Студент
Вести са ФАКУЛТЕТА
Народна студентска омладина Ветеринарсвог факудтета организовала је са друговима старијих година једнодневну ескурзију на сточарсво добро Љубичево. Студенти су се тамо упознадн са вачином каво се организује веће сточарсво добро, и каво се примењује вештачко осемењавање које је од велике важносги аа процват ветеринарских иаува. Сгручњади су у дужем разговору са студентима претресли низ питања из области одгоја воња касача и укрштања врста. ★ Студенти Пољопривредно —шумарског факултета дали су обавезу за сакупљање књига за село, Групе су се међусобно такмичиле у томе, во ће више студената обухватиги акцијом и во ће сакупити више књига. Акција је потпуно успела захваљујући аалагању поједииаца и чнтавих група. Сакупљено је 3630 књига, и пребачена је за 150 по сто дата обавеsa. У тавмичењу је најбоље резултате показала економска група треће године агронома, која броји 80 чдапова. Акцијом је обухваћено 74 студеита, а сакупљено је 256 књпга. Највише су се истакди другарица Марија Маринковић, студент треће године која је од 191 члапа своје групе сакупила 400 књига, и друг Крсто Росић, који је приложио 50 књнга. ★ Старпји студенти Правпог факултета пријавили су у фебруарском испитном року 587 испита. Резудтати ових испита су бољи од јануарсвих, јер је положило 64 по сто студената, алп нпак ојш нису задовољили, не тодико због падих, већ због броја одустадих којих је било 23 до сто. Треба нагласити да је број одустадих у овоме року нањи него у јануарском, али одустајање још увек постојн као масовна појава. ★ Стручна комисија рударског отсека, да би побољшала стање заосталих испита, организовала је за студенте друге годнне курс из отпорности магеријала. Органнзовапе су такође групне консултације, на којима се проверава знање сваког поједиица. За студенте претставља пробдем и предаја четирл графичва рада. Требало је да се ови радови предају у року од три месеца, међутим да би им остало више времена за спремање јунских испита, студенти су решиди да сврате рок предаје радова. ★ Студенти прве године Медицинског факултета имали* су крајем прошлог месеца консултације из фнзике, На њнма се прешдо целокупно градпво. Иако је оно бнло облмно, већина студената се добро спремила. Од 917 студената на кнсудтације је долазило 673 студента, од којих је 122 одлично одговарало, док знање 63 студента није задовољило. Многи студенти нису дошди на испитивање, што показује да нпсу схватили значај консудтације је долазило 673 стуКонсудтацпја као форма рада показада се добра, па ће се овога месеца одржатн консудтације из хемијв. ОБАВЕЗЕ НАШИХ НАСТАВНИКА ВИШЕ ОД 200 УЏБЕНИКА У 1948 ГОДИНИ
Успостављање нормалног жи. вота и рада на Универаитету после ослобођења захтевало је, поред осталог, и обезбеђење потребнот броја уџбенима. Стара, пред|ратна издања била су распродата. Дела из области правних, економских и неких других наука уколико их v je било због свог ненаучног држаја, нису одговарала новој друштвеној стварности наше зв. мље и била су неупотребљива. Акцнони одбор студената Београдског универзитета преко стручних удружења поједшшх фасултета приступио ie решењу овог проблема. У раду о«о прмлремања уџбон!ика »студенти су пружали наставницима помоћ, прекуцасајући рукописе на машин)и, израђујући потребне цртеже и слично. Издавачка делатност Акционог одбора до септембра месеца 1947 године прожета сарадњом студепата и професора похазала је значајне резултате.
За то време нздато је око 260 окри пата и уџбеника. Остварен је чист приход у И3IНОСУ од 2,790-000 динара. У првој планско(ј годшш још више се осетила потреба за издава. њем уџбеника. Издазачмо предузеће „Просвета’' није могло у ве. ћој мери издават« универзитетске уџбенике због преоптерећености другим пословима. Сем тога, јавила се потреба да студенти бу. ду ослобођени осталих дужности жако би се искључиво моглч посветити студ^јама. Влада Народне Републике Србије, на предлог Комитета за висогс« школе и научне устакове, донела је октобра месеца 1947 год. одлуку о оснивању издавачжог предузећа „Научна књига**. Сва делатност око издавања уџбеника прешла је са изддвачке секшце Акционог одбора на новоосновано гвредузеће. Истовремено је формираа Одбор за издањз Београдског универзитета. За претседника
овог одбора изабран Је д-р И. Ђуричић, професор универзитета ктији је вишегодишн>им ра. дом на овом пољу стекао драгоцена мскуства. Сав рад постављен је на план. ску основу* Поједини наставници аутори уџбеника обаве. зали су се да за известан одређеки датум спреме рукописе. Склопљени су уговори са већим бројем штампарија у Београду и унутрашњости. Од октобра 1947 до марта 1948 годиие „Научна књига” Је издала 50 књига и 36 скрштата. Међутим, и поред великих на. пора које су уложили наши професори, студенти и народне вла. сти, ггитање уџбекика је још уве« озбиљан проблем, На Правном факултету, на пример, било Је почетком јануара ове године свега око 40 по сто потребних уџбеника. То је вероватно један од узрока да Је по. спе јаиуарског испитног рока остало близу 60 по сто заосталих испита. Овај факултет има већи броЈ ванреднтгх студената, за чНје студије уџбеници имаЈу на. рочиту важност, За рударско-геолошки отсек Техничког факултета до данас још не постоји ниједан уџбеник (осим за неке предмете заједши. чке осталим отсецима). На већини факултета се Још увек осећа оскудица у уџбеницима за студенте треће, четврте и пете године, пошто су услед великог броја студената прве и друге године до сада претежно штампани уџбеници за предмете коЈи се продаЈу у првој и ДРУГOIЈ годики. Да би се ова објективна тешкоћа у стручном раду студената отклоиила, створен је издавачки план за 1948 годину. Поред обезбеђења матери Јалних услова предвиђено Је проширење ренео-гештетнерског отсека за умножавање скрипата, на-. бав«а литографиЈе, као и Једне комплетме штампарије. То ће свакако повећати издавачки капацитет „Научне књиге”. Наши наставнипи су се обавезали да У току 1948 године ирсдаЈу рукописе за више од 200 уџбеиика. За сваки рукопис предвиђен ije датум предаје, величина и тираж. То су уЈедно основе на коЈима се заснива оваЈ план. Међутим, има случајева да се рукопис не преда када је то планом предвиђено (иако Је рск одЈредио сам аутор), него зиатно доцни Це. Овамви случаЈеви реме. те план издавања уџбекика, који Ue саставни део општег плана Универзитета, Истичемо, међутим, да су овакви случаЈеви реткн и да већина писаца уџбеника и поред свих објективиих тешкоћа завршава и предаЈе рукописе на време. Стручни одбори треба да се више заинтересују за рад наставника који спремаЈу уџбенике и да им пруже сваку потребну помоћ.
Душан Богичевић
На Вишој педагошкој школи стручне листе су попуњене
На Вишој педагошкој школи сви студенти су попунили стручне листе, тако да стручни референти група (које су образова« не према појединим главиим пре дмегима и броје од 30 до 70 студената) имају тачан преглед стручиог рада сваког поједиица, Показало се да поред појединих група које одличио раде (друга група друге године и пета група прве године), има и група које раде врло слабо, (на пр. четврта група друге године). Колоквиум прве годино на који известан број студената није ни изашао, показао је да је прва годи« на слабија од друге и да јој треба посветити нарочиту пажњу. Затим, ма да су сви студенти друге лодине узели обавезу да ће дипломи!рати у јуну или септембру, стручно руководство сматра
да око 15 од сто студената друге године неће моћи да ислуни ову своју обавезу, напомињући да he приличиог удела у ошоме неуспеху имати четврта група друге годиие. Наведене чињснице показујуда добра ввиденција стручног рада по лрупама омогућава руковод. ству да јасно уочи слаба места стручног рада и да на основу овога прави извесна лредвиђања на пр, да he око 15 од ск> студената друге године подбацити. Ме_ ђутим. само констатовати чињенице на осиову евиденције, практично значи исто што и немати евиденцију. Потребно је да се од уочавања слабих места пређе на њихову ликвидацију, да ое само не предвиђа, већ утиче на ток припрема за следећи испитни рок.
Непотпуна евиденцнја на Државном институту за фискултуру
Оргапизација Народне студент= оке омладине Државног института за фискултуру недовол>но користи евиденцију стручног рада студе!ната. Ово се најбоље може показати на примеру прве годи_ не. Прошлог испитног рока друга година je показала много бо. љи успех од прве. Сви студенти друге године узелл су обавезеза заостале и редовне испите, и ио пукили их са 95 од сто, На колоквиум је изишло преко 80 од сто студеиата друге године. Овај успех Је постигнут озбиљним ињ дивидуалним радом и редовним посоНивањем кодективних чаоова и семинара, На првој години стан>е је дру* кчије, Од 80 студената 17 их је пало на иопиту, а овега 30 од сто изишло на колоквиум. Студенти прве године су врло слаХsо посећивали колективне часове и семинаре. изговарајући ое да he
радити имдивидуално. Суштина овојг неконшролисаlног индивидуалног рада састојала ое у учењу непосредно пред испит. Стручно руководство констатује да студенти прве године нису озбиљно приступили учењу за про-шли испитни рок, ма да је у првој години указана всишка помоћ издавањем скрипата и оргаиизова њем колективних часова. Ово ис» куство прошлог испитног рока показује да није довол>но само дискутовати о палим студентима, као што је то учиљено на конференцији после испита. Организација Народне студентске омланиие мора строго да поведе ра_ чуна о индивидуалном стручном раду сваког појединца. Она мора наћи начина да контролише овај рад оснивањем мањих стручних прупа или сл., а у случајевима немарног однооа према обавезама позивати на одговорност.
ИМА ВРЕМЕНА...
Вести са УНИВЕРЗИТЕТА
Ca daipciaucol с&сушлииста У великој дворани нове зграде Техничког факултета одржан je седмог овог месеца VII проширени пленум ОдбОра Народне студентске омладине Загребачког свеучилишта. Пленум је поставио задатке у вези са учењем, феријалном праксом и радним акцијама преко лета. Сем тога Пленум ce позабавио питањем општег физичког образовања и докео закључке. ★ Комитет за научне установе, свеучшшшта и високе шволе при Влади Народне Репуодиве Хрватсве наградио је 16 најбољих студената, чданова Народне студентске омладине Загребачвог свеучилишта, sa рад и залагање у зимсвои семесгру шволсве 1946—47 године, наградом од по 2.000 динара. ★ Почетком овог месеца наступили су чданови Народне студентсве омладине Хрватског драсавиог вонзерваторијума на Загребачкој imu дио —станици и извели деда домаћих вомпозитора. То је био први насгуп у низу емисија воје ће чланови Народне студентске омладине Хрвагског државног конзерваторијума приредити у току ове шводсве године. Диљ ових емисија је да се студенти вонзерваторијума прпвикну на иступања као и да се шира јавност упозпа са новнм делима домаћих вомпозитора. ★ Сваве године на Међународни дан жена студентвиње фармације Загребачвог свеучилишта посећују творнице. Ове године оне су осми март провеле у ф-армацеутоким предузећима „Нева“, „Видар“ и „Медика“. Тога дана оне су дале 1.266 добровољних радних часова. Неколиво сатн проведених у производњи приблнжило их је радницама у предузећима и практичној страни њиховог будућег позива. ★ Са ЖсџицинскоГ ф&кџлтета у Capaiefrp Две године после оснивања Медицинсвог фавултета у Сарајеву налази се у пуном свом развоју. Иаво зграда факултета није завршена, она даиас задовољава основне потребе студената. Поред две слушаонице, сала за севцирање и других престорија, отворене су у посдедње време и две нове вежбљонице, и то Физиолошвог и Хистолошвог института. Те две нове вежбаонице служе за потребе студената друге године и уређене су на најмодернији начин. Хистолошки институт је светла, пространа н увусно уређена сала. Инвентар института претставља ово 60 мивроскопа, вао и већи број препарата одређених за посматрање. Вежбе се одвијају по групама и студенти сваке поједннв групе имају cboj мивросвоп. ★ Физиолошви институт овога факултета је један од најлепших иитута овакве врсте у нашој земљи. Он је тавође добро уређен, и што је најважније у потпуности одговара потребама свих студената, јер је простран. Иако се данас, у посдератним приливама, тешво долази до разних хемикалија које се вод нас не производе, наше народне власти омогућпле су најбољу опрему института. Поред разних хемивалнја, епрувета и других справа у институту постоји известан број апарата воји ће послужити студентима да се упознају и са практичнмм радовима.
6
„НАРОДНИ СТУДЕНТ"
БРОЈ 7