Студент
Пољопривредно-шумарски факултет:
Читање радова Чланова научних група
~ « У присуству 400 студената ч већег броја арофесора и асистента на Пољопривредно-шумарском факултету одржан је састанак чланова научних група, на коме су студенти читали своје радове. Састанак је отворио декан Д-р М. Јосифовић, који је указао на значај научних група на Пољопривредношумарском факултету. Раду научних група професори су поклонили пуну пажњу, при чему су се истакли професори С. Николић, Ж. Пешић и О. Пејић. Иако је рад група узео пун заиах, треба се позабавити питањем окупљања млађих другова у научне групе, јер од 50 чланова само је један студент треће године а сви остали са четврте. Резултат тога замаха је и овај састанак на коме су читани одломци оних радова ко)и ће изићи у првом броју Зборника. На састанку је прво читао овој рад Милан Тодоровић, студент IV године агрономије: „Прилог познавању фитопатогених бактерија“ У реферату се друг укратко осернуо на историјат болести у свету и код нас (подаци код нас од 1927 год.), док јв технику и методику испитивања исцрпно објаснио. Он је узео методику коју су израдили Кох и Смит а која се састоји у следећем. 1. Дочазати микроорганизам у болесном ткиву, 2. Издвојити као чисту култуоу, 3. Извршитћ вештачку инокулацију тгко да изазове чс т о обољење као и у природи, 4. Приступити поновном проучавању и издвајању вирулентих микро организма. Референт је питању Бактериум писи пришао пажљиво и свестрано испитао њене морфолошке, одгајивачке и биолошке одлике. Она испитивања су ималл за циљ да допринесу расветњзвању разних аутора у погледу бактериолишких Бактериуч»-писи. Тч неслагања су последица примене разнолике технике рада која често није ни одговарала захтевима методике. Тако, на пример, код утврђивања односа бактерија према угљен хидратима, односно алкохолима, основни захтев је тај, да се одређени угљени хидрат, односно алкохол нађе као једини извор угљеника што никако није учињено кад се ради са ептонском водом. На основу ових резултата референт је дао бактериолошк _ стис ове бактерије. Иако постоје отступања у списима неких аутора, референт Је утврдио да карактеристично обољење, коЈе се код иас на грашку јавља у виду пега, проузрокуЈе настала бактерија. Ова теориска испитивања поред поменутог значаЈа за потпуниЈи и прецизниЈи опис ове бактериЈе, имају и практичну важност. Помоћу култура ових бактериЈа приступиће се и испитивању отпорности појединих врста граигка, коЈе се код нас гаЈе, како бн се одабрале врсте, коЈима бактериЈа под нашим условима не би наносила осгтиЈе штете. То је уједно и најсигурнпји пут у сузби.Ј њу бакчериозе грашка код нао. Уопште о овим болестима легуминоза код нас нешто више ради садашњи микг-о г lИолс ггје Ж. ПешиГ* сг»'а и са те ?г-аве ов. 1 ] рад им.» Још и већу вредност. Други референт Је био Живота Поповић са темом: УтицаЈ калцчЈанамида на приносе шећерне репе на черноземлуе. Референт Је овом раду приступио од ове две посгавке; 1. Прблем шећерне пепе као сировине за доби Јање шећера, 2. Скупоћа азотних ђубрива и могућност коришћења калцијумоцчјанамида, коЈе производи највише од свих азотних ђубрива наша млада хемиска индустриЈа. У ту сврху Је постављен оглед на факултетском пољоприсред ом добру у Земуну и вршена посматрања у току вегетације. Посматрања су изведена за Једну вегетациоау сезону, те стога оглед Iије могао бити поновљен у времену, док Је понављања у простору било пет. г • Сп отклопио могућпост недо ■ ‘ . ’'ог4)спа и к" 1 пеф” о ма ссамалне л ш-
не фосфора и калиЈума земљишту на којем је поставио оглед. Као резултат рада на овоме послу он је установио: 1. Калијум циЈанамид се може са успехом употребити на му и његово дејство Је 12% мање од калиЈум нитрата. 2. Најповољнија количина калциЈум цијанамида Је 660 килограма по хектару што одговара количини од 120 килограма азота по хектару. Даље повећање калијум цијанамида делује неповољно на принос. 3. Количина целокупног азота у репи Је варирала и ниЈе стајала у оном односу са количином азота у земљишту (са повећањем калциЈум циЈанамида није се у неком односу повећао и азот у рвпи). Количина шећера се, као што Је речено повећавала додавањем земљишту азота у количини 120 килограма по хектару. 4. Проценат шећера на огледном пољу Је био низак због града у Јулу месецу и износио Је наЈвише 13,3% док просечан принос са њива коЈе ниЈе град тукао у овоЈ години износи 15 до 16%. 5. Потребно Је пратити и биохемиске промене у репи у току вегетације. ДискусиЈа по оба реферата је била ерло плодна и осветлила неке проблеме коЈи су референти само додирнули као на пример питање рентабилности срачунавања корисности од ђубрења калцијум цијанамидом на чернозему. Поред студената у дискусиЈи су узели учешћа и професори Ж. Пешић, С. Николић и А. Стебут. За састанак су била предвиђена Још два рада али због обимности и жпве дискусије по прва два рада њихово Је читање одложено.
Новак ПАВЛОВИЋ,
студ. IV године агрономије
Такмичење ПРЕД ЗАЈЕДНИЧКИ КОНГРЕС
ДИПЛОМИРАЋЕ У ЈУНУ На изборној конференцији актива економске групе Пољопривредно-шумарског факултета дванаест студената се обавезало да ће дипломирати на време у јуну месеиу ове школске године. То су следећи другови: Прока Миленковић, Данило Пејин, Богољуб Чолић, Аца Станојевић, Бранка Бајчетић, Петко Вуковић, Вера Павковић, Борисав Ширадовић, Братислав Радовановић, Кирил Томенски, Радивоје Ђокић, Душан Томић. Сви ови другови имају досада средњу оцену која није мања од 8. Њихова обавгза у част спајања СКОЈ-а и Народне омладине је одраз њихове љубави према Партији и народу. ПОЉОПРИВРЕДНОШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Предавачи Стручне предавачке секције одржали су 19 предавања за 34 сељачке бригаде на градилишту Новог Београда са темом: О сељачким радним задругама- Овим предавањима присуствовало је око 3.400 омладинаца- У Земунском, Врачарском и Панчевачком срезу чланови ове секције дали су 24 предавања са темом: Борба против мишева, јесење дубоко орање и јесења сетва. Овим „еда вањим а присуствовало Је 2.800 сел>ака. Поред тога одржано је пет предавања за фронтовске и омладинске бригаде.
Група од 32 инструктора по питању земљорадничких задруга посетила је 26 земљорадничких задруга на територији Србије, Војводине и Космета. Пошто Је нашем воћарсгву нанео огромну штету губар. предавачка секција се примила да држи предавања о сузбијању губара- Одржано Је десет предавања у земунском срезу а 11 у панчевачком, која су имала за циљ припрему сељачких маса за борбу против губара- На ову масовну акцију одлазе 90 чланона стручно-предавачке секције и 30 другова шумарског отсека. Они ће давати упутства и руководити чишћењем заражеких шума и воћњака. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ На историској групи се редовно одржавају ксшференције за прорађивање конгресног материјала. Иако ови састанци важе за студенте свих година, на њих долази веома мали број. На једном састанку било је присутно само 40 студената. На изборну конференцију групе дошло је такође мало студената, тако да је иста одложена. Руководство је предузело извесне мере да би отклонило и у будуће овакве појаве: спроведена је анкета о узроцима слабог посећивања конференција а појачана је и агитација- ВИША ПЕДЛГОШКА ШКОЛА Бригада „Вељко Дугошевић“ примила је у част II конгреса КПС обавезу да ће дати МOO радних часова До сада је бригада којз броји 180 бригадиста извела пет радних акција. На студентским павиљо>нима бригада је радила два пута и том приликом 3.600 км хумуса. На тим радовима пребачена је норма за 97 по сто. На стадиону ЦДЈА бригада је такође радила два пута где је пренела 220 кубика дасака. Бригада је учествовала и у радовима на уређењу зграде, одређене за Вишу педагошку школуСвоју обавезу од 1100 радних часова бригада је испунила 15 даиа пре рока, У овим акцијама прва година је учествовала 100%ГЕОДЕТСКИ ОТСЕК Пошто ј‘е елан такмичења студената почео да опада, такмичарска комисија је решила проблем на тај начин, што је на видно место истакла таблу на којој се износи рад студената- На н>ој се истичу и имена најбољих и најгорих студената у такмичењу. Ово истицање такмичарске табле учинило је да се такмичарски дух подигнеИако има најмање студената на Геодетском отсеку, он је за сада најбољи на целој Техннчкој великој школи.
Треба укључити већн број студената у рад научник група
Према подацима из месеца новембра на Универзитету и великим школама постоји 35 научних група са 345 чланова. Међутим, према оцени стручног одељења универзитеског одбора Народне омладине, на нашем универзитету постоје могућности да научним групама буде обухваћено 4 000 слудената. Један од узрока ове малобројности научних група је слаба агитација и неупознавање студената са циљевима и начинима рада научне групе- Стручни одбори су дозволили да се на многим факултитима научне групе састоје само од демонстратора, а на другим само од студената последње године- То је навело извесне професоре Филозофског и дру-
гих факултета да изјаве да су саме научне групе непотребне пошто ти исти студенти већ раде дипломске радове који су по свом карактеру научни. Треба дакле укључити вирде студенте млађих година у рад научних кружока. Они ће на тај начин уз старање старијих другова и уз сталан непосредни контакт са научним радом стећи рутину и бити стручно и технички припремљени за приступање дипло>\ком раду. Постоји још један моменат који говори у прилог раду у научним групама поред обрађивања дипломског рада. Данас се при научном истраживању шнроких и често испреплетаних подручја у многоме практикује колективни
рад. У научним групама студенти ће имати прилике да заједнички обрађују једну ширу тему и тиме ће се привикавати колективним методама истраживања- Даље, на многим факултетима теме нису подељене или се тек сада делеСтуденти који су и обухваћени радом у начним групама немају тема и није чудо да лако склизну у проучавање библиографског материјала или само продубљавање градива из текућих предавања- С друге стране, предузећа у земљи послала су десет хиљада тема у вези с проблематиком наше привреде и Петогодишњим планом нашим институтима и академијама. На тај
начин, на једној страни постоји обиље тематике, док иа другбј научне групе очекују мегецима материјал на ком ће радити. Неопходно је, дакле, да се наше научне групе што пре повежу са институтима и академијама, обезбеде руководство и сарадњу професора и тим уклоне овај недостатак. Стручни одбори имају доста упутстава и материјала по питању значаја научног рада и припреме наших студената за тај рад. Уместо формалнос позива треба сутденте кроз конференције и појединачну агитаиију упознати са условима и циљевима рада научних група. Члаи научне групе може бити сваки студент кога дотична научна група прима, а који изјави жељу да буде члан научне групе. Баш кроз рад научних група његова заннтересованост и љубап према научном раду дсбија дефинитивни стваралачки обликНе треба се бојати да ће у научне групе доспети они стуленти који не могу у њима да опстаку- Искуство студената у раду група говори да многи њихови студенти и почку тиме што прво просто из радозналости и „моде“ почну посећивати рад начних група Током времена они или сами одлазе из кружока. или што бива чешће укључе се у рад кружока, лепо усвајају научно градиво а неки од њих чак решавају да се посвете дотичној грани науке. На крају код тих студената јавља се права љубаз за научиим истражквањима, а у процесу рада на теми код њих се стварају нввике за истражпвачки рад. Бољим залагањем у организационом и агитационом раду за омасовљење научних група и за њихов правилан рад, стручни одбори ће много допринети изграђивању нашег будућег бројчано јаког научног кадра. Т. М.
Са изградше Новог Београда
Број 82
НАРОДНИ СТУДЕНТ
7