одпос чланова хора према раду потребно је да ce изменп, јср је дисциплинованост певача највалсшји услов за добар успех хора, Масовност не само хора, него и другпх сектцгја постићи ће се поклањањем веће пажње првој годиии чије су снаге доеада осгалс, углавном, неискоришћене. То питање може се покрепути преко група на годинама, где ће се објаснити значај рада у уметничкни секцијама које свакпм дапом постају све пеопходпије у животу нашпх факултета. Тиме ће агитација за омасовљавање културно —умет-
ничких секција постати стварно уснешна, и резултаги неће нзостати. Музичка секција је досада дала најбоље резудтате. Она није аа све време прекндала рад, и успела је да окупи око се-бе неколико даровитих музичара. Међутии, њена активност не би смеда да се ограничи само на гајење „џаз“ музике. Битно је да се u она стално омасовљава, да окупља нове људе. Тада Еконоиски ф&култет неће иматн само „џаз“, него трпа и ввартете који ће доприпети још већем подизању и унапређењу културног живота на факултсту.
Стара грешка ослањања на „опробане“ сн&ге, кад је у питању обнављање нске од уметничких секцнја, поповида се у раду литерарне секције која је у току црошде године имала позитнвних резултата. Она у току ове године не ради. Стари чланови лигерарне секцијо примивши друга задужења, по њиховом схватању озбнљнија, пе показују вољу за рад у ллтерарној секцији. Међутим, дихерарна секција може н без њих да обнови свој рад. На Економском фокудтету посто<је студенти који имају смисла за књижевно стварање, који би же-
лели да ступе у литерарну секцију. Те другове греба окупити, помоћи им да ce даље развијају. Али то не бн био једини и основнн задатак тако организованс литерарне секцнјв Економског факултета. Обрађивањем појединнх тема из обласги класичне или савремене књижевности она би, долазећн' у додир са ширим круговима студената, допринела шиховом општем уздизању, јер ни једна грала уметности ие улази данас тако дубоко у смакадневпе пробдеме политичког и културног лсивота као кнлжевност.
Радио-центар - руководећи орган звучних станица
Средином прошлог меоеца на иницијативу Кулхурно-дросветног одељења Универзитетског одбора формиран је Радио-центар. Његово оснивање пада у време значајно за нас, у време када се на читавом Унинерзитету врше опсежне припреме за извршење ве= ликих и одговорних задатака. Јунски испитни рок, на коме he се још једанпут манифестовати наш нов однос према учењу, припреме за активно учешће у великим радним акцијама догађаји су од битнс важности за оваког студента. Озбиљност и сложеност тих задатака поставља пред нашу организацију питање што потпунијег искоришћавања свих метода агитације. У читавом досадашње агитације нарочито је била запостављена радио служба. Побитивна својства звучних станица инсталираних по студештским метаама нису искоришћена упот_ пуности, њихов рад је текао неи организовано. Активност „радиоМoнзи“ сводила се на давање уско локалиих обавештења, специфичних за живот ове или оне мензе. Плана у раду није било, а то је довело до недостатка потребне садржине у емиоијама звучних станица. Новооснованп Радио-центар, као једини руководећи орган свих звучних станица у Београду и Земуну коордиттраће рад већ постојећих звучних станица, тежећи у 'исто време за формира_ њем нових, тамо где за њихов успешан рад постоје повољни услови. Створен је апарат од ве-
ћег броја људи, који ради на састављању вести из живота наших факултета, политичких. култур них и научних вости из наше зе= мље л гшостранства, а које свакодневно улазе у програм свих звучних станица. Како нема још својих сталних дописника, Радио -центар користи дописничку мрежу „Народног студента“. Та веза Радио-центра са редакцијом „Народног студента" мора постајати све тешња и непосреднија, јер су дописиичке мреже „Народног студента“, засада, јединл извор вести и података за нашу радио службу. Али Радио-центар траба да има своје специјалне лАппиloнике; ro захгеаа природа посла, У стварашу културиог дела е-
мисија звуним станицама се даје потпуна самосталност. Ангажовањем појединаца или уметничкнх г.рупа са факултета знатно бл се подигао квалитет емисија „Рад|Иlo-менз | и“. Активиа делатност Радио-центра oceha се данас у раду наших звучних станица чије емисије имжју сапа одређене циљеве, по_ стају конструктивне и занимљиве. Међутим ови успеси би остали само привремеии ако би се стало на њима, ако се рад наше радио службе не би развијао стално напред, ако се не би водила систематски и енергична борба против свиих недостатака. а који се већ оада, упоредо са успесима, знатно осећају у раду целокупне радиб-службе, Показује се да Радио-центар не води иотпуну контролу над радом звучних ста. ница, те се дешава да увек понека не одржи своју редовну емисију. Радио-центар мора да има стално у виду чињеницу да кроз наше мензе прођв дневно око š.OOO студената који желе да чуity Ж'игау реч оп)иа<ера, да саслуша. ју вести и саопштења, да се разо, ноде пријатном музиком. И свака неодржаиа емисија са одређеним програмом озбиљан је пропуст наше радио-службе, који не остаЈе неприметан. То што се емисије »е одржавају најчешће је ради нехата неких звучник станица у подизању вести и осталог материј/ала из Радио.центра. Овако аљкав однос штети угледу наше радио службе, омета њен правнлан рад. А, Шт.
Бошко Карановић
Цртеж
ГОСТОВАЊЕ ХОРА ЉУБЉАНСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
Јуче је допутовао у Б оград хор ЈБубљанског универзитета На станици су чланове хора срдачно дочекали студенти нашег Универзитета Братска посета студената Љу** бљанског универзитета треба да послужи још чвршћем и приснијем зближењу студената оба универзитета, као и радничке омладине, она треба да означи корак даље ка још дубљој размени искустава на свим пољима делатности наше студентске организације. Њихово дводневно борављење у Београду омогућићс им, да се упознају са историским и културним споменицима Београда као и животом и радом наших факултета. Наступ хора Љубљанског универзитета, умногоме he допринети да добијемо потпунију претставу значаја једног заиста доброг и увежбаног певачког ансамбла. Синоћ је хор дао своЈ први вокални концерт за радничку и средшошколску омладину Београда, а 24 ов. месеца у 20 часова на Коларчевом универзитету даје други вокални концерт за студенте нашег Универзитета, као и за грађанство. ф Културно - п,р ссв е т-но оаељење Универзипрета приређује итраику 24 марта у 20 часоаа у простоТехмичког факултета. Изложба штампе студената Београдског универоитета од_ ложена је за извесно време из техничких разлога.
Културне вести
1. Предавање Централног дебат. ног клуба одржаће се у четвртак 25 о. м. у 19,30 часова на Правном факултету у амфитеатру V. Тема: „0 земллрадничком задругарству у плансној привреди"., Предавач Душан Бајалица, секретар Коммтета за задругарство при Влади ФНРЈ. 2. У оквиру дебатног клуба Техничког факултета одржаће предавање друг Петковић Миомир— Цар. Тема Је „Максим Горки". Предава. ње ће се одржати у сали 56 на Техничком факултету, у четвртак 25 марта. Почетак у 20 час, ИСПРАВКА У броју 7 „Народног студеита" изишао Је цртеж под именом: Ми> лош Гвозденовић —Прелл, а тре* ба: Никола Јанковић—Прел>а.
БРОЈ 7
„НАРОДНИ СТУДЕНТ"
5