Студент

Дискусија 0 БОЉЕМ КОРИШЋЕЊУ СЕМИНАРА

Могућности семинара су стварн< велике. Семинар изводи немог, не зктивног и незаинтересованог сту дената из клупе на предавачку ка тедру, даје му прилику да се стручно и научно изражава, да радосно доприноси свој део зајед»ичком учењу. Семинарско иступање обавезујв на темељно спремање референта, па и слушалаца, спремање које много пута прелази оквире испитног спремања неког предмета. Он обавезује на темељно изучавање предмета; природно нужно се заволи тај предмет; студент много мисли на њега специјализира се. Кроз семинаре студенти се уче да говоре, читају и пишу. Овде се отклањају недостаци нашег слабог изражавања, нашег страха од иступања пред масом. Радећи семннар студенти већ врше својс будуће привредне функције. Кроз семннар се може провести актуелно политичко осветљавање односа ствари, чега мало »ма у књигама, па и .у предавањима. Појављују се нова места активизациЈ‘е студената, нове форме за масовни рад. Потпуно, озбиљно и уредно обавл>ање послова око семинара, наиесто досадашњег половног, постићи ће велике резултате на доброј организацији семинара. Али има и нових метода које морај’у бити примењене и развијене. На свзкој’ години факултета задужио би се при стручном одбору Народне омладине један студент за руководиоца семинара на овој го дини. Ово мора бити (к>љи ученик н добар организатор. Он ће морати, у доброј сарадњи са професорима и стручним одбором, да ради на што већем окупљању студената на организацији семинара. Руководилац семинара добиће од оваког професора програм семинарских тема за један или оба семестра. Наравно и требало би да професор изврши логични распоред ових тема, а не да их просто набаца по сећању. Ове теме објавиће се на табли за семинаре, где ће их моћи прочитати сви студенти са године. На једном од наредних часова профссор би опровео анкету узимања тема од стране студената. Имена ових студената са темама и роковима и основном литературом за спремање дискусије, објављују се такође на табли за семинаре. На годинама где није обавезна самостална израда једног семинара, могу се јавити више студената за обраду једне теме. Њих може бити до пет и могу формирати мали кружок за скушвање материјала, заједничко спремање и компоновање реферата. Руководилац семинара имаће да се брине да реферати буду за одређени рок спремлени, да студентима пружи помоћ у току рада и да на табли под рубрикама „семинари ове и идуће недеље" објављује њихово читање. Он ће морати да врши и усмене објаве, замоливши за ово и самог професора. Овај рад мора на буде потпомогнут инсистирањем целе организације НО. Семинари се тек морају усвојити као метод. Задужени референт обратиће се професору који је задао тему за његово мишљење о обиму, основним питањима и литератури за обраду. Ово се и досада редовно дешавало, али се мора истаћи као врло важно. Сугестија о основном садржају врло много користи студентима, који обрађују теме. Он добија структуру, добија трасирани пут који треба да изгради. До сада смо увек наилазили на велику предусретљивост и нема разлога за устручавање појединих студената. Референт се мора трудити да тему обради својим речнма, да се пажљиво служи цитатима, да излаже логичним редом. Референт мора пазити да правилно искористи материјал, да ствари изнесене у реферату буду једна другој ос- • нов за разумевање, да следе једна другу историски или логички. Цитатима се не сме „крпитн“ рефе- I рат, они морају бити закључна. крајња аргументација сопствених ј излагања. | Полази се од задатка семинарског рада и од основних питања која морају бити обрађена. Рефе- ,

) рат који не клизи по насловној - теми, већ ј'е стално негде око ње ■ и додирује је с времена на време, редовно је преписан. Референт у много случајева не треба да пође „од постанка друштва“ и да ту остане до половине реферата. Доста пута је корисно почети реферат са примерима, са оцртавањем стварности, па касније прећи на уопштавања. Тема и основна питања морају бити јасно наглашени, или чак издиктирани. Мора се читати споро и гласно да би се могло корисно пратити и да би се могле хватати белешке. Референт мора да напомене колико дуго ће говорити. Начин читања испада за семинар као врло важна ствар. Референт који слабо чита мора да нађе замену. Многе другарице се не јављају за обраду семинара зато што нису у стању да га гласно прочитају. Било је исмевања оних који не читају гласно. Реферат мора да буде написан неколико дана раније. Тако се оставља време за консултовање професора и 6ојш\ студената, за веома корисну допунску стилизацију. Студент мора да има времена да се замисли над својим радом, над редом излагања, може да уочи важне моменте мимо којих би он у брзини могао да прође. Обично се допуњавања реферата састоје од најлепших мисли и израза. Рефер>ент има прилику да му се велика количина бфзо скупљеног знања сталожи у глави и да се среди. У рефератима се не сме бежати од истицања повезаности са недавним историско-социјалним годађајима, са политичким моментима, где томе има места. Не може се дозволити одузимање сваког национално-патриотског смисла стварима које се излажу. Треба тежити прожимању стручних ствари духом изградње социјализма. Уредно написан и прочитан реферат испунио је свој циљ. Добра дискусија је додатак постигнутом успеху и награда добром референту. После излагања референт треба да предложи оквирне границе дискусије, да потсети на литературу, на нерешену проблематику, да потсети на даље задатке науке или Петогодишњег плана по односном питању. Он треба да укаже на тежа, недовољно обрађена питања, на којима дискусија треба да се задржи. Да би спречио могуће некорисне критизерске иступе појединаца, који парализују стваралачку дискусију, референт треба у неколико реченица да се осврне на недостатке свога реферата, које је сам уочио. Нека питања у реферату препуштају се дискусији. Тада она морају бити именована и не смсју се просто запустити. То ствара шупљине у реферату и оставља

слушаоце у недоумици. Референт не сме правити намерне грешке да би изазвао дискусију. Природна је улога семинара продубљивање и разрађивање проблематике односне теме. Значи да семинар треба да доприноси нови материјал за допуну професорових излагања и за њихово повезивање са осталим наукама и предметима. У последњим месецима школске године, у данима највећег спремања испита, семинарн се могу искористити као добро средство за заједничку прораду тежих питања. Нарочито код оних предмета за које нема литературе која би била згодна или нема савременог уџбеника. Предлажемо и овај метод, иако он претставл>а извесно искривљавање природне улоге семинара. Када се семинарском раду да задатак обрађивања испитних питања, која су тежа у овом или оном предмету, тада се кроз сам реферат, далеко пре испита, дају студентима добри, пуни и продискутовани одговори на питања. Не само да отпада свако неинтересовање студената, него ће они бележити гтитања и њихове обрађене одговоре, чији им је недостатак онемогућавао потпуно спремање предмета. Студенти не само да неће одлазити са семннара, него ће баш на њега и долазити. Они ће тачно знати шта су слушали и где и шта треба да дискутују. Природно да референт мора да пази на сваку реченицу и да му је немогуће да преписује или препричава материјал. Постоји велнка могућност за допуњавање реферата по питањима. Код оваквог метода рада референти се морају чувати формалног и примитивног одговарања на питања. Опште поставке могу се дати у уводу реферата. Значајна је практична страна оваквих семинара. Студенти имају утисак да су обавили један део важнот посла, а не да су „фразирали“. Да су прошле године на пр. на Економском факултету питања о егализационим фондовима и нормативима или питања о мерама варијације, примарним и секундарним обележјима квадратури отступања и многа друга на свакој нашој години, била подвргнута оваквом начину семинарске обраде, њих би наши студенти знали за дуго година, а не би се десило да их скоро сви нисмо знали ни на сам дан испита. Скоро је постало чињеница то да је после доброг реферата слаба дискусија. То се дешава тамо, где преовлада мишљење да се дискусија састоји из критике која треба да негира речено и удара по недостацима. Већ је речено да то обично чине они који никад нису рефе-

Душан Николић

ренти. Дискусија обично, врло скелтички похвали добро одржан реферат. Већ само то да је реферат припремљен и одржан претстав ља успех који треба похвалити. Ово делује на референте и даје им потстрека за даљи рад. Ово је нарочито потребно, због тога што семинари нису још потпуно уведени као стални метод рада. Неспремност слушалаца је највећи узрок слабе дискусије. Поред саих објава о теми потребно је да референт преко руководиоца семинара да студентима што већи број примерака свога реферата, како би они на време и што боље спремили дискусију. Ово ће се показати као врло корисно, али је потребно да реферати буду израЈјени на време и у више примерака. Декзнат Економског факултета ће, ради задовољењз ове потребе, да обезбеди писаћу машину, хартију и друго, за уредно обављање рада око семинара. Студенти који су раније читали реферат узели би конструктивног учешћа у дискусији. Они би са своје стране даље разрадили реферат в дали другима мисли за дискусију. Дискусија треба да се креће у даљем продубЉавању и

обрађивачњу питања из реферата и у даљој илустрацији са примерима из праксе. Оваква дискусија може по своме квалитету и корисности да премаши и сам реферат. Резултати реферата и дискусије могу прећи и сама предавања, чиме се непосредно утиче на ниво наставе и учења. Дискутант који у својој дискусији обухвата цео реферат обично не каже ништа, а увек поквари дискусију. Треба избегавати дугачке „допунске реферате“ да би се дала прилика већем броју студената да кажу своје мисли. Треба тежити дискусији по питањима из реферата, а онемогућити дискусију ради дискусије. Тек из дискусије ће се видети да је потребно да се нека питања поново прочитају зато што су она нејасно или нетачно изложена. Ово треба учинити иако не постоји неки енергичан захтев. Десиће се да тема и питања нису добро обрађени, и тада ее тема мора поново радити. Ако дискусија није жива, исправно је да професор или вођа семинара поставл>а питања бољим студентима или сваком студенту. Ово је свакако корисно, иако посећа на средњу школу. Наравно све то не сме да се изроди у принудну дискусију. Ако се на овај начин крњи озбиљност семинара или одбијају студенти, он се не сме ни примењиеати. Користан је општи закључак дискуоије, који су наши професори до сада врло добро давали. Уобичајено је да на крају дискусије референт резимира дискусију и одговори на питања. Може се десити да је било доста критике, али није исправно да се референт једностзвно „поспе пепелом" и призна све своје „грехе“, уз ликовање критичара. Иако се тада дешава да референт прилично самокритички иступа. он себи чврсто даје реч да више ништа не ради око семинара. Ово би био велики недостатак. Студентима који први пут иступају врло тешко пада када им се маса која их слуша макар мало насмеје. Основно у питању усавршавања семинара јесте да се послови обаввљају уредно, озбиљно и одговорно и да се усвоје нови метод-и организације. Циљ изнетих предлога у овом чланку јесте да они послуже као увод у дискусију о нашим семинарима. Стојановић Радослав, ст. екон.

Омладинка

Медицински факултет

Нове МЕТОДЕ ПРЕДАВАЊА

Рад научних група прошле године базирао се на библиографском раду који се свео на обрађивање матиријала уз коришћење медицинске литературе, стране и домаће. У овој години опажа се желл за самосталним улажењем у научне проблеме. Предавања су исто тако добила нов смер. У њима долази до јаче повезаности између предавача и слушалаца. Лен пример, којн претставља новину на Медицинско<ц факултету Је нов наставни план академика Шаховића и професора Недељковића. Академик Шаховић почео је прошле године своја предавања из патолошне анатомије уводећи и патолошку физиологију, о којој говори сов. јетски аутор Абрикосов. >,Патолошка анатомија није дескриптивна наука сувог набрајања чињеимчког материјала која се односе на разне стадије пато. лошких процеса, већ је суштима модер. не патолошке анатомије. да обради це. локупну динамику патолошких процеса, почетак, развој, ток, исход, утицај на друге органе и ткива. У тежњи да

продре у хемизам патолошких проце. са, саврсмена патолошка акатомија приб/.ижава св патолошкај физиологији. Академик Шаховић своја предавања из патолошке акатомије употпунио је материјалом патолошке физиологије, а то је створило приснију везу из, међу клиничних предмета, специјалне интерне медицине и патологије, како у ствари и треба да буде. Још већа новост у раду на патолошкој анатомији је нов систем предавања који Је увео академик Шаховић. Сваки десет дана држе предавања из патолошке анатомиЈе сами студенти. Академик Шаховић у шали је приметио да ће он тих дана бити слушалац који ће пажљиво да прати предавања и да ће по њиховом завршетку да их допуњуј® кано он тако и остали студенти. Тако су прошлог утсрника одржали предавања два друга и једна другарица о патолошној пигментади'и, нефритису и бронхопнеумонији. Интерессање је било велико, амфитеатер је био пун слушалама ко!и су дошли да слушају своје др,гсве. Из-

лагања су и по озбиљности материјала и по својој стручности оставила добар утисак. На нрају излагања другова, академик Шаховић је указао на добре стране као и ка мале грешке. Могла би овде да се учини једна примедба, а то је да остали слушаоци треба да дискутују живље и да се јављају за реч, да би веза између наставника и студената била још приснија. Професор д-р Недељковић у своЈа предавања из фтизиологије увео је корисне новине о чему сведочи посећеност његових лредавања. После сва-I'ог предавања он оставља 15 минута за питања коЈа му постављају студенти и о њима се води дискусија. Питана се односе на сам материјал предавања и уколико има неразумљивих ствари, професор са вољом на њвх одговара. Тако долази до осветљавања проблема Пожгљно би било да се искуством ових професорз користе и остали наставници.

6

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Броц 1 32