Студент

РЕЗОЛУЦИЈА III ПАРТИСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

јава фамилијарности у односима међу члановима наше организације и у извршавању задатака. Развијати критику и самокритику, јер она треба да послужи као средство за подизање свести наших људи и унапређење рада у ПартиЈи. Отклањајући те недостатке и појаве треба изграђивати лик комунисте, 'несебичног, смелог борца за социјализам-3) Спроводећи у живот одлуке V конгреса КПЈ о спајању СКОЈ-а и Народне омладине и о примању без журбе скојеваца у Партију основне организације треба одмах да приступе кандидовању најбољих скојеваца- Код примања особиту пажњу посветити начину пријема, како би се у новом члану изазвао осећај поноса, одговорности и поштовања руководства. 4) Побољшати систем у раду основних организација, тако да оне постану стварни политички руководиоди на дотичном факултету или години. Партиске састанке треба припремати систематски и не дозвољавати да састанци прођу без писмених закључака. Уносити више самосталности у раду партиских одељења, и стварати систем колективне одговорности од стране одељења. Партиски бирои треба колективно да руководе у свом делокругу рада, Развити контролу рада у партиској организацији, како од стране виших руководстава тако и од чланова Партије. 5) Факултетски комитети треба да се подипну на степен политичких руководстава, да стално побољшавају систем у у раду и да раде по плану. На тај начин побољшавати метод у раду комитета и ослобађати их од ужурбаног решавања проблема и појава уског практицизма у раду-6) Посветити особиту пажњу уредној партиској админкстрацији, евидентирању и статистикама рада и кадрова, а нарочито сређивању партиских докумената и издавању чланских књижица. 111 Како је стручни рад, брзо подизање што већег броја високо-квалификованих кадрова, основни задатак наше партиске организације, потребно је предузети следеће: 1) Развити упоран рад кроз партиск) организацију и организацију Народне омладине, да наши студенти уче систематски. непрестано преко читаве године. Разбијати код извесних студената праксу да се учи ужурбано, на брзу руку, непосредно пред испит. 2) У изналажењу и примени форми руковођења стручним радом, водити рачуна о специфичним приликама посебно сваког факултета, године и групе- Непримењивати колективне форме учења тамо где је целисходнији индивидуалан рад- Индивидуалан рад треба да буде ооновни метод учења. 3) Партијска одељења и групе Народне омладине треба да одиграју важну улогу у појачању стручног рада- Секре-

тари одељења и руководиоци група Народне омладине треба да знају у току читаве године како се појединачно студенти спремају за испите и да сваком понаособ указују потребну помоћ. Партиска одељења и групе Народне омладине треба да воде сталну бригу о посећивању предавања, Јер је то битан услов за нормално и добро изучавање, 4) Разбити погрешну праксу, да се ру ковођење стручним радом препушта искључиво стручном руководству већ настојати да партиска организација и партиска руководства као целина руководе тим радом. Основне партиске организације а нарочито одељења треба редовно да претресају на своЈим састанцима проблеме стручног рада-5) Партиске организације треба да помогну стручним руководствима у раду научних група, како у погледу метода рада, тако и у погледу окупљања студената око катедри (оних који имају смисла да се развиЈу у будуће научне раднике). Задатак је наше партиске организације да у том послу оствари пуну сарадњу студената и професора, а комунисти професори су дужни да се први заложе у тој сарадњиIV Да би наш агитационо-пропагандаи рад постао што више нераздвојни, саставни део живота партиске организације и да би могао одиграти улогу, која му је намењена, потребно је: 1) а) Што пре употпунити најбољим агитаторима све комисије за агитацију и пропаганду, инструкторске активе, руководства курсева, пронаћи у довољном броју кадар најбољих предавача и одмах обезбедити просторије за рад, литературу итд. Контролисати и подизати квалитет предавања и консултација и водити уредну евиденцију о оспособљавању и напретку курсиста. Упорно водити борбу против аљкавог односа према обавези теоретског уздизања и раду курсева и од стране курсиста и руководства курсева. б) Са више система и озбиљније припремати и изучавати извештаје и реферате V конгреса КПЈКонтролнсати индивидуални теоретско-васпитни рад чланова руководстава и повремено организовати консултације и проверавање знања- Такође путем консултација и слично Универзитетски комитет треба да помаже у учењу члановима КГI из ниже и средње дописне партиске школе. 2) Организационо учврстити, развити шире делатност и повисити квалитет других форми агитационо-пропагандног рада и то; омасовити сарадњу у „Народном студенту“ и побољшати његов садржај повезујући боље опште-партиске задатке са нашом проблематиком; оживети и раз-

вити илустровану и звучну агитацију у сваком активу и групи Народне омладине као и у оквиру факултета; правовремено реагирати на сваки значајнији политички догађај код нас и у свету, што на првом месту спада у дужност партиског руководиоца, а не само специјално организованих актива агитатора. 3) Омасовити културно-уметничка друштва по факултетима и великим школама, основати их где год се то може, при премати што шири и квалитативно бољи репертоар друштава, особито пазећи на идејну вредност програма« Више посветити пажњу универзитетском Културно-у-метничком друштву „Бранко Крсмановић“. Појачати друштвени живот студената по годинама и факултетима преко приредби, излета, колективних посета и слично. 4) Да би се све ово што боље остварило читава партиска организација а особито партиска руководства треба да много озбиљније схвате пропаганду и агитацију, да то схвате као своју партиску дужност, а не само као дужност људи специјално за то задужених. Редовно претресати на састанцима комитета, основних организација, а нарочито на састанцима одељења питања из агитације и пропаганде. 5) Читав наш агитационо-пропагандни рад треба да се руководи перспективама изградње социјализма- Он мора да гаји, међу студентима наше револуционарне традиције, специјал!но традиције нашег Универзитета. На основи тих традиција и тих перспектива он треба да развија код људи наш нови југословенски социјалистички патриотизам и осећај међународне пролетерске солидарности. V Партиска организација треба да се заложи како би фискултура постала својина свих наших студената. Питање фискултуре треба да паралелно са другим задацима постане стална брига наших организација, буде саставни део друштвеног студената- Фискултуру треба схватити као важну форму окупљања и политичког васпитавања студентских масаУ вези са тим треба: 1) Организационо учврстити фискултурна руководства по факултетима. 2) Основати гимнастичка и спортска друштва као и клубове народне технике-3) Помоћи школским властима у спровођењу Уредбе о предвојничкој обуци. Држећи се ових општих смерница у свом будућем раду наша ће партиска организација моћи са још више успеха да укључи нашу студентску омладину у решавање задатака, које пред наше народе чоставља Партија и друг Тито. Конфереиција налаже ново изабраном руководству да ове закључке проведе у живот. 111 ПАРТИСКА КОНФЕРЕНЦИЈА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Поводом 5 -годишњице смрти Иве Лоле-Рибара

ЛОЛА ЈЕ СИМБОЛ ГЕНЕРАЦИЈЕ КОЈА ЈЕ ЦЕО ЖИВОТ ПОСВЕТИЛА БОРБИ СВОГА НАРОДА И ПАРТИЈИ

Име Лоле Рибара је уско и нераздвојно повезано са историјатом наше херојске омладине, чији је он руководилац био још од 1937 године. Поникао на тлу слободарског Београдског универзитета, Лола Рибар је. борбености студентске омладине удахнуо своју живу интелигенцију, своју политичку снагу, своје високо родол»убл>е прожето оданошћу народу и Партији, и више него њен руководилац, он је постао симбол једне генерације која је цео свој живот, посветила борби свога народа и његовој партији. Лола је на Правни факултет Београдског универзитета ступио 1935 године, када је шестојануарска полиција вршила јуриш на аутономију Београдског универзитета, покушавајући терором да сломи отпор њених бранилаца напредних студената. Ма да још млад, непознат студент, он брзо пада у очи својим друговима. Његова висока, борбена свест, његово солидно, живо познавање марксизма-лењинизма, његова широка култура уопште, и више од тога способност да своје знање свакодневно примењује, његсва омладинска ведрина и, најзад, сама појава која је зрачила набијеном унутрашњом снагом, све је то одавало омладинца не свакодневног, необичног и у свему упадљивог својим високим квалитетима. У то време, још, студентски покрет није имао ону снагу, ону организованост, и, нарочито, конструк тивност, коју је стекао доцније, под Лолиним руководством. У аули Правног факултета свакодневно се водиле дискусије које су, често, биле апстрактне, некорисне и јалове. Нездрави елементи користили су се жељом студената да што више науче и сазнају и, под фирмом „напредног*, стављали пред њих на дневни ред питања која су скретала дискусију са главних проблема на терен психоанализе, на намерно искривљена излагања о дијалектици и апокрифна ту-

мачења марксизма. Лола је у те дискусије улазио смело и првим наступом рашчишћавао ситуацију: демаскирао лажне „теоретичаре“ и дискуснју усмеравао правилним путем пребацујући је са терена празног и апстрактног на плодно решавање актуелних политичких проблема, увек бранећи чистоту партиске линије и агитујући за њено правилно примењивање. Једна од карактеристичних Лолиних особина била је та што је био у стању да снажно утиче на људе и да им брзо наметне своје мишљење. После његових објашњења људи су лако прихватали његово гледиште и усвајали га искрено и природно као што је и он искрено и прнродно иступао и говорио. Утицај који је он вршио на своју околину био је тако снажан да су се људи другачијих схватања, често супротних, врло брзо поводили за његовом аргументацијом и мењали свој став. Гдегод је долазио у дотицај са људима он је, ма да се, на пзглед, није нарочито трудио, брзо успостављао свој ауторитет, делујући својим сигурним а природним наступом, ненамештеним ставом, својом симпатичном по: авом и мајсторски вођеном интелигентном дискусијом. ★ У тренуцима предаха, оно мало времена које ј* 10гао да посвети одмору, он је систематски користио. Огромно је читао, не само политичку литературу, већ је пратио и културни живот и о свему је могао да д§ правилан суд. У дискусији са људима разних схватања и професиЈ‘а, са књижевницима и професорима универзитета, он је испољавао толико много знања и обавештености, не само оне енциклопедиске, да је уливао поштовање приморавај‘ући сабеседника да са њим на’ равној нози дискутује. Иако оптерећен одговорним дужностима, он је био поред свега и одличан ученик.

Све испите давао је на време, солидно их спремајући, полажући са врло добрим или одличним оценама. „Много користи од ових испита баш нећемо имати, —• говорио је Лола, али морамо пред студентима и професорима чувати наш ауторитет“. Када је полагао Кривично право, које је, у то доба, по обиму материјала претстављало скоро засебан факултет, Лола га Ј'е вредно учио и успео чак и у том предмету, који иначе за њега ниј’с претстављао неки посебан интерес, да нађе занимљивости и да га чак са неком радошћу чита и смеје се страховито дугачким, наказно компонованим дефиницијама- Тако је смејући се савладао уџбеник и одлично положио испит. Сами професори, без обзира на њихово расположење или нерасположење према студентском покрету и њему лично, одмах после првих, званично књишких питања, осетили би га некако равним себи и упуштали се са њим често у дуге дискусије о одрживости ове или оне казнено-правне институциЈ*е и слушалн његове, не одговоре ученичке већ излагања зналца увек уважавајући их иако не слажући се са њима. Један професор, познат по своме издаЈ*ничком раду за време Народно-ослободилачког рата, на испиту из међународног и ј’звног права, поставио Ј‘е Лоли питање о члану 16 статута Друштва народа. „Кад га већ тако често помињете у својим говорима, рекао је злобно, испричајте ми нешто о њему!“ Међутим, врло брзо се уверио о преурањености своје злобе. Лола је говорио око 25 минута без прекида и рекао Ј*е много више него што је у уџбеницима могло да се нађе а свакако више него што је овај професор по милости својих тетака и, знао. Као што је убедљиво и разложно и лако говорио, Лола је тако и писао. Његови чланци у „Студенту" и „Младости“ (нема ниједног броја без њих) писани су на њему својствен начин; оштро и ј‘зсно су указивали на спровођење правилне линије иако писани оним језиком и стилом који су диктирали услови полициске цензуре и полулегалног положај‘а напредне штампе. Писао их је обично у редакцији „Студента“, која се налазила у једној приземној кући у Симиној улици. У соби која ј‘с била и редакшф и администрација, а поред тога и секретариј‘ат Светског омладинског по-

И3BЕШТАЈ ВЕРИфИКАЦИОНЕ КОМИСИЈЕ За ланашњу моиференци.ј(у иабрано је 362 делегата и то по ..акултетима: На Академlи , ]lи ликовних уметности 3, Академ'ији 2, на Ветеринарском фамултету 11, на А/гр.ономоком факултету 54, на драмском студију 1, на Вишој пешагошкој школи 4, на Д.И.Ф-у 4, иа Прирlo|дно математичком факултету 18, на ВисокоЈ медецинској школи 65, на филозофском факултету 21, на Правном факултету 15, шри апарату Универзитетошг комитета 7, на Технич«ој в'исокој школи 100, на Економском факултету 33, у осноаноЈ партиској организациЈт! про|фесо|рlској 11, у осно.вно(ј партискоЈ органкзацији Дипломатске и но*ВlИнарlСК!е школе 13. Конференцији је присутно 347 делегата, отрутно 15 делегата из оправданих разлога. Национални састав прнсутних делегата на Ко.иференцији је сле!Д|ећнl: Срба 243, Хрвата 12, Македонаца 22, Словенаца 7, Црногораца 58, Мађара 1, Шиптара 3, неошредељених 1. СоциЈални састав присуших делегата на КонференциЈ|и је следећи: радничког пореlКла 54, ситиобуржоаског 181, буржоаско(г 3, сиромаш'но сељачког 55, рредње-оељачтсог 49, кулачког 5. Партисми стаж присутких делвгата је следећи; Од 1939 поувине 1; од 1940 2; од 1941 11; ои. 1942 18; од 1943 37; од 1944 105; од 1945 142; од 1946 24; од 1947 3 и од 1948 4. Просечни партиски стаж Конференцнј|е 3,7 г. Учвствовало у Народно-ослободилачком покрету 255 делегата, и то: Од 1941 годане 4б; од 1942 18; снд 1943 56; од 1944 122 и од 1945 13. Одликованих делегата 112 од тога: 14 одликовано по два ггута, 6 по три пута, 4 ш> четири пута, 1 оддиков-а« 5 геута, воск.оца апоменице 21. На крнференцији има 50 делегата уда|рника и један рационализатор. 284 делетата су ггартиски фун.к-циloН.ери и то: 12 члажхва Универзиггетоког комитета; 56 чланова факултетск.кх комитета; 35 секретара основннк партиских организација; 115 чланова бироа основних партlиских ортанизац.ија; 31 оекретара оделења; 28 члансива бироа; 5 инструктора Ункве|рзиlтетског комитета и 2 члана кадровског оделења Универзитетског комитета.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ВроЈ 31