Студент

Фискултура и спорт "Трчаће испод 11 секунди"

ј Финална трка на 100 метара. Са старта, готово у истој линији, полетело је шест најбржих студената у држави. Изненађен>е се није очекивало. Трчали су Стевановић-Керхин, Венцијановић. А до њега је, међутим, ипак дошло. На 70 метара, онда када се томе најмање налало, избио је напред витки, црнпурасти младић. Многе је чуђење обузело, када су његове груди, у исто време кад и државног рекордера Стевановића, прекинуле врпцу на циљу! Брзо се сазнаје да се фискултуром бави од малена. Најдраже дисциплине су му гимнастика, одбојка, футбал и шах. Воли да трчи, али се лаком атлетиком тек месец дана пре такмичења активно бави. Прво је освојио првенство свога факултета. Затим, непуних недељу дана касније, у јакој конкуренцији и првенство Београдског универзитета са временом 11,4. На такмичењу у Загребу први пут је обукао шпринтерице. Са резултатом 11,3 стаје у ред најбржих спринтера у земљи. То је било маја месеца ове године, на првим студентским играма у Загребу. ★ Затим је дошао јуни. Пријавио је шест од седам испита. И све положио са врло добром оценом. Отишао је у државни логор атлетичара. Стручни надзор, редовно тренирање допринели су да повећа брзину, стекне потребну кондицију, побољша старт. Дошла су такмичења у Цељу, Загребу, најзад четворомеч у Београду. Све чешће је побеђивао, стручњаци су уверавали; „спринтер каквог одавно нисмо имали, трчаће испод 11 секунди“. ★ За који дан требало Је да се одржи екипно првенство државе у Загребу. Ново велико такмичење, поновно окупљање наших најбољих атлетичара, нова могућност за обарање рекорда. Најзад, борба за боје свога друштва, за освајање што већег броја бодова. Црвена звезда, као никад досада, имала је великих изгледа да, у борби са Загребом и Кладиваром, освоји треће

место. Његово учествовање било је неопходно. Сваки бод је играо одлучну улогу. А он је требало да донесе хиљаде бодова! Но, он на такмичење није кренуо. Нису помогле молбе другова, убеђивање руководства. Говорио је да хоће да иде кући у Херцеговину. Тамо одавно није био, нешто га вуче, јако. Та чежња је била јача од љубави према своме друштву, од заједничке борбе његових друГова за успех Црвене звезде. Или су, можда, по среди други разлози! Кажу, да он у последње време није тренирао, да је на цретфиналном такмичењу једва победио у слабој конкуренцији са слабим резултатом. Кажу, да се почео да „опија“ од посшгнутих успеха! Можда у томе има истине, тим пре што је свој одлазак кући могао да помери за неки дан. Црвена звезда отишла је у Загреб без њега. ★ Пријавити такмичаре на 100 метара, објављује руководилац такмичења на државном екипном такмичењу у Загребу. Вранић, вођа екипе Црвене звезде не примиче се судиском столу. Њему се не жури. стаЛно гледа на улаз у игралиште, неког очекује. Време пролази, за који тренутак трка на 100 метара треба да почне. Вранић је узалуд гледао, на улазу се није појавила витка, црнпураста фигура. На 100 ме■та био је пријављен резервни такмичар. Изгубљено је неколико стотина драгоцених бодова. Те вечери атлетичари Црвене звезде дуго су седели и још увек веровали да их он ипак неће оставити, да ће се, неким чудом, појавити. Чуда није било. Црвена звезда пласирала се на пето место. ★ ЈБубиње. Мало и забачено место у Херцеговини. Куће расуте, ту и тамо раван. По неки сељанин, у рано јутро, застане и зачуђено гледа. На који метар од њега, у гаћицама и мајици без рукава скакуће, сагиба се, час потрчи час застане, витки, лепо развијени младић. На ногама ни ципеле ни патике. Нешто са неким бодљама.

Сељанин заврти главом, бла„гонаклоно се насмеши, желео би да га залита зашто све то, али ипак то не чини. Удари прутом по чакширама и продужи даље. Младић се само, понекад, замисли, очи превуку тугом. Затим, нервозно махне руком, потрчи јаче, више не штеди снагу. И тако сваког јутра... ★ Завршио се редовни тренинг атлетичара „Звезде“. Још онако задихани, у тренеркама, скупили се и читају тек приспелу карту: „...далеко сам од вас моји „звездаши“. Тешко ми је због неизвесности са такмичења у Загребу... Како је Вранић? Много поздрава и нека извини. Обећавам да је ово први и последњи пут... свако Јутро радим гимнастику, помало потрчим... спремите све за зимски тренинг јер одсада ћу бити прави атлетичар..." „Звездаши" гледају један у другог, немо али узбуђено. Све их везује мисао среће али и ишчекивања... Хоће ли заиста тако бити? На одговор неће морати дуго да чекају. За који дан враћа се из Херцеговине витки и црнпурасти младић, студент Пољопривредно-шумарског факултета Петар Пецељ, спринтер за кога стручњаци кажу: „трчаће испод 11 секунди". Пецељ носи са собом одговор.

Атлетика ПОЈЕДИНАЧНО јесење првенство Појединачно јесе&е првенстао у атлетмци Београдског ункоерзитета н високнх школа одржаће ое у недељу 81 октобра ва стаднону Црвене звезде. Почетак у 9 часова. Право учешћа мгжају свн студенти без обзира за коЈе су ДРУштво регнстрованн. Прнјаве се примају пре почетка таЈШНчења. Другови ће се такмнчнтн у следећим дисцидлинама: трча&е на 100, 400, 1500 н 8000 к, скок увис, скок удаж, троскок, кугла, диск и копље; другаркце: 100 н 800 м., скок удаљ, скок увнс, кугла, дкск и копље. Јесење атлетско првенство ва коме треба да учествује што веће број наших студената, послужиће за проналажење новнх талената. Њима ће се преко знме створити свн потребнн услови за редовно треимрање под стручним надзором. АКТИВНОСТ ФУТБАЛЕРА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА Футбалска екипа Правногфакултета која Је на Универзнтетском првенству побеђена тек у финалу од екипе Дома војних студената и тиме заузела друто место, отпочела је са тренирањем. Тако је ових дана одржан први тренинг играча који се марљиво припремају за прегстојеће такмичење. С обзиром на развој футбала и шаха на овом факултету до краја овог месеца прићи ће се формирању футбалског и шаховског клуба.

ЈЕСЕЊИ КРОС 1948 Мали број учесника на првим тренинзима

Припреме за јесењи крос на нашем Универзитету и великим школама почеле су пре неколеко дана. Међутим, још у самом почетку испољили су се недостаци који су карактерисали припреме наших ранијих кросова. Фискултурна руководства по факултетима углавном су се задовољила истицањем једне плакате о кросу и са неколико речи о његовом значају на конференцијама. Значи није било оне непосредне свакодневне агитације са катедре ,између часова и у појединачном приступању сваком члану Народне студентске омладине. А без тога масовно пријављивање и редовно тренирање студената за крос није могуће. Резултат такве недовољне агитације јесте мали број тренинга и незнатан број учесника на њима. Оау чињеницу потврђују следећи примери; у току прошле недеље одржана су на Правном факултету два тренинга са укупно 26 учесника, на првој години Фармацеутског јеДан тренинг са 26, на трећој години Машинског три тренинга са просечно 35, на другој години Технолошког три са просечно 30. На Ветеринарском и Економском те прве недеље припреме за крос није одржан ни један тренинг, док претседници фискултурних одбора на Медицинском, Филозофском и Природно.математичком уопште немају податке о одржаним тренинзима на својим факултетима. Има и таквих примера где. ни другови из фискултурних руководстава не учествују на тренинзима. Тако је на првом тренингу на Правном факултету био само претседник од чланова фискултурног одбора. Кад се има на уму да чланови фискултурних одбора треба да дају пример осталим студентима својим редовним тренирањем, овакав поступак чланова фискул- < турног одбора је за осуду, Најслабије резултате у погле- : ДУ уписа и тренирања за крос 1 показали су студенти првих го- : дина. Но и то долази као резул- ! тат недовољне агитације руко- 1 водстава која су нарочиту па- I жњу требало да посвете нашим ] новим студентима а не да их 1 препусте самим себи. I

ХУДОЖЕСТВЕНОГ ТЕАТРА

периоду тесно је била везана за прогресиван покрет предреволуционарног времена и затојерасла, јачала, из дана у дан стицала све веће друштвено признање. Уочи револуције 1905, Мосховски художествепи театар је приказао ~Децу сунца“ од Горког. Ускоро потом позориште је пошло на прво велико гостовање по свету. После пропасти револуције 1905 г„ у стваралаштву МХТ-а јавља се противуречност, условљена с Једне стране декаденцијом у круговима интелигенције, разочарењем у резултате револуције, продирањем реакције на идеолошки фронт, а са друге стране, тежњом театра да учврсти и подигне свој успех, да очува свој основни, друштвени и естетски правац. Позориште У овом не успева у потпуности. У годинама столипинске реакције, позориште даје савремене декадентне комаде, симболистичне, стране његовом реалистичном стилу. „Кад смо се одвојили од реализма, пише Станиславски, осетили смо се немоћнима јер смо изгубили тле под ногама“. Ближећи се 10годишњици свога рада, позориште долази до закључка да изван реализма нема праве уметности и да МХТ мора наставити Шчепкикову линију руског позоришта. Позориште се обраћа класици и то првенствено руској. Поставља Грибоједова, Пушкина, Гогоља, Тургењева, О-

стровског, Толстоја, СалтиковаШчедрина, Молијера, Годонија, Шекспира. У раду над класиком, уметност глумаца МХТ-а постаје све зрелија и виша Али позориште у тим годинама губи у своме стваралаштву своју прогресивну, друштвену улогу, Јер није теско везано за дубоку револуционарну борбу, јер у репертоару недостаје истинита и актуелна савремена драматургија. Пред Великом Октобарском револуцијом, МХТ се налази у кризи. Довољно је напоменути да послдење године пред револуцију МХТ не спрема ни један нов комад. Велика Октобарска Револуција отворила је МХТ-у широке перспективе. Однос бољшевичке партије према МХТ-у, Лењин је овако фориулисао: „Ако постоји позориште, које по сваку цену морамо спасти и очувати, то је свакако МХТ.“ НемировичДанченко говорио је касније о огромном утицају који Је извршила „грандилазио уочи револуције. Да није било Велике Октобарске Социјалистичке Револуције, уметност МХТ-а би се изгубила и усахнула.“ МХТ добија већ првих година назив Академског театра;. он полази на двогодишњу турнеју по Европи и Америци. (Том приликом МХТ Је гостовао и у Југославији). По повратку са турнеје МХТ је ступио у одлучну борбу против „левих“ апологета

формалистичког театра. У време када су формалисти свим силама покушавали да ссвјетској публици наметну своја искривљена схватања појавио се наново МХТ као цитадела реализма, који је извртањима и захтевима „левих“, протуставио своју живу свима приступачну уметност. Улога МХТ-а у победи истинског реализма у совјетској сценској уметности огромно је велика. Осећајући неопходност брзог рада на стварању савремених претстава, МХТ Је окупио око себе велику групу младих совјетских драматурга. Бити савремен, значило Је за МХТ основну залогу животне способности позоришта и успеха код гледалаца. У тежњи да задовољи потребе совјетског народа, МХТ је постепено постао права лабораторија совјетске драматургије. У процесу стварања нових савремених престава, народна и реалистична уметност Московског художественог театра добила је нову црту; пошто се Московски художествени театар слио у једну органску целину, оп је постао снажно средство васпитања народних маса. За пола века свога постојања појавила се на сцени Московског художественог театра велика група ванредних глумаца светске величине као Москвин, Качалов, Леонидов, Терахамов, Книпер-Чехова и Љиљина; затим октобарско поколење народ-

них уметника СССР-а Хмељов, Кедров, Ала Тарасова, Јеленскаја, Доброправов и још многи други. Школа Московског художественог театра, чувени „систем Станиславског“, познати су целом свету. Систем Станиславског, који учи глумца да нађе стваралачки пут ка сценскоЈ истини, изучава се по свим кутовима Совјетског Савеза, он све више и више продире у позоришну културу СССР-а. Низ великих маЈстора совјетске сцене васпитао је Московски художествени театар; многа нова позоришта створена су из крила Московског художественог театра као на пример Државно позориште Вахтангова. Драмско позориште Станиславски итд. Тежња ка народности. реализму, ка истини, партијној страсности, дубини, простоти сценске уметности, нераздвојно су везани за име Московског художественог театра. Московски художествени тетар вајдубље и најпотпуније остваруЈе социјалистички реализам на сцени. Московски художествени театар је гордост руске совјетске културе. Он Је гордост светске сценске културе, његова врсдност Је интсрнационалног -значаЈа. Цсо пут Московског художественог тсатра потврђуЈе речи: „Интернационализам у уметности јавља се не на основу смањивања или обједињавања народних уметности. Напротив интернационализам се рађа тамо, где се расцветава народна уметност.“

С. Јовановић, нл. Ак. ноз.

Омладинске вестиб из целог света- Нова студентска организација у Јапану

Агенција ~Киодо Цусин“ јавља из Токија о стварању нове Свејапанске федерацнје студентских удружења. Федерација је организована у циљу обједињења студената који су досада били раздељени у две организације потпуно независне једна од друге. Уједињење св спроводи ради јачања студентског покрета у нацноналним размерама. На конгресу сазваном ради ствара-

ња нове федерације били еу »астувљсни претставници свих приватних и државних високих школа у Јапану. На митингу, на коме је било скупље. но више од 400 студентских делегата, који су претстављали 147 приватввх и државних високих школа, решено Је да се развије широка кампања ш>отеста против репрвсивних мера клја према студентима предузимају Министарство просвете и школскв »лаетп, У исто време решено је да се уједине студенти приватних и државних факултета ради провођења каипање про. тив повећања школских такса. РеорганизациЈа више наставо у РумумиЈи У РумуниЈи је донета Уредба • реорганизацији више наставе на уни. верзитетима и институтина. Четири универзитета коЈа постоја у Румунији имаће укупно 32 факултета, а сваки факултет може обухватити више секција. По,ред тога у току 1948/49 године радићв 41 институт за вишу на. ставу са укупно 96 факултета. Студи. јв трају од 3 до 5 година. Са саветовања британских омладинских, синдикалних и студентских ор-анизација упућеи позмв британскоЈ омладини да се бори за мир Оргаи британске комунистичке омладине пише да ја на инициЈативу омладинског с&вета Велике Брнтаније у Дондону одржано саветовање 39 претставника омладинских сиидикал. них и студентских организација. На саветовању су размотрени з&даци британске омладине, а нарочито њена у. лога у борби против војне првпаганде и потпаљнвача рата. Учесници саветовања су одлучили да потпншу изја. ву у којоЈ позивају британску омладину да се бори аа мир. Осим тога они су се обавезали да ће на овој изјавн прикупити 20.000 потписа. Делегати су у својим говорима истакди да одлука донесена на саветовању мора бпти спроведена у живот. Они су подвукли лотребу да се глае брнтанске омладине чује на месним мнтинзима које организују савети снндиката по целој Великој Британијв.

БроЈ 26

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5