Студент

ПОВОДОМ КОНФЕРЕНЦИЈА НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ У ВЕЗИ ЈУНСКОГ ИСПИТНОГ РОКА

КОНФЕРЕНЦИJЕ СУ ДAЛЕ ПОЗИТИВНЕ РЕЗУЛТАТЕ

Ових дана одржавају се по факултетима свечане конференције у веви контроле узетих обавеза за јунски испнтни рок. Оне, готово на свим групама, дају позитивне резултате. Конференцијама’ присуствује велики број професора, посета студената је знатно већа, на њима, нарочито. на Иравном и Економском факултету, присуствовали су и ванредни студенти. На конференцијама се решава читав низ актуелних питања уско везаних за наше прииреме за јунске испите. Објашњавају се чланови Правилника донетог од стране Ректората, тумаче нарочито она места која су уносила забуну међу студенте. Истакнут је значај допуне Правилника који омогућава студентима да, изузетно у јунском року, могу да полажу исните, без обзнра да ли су им они редовни или заостали. Такав став универзитетских власти помаже да се испупе узете обавезе. Конференције дају резултате и у оном основном питању које чннн еадржину нашег стручнога рада. Обавезе се ревидирају, свуда се осећа озбиљност, тежња да се оне одрже. Многи студенти су већ узете обавезе повећавали (на пример: на трећој години Правног факултета, географској групи Природно-математичког факултета). Успех конференције • је, често. зависно од припреме које су јој претходиле. Тамо где су референти били добро припремљени, где је руководство групе каналисало ток дискусије. управило је на главно питање— контролу и узимање обавеза, ту нису ни резултати изостали. Но. дешавало се, као нпр. на другој години Екоиомског факултега, да се и поред доброг реферата, уочених недостатака, наглашавања да су обавезе нереалне и да има могућности да се повисе, да су конференције давале половичне резултате, да су се, додуше, решавала многа важна али чисто техничка питања, адасе, у току дискусије, није говорило о ономе што је и у реферату било наглашено као битно о .томе да се обавезе могу повисити. Значајан моменат у раду конференција је искрено залагање наших професора да својим учешћем у дискусији допринесу њиховом радном карактеру и свечаном изгледу. Они су тумачили поједине ставове из Поавилника, давали сугестије и предлоге каг.о да се организује рад студената у овом кратком периоду до јунских испита, показали су својч спремност да, где год то буде потребно, организују и воде консуттаиије репетиторије, дају ванредне часове. Такав став наших по\шже организацији у решавању њеног основног задатка. Та заједничка сарадња студената н префесора. вндно тражена на конференцијама, претстмна велико морално охрабрење важни чинилац за постизање стварно добрих резултата на јунским испитима. •

Сарадња са професорима допринеће већем успеху студената Природно-математичког факултета

Студенти Прироцно-математичког факултета биолошке, математичке, физичке. физичко-хемиске и географске групе одржали су посебне стручне конференције. С обзиром на сам н>ихов циљ аналнза стручног рада, питање обавеза у вези са јунским роком и тумачења нравила о упису, обавезном похађању н полагању испита те конференције су биле живе и допринеле су доноше-

н>у корисних закључака за даљи рад. Из реферата прегседника сваке поједине групе види се да има доста заосталих испита, али да се они према могућностима које даје допуна Иравилника могу ликвидирати, како би се идуће године несметано и дубље могло студирати. Међутим, чињеница је да су примљене обавезе мале и да их приличан број студе-

ната није ни примио. Тако, на пример, на биолошкој групи, према обавезама. друга година ће у јуну ликвидирати само 84 нова чспита и 111 заосталих, док ће за идућа два рока остати 124 заостала и 370 редовиих. На математичкој групи, такође на другој години, 160 испита, 'од укудног броја тј. од 275, остаће према ■ обавезама за идућу школгку годину. У дискусији студенти су се осврнули на недостатке у стручном раду и изнели своје проблеме. На математнчкој груни студенти су нокренули питање астрономије. Предавања нису посећивали, уџбеника нема. тако да нико од студената не може овај испит да полаже у Iуну. Питању сарадње са професорима је посвећена нарочита палсња. Она је на математичкој групи била доста слаба и то Је један од узрока што рад није донео више успеха. Важност консултације, као начина рада помоћу кога се проверава и прошиРУЈе знање, истакнута је нарочито на бнолошкој, физичкоЈ и физичкохемиској групи. Професори који су присуствовалп конферепцијама обећали су већу помоћ студентима у раду и у брзом решавању изнетих проблема математичке Iрупе. Потреба редовпог посећивања предаваља тешња сарадња са професорима, уредно и неопходно посећивање консултација, а поред тога као основ сталан и упоран индивидуални рад то су закључци ових стручних 'конференциЈа. На крају конференциЈа студеши су дали предлоге у вези са временским размадш« у којима могу да полажу поједине предмете у Јунском року, а студенти географске груне су преправили старе обавезе и узели нове, тако да ће број њихових ис пита остављених за септембарскп рок бити знатно мањи.

НА ГРАДИЛИШТУ НОВОГ БЕОГРАДА

На овом месту стајаће нови град

ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ

ПЕТА НЕПРИЈАТЕЉСКА ОФАНЗИВА

Ових дпна навритва се иуних пет година откако јв ночела Пета иепри. јатељска офанзива против Народно. ослободилпчке. војске Југославије. Пре пет година окупатори потпомогнути домаћим издајницима припре. мили су најопаснији и најорганизо. ’ впнији поход својих иодивљалих фчшистичких хорди против иаших пар. ■ тизана, употребивши у својим паклс. / ним плановима огромне снаге у људI ству и материјалу. Пепријатељ је хтео да коначно уништи наше ору. жане снаге * али се јс у томе грдно - преварно. Паши борци, јуначки си. нови Србије и Црне Горе, Босне и Херцеговине, Баннје н Лалмацијел васпнтавани и очеличени кроз многобројие окршаје пролетсрских и у. дориих бригада, руковођеии другом : Титом, не спмо да су непријатељу ич. нели огромне губитке, не спмо до сц изишли кпо побсдиоци, иего су учииили и то да се пламен иагиег осло. ■ бодилачког рота још више разбук. - тао, да је постао још јачи и да је ч . своме замаху постао шири него иј када раније. Народи Југославије, предвођеич х партијом и другом Титом, пролили су потоке крви зч з своју слободу и независност, водећи _ бескомпромисиу борбу против окупа. тора и домаћих издајника од првих | данп окупације. Све иаше земље, иа. ‘ ша под>а и планине, наша села и градови, сведоче о заиста славној епо. - пеји иаших народа. Али једна оц . -иајславнијих страница нашег осло. * бодилачког рата јесу даии нгпријатељске офанзиве, који заједио | - са Козаром, Плевљама, Иловом Го. I ром, претстављају врхунац нашег хе. ројског отпора и борбе, пример иах триотизма и самопрегора, оличење хг. ројских традиција које живе у нама. Водећи даноноћне окршаје са много I пута надмоћнијим непријатељимп, I борећи се надчовечански под терену ским и материјалним условима којн се не дају описати, данима гладни и * боси, наши другови бории су се му. ■ шки тукли, дајући тиљаде живота I за слободу свију нас који настављпмо њихово започето дело. Ти наши ( најбољи другови, хероји н.з Пиве и Пентишта , са Сутјеске, Кошура и Балиновиа, кпо и сви други широм наше земље, бн.т гу н огтају кчп нпјзпслужннјн градитељи наше глп. бодне и незавнсне Федератпвне Нп. роднс Републике Југославије. Пета пепрпјатељска офпнзива и пролеће и почетком лета 1943 годинс претставља најславнији псриод ослп. бодилачке борбе наших народа од 1941—1946 године. Онп је била нрпдужетак Четврте непрпјатељске п. фанзиве. После великих и славних битака ночгв од Карловца и Бихоћп, преко Бугојна, Прозора и Дрежннцг, на све до Перетве, Калиновика н Дрине, наша Пародно.ослободилачкч војска ушла је у још жешће окршпјг V Спнџаку п Прној Гори, Паме победе на Пгргтви и Калиновику, фор. сирање Дринс под досад незабележг. ни.ч околностимп, нпша офанзива до Бијглог Поља, Никшића и Подгорицс, брзина н успех нашег нродорч, перспективе евентуалног новезпвпњч нпше главнине са снагамп у Метоги. јн, Албанији , Топм/ии и Мпкедонији, поремпили су све планове немачкг Врховне команде. Пгмци, Пталијани, Бугари, устпше и Дрпжина брпдотп војска. сконцентрисали су противнп. ше IЈОВЈ нреко 120,000 војника елит • них јединица увежбаних за ратова. њг на овпквпм тгрену потпомогнутнг великим броЈем тонова, тенкова и п. вионп, еп добро снабдгвгном позадином, Осим тога тренутпк нашег нрп. дирања ннгма иетоку долази у времг кпдп еу Пгмни угућивали преко нп. ше зр.мље евоје велике енпге зп коитра.оФанзнпу нротнв еавпзннка у Сг. верној Африни, што је било рре изизбпцивања Италије из рата. Свг Т о нргумњиво утицало дп Јр нрпрнјатрљ гп сво'lр стпанр навплио тгкп урорнп и со тако великим гнп?п.ча на наип! тпк оглобпћгуи гррцтошпи. трр гмп му бпш уу игкрслу уп њрговом пров. ии нартурпња, Али зпхваљфући далековидости нашег Впховног штаба, у првп.ч реди друга Тита, план нррргпптсљп ннјг остваррн: у.често уништрњп на плп. нинским масиаима Лурмиторп, Волујко, Мпглпћа. Пивс и Зрлрнрорг, нашр јрднницр успеле гу да ррпбију многоброГнг нрпридатрљскр обрунг■ да гр оглобпдр рритиска и да гр шн. роко одбацр на трррн Игточне Богнг. п зптн.ч у гпр крајрвс нашр зрмљг, панрвиш нррријптељу оеромне биткг Чрррјпптрљ јр миглип ца ћр" га нништрњр.ч нпшит главнит г УПГп уништити и ослободилачку борбу у V другнм крпЈрвнма нашр земље. Оку патор и до.чоћи издпднчнч трибилп су нп свр гтранр да јр ПОВ.I уништена, али одигралп ге, оно и чему гу се они увек варали: партнзпни су у

борби против фашиста и долаћих изрода и овог пута били победиоци, Славпе бригаде I, П, Ш и VII днви. зије, савладале су све препреке пред собом, извршујући у потпуности задатак свог Врховног команданта. У тој неравној борби пало је на хиљаде наших бораца и руководилаца, м њеника и тифусара по стенама и гу. кама Јаворка, Вучева и Балиновца дуж Пиве, Таре и Сутјеске. Нагии народи дали су многобројне жртве у овом рату против највећеа непријатеља прогреса и културе фашизма. Али жртве које су нашн народи дали у Петој непријатељској офанзиви оставиле су у свести свих наших људи најјачи утисак. Оно херојство, чојство и јунаштво, она мр. жња са којом су се борили и јуришо ли, она висока политичка свест на. шег борачког и руководећег кадра жртве које су поднели, били су и о. стају као најсветлчји пример у исто■ рији наших народа уопште, како се воли родна груда, како се брани слс бода и независност свога народа, ка. ко се туче и уништава непријател који се усудио да својом поганом но. гом погази нашу земљу. То су нај ■ еветлији примсри који нам говорс како се је раћало ново поколење % ватри ослободилачког рата под руко. водством Тита и Партије. Многоброј• на имена хероја из Пете неприја. тељске офанзпве, многе песме спева ■ нс о Титу и Сутјески, проливена крс и изнете ране, надахњивале су наии борце кроз даље борбе и окршаје све до коначног ослобођења наше земље Пета непријатељска офанзива ојача. ла је наше редове, учврстила још вњ ше дисциплину, подигла на виши ну во политичку свест и оперативн% способност наших јединииа. Захва. л>ујући успешном разбијању непрњ јатеља и прелажењем наших проле. терских бригада у новоослобођене крајеве, Народно-ослободилачки по. крст добчо је јочl већи број приста. лица по окупираним градовима и се ■ лима. Прилив нових бораца био је толико велики да је Врховни могао већ почетком исте јесени до створи и прве корпусе НОВЈ. Али успех НОВЈ у Петој неприја. тељској офанзиви не огледа се самс у томе. Тај успех има много већи значаи јер задржавањв огро.чн их Непрчјатељских снага у Југославији, а које су биле одређене за борбу против наших савезника у Африци, не само да је огроман допринос општој ствари у датом тренутку, него један од најважнијих фактора за брзо из. бацивање Италије из рата. Тај удео НОВЈ у борби против заједничког непрчјатеља није усамљен и једини, он је постојао и растао од првих дана наше оружане борбе. Баш из тог разлога што наша оружапа борба није имала епизодичан карактер, тј. удео нагиих оружаних снага бивао је сваким даном све већи, растао је и углед наше НОВЈ и Тита и код са. всзника и у очима читаве напредне светске јавности. Огромне жртве наших народа у борби против фашизма, мова државна зграда изграђена на новим теме. љима, братство и јсдинство наших народа, наша власт и Југословенска армија, вера у Совјетски Савез и великог Стаљина, дали су снаге на. ишм иародима не само да однесу победу у рату, него и да крену путем нових победа на изградњи наше ле. не земље ггод мудрим руководством другп Тита. Захваљујући Народно . ослободи. шчкој борби и њеним тековинама код нас се створио нов економски и другитвени поредак, створена је заједнииа равноправиих народа, у ко. јој сви људи без обзира на порекло или националну приггадност могу до. ћи до пуног изрпжаја и развити све своје способности. Створен је нови лгш човека-трудбеника, развио се нов патрнотизам нама раније непознат, тј. да волимо своје и да не тра. жимо туђе. Данас се милионске масе гииром нагие земље, у првом редунагиа омладина, надахњују и васпитачату но прпмерима херојства и само. прегора из рата, задивљујући читав гвет раднггм еланом у изградњн нагие земље. Нагиа омладина као са. ставни део нпгие опште полгпггчке ор гонизагшје Народног Фронта, лобија снагу за г/звршавање тгостављених задатака баги на ггримерима из рета, ~~ отуда нема зпдптка који неће сггнови ч кћери нове Југославије и 3 . вршити ггод руководством друга Ти. тп, оцијализам, гп је пут којим и. демо нп челу гп Титом.

Душан ЂУРИЋ-ЗИНАЈА,

чпан Универзитетског одбора Народне студентске омладинв

ШРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ' ОРГАН НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Б Р°Ј 14 БЕОГРЛД, 12 МАЈ ГОД. XII