Студент

тереву, по архивама, сниадати, мерити, Дотребно je ревидиратн И синтетиеати оцо штр су веђ на овом појву радиле р&није генерације, Дроа публикацију, а у црром реду добре сдике, треба упознати народ са његовом уметношНу. Треба СНИмити, систематизирати, публиновати и ебјаснити читаре чизове споменикз, као на цример, да набројим најваисније: старохрватске споменике Далмације, северног Приморја и Дстре, македонске споменике, чувена дела архитектуре и сликаретва Срба у Средњем Веку, споменике старе фортификационе архитектуре пре појаве ватрецог оружја, као и фортификациЈе периода хришћанско-турских ратсва, небројене споменике далматикских градова, религиозне и „муниципалне ,( , грађанске, богате и речите сведоке историје и унутрашшег живота градева, споменике новијег времена, барокних градова и грађевина Словеније и Хрватске, Војне границе, од Карловаца, Вараждица до Петроварадина и Темишвара, споменике ове огромне области у којоЈ Је живео и крвавио наш народ бранећи западну Европу од туреке наЈезде, све до спомвника наЈновијег времена. Де» ла многих познатих и непознатих маЈстора, од Радована и Бу* рине до многих даровитих занатлија-уметника, иконографа, калиграфа, резбара и крпаничара, цизелера, ливаца и штампара треба прикупити, снимити и публиковат 'i -- док ~ти веЈи ку вештину, bi : , ,иоћу и сиссоС

цост наших људи. Треба целински уобличити ово велико културно наслеђе, истаћи његов основни континуитет, да Је настајало у данима тевдких борби за опстанак, да Је тако рећи отимано од крваве свакидашњице, треба извући основне карактерцстике из дела и услова коЈи су их рађали, из орновних тежњи коЈе су ова дела одражавала, То Је посао будућности. Но засада имз ц иајхитнијих задатака коЈе треба решити, недостатака. коЈе треба одмах уклонити, Даш студент филозсфије, историје, историје уметности, архитектуре, сдцкарства и ваЈарства практично још ниЈе у могућности да дође до материјала потребног за основно упознавање цаше у првом реду до фотографија и добрих репродукција уметничких дела. Недопустиво Је да-студент У Загребу не може да дође до фотографија или репродукција српских средњовековних грађевина и фресака, факсимила старих књига итд. (Монографије Српске академије наука ограничавају се еамо на неколике обЈекте, а сем тога својом техничком обрадом не дочаравају много лепоту ерпске средњовековне уметности.) Засада се могу наћи у књижарама Страјнићеве „Старе српскв задужбине ,, ) (Праг, 1919), књига са врло лошим репродукциЈема и текстом који је, у најмању руку, застаг>ео., Сл ччно Је са стулентом и? Регтрада (да гтс 1 • •■'м sa при изр студенте ш Сксаља), који

највећи део уметничких споменика Хрватске или Слосеније, чак и врло значајних, није у могућности да види ни на најоОичнијим туристичким фотографи Јама. Рвог сам лета црошао Далмацијом са групом студената архитектуре. Стицајем црилика нисмо видели позориште на Хвару. Не знам да ли је где публикована која фотографија овог позоришта, најстаријеу у нашој земљи, а прилично старог и за појмове старе Евррпе, но извесно је да.је лакше поћи идуће године на Хвар него наћи неку публиковану фотографију. Међутим, ради се о ебјектима које би требало да упозна нацг омладинац још док је у средњој школи. Није свеједно хоћемо ли прве појмове о уметноети и култури уопште стицати на примерима страних уметничких дела, често и кроз стране књиге, чак и онда кад имамо својих достојних дела на чијој се вредности и лепоти можемо учити, Ваља се упитати где лежи разлог што се на Архитектонском факултету у Београду не изучава далматинска архитектура XV и XVI века, док се изучавају дела талијанске, фарнцуске и немачке ренесансе, чак и известан број тих дела која ниеу више значајна него дела поникла у нашој средини, као катедрала у Шибенику, крстионица Андреја Алеши’a у Трогиру или Дивона Пагкзја М. Милићевића у Дубровнику. Ако та дела имају своје

специфичне особине, које су страни научкици хтели да прикажу варварским, тешко спрјивим са појмовима њиховог укуса. противцим канонима „чистог стила“, а ми дакас јасно осећамо њихрв дубоки склад и оригиналност, само је то један неоспорач доказ рише о самосталностц тих дела, фантазији наших мајстора и њиХовој снази комлозиције да без довољно знања и познавања канона остваре дела такве архитектонске вредности као што је, на пример катедрала у Шибенику. Појам о „бароку“ наш је студент добио на основу страних публикација, док лепи, целовити барокни град Љубљана нема свдје мочографије, а Уршулинска црквз у Љубљзчи. дело које својом истинитом снагом превазилази многа делр рутинираних барокних градитеља, засада се може наћи репродукована једино у Васмутсовом (немачком) лексикону архитектуре. Оно што се данас мсже предузети одмах, то је свакако издавање документарног материјала из историје уметности наших народа. Оно што већ постоји расуто по разним часописима и публикацијама треба прикуцити архитектонске снимке објеката који постоје, и који су обично лоше цртани и лоше клишетирани треба ианово обрадити, допунити добрим фотографијама, којих готово уопште нема. Тако ће се решити проблем да оно што је расуто по разним публикаци до којих је тешко доћи, или зглзорсно у

.кабцнетимд, буде приступачно свцма. Muoro већи броЈ објеката није ни снимЈђен. Није тешко претпоставити да би екипе студената радо прихватиле да овај посао обаве у току једног или два лета, да ударничким радом испуне овај задатак од велике културне и политичке важноСти. Ми смо данас већ у могућности да издајемо мапе репродукција ако не у боји, онда бар у добром *„тифдруку“, што показују успеле (фотографски и штампарски само!) дописне карте еа сликама наших градова које Је издао Путник. За први мах серије од неколико стотина оваквих дописних карата, снимљених по унапред одређе’ном избору, дале би приближну слику богатог уметничког наслеђа наших народа и, сређене по раздобљима, допуњене Г 43ЈНУЖ“ нијим објашшен»има, биле би драгоцен материјал за упрзнавање и проучаваше ндше културне прошлости, не само аанаше студенте и остале наше људе него и за странце и страче научнике којима би помогли да својв непознаваше наших ПРИлика исправе, ако желе. Доста је институциј{l данас*чији би овај био задатак, од научних академија и конзерваторских уреда, до Путника и „Наунне књиге“, које би можда прве, уз свестрану и пожртвовану помоћ студената, на коју може свакако рачунати, мсгле и морале да се прихвате овог посла.

Богдап БОГДАНОВИЋ,

студент архитектуре

Претфестивалска приредба УСПЕО КОНЦЕРТ „БРАНКА КРСМАНОВИЋА"

У уторак 26-Х у оквиру предфестивалских приредби одржало Је Културно-уметничко друштво Београдског универзитета „Бранко КрсмановиН“ свој први корцерт у овој концертној сезони. Изведени програм београдски студенти спремили су, углавном, за време летошњих радних акција Народне омладине као чланови културно • уметничкс бригаде Београдског универзитета. Програм је бно богат и разноврстан и на достојној умет. ничкој виснни. Први део концерта извео је хор друштва под руководством диригента Јооипа Калчића. На програму су била дела домаћих композитора Данона, Славенског, Хсрцигоње, Мокрањца, Логара, ХМнхаиловића и Лајовица. Импозантан својом масовношћу xr/p нам је показао своје солидне. уметничке квалитете. Он одише младошћу и „свежином ' из које ее oceha полет и амбиција његовнх чланова. Све отпеване песме, сем у извееним детаљима, бнле су темељно обрађене и добро интерпретиране. Публика је топло поздравила иЗвођење сваке поједине песме, а нарочито ' одличнб поетављену X руковет од Мокрањца. Као што је речено, хор је рласовно добро поетављен и прететавља хармонич- 1 ну целину али нам се чинц да је еопране потребно поЈачати. Код хора се оеећа мали недостатак рутине потребне за приредбе виеоког уметничког квалитета те је потребно да он чешће иетупа на јавним нонцертима, како би стекао ову рутину. Исто тако потребно Је још радити на његовом упевавању и на темељнијој обради гласовног материјала. Други део коццерта био је ис пуњен добро увежбаним и разноврсним народним и стилизрвани.м играма а изаела га је бројва фрлклорна секција друштва, Из ведене су српске, влашке, војво ђанске, хрватске, македонске и бугарске игре. Већи део игара био Је стнлизовач, Разнрврсноп игара, богзтство ноадњи, начин обраде и бројнрст нграча, оста вили су на гледаоце снРИ<ан утисак. Осећалр се да је фол-

клорна група за овај концерт марљиво и темељно припремала спремивши богат и разноврстан програм. Може се без претери вања рећи да Је група сада јсдна од најбољих фолклорних група у Београду, група са несум Лбиво нЗЈбогатијим репертоаром. Сплет српских игара, одлични увежбан, био је мало предугачак и пун сценских пр' 'нза, тако да се добија утисак је сценска постава имала првенство пред приказом самих игара. Једна од најуспелијих тачака био је сплет влашких игара. које су биле обрађеие на подлозн карактеристичне технике влашких народних игара. Обрадом овог спле* та указано је потпуно правилно на пут у обради народних игара, на техннку која је својстве на нашим народним играма и кпја одговара њцховом карактеру. Начином употребљеним у обра* ди овог сплета, иаша народна плесна уметиост може прећи на своје више и еавршеније облике а да при том не изгуби евоје бнтне карактеристике. Стилизоване игре Кокоњеште, Дрмеш и Сватовац, услед нетемељног при-. лажења њиховој обради и услед употребе балетске технике, у мцогоме су изгубиле од свог народног карактера и поред' савршене увежбаности и труда

играча при њиховој интерпретацији. Македонске игре, мећу 1 којима и стара русалијска игра, заслужено су дшграђене аплаузом одушевљене публике. У њима су играчи поред увежбаности, показали и одличну играчку кондицију. Овом приликрм треба истаћи да би убудуће из концертне дворане требало отстранити народне инструменте зурле и тупане. пошто у затвореном простору својом писком и за глушном лупњавом на публику заморно делују, а заменити их сличним инструментима, рецимо обоом и тимпанима Својим меканим звуком ови инструменти могу потпуно дочарати поменуте народне инструменте. Извођење кола „сватовско“, ~момачко“ и „тешкото“ показало je да је извођачки ансамбл групе способан и за извођење тежих ствари из наших националних балета. Појаву играча на позорници у живописно стилизованим македонским ношњама, публика је одушевљено поздравила. Врхунац одушевљења нублике испољио се је приликом извођенш бугарске нгре Рачепице. Игра се одвијала у сиажном и вргоглавом темпу, где су одлично увежбани играчи и играчице на моменте прелазнли у акробатнку.

С. Зечевић

Са наступа фолклорие групе

КОНКУРСНИ ИСТУПИ НА ФЕСТИВАЛУ

Уторак 2 новембар: КОНКУРС ДРАМЕ Афиногенов: ~Машенка“, Омладинска група при културио-уметничком друштву „Радоје Дакић“, из Никшића, у 8 часова у Народном позоришту КОНКУРС ИНСТРУМЕНТАЛНИХ СОЛИСТА Од 9 до 11 часова, у бмвшем Официрском дому КОНКУРС ФОЛКЛОРНИХ ГРУПА Из Македоније, у 11 часова, у Коларчевом народмом. универзитету КОНКУРС ДРАМЕ Симонов: „Руско питање“, изводи драмска секција културно-уметничког друштва „Миленко Цвитковић“, из Сарајева, у 14 часова, у Југослоренском драмском позорнцггу КОНКУРС БАЛЕТА Христић: „Охридска легенда“ (3 чин) Делиб: „Копелија“ (1 чин) Дивертисман; изводи омладина Београдског народног позоришта —■ Дивертисман: нзводи омладина Средње балетске школе, из Београда, у 14 часова, у Народном позоришту КОНКУРС ИНСТРУМЕНТАЛНИХ И ВОКАЛНИХ СОЛИСТА Од 14 до 17 .часова, у бившем Официрском дому КОНКУРС ХОРОВА (група А) Учествују хорови омладинских културно-уметничких друштава: „Миденко Цнитковић“ Сарајево, НСО Љубљана, НСО Београд, —. у 15 часо&а, у Коларчевом народном универзнтету . КОНКУРС ДРАМЕ Иушић; „Сумњиво лице“, изводи Академско позориште Београдског универзитета, у 16 часова, у Југословенском драмском позор«шту Среда 3 новембар: КОНКУРС ФОЛКЛОРНИХ ГРУПА Из Црне Горе, Словеније, Боене и Херцеговине и Хрватске, у 9 часовз, у Коларчевом народном универзитету КОНКУРС ДРАМЕ Држчћ: „Скуп“, изводе драмска секццја Омладинеког културно-уметничког друштва „Марин Држић“, из Дубровника Франки-Мартини; „Ил Молино ди Пола“ изводи драмска секинја Културно-уметничког друштца „Владимир Гортан“, из Ријеке, у 14 часова, у Народчом позоришту КОНКУРС ХОРОВА (група А) Учествују хорочи' Омладинских културно-уметничких друвдтава; *„Иво Лола Рнбар“ Београд, ИСО Загреб, „Јоже Влахорић" Загреб, у 15 часова у Коларчевом народном униаерзитету Чвтвртак 4 новембар; КОНКУРС ФОЛКЛОРНИХ ГРУПА Учествују фолклорне груре омладипоких културноуметничких друштава: „Јован Томашевић“ Цетише, НСО Београд, НСО Лзубљана, „Јожа Влаховић" Загреб, „Ивр Лола Рибар“ Београд, и група радничке омладине из Корчуле- Почетак у 9 часова, Коларчев народни универзнтет

БроЈ 27

НАРОДНИ СТУДЕНТ

5