Студент

КАКО ЈЕ ПРВА ГРУПА ТРЕЋЕ ГОДИНЕ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА ОСВОЈИЛА ЗАСТАВИЦУ У ПРВОМАЈСКОМ ТАКМИЧЕЊУ

У првомајском такмичењу група Народне студеитске омладике Медицинског факултета прелазну заставицу добила је прва група треће године. Ово пркзнање одато је групи због њеног залагања и спровођења како закључака Треће градске конференпије Народнс омладине Београда тако и недавног Пленарног састанка У* ниверзитетског одбора Народне студентске омладине. Она је најбоље од свих група развила колектнвност у раду. Успела је да веже већину чланова за рад групе, гако да су задаци и њихово извршење постали заједничка брига чланова, а успеси заједничка радост. Напоредо са развијањем колективности група је разнила и индивидуалну одговориост и дисциплину сваког појединца. То је дошло као резултат оживљавања крнтике на конференцијама. На свако неизвршавање задатака, недисциплннован иступ или немаран однос према основним дужностима, група се трудила да благовремено реагира, да их исправља. Та узајамнз здрава крнтнка н развијање осећања колективности допринели су не само почетку организованог учвршћења групе, него се њени чланови већ данас кроз рад у нашој организацијн припремају за дисциплиноване. вредне, високо квалификоване народне стручњаке-лекаНајбољи пример првих показаних рсзултата оваквог рада групе је њен стручни излет до санаторијума на Венцу. Ту су чланови групе успели не еамо да употпуне своје стручно знање у разговору са лекарима и болесннцима. већ су дали и малу приредбу (раније никада група није могла да да довољан број чланова за културноуметничко друштво факултета), одржали за сељаке оближњег села првдавање о задругарству и извели продећни крос. (Изишло је 50 такмичарз, половина од укупног броја учесника на кросу са треће године јер су остале четири групе укупно дале око 50 такмичара). Ова група успела је да постигне н повезаност између руководства и чланова, тако да се иницијатива чланства и руковођење секретаријата почињу да сливају. Нарочито је детаљно спроведена евидемција над стручннм радом. Чланови са заосталим нспнтима подељени су у групе којима руководе најбољи ђаци. резултат је 107 чланова групе кандидирало. Прва група у свом досадашњем раду показала је да има услове да се потпуно развије у једну масовну радну јединицу, колективно чврсто повезану и дисциплиновану. Али у ње* ном раду још увек има и недостатака. Пре свега, опа досада није примила ниједног новог члана у ~воје редове ма да је задатак наше организације борба за сваког студента. Активизирање сваког члана и контрола шења задатака сваког појединца тек су започетн. Прва група треба потпуно да отклони снстем да сав рад сносс и задатке извршавају само „најакг тивнији”. Досадашњи успеси у овомв говоре да ће она то моћи. Потпуна ративност и брзина реаговања на ћаје приликом спрсвођења акција нису досада били стална карактеристика руководства прве групе, а то је битко за жнвот једне организзционе це.тине. поготову основне јединице какве су каше групе. И. Б.

ПРЕД ЗАВРШЕТКОМ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

Завршетак шиолсне године обележен је појачаним учењем на свим нашим факултетима. По слушаоница ма, читаоницама, парковима студенти уче... испити се ближе. На слици; дипломци машинског отсекз Техничког факултста уче за последњи испит (горв лево); друг Рајковић Душан, студент Више педагошке школе полагао је у суботу, 8 маја, практични део дипломског испита одржавши час географије у 111 разреду Лрве женске гимназије (горе десно); читаоница Правног факултета привлачна је и за студенте осталих фаиултета у њој увек влада тишина која омогућава лакше удубљавање у предмете (доле пево); прибпижавање јунског рока осећа се и у Студентском парку (доле десно) (Фото: »Народии студент« Бранислав Петровић и Александар Тодоровић)

УЧЕСТВУЈМО АКТИВНО НА КОНСУЛТАЦИЈАМА

Ради бољег савлађивања градива и што солидније припреме испита из фар макологије за јунски рок, трећа година Медицинског факултета образовала је групе за консултаци је, које се састаЈу једанпут недељно. Воде их де монстратори. На првим састанцима добровољно су се јављали поједини слушаоци и излагали проблеме. Остали су употпуњавали материјал и дискутовали. Ускоро се, међутим, констатовало да у раду увек учествују исти другови, па се појавила потреба да се форма ргда измени, Група је зато решила да нз састанцима демонстратор сам пита, тј. да захтева од поЈ*единаца да изложе свој став, а да дискусија и даље остане на добровољној бази. То је потстакло другове да код куће прорађују градиво. Успех није изостао и знање студената који учествују на консултацијама је задовољава;уће. Другови заинтересовани за тај рад темељно упознају испитни материјал а уједно залазе и у саму проблематику фармаколошке науке. Недостатак је у томе што релативно мали број студената од оних који ће полагати овај испит показује интзрес за ове састанке. * Консултације студената Ветеринарског факултета ннсу одговориле својоЈ намени, јер је на њима учество-

вао мали број другова. Често је демснстратор причао сам, док су остали ћутали. Овакав рад није мотао донети успеха и већ после два састанка број слушалаца се смањио на пет-шест другова. Многи студенти не раде индивидуално, већ очекују да на консултацијама науче поједине партије. Ова појава је веома штетна када се има у виду да студенти треће године имају 976 заосталих испита. * Са приближавањем јунског рока прва година грађевинског отсека Техничког факултета мења форме рада. Вежбе са демонстраторима, које су у априлу обухватиле 80 по сто студената, постигле су усоех, пошто је на њима већина другова оспособљена за

самостално решавање задатака нз математике. Отсада ће се вежбе одржавати само за слабије студенте. Остали се окупљају у консултационе групе, које обухватају по четири до пет студената и на којима се детаљно разматрају принципи решавања задатака и добија претстава о целини предмета. Прелазом са гломазних вежби на еластичну форму консултационих груца, омогућује се студентима лакша обрада градива. Иницијатива за ове промене је потекла од стручног одбора, који је на тај начин одговорио дужности оперативног руководиоца и на кратко време пред испите нашао најбољи метод да својим искуством помогне првој години у постизању добрих резултата.

ИСПИТИ СЕ БЛИЖЕ, А РАД У ВЕЖБАОНИЦАМА И ЛАБОРАТОРИЈАМА СЛАБИ

Три часа по подие. Демонстратор и један члан групе су стигли. Час вежби из матс атике треба да отпгч не али чланови чегврте групе електрг ира' нису дошли. Они стрпллшо чекају. Иролази 15 минута Нико више не долази и рад почиље У двоје. У осталим групама је исто. И тамо је дошло гроје, четворо. У другој

групи од 50 редовних чланова групе дошло је 8. То је општа појава током последње седмице на вежбама прве године електротехничког отсека. Студенти налазе да последње вре ме пред јунске испите могу боље да искорнсте самп без вежби и демонстратора. Ове часове студентп почињу да сматрају за „изгубљено време“. Заборављају да смернице рада добијају на вежбама, да тамо допуњу ју и проширују своје знање. Ово одвајање од факултета и вежби моисе да има врло рђазе последице за успех јунских испита. « * * Још једна штетна појава у раду студената прве годнне електротехиичког отсека јесте недостатак у веж бама из физике- Практичне вежбе у лабораторији раде се нз партија које студенти још нису обрадили И сво је прве појмове стичу на самим вежбама. Разјашњујући ове појмове. студенти лутају, често воде дуге н бесплодне дискусије тако да експери меит површно обраде без много уношења у саму суштину ствари. Колико се експерименти површно врше и колико у ствари студенти мало поне су са њих доказао је први лробни ис пит из физике. Као трећи задатак на испиту студепти су добили једно тео ретско пнтање већ обрађено на вежба ма у лабораторији током првсг семестра али је само незнатан брсј одговорно на њега. Вежбе треба унапред изделити под групама како се то ради на првој годнни машинског отсека. На тај начнн омогућиће се студентима да на вежбама само допуне и практично провере већ стечено знање. 0. Ј.

ИЗ ДНЕВНИКА СА ПРАКСЕ

Студеити Полопривредно-шумарског факултета тре ће годиие ниалн су у марту петиаестодиеину праксу. Они су били распоређенн по имаљима Пољоприкредно-шумарског фекултета и по држаиннм добрииа. Пракса је уиногоме допринсла стручном уздмаан»у студеиата, о чеиу иаи сведоче и њиховц дневници во аа време обав*ан>а ираксе. Доноснмо извод иа дневннка Четврте радие бригаде шумара и иа дневника Драгутина Зиројевн Ка, студента агрономије. Днсвинк Четврте радне брвгвдс 23-Ш- 1948 годиие Дневии аадатак бригаде: 1) Потссуање стабла, 2) Обараое стабала. Брнгада је изашла на терев са једанаест бригадиста, Од »лата имала је пет секвра, касиије је добила још једну дворучиу пилу. Док нисмо добилн пиле, нсправљали смо потсске који су бнли коси, а после сио приступили обарању првог стабла. Стабло ваи је задало много посла јер је с једне страие бнло натруло.а заштита радиика изискивала је опрезан рад. Због тога стабло није доволно пререзлио н приликом пада распепило се у дужнии од једиог иетра. Приликом обарања употре. били сио клниове који су били сировн и нису дали потрсбнс резултате. Пошто је стабло иапукло. одлучили смо да га употрсбимо аа огрен. Гране су окресане. Друго јс стабло оборено моторном чилом. Руководилаи прак се приметко је да иам потсек није бпо добар аато што је кос а ие *оризонт?лаи. Потсек је фотографисан као пример какав не треба да буде. Треба приметитн да је самом сскиром врло тешко напразнти хорнзонталан потсек. Прн паду сгабло се сзојим рашњама аакачило о једиу зелику јелу под уг-.ом од 40 степеии. Тои приликом саветовали смо се о начииу откачивањз стабла. једни су прсдлагали да се обори јела о коју се стабло закачило, али би се то протнвило зашткти радника. [Јомоћу хуидака покушали гмо иеколнио пута да окреиемо стабло не би ли се на тај начпн откачило, али без успеха. Ззкачсио стабло имало је охо 60 ем. у пречнику и било је веома дуг. чко. Извршнли смо другн покушај издизата стабла у доњеи делу, са зећон полугом. И овај покушај је бно безуспешаи. Стабло је било сувише тешко а сиаге иале, иако нам је поиогла н Пета брчгада. Одлучили смв д> идућег двма помоћу конопца т са већим снагама откачиио стабло. Затим смо прешли на стабло. Моторнои пилом смо охресали жилиште. а посе| 1 је исто тако извршен иоторном пилои. При обарању није нло нарочитнх тешко Ка. Стабле је обореио у жењенои праацу, *амо је при ваду оштетило трн матиие јеле. Гране су окресане н сложеие у гомиле. На четвртои стаблу св пречннком од 120 см. направњеи

)е потсек секиром и дворучном пилом и започето је тестерисање свмог стабла, Дамашњи дан донео нам је много користи због неколико кграчтеристичних случајева, као што је напукло стабло и укљештавање стабла, који су мам послужнли као добар и поучан пример. Командант бригаде. Дссанка Ренче Одломак из дневника Драгутина ЗиројевиКа, студента агрокоичје. Било нас је једанаест У Црвенку смо допутовали 15 марта. Са железничке станкце смо продужили одмах за Дирекцију савезног пољопривредног добра, где треба да обавимо петнаестодкевну пролеКну праксу. То су иаши први озбиљнн)и радови иа терену. Убрзо потом дошло јс руководстао Дирекције. Директор нас ј“е позвао на савстовање. Другови, рекао је он. хоКете ли да се аи у вашем раду држите својих спсцијзлности, или ваша пракса треба д« буде општсг касактсра? Тако ј.е почело наше савстовање. На храју се дршло до закључка да наша пракса треба да буде општа, то )ест да се углгвиом упознамо са свима пословима који се воде на газдинству, као и са руковођењем газдинства. . . > ... Тако је наша група пошла на терен. Четвртаи. 25 марта 1948 годнне Нас седморо је отишло у седам часова изјутра на ..Хајп” салаш. Имгли смо за задгтак да се практично упознамо са садњом репе сеиењаче. У глгну је да се једаи великн комплекс зеиљишта засади овом елитном репом. У садњи репе учествује данас преио 50 радника са нзвесинм бројеи запрега, које врше довоз репе н ђубрива. Претходно се изврши обележавање иарксром. затим се на сваком пресеку линија стгвља рукои нешто ђубрчва. Оно је иешано, састављсно од суперфосфата и калија у раствору 5:1. Затим други радници доиосе р.епу и стављају је на иста места где н ђубриво. За њкма долазе радници са ашовим, да ту репу аасаде. Она мора бкти усправио посађена, главом окренута магоре и покривена са два* до три сактиметра земље, која се мало ногом гази. Размак измсђу редова је 65 см., а исто је толико и отстојање између саднгца у саиом раду. Рад се одвија брзо и без застоја. Распоред је такав да радннци не чекају једин на друге. И ми смо добили једну парцелу од 14—15 ари. Две су другарнуе разноснле ђубриво и репу. д ндс петоро смо саднли. Ннсаи напоменуо да се репи при сађењу мора откинути врх па се тек онда оиа стааља у земљу. . . .

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

Ових дана ва Ветеринарском факултету плоиирало је седам студената: Доврваоје СнИ аввов, Тома Авгеловсва, Властммнр Г олубичиК,; ЂорЦс Никвнк, Драгољуб Мнловановвк, СавО Барнвнк н Алаја Талвк. Обавеау да диплоиирају до краја апрнла испунилн су захваљујукв* самопрегорном раду. Увнђајуки потребу иашег привреде за високо квалификованим стручља- * нима, одмах по доласку на факултет после» ослобођеља они су почели са упорним, систематским радом и успех није изостао. Тако су другови Ђорђе НикшиК, Тома Ангсловски. Добривоје Стеванов и Властниир Голубичик далж од ослобоњеђа до краја априла ове годнне "19 нспнта, Њнхов рад служи као прнмер остадим апсоАвентима како треба да. раде да јби согдвто брже оспособилн ва струч№ахе, г чано. оотре6ое> нашој привредм. т т » Пре веколвко дава днпломпрао јк-Ж' Ековонском факултету лруг Љубомир Бакив. Свој дн. пломски рад ..Аграрна аемАама мародне демократије ва Балкану*’ т-. «в -фе- са успехом одбравио. Друг Бакнћ је у времеиу ггк. дорембрд +945 «о нарта 1948 годиве поковпкг нсовте. Користио је сваки испитни ро* и увск-је полвгао велнки број испита. Квалитсг »еговог внав>а био је на висинн, штл је бнло рсзултат упорвог и темељног рада. Друг Баквк се истакао својии ра дом у рсдакцнјн ..Народвог студевта”. Г организауијн Народне студентске омладине на Еконоиском факултету. л исто тлко* и за радовима на Пноннрској прузи. Свуда-.-је-служно као пример свесрдног аалагањо » исвраЈвости. Ш » « Студентн друге годнве врхвтестуре добили су као последњи рад из пројехтовања задружни дом. То је један од најмањнх тинова зграда алн он треба да садржи све просхоријс потребне за екононскн ■ културни живот села. ИроЈекат* задружиог дома, који буде потпуно одговарао овим условима. прегледдКс нредметнв наставвик н ои ке бити примљен од.Пројектантског завода Србије. Овај рад је први ование врсте; он Је нарочито зиачајан вато што се згроз њега студентн повезују са раавитхом нате привреде н тако учествују у решавању једног општенародног задаткд. * »‘ • Да 6и надокнаднлн недостатак књига, студенти историске групе Филозофског факултета узели су учсшћа у припремању скрипата н уџбеника потребних за испитс. Неки предиети (на пр. историја средњег века) нздељени су иа нање делове, које поједини студенти исцрпно обрађују. користеКи руске уџбенике н другу још непрсведену страну литературу. Студенти су почели рад и на превођењу уџбеника са руског јсзикд. На томе послу иајвнше се залаже друг Милан ФилипоаиК. Припремање скрипата н превођење уџбекика потребних за испите вршн се уз вајужу сарадњу са аеистеитима. Асистент БожиК много допривоси раду на историској груни помагањсм у превођењу набављених рускнх уџбсника ■ у писању скрипата.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ИСПИТА И ОВЕРАВАЊЕ СЕМЕСТРА НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ За испите подносе се деканатима пријаве од 10 до 15 маја сваног дана од Bдо 12.30 и од 16.30 до 19 часова Ванредни студенти из унутрашњости могу своје молбе поспати поштом, а испите попажу као и редовни из предмета које су спремили. семестра извршиће се од 20 маја до 1 јуна, уколико неки факултет није објавио други распоред. Ванредни студенти овераваће семестар приликом полагања испита у јунском рону. Уколико не полажу у овом времену, послаће индекс и ђачки пист поштом на оверу, уз приложену потврду о запослењу или пично.

ОБАВЕШТЕЊЕ СТУДЕНТИМА ПРВЕ ГОДИНЕ Накнадни обавезни преглед студената прве године почиње данас, 12 о. м. Тачан распоред прегледа објавиће здравствене секције факултета. Упозоравају се другови да се придржавају тог распореда јер више неће моћи оверити семестар без потврде о лекарском прегледу. Преглед ће се вршити у Војној болници.

СА АУТОПУТА „БРАТСТВО ЈЕДИНСТВО"

НА ПУТУ „БРАТСТВО—ЈЕДИНСТВО” НАЈБОЉА ЈЕ ПОСАВСКА ДВА ПУТА УДАРНА БРИГАДА Од свих бригада иа аутопуту ~Брат> ство—једииство” највише се истакла По савска бригада, ко}а је ва своје залага»е и востигнуте резултате проглашена за прву ударну бригаду на аутопуту. Она је тај иазив по други пут освојила н Првог маја. • * • НА АУТОПУТУ „БРАТСТВО—ЈЕДИНСТВО” СВАКОДНЕВНО СЕ БЕ> ТОНИРА ОКО 150 МЕТАРА ПУТА На 40 километара од Београда, помоћу велнких машина, нвграђује се васип за аутопут, а на 30 километара од Београда пут се бетонира помоћу фннишера, који је састављен од шест рааннх машина. Свакодневно се бетонира просечно 150 метара пута. * * • ГРИ ОМЛАДИНСКЕ БРИГАДЕ ОТПУТОВАЛЕ НА ИЗГРАДЊУ АУТОПУТА ..БРАТСТВО—ЈЕДИНСТВО” Омладинске радне бригаде Словенцје које ће учествовати у савезннм радним апкцијама у мају и јуну, кренуле су иа Љубд>ане, На граднлнште аутостраде .Братство —јединство” отишле су Краш:ка бригада са 120 омладккаца и омладинки, Љубљаиска бригада са 180 омладинаца и Цељске бригаде са 240 омладинаца из свих срезова северонсточне Словеније. Крајем априла 160 омладинаца из разинх иеста Словеначке Приморске отишло (е на градшу фабрике „Иво-Лола Рибар”. 2

НЛРОДНИ СТУДЕНТ