Студент

Свечано је отворен фестивал Народне омладине Југославије

Прошле недеље у свечано украшеној сали Коларчевог народног универзитета отворен је Фестивал Народне омладине Југославије. На фестивалу се окупило око 3000 младих људи који ће чоказати остварења омладинских културних друштава. То ће им пружити могућност са сакупе богата и разноврсна искуства и на њима је да »х свестрано искористе и примене у свом даљем раду. После говора Стане Томашевић учесници фестивала су извели програм састављен од хороких песама, рецитација и народних игара из ових крајева земл»е. После подне драмска секција омладинског културноуметничког друштва „Иво Лола Рибар“ приказала је у сали Народног позоришта „Женидбу" од Гогоља, док је увече одржано вече песама и игара на Коларчевом народном универзитету. Играч народних игара Љубушког среза (Босна и Херцеговина)

ПОВОДОМ ВЕЧЕРИ СТУДЕНАТА I ГОДИНЕ

На СВИSС факултетима, почетком сваке школске годинв, приређују се вечери студената прве године које данас још увек неправилно називају и „бруцошким вечерима.“ Оне ннсу важне само зато што са њима обично почпње живља културна делатност по факултетима. Оне су постале традигција, носе нека спицифнчна обележја, заузимају нарочито место у живот студената. Такве вечери приредили су, током прошле недеље, Правни и Економски факултет. На њима су дошле до нзражаја тенденције неправилног схватања лика новоуписаних студената и садр. жпне таквих приредби као што су вечери студената прве године. Сврха овог чланка је да укаже на те моменте. На почетку програма конферансије Правног факултета друг Ђуровић је рекао да „сви они који мисле и који су због тога дошли да се насмеју „бруцошу" (његов термин) неће доживети такво задовољство, јер приређивачи неће дозводити да „бруцош“ послужи за потсмех и исмејавање“, То обећање приређивачи нису одр. жали. Студент прве године, и у козерији и у скечу, и свуда где се, успут (заслугом конферансијеа!), појављивао претсгављен је онако како се претстављао читав низ година раније, као да се ништа није десидо, као да све тече по старом, претстављен је као сметењак, човек који се неприродно понаша, ништа не зна. Није се водило рачуна да се ради о (козерија, скеч) младим студенти. ма који су на факултет дошли попгго су већ четири године провели у средњошколској организацији. Стога • је, ваљда, придиком цртања њиховог лика, и испуштена из вида чињеница да они, с обзиром на васпитање које су стекли у средњошколској организаци. ји нису могли у оноликој мери да буду претстављени као сметењаци, елементарно сирови. Што је хо тако испало, имају знатним делом, „заслуга“ и извођачи: неубедљиви ~монден“ (Ђукановић), набеђени апсолвент (Јо. цић) и импровизатор јефтиних шала (конферансије Ђуровић) које су, до. душе, могле да „запале“, створе ~при. јатну“ атмосферу али по карактеру ннсу биле далеко од вулгарности. То што нису научили текст, што су били недисциплиновани приликом извође. ња, сувише оштро оцртапа и онако погрешно приказаног „бруцоша", учн. нило је да се неки позитивни момен. ти као старање станбене комисије за студенте прве Јодине, указивање на неке грешке у раду појединих секци-

ја, карикирање „вечитих студената“ и др, шаблонизирају, изопаче, не ставе у први план, и да се не осети довољна брига и васпитна удога низације Народне студентске омладине. Када се ради о програму Правног факултета требало би се задржати и на извођењу рецитацнје „Ђаво“ (М. Јакшић). Њој је, онако датој било места у уском кругу, а не пред онако широким аудиторијумом студената који, с правом, траже данас од приређивача више културности у одабирању програма. Што је то тако испало, допри. нео је и рецитатор који је свој несумњиви таленат злоупотребио баш у подвлачењу вулгарних места у песми. Такав програм је резултат небрижљивих припрема, недовољне контроле програма, погрешног схватања знача. ја таквих приредби као што су вечери студената прве године. На Правном факултету пре је била истак. нута плаката него што се почело са припремама. Прва проба скеча била је уочи приредбе, другарица која је певала руске песме ангажована је такође један дан пре наступа. Пред поче. так приредбе, конферансије је са подијума звао из публике рецитатора, а једно лице које је требало да учествује у скечу није се појавило. За такву неодговорност сноси кривицу одељење за агитацију и штампу Оно није смело, без обзира на тешкоће (мале, у овом тренутку, људи погодних за извођење; немање просторија), да дозволи извођење тако бесадржајног, у целини, програма уског и једнострано обојеног. Требало је поћи примером Пољопрнвредно-шу. марског факудтета, који је још у првој половини прошлога месеца распи. сао конкурс за давање идеја како треба да изгледа вече студената прве године. Стигао је велики број предлога, извршен је избор, направљен план (програм се састоји из два дела: уметничког и шаљивог), почело се са припремама а датум извођења фикси. ран тек за 16 новембар. Даље, иако се налазе у истој згради и имају свакодневног контакта, студенти Економског и Правног факултета нису једни другима помагали у развијању друштвеног живота међу студентима ова два факултета, у укла. њањт тешкоћа које су по својој природи; често исте садржине. Та сарадња могла је да се огледа и у помагању при извођењу програма. На крају, реч-две, и о програму Економског факултета. Он се, у оном основном, у постављању лика новоуписаног студента не разликује од про-

грама студената Правног факултета. За оно што је дато, могдо би се рећи, да је и сувише аскудно за приредбу овакве врсте. Ирограм је био кратак (козерија, две песме, две рецнтације) и да није бидо козерије о „првим" данима „бруцоша“ на факултету не би се ни по че. му разликов&о од програма бпло које другарске вечери. Корени таквог схватања, чини се, не разликују се од схватања другова са Правног факултета. Рекло би се, ту треба бити оштар, да су искоришћени називи међу студентима популарних и традиционалних вечери, ради решавања неких финансиских проблема. Ту треЏ,, мовда, и тражити узроке „ужурбаности“ при организацпји ових вечери. Нужно је, спречпги ширење тако погрешно и површно схваћене тенденције. И зато, поред осталог, када се ради о садржини програма вечери студената прве године, требало би одељење за агитацију и шгампу при Универзитетском обору да укаже много више помоћи факулгетима, нарочито онима који немају културно-уметничка друштва. Та помоћ може на пример, да се осети у контроли програма, у давању сугести. ја за програм, у ангажовању појединнх чланова наших централних секши ја (фолкдор, Акдемско позориште, ли. терарна секција) при припремању и извођењу прпредбе.

Новина у раду наше литерарне секције

У циљу стварања кадра за филмску и позоришну критику, литерарна сек. ција нашег Универзитета организовала је кружок на коме ће се системахски проучавати филмска и позоришна уметност. Први радни састанак чланова кружока одржан је 30 октобра у присуству Начелнпка пропагандног одељења КомХlтеlа за кинематографију Владе ФНРЈ. Он је студентима дао суге. стије за рад кружока. Чланови кружока ће сдушаги предавања наших филмскпх и позоришних стручњака. Постојаће и практичне вежбе, на којима ће се упознава. ти са техником снимања или ће читати своје приказе филмова и позоришних комада. Боље прпказе и кри. тике биће објављиване у нашим омладинскнм часовима и новинама. К. В.

Неколико речи о недостатку документарног материјала из историје наше уметности, архитектуре и урбанизма

Политичка и културна заосталост старе Југославије огледала се, између осталог, и у подређености страним културним срединама, веровању у апсолутну исправност радова буржоаских научника, чак и о нама, о нашим културним тековинама, о нашем месту у историји опште културе. Но какав је био став западноевропске буржоаске науке према култури и уметности малих народа данас је довољно познато. То је пре свега став више или мање свесног омаловажавања, и прећуткивања вредних и достојних дела и читавих епоха, или у најбољем случају потпуног неинтересовања и непознавања. Уметност словенских народа била је систематски криво приказивана. Научници епохе империјализма, у раздобљу између два рата, у првом реду немачки, али не много мање и француски, хотимично или не, ишли су на руку империјалистичким плановима својих држава. Запостављања, прећуткивања, негирања културних вредности, или чак и разбојничко присвајање туђих дела и читавих епоха културне прошлости, у чему су се нарочито одликова-

ли италијански научници, била су добар, чак и врло добар увод политике освајања, симптоми припрема политичких освајања. Као одговор на то у условима старе Југославије није било смелих захвата у области историје стваралаштва наших народа, смелог прилажења изучавању наше културне прошлости, њене одбране и борбе да се она постави на своје право место. Напротив, тапкало се за судовима западноевропских научника, нарочито француских, за које се веровало да су нам више наклоњени, ваљда због интереса који је француска политика показивала за версајску Југославију, и који, коначно, ни са становишта своје буржоаске „објективности“ нису могли да мимоиђу и прећуте велику вредност појединих наших дела. Даље је карактерисао „културна“ стања старе Југославије недостатак било каквих настојања да се народи Југославије упознају са својом уметничком прошлошћу. Уски шовинизам уносио је недозвољене ограде, спречавао међусобно упознавање и усвајање културних те-

ковина наших народа. Стваралачка прошлост није претстављала живи фактор у формирању савремене културе и уметности, укуса и схватања. Први појмови о уметничким вредностима стицали се се на страним уметничким делима, кроз стране, богато и укусно опремљене књиге, усвајале су се стране категорије и судови. Омиљена тема научника и историчара уметности старе Југославије била је тема о „страним“ утицајима. Истраживање дела, историских услова, карактера стваралаштва мајстора и читавих епоха сводило се на откривање „утицаја“, сводило се уствари на деградирање тих дела. Био је то резултат слепог нагињања ставу, начину мишљења, категоријама них научника Запада. Међутим, већина дела наше стваралачке прошлости говори о супротном да је баш оно што је покретало наше мајсторе, врло често неписмене, била тежња да се самостално изразе, да се упркос омамљивим утицајима страних, јачих култура усину до свог, народу блиског, израза. Њихова дела настајала су, грађена и

сликана, у току сталних борби са освајачима који су их рушили, палили и уништавали, или у борби против суровог потчињавања културно јачим, страним срединама. Тема о страним „утицајима" није верна народу ни његовој прошлости Напротив, истинита је тема упорног отимања страним утицајима, дирљиве борбе да се страни утицаји и страни фактори који су често значили знање заната, писменост, веру и коначно, поруџбину, власт и контролу, заобиђу, замене својим, народу блиским, изразом који се кроз та дела и рађао. Данас у условима народне државе схватања овакве врсте не нестају сама од себе, напротив потребан је тежак и обиман посао да се победе, да се изграде нова, научнија, истинитија схватања, која he их заменити. Наше ново друштво прихватило се без одлагања тог посла. Реорганизација Галерије Југославенске академије знаности и уметности, има за циљ да у примерно уређеној галерији, поред дела најбољих страних мајстора, прикаже што потпуније и целовитије дела наших мајстора као Ловрина, Мартина да Удине, Николе Божидаревића. Хамзића, Бобића, Бенковића, Марулића и других знаних и незнаних сликара, иконографа, вајара и каменорезаца, цизелера наше готике, ренесансе и нашег барока, од којих је досада највећи број био у поседу цркве, изложен на милост и и г копуђерима незналицама. Укусни каталох

галерије публикује први пут досада репродукције њихових најзначајнијих дела. Данас су ова дела доступна сваком нашем човеку, да их упозна и заволи; многи од њих сазнаће сада први пут да она и постоје. Издања Конзерваторског уреда за Далмацију као „Картонов диптих“, „Андреја Алеши“, „Паскоје Милићевић“, као и други документарни материјал и архивска истраживања, први пут досада захватају богату уметничку прошлост Далмације. Књига Цвита Фисковића „Кипари и градитељи Дубровника XV и XVI столећа“, у издању Матице Хрватске, претставља значајну документовану студију о раду наших врсних мајстора градитеља и вајара досада недовољно познатих или чак, да иронија буде потпуна, сматраних, на основу латинских потписа стран цима. Студија Николе Добровића „Дубровачки дворци“ претставља пожртвован рад на испитивању и отимању од заборава и npbпадања у које их је довела небрига управљача и варварство бивших власника шпекуланата, драгоцених споменика ренесансне архитектуре Дубровника. Многи од њих су културно-историски споменици везани за живот и рад Гундулића, Хекторовића, Пуцића, Ђорђића и других. Но ово су само почеци. Данас већ треба омладину упозначати са тим да овај посао тра■чи одушевљене и несебичне раднике. Треба проучавати на

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Б,род 27