Студент
буржоаску идеологију у биолопији. Да бисмо се боље упознали са стањем у биолош -ој науци код нас, потребно је осврнути се на схватања наших формзлнчх генетичара и идеалиста. Тако на пр. Боривоје Мнлојевић у своме есеју о Дарвину, на страни 43 пише: „Селекција не ствара ново, разлог је разумљив јер је наука о наслеђу, генетика, показала да постоји наследна основа, последња органска јединица, гени, који су врло постојани, ретко променљив.и и као такви преносе се у наслеђе по законима које је Мендел поставио. То је једино што живо биће добија стварно у наслеђе. И' утврдила је та наука да се гени не стапају и даље да се никад не мењају поступно. Од ових зависи развиће особина жив>их бића. Кад то не би било, селекција би била „свемоћна" онако како је њу Вајсмар замишљао." бваква и слична учења коче напредак науке и праксе. Као даљи пример метафизике и агностицизма и као пример напада на дарвинизам могу се навести и нека места из списа биолога идеалисте. Проф. Ђаја у часопису „Наука и техника“ број 11 од 1945 године на страни 598 каже: „стварно порекло људске технике исто тако је тајанствено као и порекло оне живе технике живога света. И наше поређење живота и технике допуњује се и овом сличношћу: по пореклу своме везане су за исту несхватљиву тајну живе материје". Даље професор Ђаја закључује: „Треба увидети и помирити се с тгм; да не можемо дубље продрети у „биолошки дух
него што можемо продрети у свој дух.“ Ове и сличне тврдње из споменутог члаика као и из предратних списа „Трагом живота“, „Од жизота до цивилизације“, „Низ воду“ сасвим Јасно говоре о разорном и трујућем утицају буржоаске декадентне идеологије на нашу социјалистичку науку и живот. Идеалисти у биологији прелазе ћутке преко читавог столећа развоја науке и научне мисли, нарочито развија совјетске науке. Лисенко у једном свом чланку од 1939 године пише: „Мичуриново учење је у нашој зсмљи опште признато, истина има ј’ош неких научника присталица менделисткчкоморганистичке генетике, који, или због незнања, или како је говорио сам Иван Владимировић, са „необјашњивом бесном злобом“ одбаЦУЈУ чак и постојећа факга. озогз дела. “ Тај манир је битна црта идеалистичког погледа на свет. Тако на пр. код нас у доба кад је Лисенко потпуно разрадио теориј'у јаровизациЈ‘е и стадију.мског раз&ића би.љака Недељко Дивац у књизи „О наслеђу код биљака, животиња и човека“, 1936 године излаже: „И уопште досадашња испитивања на огледима нису могла потврдити да се било која промена која се деси у неком телу, може наследити* 1 . Уз овакво категоричко менделистичко тврђегве Јасно ј'е да се не могу навести примери стотина нових сорти биљака које је произвео Мичурин. Професор Стсбут у бесплодној и штетној' морганистичкој’ књизи „Оснози гепетике“ штампаноЈ* 1938 године на несхватљнв нтчин покушава да и стадијумско развиће, Лисенкова
генијална открића, сведе у окви-ре, формалне генстике и реакционарних норми. Излажући стадијумсп развиће и јаровизацију Стебут закључује: „Таквим једноставним потезом претварамо озиме усеве у пролећне. Како озими карактер зависи од специфичних гена то је описано јаровљење (јаровизација) пример промене „нормалнаг* делов-ања гена под утица;ем нових чинилаца фено средине." Да ген у феоно сродини није био 1938 године никакав модераи проблем у Русији а најмање за Лисечка и мичуринце на ко]е Стсбут мисли види се из ЛисенковlИх речи још из 1936 године. „Неки су дошли до закључака да својство озимости зависи од једног гена, други су извели закључак да то с ]ство зависи од два до три итд гена. Независно од тога колико ће и ко]и испитивач измислити парчади (гене) ко]и одређу]у озимост, знањs о, природи озимости, сазнање њене биолошке особености ни за корак се ни]е покренуло напред. Сада ]е већ свима познато да смо то питање (озкмости и ]аровости) са позици]а теорије развића биљака толико разрадили, да прво, ма који човек може управљати овим сво]ством при одгајању биљака и друго, после наших радова ни ]едан од генетичара нема храбрости да говори са колико се гена одређује озимост или ]аровост бил s ака.“ (Акробиологија, стр. 169). Загрсбачки професор Албсрт Огризек у сво]ој књизи из 1946 године и поред мичуринске литературе ко]у наводи и из ко]е се јасно може извести за^гг,у Ч ак о ппактичним и теорискнм темељима Мичуриновог
учења, плива у водама формалне генетике, покушавајући ту и да заузме трећу објективистичку, беспркнципијелну лииију. Битиа црта свих формалних генетичара ]е да беже од чињеница у интсресу својих ненаучних концепција, да избегав!а]у велике традиције руске матери]алистичке биологи]е засиова.че на дарвизму, да затварзју очи пред чињеницама до ко]их ]е дошла мичурннска наука у крилу социјалистичког друштва. Велики револуционарни лик совјетских научника Мичурина и Лисенл ]есте између осталог и у томе што су они знали и уиели разбијати децеиијама описивану лажну антидарвииистичку концепцију о ненаслеђивању стечених особина. Оплођавајући материјалистичко језгро дарзинизма све човим и новим резултатима из колхозно-совхозне праксе. Мичурин и мичуринци, не само да су одбранили Мичуриново учење о природном и вештачком одабирању и о наслеђу стечених особина, него су научно об]аснили у чему је суштина селекци]е и ко]и су механизми промене биљиог и живloтињског организма. До ових сазнања дошли су упорним радом на испитивашу биљног света. Тај рад су увек везнзали са решавањем крупних г.ктичних проблема сог] '•ске државе. Сваки резултат њиховог рада значио ]е нов и велики допринос сов]етској приврсди. У исто време сваки рсзултат значио је велики теориски закључак научне биологије. Један од ових закључака је гени]ална Лисенкоса дсфиници]а наслеђа: „Наслеђе ]е сво]ство живога тела, да захтева
одређене услове за свој живот, своје развиће и да одређено реагује на разне услове. Наслеђе је ефекат концентрације дејства услова. спољашње средине, које су асимиловали организми у низу претходних поколсња.“ Ова дефиниција дијалсктички одражава сву ону дуЗоку везу између организма и средиие у којој се живот одвија. Мичурин и мичуринци су подигли дарвинизам на виши степен науке. Од науке која само објашњава живи свет они су створили стваралачки дарвинизам, којим човек живим светом, мењаЈући га Односећи се према науци марксистички Мичурин и мичуринци су са успехом дали стотине и стотине нових сорти биљака и величи број нових раса животиња. Вегетативна хибридизациЈа преко система ментора, присилио унакрсно опрашивање самооплодних биљзка/теориЈа стадиЈумског развића, Јаровизација и многи други плодни методи послужили су мичуринцима да преобразе пољопривреду СовЈетскога Савеза, да одбране велике научне тековине у биологиЈи, да пруже диЈалектичком материЈализму снажниЈу потврду у области биологије. (Из предавања друга Владс Видовића, на састанку Српског биолошког друштва „Опишти значај победе Мичуриновог учења у совЈетскоЈ биологиЈи и закључци из те победе“. По предавању саставиле Милка Кл>акић и Олга Алексић).
3а бољи рад ПАРТИСКИХ КУРСЕВА
На недавно одржаној ЦЈ пар, тијској конференцији подвучен је значај идеолошко васпитног рада, а нарочито значај партиских курсева. Истакнути су успеси и постављени нови задаци у резолуцији те конференције на васпитном пољу. Ако бацимо поглед на протекла два месеца уочићемо неке од пропуста које треба овде напоменути. Још у самом почетку није се озбиљно приступило идеолошко васпитном раду, а напосе вечерњим партиским курсевима, тако да су већ прва предавања и консултације услиједиле, а курсеви још организационо нису били учвршћеии. И није рједак случај да поједини слушаоци не знају којем курсу
Анкица Опрешина
припадају, а камоли да знају које се предавање одржава или литература прорађује. Још увјек ту и тамо влада организациона несређеност. На мјесто да се то питање давно скинуло с дневног реда и да се тежиште бацило на идејну страну курса, на квалитет предавања, семинара и консултација на систематско продубљавање и проучавање материјала, неки од факултета још и данас послије два мјесеца рада баве се организационо техничким сређивањем курсева. Тамо гдје се посветило више бриге и пажње рад се одвија сређено и непрестано се побољшава. Лијеп нам пример даје Виша педагошка школа. Наши курсеви су најбоља и нај-
основнија форма идеолошко васпнтног рада. Они треба да постану систем рада наше организације. Међутим, још увјек на појединим факултетима се теоретско васпина рад спроводи повремено кампањски. На Економском факултету читав низ предавања је нагомилан у мјесецу децембру, предавања која су се раније требала одржати, а да и не говоримо о консултацијама и систематском проучавању материјала. На неким факултетима се опет запоставили поједини предмети као политичка економија гдје се одржало једно или ниједно предавање. Против повременогкампањског васгштног рада се треба енергично борити. Ми идемо за систематским васпитањем нашег партиског чланства, за систематским ширењем и уношењем идеја марксизма-лењинизма у широке масе народне омладине. Иако се досада на свим факултетима и на високим школама јавкло око 14.000 слушалаца на курсеве, предавања и консултације непосјећује 50% курсиста. Руководства курсева се нису ни побринула да разговарају са оним друговима који уопште досада нису посјећивали консултациЈе, семииаре и предавања. Организација Народне омладине и руководства курса су дужиа да знају за сваког слушаоца какав успјех показује на курсу, колико сс залаже у проучавању материјала, какав је квалитет предавања, да ли има ненаучног искривљавања итд. Често су оба&јештавања слаба, свсла су се на пнсмене везе које су често у закашњавању. Послије сваког предавања потребно је заказати следеће предавање са темом и материјалом, са просторијама и временом, а поред тога може се предавање и плакатирати. Могу се успоставити посебне „Табле обавјештења“ за курсеве као што је то на Техничкој великој школи. Могу се одредити посебне вечери само за курсеве и да се тада не одр.авају никакви састанци. Успех курса зависи у многоме и од предавача. Често су предавања дуга, несређена и брзо се излаже материјал, а најчешћи је случај са предавањима из Народно ослободилачке борбе да се довољно не припремају сматрајући да је материјал познат па се често фразира и понавља једно те исто. На
заказано предавање се понекад недође. У фискултурном друштву „Цр аена- звезда“ три пута се одлаже предавање из НОБ-а због тога што нису дошли предавачи са филозофског факултета иако су на вријеме били обавјештени. Три пута 250 људи је узалуд долазило и чекало предавање. Да ли су се другови предавачи са Филозофског факултета замислили над тим да њихово предавање очекује 250 људи, да губе по неколико сати због једног човјека. Уздизању предавачког кадра треба посветити много више бриге и пажње на свим факултетима. Ослободити предавача спореднијих послова и омогућити му вријеме за солидно спремање, а с друге стране предавач је дужан да спремање предавања схвати као озбшван задатак. На Медицинској великој школи и Ветсринарском и Природно математичком факултету твеба везати сталне прсдаваче са Правног и Економског факултета из политичке екокомије и других предмета. Семинари су помоћна форма идеолошко васпитног рада. Но оди се слабо користе и не придаје им се важност од стране појединих факул тета. Примјер како се не трсба односити према семинарским радовима је Медицинска велика школа чији предааачи се ријетко могу видјети на семинарима које организује теоретско одељење при Агит-
пропу Универзитета и семинарима при МК. Дешава се да на семинар не дође више од половине предавача. Какав се онда успјех можв очекивати на предавању. Пожељно би било да се утврди вријеме за семинаре, тако да се сваки час не мора јурити за људима и обасипати факултете са морем дописа. Преко радних састанака руководства курсева (предавача, техничких секретара и руководилаца) се могу видјети сви проблеми курса: учење, посјећнвање, обавјештавање, евиденција, начин предавања, квалитет предавања итд. Састанци такве природе се могу одржавати повремено по факултетима. Покаткад се могу одржати и кратки радни састанци курса гдје се опет могу претрести основни проблеми просторије, литература, учење итд. Но успјех курса зависи и од самих слушалаца. Сваки слушалац јавл>ајући се на један од курсева узео је на себе обавезу учења и проучавања једног предмета. То учење треба одвијати непрекидно, упорно и без предаха учити и продубљивати поједине проблеме. У раду предавача, инструктора и самих слушалаца треба много више бриге, савјести и пажње, много више свестраног залагања и одговорности. Светозар ЋУЛИБРК
Портрет-мозаик
За приморкињу
Ако сретнем кад на путу врбу белу, танку младу макар било с праскозорја, ја запевам све због тебе, због приморја... И пламен је моја жеља: да ми дођеш у равницу Метохију, да ми дођеш, да ме питаш кроз равницу ко се смеје; а ја ведар да ти кажем: пролеће је! По равници с грлицама да летимо, с грлицама што ће зрно да најаве, лето зрело да донесу да прођемо преко жита, преко траве; да ми кажеш: баш ко море жито ово, жито златно! Да те питам: бил остала, нек свадбено спреме платно ... Ако сретнем кад на путу врбу белу, танку, младу макар било с праскозорја, ја запевам, све због тебе, због приморја...
Слободан МАРКОВИЋ
Број 32
НАРОДНИ СТУДЕНТ
5