Студент

РАД ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ ОУН СИТУАЦИЈА У ГРЧКОЈ резултат интервенције страних империјалиста

На заседању Генералне скупштине Организацнје уједнњеннх нацнја опех се приступило.разматрању грчког пнтања. ~Грчко пптање" бнло је предмет дискусије и на претходном заседању Генералне скупштнне, на коме су претставннцн нмперијалнстнчкнх држава* захваљујући 'дисцнплини гласачке машине, као за „решење“ грчког пробдема, донеди рсзодуцпју о стварању Специјалне комиснје за Бадкан. Правп разлози стварања ове „антибалканске комнспје" састојали су се не у тежњи да она допринесе ~решењу“ грчког пнтања, него да се преко ње крнвнца за догађаје у Грчкој бапи на њене северне суседе, да се пружн морална помоћ терористичкој владп монархофашиста, да се оправда и појача безобзнрна амернчка ннтервенција у Грчкој, Земље антнпмперијалпстичког табора, које су иступаде са предлогом о повлачењу страннх трупа и осудн владиног терора, одбпде су да учествују у раду овако створене комисијс. На Трећем заседању Генерадне скупштпне, које се сада одржава у Царизу, као база за дискуснју о Грчкој, по мпшљењу претставника англоамеричке већине, треба да посдужи извештај Балканске комнснје н оптужбе мона-рхофашпстичкнх делегата. Совјетски предлог да се са пуним правом учешћа у дискусији позову лретставнпци Бугарске н Алоаније, који бн побили пзмишљотнне Балкан. ске комисије и омогућпли делегатнма да се упознају са правим стањем ствари, бно је одбијен. Нсто тако одбпјен је и предлог југословснске делегацпје да се прнхвати пнпцијатнва генерала Маркоса и позове прететав. ппк Демократске владе Грчке да нзло-sкн стање у земљи. Одбпјање југословенског предлрга, делегатн англоаме. ричке већпне дрско су мотивнсалп цзјавом да бн познвање претставнпка Демократске владе значнло мешање у унутрашње посдове и повреду суверепитета Грчке. Одбацпвање совјетског ii југословенског предлога показује да англоамернчка већнпа, огранпчавајући унапред информацпје о Грчкој на јед. востране пзворе, не прнлази грчком проблему са жељом да се нсппта право стање н да се помогне грчком народу у успостављању мпра. Резолуцнја по грчком питању, коју су прадложиде пмперијалистнчке силе а која је заснована на дажним извештајима ~антпбалкапске комиснје н тежњн да се кроз њу обсзбеде стратешкп пнтереси нмперпјалиста у Iрчкој, обилази основне узроке ситуаци. је v којој се налази ова земља u тежиште проблема препосн на оптужое протпв северних суседа Грчке. Суштнпу грчког питања имперпјалистичке државе пеће да внде онде где се она налази у крвавом терору монархофашиста н у грубој п све безобзирлијој ннтервенцнјн страних нмперијадиста Империјалистнчкп поднтнчарп мнрно пролазе- поред чпњеница које су изнете у говорнма претставнпка демократскњх земаља п у Белој књпзп Владе ФНРЈ као н порад чнњеннца о све већим размерама које узи. ма борба грчког народа, услед чега се она не може третпрати као „пуч малобројне кдике која се борн захваљујућп помоћи пз- иностранства.“ Ситуација која влада у Грчкој, како је то рекао Вншннскн, а то је доказаио хиљаду и хпљаду пута. јесте резултат интервенције страннх пмперијалпста у унутрашње ствари Грчке. S r Грчкој се боре нове напредне друш. твене снаге за напредан друштвени систем п „само они којп не разумеју лравац нсторнје, само адвокати снстема осуђецог на иронаст и смрт, могу да говоре о неким руководноцпма из ицостранства који гурају роде да се боре протпв својих влада.“ Грчки народ је и после победе над Хитлеровом Немачком наставпо да се бори тфотпв монархофашпстнчког ре.жпма, који му је наметнут сплом британских бајонета. Америчка „акција за помоћ Грчкој“ која је уследила после неуспелог покушаја брнтанских пмперијалпста да обезбе. де победу монархофашистичке клпке, убрзо je покала своје право лице. По. казало се да су амерпчкп пмпернја-

днсти, којн су прнчали о „одбрани незавнсности“ Грчне, потпуно ликви. диради њепу самосталност. Амсрпчка мисија је присвојида право да мења н саставља вдаде, да доиоси и одобрава законе, чиме је свела Грчку на положај амерпчке колоннје. Нсто тако показало се да су се резултатп „америчке помоћн“, поред губљења незавпсности, испољили у незапамћеном поскупљењу животнпх трошкова, у ка. тастрофалном погоршавању положаја народних маса и у убрзаном пропадању домаће пндустрије, јер су огром. не суме долара, које су слане у Грчку, бацане на ратне издатке, на опрему монархофишистичке војске. Та. ко су чнњенице посведочнле да се не радп о „помоћи Грчкој", него о помагању борбе која се води протнр грчког народа, о томе да се од монархофашнстичке Грчке створи војностратегиска база ва Средоземном мору и упориште протнв земаља народннх демократија на северу. I’ади спровођења те политнке, која нема ничег заједничког ća интересима грчког народа, завсден је у земљн режпм страховладе и терора, прогона и убпјања свих напреднпх људи, оданих стварн своје домовине, Разумљнво је да је таква политнка САД, која Грчку своди на положај колонијалне земље и грчком народу натура реакцпонарнн монархофашистичкп режим, могла да доведе само, до појачаног oino'pa грчког народа. Снаге Демократ. ске армије стално расту. Јпркос хвалисавом прорицању о „скором уннштењу партнзана“, Далдарис је био принуђен на смешну пзјаву да се цонархофашистн ~и поред бриљантнпх победа налазе у нзванредно тешкој ситуацији." Поставка друга Кардеља да „појачана инострана интервенција мора појачати отпор иарода" потпуно је потврђена читавнм развојем догађаја у Грчкој. У таквим условима покушај импернјалистичке дипломатнје да се одговорност за догађаје у Грчкој бацп на земље народннх демократнја претставља новешт трпк осуђбн да доживи неуспех. Говори претставинка демократских земаља, а нарочпто Вншин. ског и Беблера, као u југословснска Бела књнга потпуно су разголитили став импернјалиста по пптању Грчке, Показало се да и у грчком пптању империјалисти желе да искорЦсте Органпзацију уједињених нација да бн преко ње спроводилп полптнку заштнте својпх „стратешких интереса“ маскирану неуверљивим фразама о очув-ању Г.реда и независностн“ у Грчкој. Beh први данн днскусије о Грчкој разголнтилп су тежње нмперијалиста да лепим речима покрију своје поробљнвачке и агресивне намере усмерене против слободе и мира у свету. Таква полптика пмперијалистнчких држава иаилази на одлучан отпор дем<\кратске јавности у целом свету, она мобилигае протпв себе све прнсталице мира и нстинске независиостп народа н зато је оеуђена на слом.

Индиски студенти против антисовјетске пропаганде ратних хушкача

Прпказивање антисовјетског филма „Гвоздена завеса“ у Делхију .изазвало је негодовање и протест пндиске јавностп. Напредна штампа позива да се фплм бојкотује, Студентска федерација организовала је протестни ми. тпнг п нздала проглас у коме се каже: „У име мира, слободе н демократпје, у име части наше земље, мн протестујемо против приказнвања тог гпусног и клеветничког филма и позивамо да се филм бојкотује. То ће бнти одговор амернчКим ратним хушкачпма.“ Студеитп су опколнли бноскоп и гласно протестовали против антисовјетске пропагаиде. На студенте који су учествовали у демонстрацијама, упућен је већи одред полицнје с цил.ем да их растера. Ухапшено је 8 гтудепата. Фнлм је прпказпван под заштитом полиције.

ЈЕСЕЊИ KPOC 1948 Више одговорности у припремама за крос СТУДЕНТИ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА НЕ ТРЕНИРАЈУ

Када се дође на наше факултете, поред осталог, виде се и плакате за Јесењи крос: Сви на крос! Јесењи крос наша велика фискултурна манифестација! На конференцијама или са катедре каткада се чује: „Другови, ја нећу да подвлачим важност кроса али сматрам да је потребно да учествујемо у што већем броју. Зато ми...“ То се често чује, али и не спроводи. Јесењи крос београдских студената одржаће се 14 новембра. То значи да до кроа остаје још десет дана. А са каквим изгледима, бар до данас, излазимо на овогодишњи јесењи крос. Пустимо да о томе говоре поједини резултатати, бројке. У времену од 21 до 28 новембра, према подацима руководилаца кроса са факултета, констатује се да на већини факултета тренира мали број такмичара. На Техничкој великој шко-

ли (сви факултети) одржано је 23 тренинга са свега 555 учесника, што претставља мали број у односу на њену бројност. На Правном факултету одржан је само један тренинг са 16 учесника; на Економском (I и 11 година); један тренинг са 17 такмичара од којих ниједан није био са прве године, 111 и IV година један тренинг са 24 учесника; на Фармацеутском факултету II година — један тренинг са 21 учесником, док за остале године не постоје подаци. Руководство Филозофског факултета није учинило ништа за успешно спровођење ове фискултурне манифестације. Студенти нису за ово време одржали ниједан тре- 1 нинг. Фискултурно руководство факултета вероватно сматра да до кроса има „доста“ времена. Највише активности по питању спровођења кроса показало је фискултурно руководство Ве-

теринарског факултета које је правилном агитацијом успело да одржи 9 тренинга на којима је окупило 370 учесника, од којих 120 студената прве године, што је свакако за похвалу. Такође добре резултате показале су прве и друге године Медицинске велике школе које су на 6 тренинга извелб 340 такмичара. Супротно овом треће и четврте године нису одржале ниједан тренинг. , * Шта нам показују ови поједини подаци. Без сумње, они нам потврђују да скоро сва наша фискултурна руководства по факултетима нису правилно и довољно протумачила студентима значај учешћа у кросу. Тежиште агитације није досада било усмерено онамо где треба и онако како треба. То говори да није било оне сталне агитације, разговоре са студентима, свакидашње агитације на предавањима, по учионицама, салама и другим местима. Ово се нарочито односи на студенте прве године којих је на досадашњим тренинзима (на већини факултета) било најмање. О томе како треба припремити учеснике кроса за трчање говорено је више пута. Овде можемо само да нагласиио потребу далеко већег и одговорнијег рада фискултурних руководилаца по питању кроса, баш зато што крос треба да постане близак широким масама фискултурника, што на њему треба да се појаве нови квалитети који ће и показати стварни значај и потребу одржавања овиквих фискултурних манифестација.

Обавезан лекарски преглед такмичара

Такмичари који ће учествовати на овогодишњем јесењем кросу морају биги прегледани. Зато припреме које су извршене у погледу сапитетске службе леlкарског надзора, претстављају прву масовну лекарску контролу над такмичарима за крос. Систематски преглед којк су органиаовали студенти медицине будући спортски стручњаци, значи бригу, контролу која ће побољшањем техничких могућности следити омасовл>авању фискултурног покрета и подизању физичке културе наших људи. Преглед студената такмичара за крос, вршиће се на неколико места и то: Студентска амбуланта: од 3 до 10 новембра студенти Техничке велике школе; 11, 12 и 13 новембра студенти Правног и Економског факултета. Радно време од B—9 и 16—19,30 часова. Прва интерна клиника: од 2 —4 и 9—ll новембра студенти прве и друге године Медицинског факултета. Радно време од 18 19,30 часова. • " Амбуланта Ускочка улица бр. 2 од 2 до 10 новембра студенти Природно-математичког и Филозофског факултета, ВПШ, Академије ликовних уметности, Драмског студија, Филмске режије и глуме и Новинарске и дипломатске школе. Радно време од 13—16 Државни институт за фискултуру: 2 новембра студенти Фармацеутског факултета; 3 и 4 новембра трећа година Медицинског факултета; 5 и 6 новембра студенти Ветерииарског факултета; 11, 12 и 13 новембра четврта година Медицинског факултета. Радно време од 18 —20. i Овакав начин прегледа намеће као дужност руководствима факултета да студенти у групама долазе на преглед и то у бдређене дгне и назначено време. Преглед је обавезан. Ниједан такмичар који кије прегледан неће моћи у.чествовати на кросу.

Значка фискултурника Од 5 до 15 новембра одржава се „Недеља значке“

Учествујући на радннм акцијама студенти Београдског унпверзитета у своме раду ннсу запоставнли нн фис. културу. Резултати 'којн су постнгнути показују видни напредак фискултуре у редобнма Народне студентске омладине. Као и прошле године тако су и овог пута основ фнскултурног рада бнди часови општег физичког образовања и такмичеше за значку фискултурника. Колпко се фискултурном раду овог пута поклонило внше пажше него ра. нпје сведоче сдедећи подаци: прошле годнне, када се за значку такмнчило 2556 брнгадиста, бнло је положено 14.639 нормн, док су овог пута, 1660 такмнчара положили 10.601 норму за значку, Кад се овоме дода да су се наши фпскултурници кроз часове општег физнчког образоваша бавиди другнм спортовнма (футбал, шах, кошарка и др.), онда занста положене норме претстављају веднки успех, За време брравка на радним акцијама и остале спортске гране биле су заступљсне. Тако је одржано 95 футбалскпх сусрета 20 кошарка утакмнца, 275 одбојка утакмнца, 750 парти. ја шаха, 16 бокс мечева и 2 утакмице у рукомету. Поред овог у бригадама je одржано 47 теоретских н 38 практичних часова из предвојничке о. буке. .док је прско 800 студената фискултурннка учествовало на разним слетовнма па Новом Београду, Аутонуту ~Братств%-јединство“ н хпдроком.

бинату ~Маврово“. Нао што се види, постигнути резултати су задовољавајући. Али на томе се не би смело стати, тим пре када се узме у обзир да већем делу бригадиста недостаје по једна или две положене норме за освајање значке фискултурника. Такав случај је код 95°/о бригадиста бригада; „Владимир Перић-Валтер", „Љубче Арсов", ~Си. ма Милошевић" и других где студенти такмичари, из објективких разлога, нису могли да полажу поједине норме (пливање, гађање и др.) које им недостају за освајање значне. То је и довело до организовања „Недеље значке“ која ће се на Београдском универзитету и великим школама одржати у времену од 5 до 15 новимбра. Зато „Недеља значке“ пред факултетска фискултурна руководства намеће као први и најважнији задатак: окупити у овом периоду од десет дана све студенте танмичаре за значку и створити им потребне услове за полагање заосталих норми (прокаћи подесне терене, обезбедити пливачке базене, створити све потребне реквизите, организовати заједнмчко полагање норми и др.) Садашње припреме у вези јесењег кроса, на коме ћв и ове године учествовати наши студенти, фискултурна руководства треба правилно да искористе, те да у оквиру тренинга за крос организују и спроведу полагање заосталих норми. Сл. Шиндолић

Пред почeтак такмичења у шаху , одбојци и кошарци

Ових дана ће отпочети на нашим факултетима такмичења у одбојци, кошарци # шаху. Уколико на време буде готово моћно игралиште Црвене звезде или се добије игралиште неког другог београдског друштва, одржаваће се и футбалски сусрети. Ово такмичење треба да, поред спровођења полагања норми за значку фискултурника и јесењег кроса, још више оживи фискултурни рад на нашим факултетима те да открије нове таленте, нарочито међу студентима прве године. На свим факултетима, сем великих школа, такмичење ће се одвијати између година и то по бод систему, На Техничкој великој школи такмичиће се факултети међусобно, док ће се на Медицинскбј великој школи такмичити I, 11, 111 и IV година медицине, Фармацеутски и Стоматолошки факулет; и на једној и другој великој школи играће се по куп систему. За што успешније спровођење такмичења руководства морају обезбедити потребне терене и просторије. У ту сврху екипе,могу користити игралишта Црвене звезде на Малом Калемегдану. Такође је потребно обезбедити потребан број реквизита (шах гарнитуре, лопте и др.). Прво овогодишње такмичење у шаху, одбојци и кошарци наши студенти очекују са великим интересовањем. Поједине екипе отпочеле су са припремама. Тако су коршаркаши и одбојкаши Економског факултета одржали неколико тренинга, док футбалери Правног, Ветеринарског и Фармацеутског факултета одржавају тренинге и утакмице. С. А.

Одговорни уредћик Влада Митровић, ст. права Уредништво и адмичистрац.Ца Веоград, Балканска улица 4. гелефон 23-464; број чековног рачуна 1-9060014. ~ 1 Штампарија „Омладина", Београд, Војводс Мишића улица број 19

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 27