Студент

ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 30-ГОДИШЊИЦЕ КОМСОМОЛА ЗАСТАВА КОМСОМОЛСКЕ СЛАВЕ

Међу херојским ликовима у нашој књижевности постоји један који не застарева и кога време не може да замрачи, који у току 16 година стално узбуђује и осваја срца младих чиТалаца Говорим о Павлу Корчагину, претставнику првог покољења Комсомода, сину моћног радничвог племена ко|и сигурно иде кроз ветар и ватру грађанског рата у сво. ме старом капутићу и окрзадој радничкој капи, у сусрет пскушењима и тешкоћама праих година совјетске власти. Павле Корчагин је већ давно имао срећу да прекорачи странице књиге и пође по нашој земљи, поучавајући једне и помажући другима у најтежем тренутку. У многим платненим војничкнм торбама могла се наћи за време недавног рата, испрљана и скоро поцепна од читања књига Николаја Островског. У школској свесци црнооког мдадог гардејца Жоре Артјуњанца сусрећу се овавви усхићени радови: „Ннколај Островсви. Каво се калио челик. Ово је снажно!“ .. .И тако свуда у књижевности и у жпвоту, у сваком дому и свавом младом читалачком срцу, лик мдадог шепетовског младића постаје меридо свих дела и поступака, свих недостатака и погрешних схватања, пример хрбрости, племенитости и верности ствари Партије и народа. Рано је Павле осетио лишење и незгоде, рано је у животу дознао за тешкоће и вредност оружја. У суровом времену пувом грмљавине ступио је Корчагин у редове Лењинског вомсо. мола; његова комсомолска варта још носи кратав троцифрен број 967. „Њега су звали орлићем у одреду“ волео је често да певуши Ннколај Островски. ~Орлић“ тачиије се не може назвати овај светлоови младић, рођен у бури, крштен у огњу, васпитан у тешкој животној шволи. Четири пута је гледао смрти у огчи комсомолац Павле Корчагин падао рањен на бојном пољу, превртао се у тифусу, очекивао стрељање у пуетом петруљевском затвору, умирао у фроптовској болннци; он је ~израстао у страдањима и невољама“, говори о њему писац, утолико ближи свом хероју, јер их је понекад сасвим тешко раздиковати. Тешвоће воје су задесиле Павла биле су довољне за тројицу. Његова несавитљпва воља, издржљпвост и вештина да претрпи сваки бод и патњу задпвљују хпрурге и сестре у војној болници. „Аво Корчагии стење, значи да је изгубио свест“ записао је у своме дневнику млади лепар који је надглсдао рањеног црвеноармејца. Неувротива и племена верност идеји во-

мунизма помаже му да буде стојив у несрећи и да верује у будућност. Ако човек има машту и циљ у животу, тада му ништа иије страшно. „Има ради чега да се живи на свету! Зар бих могао умрети у таввом времену:“ усхићено говори Корчагин сусрећућн се после дуге болести поново са својнм друговима. Тамо где се предузима нешто ново и где се људи истрајно боре за истину, за будућност, где је потребно заборављајући себе, помоћи другу, где трсба први прићи по неиспитаној стази, где је потребно јуришем заузети вис нли прокрчити нов пут, свуда тамо трааште Павла Корчагина, човека за кога изван рада пема среће на земљи. Када је побољевао и био принуђен да легие у кревет, њему је изгледало да треба опет само да се прихвати бидо каквог истинског посла, и изгубљена снага ће му се вратити. Ево, већ је и мучна бодест коначно оборила Павла и прити. снула му коленом груди, но и тада он не жели да се преда, смири, одступи пред њом. „Је ди могућно помислити, Јакиме, бесно !е узвнкивао Павде, да ће ме живот силом притерати у ћошак и згазнти као депињу? Док у менп куца срце, док куца, неће ме одвојити од Партије. Из строја ћс ме извести само смрт!“. Олег Кошевој или Саша Матросов, или сваки војник Отаџбинског рата смело би се могли потписати испод ових речи. Скроман и обичан човек окружен маштом и наоружан идејом комунизма постаје десет пута јачи. Нсма веће среће на свету, него наћи своје место у окршају и знати, да је на широком црвеном пдатну заставе револуције и тваја капља крви, та мисао у разним варијантама понавља се више пута на страницама романа. Павле је истрајно захтевао од себе и осталих другова активно служење револуцији и потчињавање њој свих својих личних дела, брнге и преживљавања. У једном од својих чланака, посвеђеном успомени другу Г, Телија, друг Стаљин је набрајао црте својствене карактеру комуниста; „жеђ за знањсм, независност, стално усавршавање .истрајност, трудољубивост, морална снага,“ и нешто ниже: „Телија је знао за кобно стање свога здравља, но то га није узбуђивало, њега је узнемиравало само ~празно седење и неред.“ Ове Стаљинове речи могу се потпуно односити на лик комсомолца Павла Корчагина. Херој Николаја Островског не тражи усамљено

месханцв у животу. Не стигавши да скине са .себе коњички шињел, он већ управља изградњом пруге узаног колосека везујући град са гориввом базом. Опет и опет читамо изливене редо. ве Николаја Островског, који су давно постали кдасични: ~Најдрансе што човек има то је живот. Он му се даје само једанпут, и треба га проживети гако, да не би болно заасадио због бесциљно проживљених годнна, да не би осетио жиг срамоте због подле и ситннчарске прошлости и да умирући, може казати; цео живот и све снаге биле су дане најлепшем на свету борбн за ослобођење човечанства.“ Кодико је светлих и чпстих очпју загледадо ове редове, колико је срца патерано да закуцају брасе и пламеније, како се они многим људима показали правац за дуго година унапред. Иисац је умео истинито и жарко да покаже однос Комсомода и Партије, надахнујућу и организациону улогу Партије у свим покушајима и раду комсомодаца. Ликови као челнк чврстог балтичког морнара ЈКухраја и моћиог и неумрлог Додиника дају боју целом роману, опредељујући судбину Корчагнна и његових вршњака. Како живо, устаје пред нама са страница романа прва генерација сов. јетске омдадине строга и нежна Рпта Усткнович, одважни и пдамени Серјолса Брусжак, дисцпплиновани Клпмка и скромна Ваља, а са њима сва наша омладппа првог покољења Комсомола, весела шумпа ~комса“ у очевим шнњелима и избледедим кожним капутима, у чмзмама, са звсздом на качкету и са редеником преко рамена. Прохујала је Павлова младост, али се њему у помоћ подилсе нов ланац наступајућнх бдраца млади људи тридесетих година, оснивачи града Комсомолска, градитељи и неуморни радници првих етаљпнских петољетки. Дува ледеии ветар над још непокривеним камеппм колосом Магнитом, и у заслепљујућој светлости фењера, опаљених руку од мраза пење се на скеле нова радна смеиа. А тамо, даље, за овом ноћном светлошћу, за овом заслепљујућом вејавицом расте и постројава се треће покољење младе гарде покољење рата и мира, славе и победе. Из године у годину провлаче се карике овог нераскиднвог ланца- Нису случајно краснодонски илегадци сматради да идеал њихових маштања у свему дичи на Павку Корчагина. Много је сличног у њиховој судбпни, почевпш од оног часа, када је немачка војска ушла у њихов родии градић и завршавајући смрћу Ваље и Розе, Снегурка и Степановића, када су певајући „Варшављанку“, ишли под ударцима козачког бича Њихову песму прихватили су доњецки комсомолци, када су их водиди фашистички војници дубоком отвору забачене гаахте број 5. Читавом својом појавом Серјожа Брусжак потсећа на свога краснодонског имењака Серјожу Тјулењина. Ево, с њима, са очинском нежношћу говори ратни командир Пузиревског пука из романа „Како се кадио челик": ~3а њих је створено прекрасно име „млада гарда“. Тек што су умукла оружја у нашој земљи и разишао се дим барута а браћа Корчагини као голуждрави тићи слетели су у родно гнездо, паново треба почети с радом и разпћи се на разне стране. ~Шта ћете сад да радите?" брижно пита мајка -своје васпитанике. Опет ћсмо се прихватити рада, мама!“ одговара за обојицу старији. Тако и данас, вративши се из рата „латила се рада“ иаша неуморна омладлна. Тако се тесно прешнћу суд&ине поколења Павла Карчагнна и Олега Кошевоја, тако се ни за тренутак не спушта, прелази из године у годину, из руке у руку застава комсомолске славе. (Пз чланка: Застава комсомодске славе ~Литературна газета бр. 82)

Мих. Матусовски

Само на Московском државном уннверзитету прочитаће се 200 реферата студената На слици: Слушаоци Московског државног универзитета

Стаљин о комсомолу

„Лењински комсомол је био и остаје млада резерва наше револуције. Десетине и стотине хиљада најбољих претставника младог радничко-сељачког поколења васпитане су у редовима комсомола, стекле ревоулционарну прекал»еност и улиле се у нашу партију, у наше совјете, у наше синдикате, у нашу Црвену морнарицу, у нашу кооперацију, у наше културне организације . као смена старе гарде бољшевика. Комсомол је могао успешно да решава тај тешки задатак затр што је радио под руководством партије, што је умео да у својој делатности повезује учење уопште, лењинско учеше напосе, са свакоднвеним практичним радом, што је умео да васпитава младо поколеше радника и радвица, сељака и сељанки у духу интернационализма, што је умео да нађе заједнички језик за старе и младе лешинце, за стару и младу гарду, што је умео да читав свој рад потчини интересима диктатуре злетеријата и победе соци o „листичке изградње." (Стаљин: Из поздрава комсомолу поводом 10-годишњег јубилеја 27-Х-1928) „Ми се сада не смемо ограничавати на изграђивање комунистичких кадрова уопш те, бољшевичких кадрова уопште, који знају о свему помало да брбљају. Дилетантизам и свезналаштво то су сада окови за нас. Нама су сада потребни бољшевици-с труч ш ац и за метал, за текстил, за гориво, за хемију, за пољопривреду, за саобраћај, за трговину, за књиговодство итд., итд Нама су потребне читаве групе, стотине и хиљаде нових кадрова из редова бољшевика, опособних да буду мајстори свога посла у најразноврснијим струкама. Без тога се не може ви говорити о брзом темпу социјалистичке изградње наше земље. Без тога се не може ни говорити о томе да ћемо успети стићи и престићи развијене капиталистичке земље. ОВЛАДАТИ НАУКОМ, ИСКОВАТИ НОВЕ КАДРОВЕ БОЉШЕВИКА СТРУЧЊАКА У СВИМ ОБЛАСТИМА ЗНАЊА, УЧИТИ, УЧИТИ, НАЈУПОРНИЈЕ УЧИТИ то је сада задатак. ПОХОД РЕВОЛУЦИОНАРНЕ ОМЛАДИНЕ НА НАУКУ ето шта нам је сада потребно, другови.“ (Стаљин: Из говора на VIII конгресу комсомола 16-Т-1928). Калињин о комсомолу

„Друг Стаљин је једном говорио да је најгоре то кад људи мисле готовим формулама, готовим паролама. Наравно, то је лакше. Ако ову или ону теориску поставку излажеш својим ренима, онда пре свега треба добро да промислиш о њој, да је разумеш, иначе можеш погрешити. А кад говориш паученим формулама, твоја мисао не ради како треба спава. Зато први услов за теориско изучаваше јесте дубоко проучава питања, разумевање, а не учење напамет ових или оних поставки. Комсомолци, а нарочито комсомолци-активисти, много раде. Они имају много посЛа, али ипак они морају бити свестрано развијени људи. Социјалистичкој изградњи су потребни образовани људи, а за образоване људе не могу се сматрати они који само много читају, већ они који се темељно баве материјалистичком филозофијом, усвајају богатство науке, који разумеју оно што читају и схватају како треба повезивати револуционарну теорију с револуционарном праксом. И нема сумше, ако комсомолци правилно организују своје време, они ће га имати довољно и за теориско учеше.“ (Калињин: Из говора на конференцији Актива Дњепоропетровског комсомола, мај 1934). „Совјетска омладина и славни лењинско-стаљински комсомол организатор омладине играју огромну улогу у животу наше земље, у учвршћивању моћи совјетске државе. Ја се нећу задржавати на херојизму комсомолаца, омладине на фронту, у партизанским одредима и њиховом самопрегорном раду у позадини: у фабрикама, заводима, у пољопривреди. Свима је познат њихов патриотизам и оданост согјетској домовини. Хоћу само да кажем, да комсомол као огшиште огромне пећи претапа и формира новог совјетског човека. За омладину комсомол је прва степенипа, степеница која води широком друштвеном политичком животу, која води омладину у партију. Комсомол је најважнији организациони фактор како за радничку, тако и нарочито за сељачку омладину. Комсомол је као нека врста почетка колегијалности и широке друштвене делатности за ту омладину, и шегова је улога у формирању совјетског човека, у проширивању шеговог политичког и друштвеног видокруга ванредно велика.“ (Калињин: Из чланка „Моћ совјетске државе“, април 1944). „Другови, комсомол је заслужио високо одликоваше захваљујући херојским напорима милиона комсомолаца, младих људи који су се, како сам већ рекао, пожртвовано борили занашу праведну ствар на фронтовима и у позадини. Део тих заслута припада плејади дивних синова комсомола који су дали свој живот за совјетску отаџбину. Ти људи показали су политичку зрелост организационо искуство и вештину у борби, високи патриотизам, бескрајну оданост совјетском народу, показали су целом свету велики морал совјетских људи. Зар није свакоме јасно како је богате плодове донело старање друга Стаљина о омладини." (Калињин: Из говора на XIV пленуму комсомола приликом предаје комсомолу ордена Лењина 28 новембра 1945).

6

Одговорни уредник Влада Митровић, ст. права Уредништво и администрација Београд. Балканска улица 4 •елефов 23-464. број чековног рачуна 1-9060014. " Штампарија „Омладина“, Београд, Војводе Мишића улица број 19

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 26